|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Turizam za rast nataliteta |
| |
 Jedna
turistička agencija ohrabruje parove da putuju u romantične gradove da bi se
povećao natalitet u Danskoj gde prirodni priraštaj stanovništva opada.
"Ako ima manje Danaca, biće manje ljudi da vodi brigu o sve starijoj naciji,
a prema tome imaćemo i mi manje mušterija", naveo je danski ogranak
britanske agencije "Tomas Kuk".
Agencija se reklamira videom "Učinite to za Dansku!". Na dvominutnom snimku
su prikazani predeli sumorne Skandinavije, a Pariz u svetlim bojama, kao i
par koji pije šampanjac ispred Ajfelove kule, igra ispred Mulen Ruža i
kupuje čipkasto donje rublje.
U spotu se kaže da Danci 46 odsto više vode ljubav tokom odmora što
objašnjava u kojim okolnostima je začeto bar deset odsto njihove dece.
"Mi vam preporučujemo odmor u nekom romantičnom gradu kako bi se sačuvala
budućnost Danske", navodi se u spotu.
Za poslednjih 12 godina, natalitet u Danskoj je opao za čak 17 odsto, na
10,4 rođenih na 1.000 stanovnika, što je najmanje u Severnoj Evropi.
Turistička agencija nudi i "popust u slučaju ovulacije", tri godine poklanja
opremu za bebu začetu tokom putovanja, a njenim roditeljima posebno jeftine
porodične aranžmane.
Pod geslom "Važno je učestvovati, a ne samo pobeđivati!", agencija
povoljnosti nude i starijima, kao i istopolnim parovima.
|
|
Epidemije ebole stigla do glavnog grada Gvineje |
| |
Epidemija ebole od koje je na jugu Gvineje umrlo više desetina
ljudi, došla je i do glavnog grada Konakrija, saopštio je Fond UN za decu
Unicef.
"Od 80 ljudi koji zaraženi tim virusom do danas u Gvineji, najmanje 59 ih je
preminulo. Poslednjih dana, zaraza se brzo proširila iz Macente, Guekedua i
Kisidugua (na jugu) do prestonice", precizirao je Unicef.
U Konakriju prema procenama živi do dva miliona stanovnika.
"U Gvineji, zemlji čija je sanitarna infrastruktura jako slaba, bolest poput
ove može da bude razarajuća", rekao je predstavnik Unicefa u Gvineji Mohamad
Ag Ajoja.
Ta organizacija je precizirala da je od izbijanja epidemije 9. februara
najmanje troje dece preminulo od ebole.
Ebola se manifestuje kroz povišenu temperaturu, dijareju, povraćanje,
izraženi zamor, a ponekad i krvarenje. Jedna je od zaraza koje se najbrže
šire i izazivaju najveći broj žrtava, tvrdi Svetska zdravstvena organizacija.
Bolest se ne može lečiti i ne postoji vakcina kojom se ona može sprečiti.
|
|
Čile strahuje posle 300 zemljotresa |
| |
Više od 300 zemljotresa potreslo je severnu obalu Ćilea tokom prošle nedelje,
od kojih je najači imao magnitudu 6,7. Kako naučnici naglašavaju, zemlja se
još smiruje, te se mogu očekivati manjih potresi i narednih dana.
Kako je naveo Mario Pardo, iz Seizmološkog instituta Čilea, situacija se
razlikuje od uobičajenih jer se pojavljuje veliki broj povezanih potresa, te
je teško predvideti posledice.
Mnogi su očekivali da će nakon prvog potresa uslediti cunami, te je prošle
nedelje brzo evakuisano više od 100.000 stanovnika pogođene oblasti. Čile je
u vrlo trustnom području, jer se uz njegovu obalu Tihog okeana sudaraju dve
Zemljine tektonske ploče, Naska i Južno američka tektonska ploča.
Najjači zabeležen zemljotres na planeti dogodio se u Čileu 1960. godine. Bio
je magnitude 9,6, a poginulo je 5.000 ljudi.
Jedan od skorijih potresa dogodio se 2010. godine, kada je u cunamiju koji
je usledio poginulo 500 ljudi, a više od 220.000 ostalo bez domova. Taj
zemljotres je bio toliko jak da je poremetio rotaciju Zemlje, te skratio
trajanje dana, mada neznatno.
Zemljotresi se obično događaju u južnom, slabo naseljenom delu Čilea, ali se
sada strahuje od aktiviranja žarišta na severu što bi bilo razorno za
rudarstvo i preradu rude bakra od koje ta zemlja živi.
|
|
Ponovo obustavljena potraga za avionom zbog lošeg vremena |
| |
Potraga za ostacima aviona na letu NH370 u južnom delu Indijskog okeana
prekinuta je juce zbog lošeg vremena, saopštile su australijske vlasti koje
su pozvale avione i brodove da se vrate.
Svi avioni se vraćaju u bazu u Pert, na zapadnoj australijskoj obali, a
brodovi napuštaju zonu gde se odvija potraga, objavila je australijska
Uprava za pomorsku bezbednost (AMSA).
Let MH370 nestao je 8. marta sa 239 ljudi na njemu dok je leteo iz Kuala
Lumpura za Peking.
Šest vojnih aviona iz Australije, Kine, Japana i SAD su bili u misiji sa pet
civilnih letilica da pretražuju dve zone na više hiljada kilometara
jugozapadno od Perta.
Pet brodova je takođe pozvano da napuste zonu zbog loših vremenskih uslova.
Ovo je druga obustava operacije potrage ove nedelje zbog vremena.
Malezija je juče objavila da su novi satelitski snimci pokazali 122 predmeta
na površini od 400 kvadratna kilometara u južnom delu Indijskog okeana,
unutar oblasti koja je već identifikovana kao moguće mesto pada aviona.
Pošto se još nije došlo do tih predmeta, od kojih su neki, prema snimcima
veliki više metara a neki mnogo manji, ne može se sa sigurnošću reći da li
su oni ostaci Boinga 777 kompanije Malejžan erlajns koji je nestao 8. marta.
|
|
Obama se suočava sa posledicama ranije politike prema Rusiji |
| |
Dok kritikuje predsednika Rusije Vladimira Putina i zavodi sankcije njegovoj
zemlji zbog Ukrajine i Krima, predsednik SAD Barak Obama se bori sa
posledicama svoje prethodne politike "resetovanja" odnosa Vašingtona i
Moskve, piše Asošiejted pres (AP) u analizi.
Obama od početka svog predsednikovanja sarađuje s Rusijom kako bi ostvario
neke od svojih ključnih spoljnopolitičkih ciljeva, među kojima su
sprečavanje Irana da postane nuklearna sila i, odskora, razrešenje
građanskog rata u Siriji pre no što se razlije po Bliskom istoku.
Ali sada, pošto se poluostrvo Krim otcepilo od Ukrajine, a Rusija ga
pripojila, Obama teško može odgovoriti Moskvi dovoljno oštro, a ne srušiti
ostalo što gradi s njom.
Zvaničnici Bele kuće tvrde da se SAD ne mogu vratiti na raniji nivo saradnje
s Rusijom dokle god ona kontroliše Krim - strateški važno poluostrvo u Crnom
moru, čije je stanovništvo većinski rusko, a koje je u sastavu Ukrajine od
1956. godine.
Šta će se promeniti u odnosima s Rusijom Bela kuća još razmatra. Međutim,
koliko god ukazivali na potrebu da se veze s Moskvom oslabe, zvaničnici SAD
traže način da Obamini ključni spoljnopolitički prioriteti ne pretrpe veliku
štetu koja bi mogla nastati zbog zahlađenja odnosa s Rusijom.
A odnosi u kojima rizik od štete izaziva zabrinutost su brojni. Evo nekih
primera:
- Rusija je dao međunarodnog pregovaračkog tima koji zajedno sa SAD nastoji
da postigne sporazum sa Iranom o njegovom spornom nuklearnom programu;
- Učešće Kremlja, na osnovu sporazuma Moskve i Vašingtona, ključno je za
pritisak na Siriju da se pridržava obaveza pri unistavanju svog arsenala
hemijskog naoružanja;
- SAD po sporazumu s Rusijom koriste njenu teritoriju kao alternativni put
snabdevanja svojih snaga u Avganistanu za slučaj da redovna ruta preko
Pakistana zataji. Sporazum se odnosi i na izvlačenje američke vojske i
opreme iz Avganistana kada tamošnji angažman SAD bude okončan;
- Pošto su SAD "penzionisale" svoju flotu "spejs šatlova", odvoženje
kosmonauta do Međunarodne svemirske stanice i njihovo vraćanje na Zemlju,
direktno zavise od Rusije i njenih letelica "Sojuz";
- Produbljavanje jaza u odnosima s Moskvom štetilo bi američkim saveznicima
u Evropi koji su duboko energetski zavisni od Rusije.
Američki zvaničnici međutim sumnjaju u moć Rusije da naruši bilo koje od
ovih partnerstava pošto i ona ima sopstvene strateške interese koji bi mogli
biti dovedeni u pitanje.
Kao primer se ističe tržište Irana, na kojem Rusija želi udeo, a koje je
sada odsečeno od većeg dela sveta zbog američkih sankcija.
Zvaničnici Vašingtona takođe ukazuju da je Moskva ušla u sporazum sa SAD oko
hemijskog oružja vlade u Damasku, kako bi sprečila američki vojni napad na
Siriju i eventualno zbacivanje predsednika Sirije Bašara el Asada, kome je
Rusija saveznik u tamošnjem građanskom ratu.
Težnja američkih zvaničnika je da saseku saradnju s Rusijom tamo gde će
Moskva, kako smatraju, pretrpeti veću štetu od Vašingtona. Kao primere
navode zajedničke vojne operacije i prekid pregovora o prijemu Rusije u
Svetsku trgovinsku organizaciju do kojeg je Moskvi veoma stalo.
Lideri Grupe 8 su pre dva dana suspendovali članstvo Rusije u tom forumu na
neodređeno vreme, što su Barak Obama i saveznici SAD ranije najavljivali.
Zapadni saveznici takođe su se složili da uvedu opsežne ekonomske sankcije
Rusiji ako zađe dublje u Ukrajinu.
Međutim, američka nastojanja da izoluju Rusiju nisu promenile računicu
predsednika Vladimira Putina, ukazuje AP. Pošto je ignorisao upozorenja
Zapada i uveo trupe na Krim, Putin je potpisao sporazum o formalnom
pripajanju Krima Rusiji, pošto su žitelji tog poluostrva to podžali na
referendumu. Putin je takođe naredio velike vojne manevre duž ruske granice
sa istočnom Ukrajinom, pobudivši strahovanja SAD i Evrope da želi još
teritorije.
Barak Obama se kod kuće u anketama suočava sa slabim ocenama držanja u krizi
sa Ukrajinom i Krimom.
Sadašnji razvoj prilika s Rusijom teško da je ono što je Obama zamišljao
kada je pokrenuo politiku "resetovanja" odnosa s Moskvom. Ta politika bila
je usmerena na ublažavanje tenzija, nastalih dok je predsednik SAD bio
Džordž Buš Mlađi.
"Resetovanje" je omogućilo saradnju s Rusijom u vezi sa Iranom i
Avganistanom, ali, ukazuju analitičari, niko nije očekivao da će sve ići
potpuno glatko.
"Nigde nikada nije postojalo uverenje da će Rusija postati (Americi) partner
poput članica NATO, niti da će postati demokratska zemlja. Uvek je, zapravo,
postojalo uverenje da će Rusija uvek biti problematična u pitanjima koja se
tiču njenog komšiluka", ocenjuje bivši zvaničnik Stejt departmenta Džeremi
Šapiro.
Rusija je 2008. godine vojno intervenisala u Gruziji kada je tadašnji
tamošnji predsednik Mihail Sakašvili poslao trupe u otcepljenu Južnu Osetiju
i Abhaziju. Moskva je potom priznala nezavisnost tih odmetnutih gruzijskih
teritorija.
Zapad je to osudio, ali je uglavnom nastavio normalne odnose s Moskvom, mada
je ona tamo zadržala trupe, kršeći sporazum o primirju.
Međutim sada, posle znatno veće, ukrajinske krize, američki zvaničnici kažu
da će biti teže nastaviti "normalno poslovanje s Rusijom". To tim više što u
gruzijskoj krizi Rusija nije pripojila truđu teritoriju, ali sada, u
ukrajinskoj jeste, što Brela kuća smatra težim kršenjem međunarodnog prava.
Uz to, i Vašington Ukrajinu smatra strateški "znatno težom" zemljom, od
Gruzije.
|
|
Generalna skupština UN usvojila predlog rezolucije Ukrajine |
| |
Generalna skupština UN usvojila je juče neobavezujuću rezoluciju u kojoj se
potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine, a kao "nelegitiman" odbacuje
referendum koji je doveo do ruske aneksije Krima.
Za referendum su, od ukupno 193 zemlje sa pravom glasa, glasali predstavnici
100 zemalja, protiv je bilo 11, a predstavnici 58 zemalja su se uzdržali,
prenele su svetske agencije.
Protiv rezolucije, pored Rusije, glasale su Belorusija, Bolivija, Jermenija,
Kuba, Nikaragva, Severna Koreja, Sudan, Sirija, Venecuela i Zimbabve.
Prema oceni pojedinih diplomata, za rezoluciju koju je inicirala Ukrajina
glasalo je znatno više zemalja nego što se očekivalo.
Tekst rezolucije sličan je onom koji je podnet Savetu bezbednosti UN 19.
marta, a čije je usvajanje Rusija blokirala vetom.
Za razliku od Saveta hezbednosti UN, u Generalnoj skupštini ne postoji pravo
ulaganja veta.
Uoči glasanja, ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin odbacio je rezoluciju
kao dokument koji teži "konfrontaciji" i koji "potkopava referendum" i pravo
naroda na Krimu na samoopredeljenje.
Čurkin je ocenio da u dokumentu ima i "pojedinih pozitivnih stvari", pošto
se u njemu osuđuju jednostrani potezi i provokativna retorika, ali da za
postizanje tih ciljeva nije potrebna nikakva rezolucija UN, već da sve
uključene strane počnu da rade u interesu ukrajinskog naroda.
Prema rečima Čurkina, incijativa da se Krim ujedini sa Rusijom potekla je on
naroda Krima, a ne od Moskve, prenela je Raša tudej.
Predstavnici Evropske unije u SAD izrazili su punu podršku teritorijalnom
integritetu Ukrajine.
Šef delegacije EU u UN Tomas Majer Harting rekao je da Unija "poziva na
mirno rešenje konflikta". On je u svom izlaganju osudio rusku aneksiju Krima,
navodeći da je referendum na tom ukrajinskom poluostrvu "ilegalan" i
predstavlja "jasno kršenje ukrajinskog ustava".
Ambasadorka SAD Samanta Pauers rekla je da se međunarodne granice ne mogu
olako shvatati i da Ukrajina ima pravo da zahteva da se ne prizna novi
status kvo na Krimu koji je Rusija izdejstvovala vojskom.
Zamenik šefa ruske diplomatije Genadij Gatilov izjavio je juče da eventualno
usvajanje ukrajinskog predloga rezolucije u Generalnoj skupštini UN, neće
imati "nikakav efekat" na stav Rusije.
"Taj dokument ima jasan antiruski stav. Smatramo da bi glasanje o takvoj
rezoluciji moglo samo da zakomplikuje situaciju", dodao je Gatilov.
|
|
Turske vlasti žele da zabrane pristup Jutjubu |
| |
Vlasti u Ankari preduzele su korake da onemoguće pristup servisu za razmenu
video sadržaja Youtube, nakon sličnog pokušaja da blokiraju društvenu mrežu
Tviter, objavili su danas Turski državni mediji.
Blokada Jutjuba usledila je nakon što je na taj internet servis procureo
snimak sastanka ministra spoljnih poslova Turske, šefa obaveštajne službe i
visokih vojnih i diplomatskih zvaničnika. Na tom sastanku navodno je bilo
reči o vojnoj intervenciji u Siriji.
Prethodna blokada Tvitera usledila je nakon što su na toj mreži objavljeni
linkovi snimaka koji ukazuju na korupciju u vlasti, što je zadalo snažan
udarac vladi premijera Redžepa Tajipa Erdogana uoči lokalnih izbora 30.
marta.
Telekomunikacione vlasti zatvorile su pristup Tviteru pre šest dana zbog
nepoštovanja sudske odluke da se ukloni sporni sadržaj.
Nakon što je sud juče naredio da se odblokira pristup Tviteru, vicepremijer
Turske Bulent Arinč rekao je da će telekomunikacione vlasti poslušatu tu
odluku kada dobiju zvaničan nalog, ali je zadržao pravo na žalbu.
Blokada je izazvala međunarodnu kritiku, ali su turski korisnici uspeli da
je izvrdaju, zahvaljujući uputstvima samog Tvitera.
Pravnici, opozicione partije i novinari tražili su od suda da ukine zabranu
jer je protivustavna.
|
|
Neustavno sazivanje referenduma u Kataloniji |
| |
Ustavni sud Španije proglasio je nezakonitim sazivanje
referenduma o samoopredeljenju u Kataloniji, koje je prethodno odbacila i
španska vlada, zadavši tako udarac katalonskim vlastima koje su planirale
izjašnjavanje za novembar.
"O okviru Ustava, jedna autonomna zajednica ne može, jednostrano, da sazove
referendum o samoopredeljivanju radi odlučivanja o svom statusu u Španiji",
naveo je sud u odluci kojom se delimično poništava izjava o suverenitetu
izglasana u katalonskom parlamentu u januaru 2013. godine.
Sud je proglasio "ništavnim i neustavnim" princip prema kojem "narod Katalonije
iz legitimnih demokratskih razloga ima karakter političkog subjekta i suverenu
nadležnost".
Katalonske vlasti nameravale su da održe referendum o samoopredeljenju te
oblasti 9. novembra. Pitanje na referendumu trebalo je da bude "Da li želite da
Katalonija bude država?" i ako je odgovor "da" - "Da li želite da ta država bude
nezavisna?".
Španska vlada ponavlja da bi referendum bio nezakonit i da se neće održati. U
parlamentu će se o ovoj temi voditi rasprava 8. aprila.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
