|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbija između čekića i nakovnja |
| |
 Ruska
aneksija Krima dovela je male zemlje Jugoistočne Evrope u tešku situaciju,
piše danas "Noje cirher cajtung" pod naslovom "Srbija između čekića i
nakovnja" i navodi da je stav Beograda u vezi s Krimom i dalje nepoznat.
U komentaru se navodi da "Albanija, Makedonija, Crna Gora i Srbija žele da
pristupe Evropskoj uniji (EU) ali ne žele da na kocku stavljaju ni svoje
ekonomske veze i isporuke gasa sa Istoka".
"Albanija i Crna Gora - s one strane ruskog gasovoda, brzo su se odlučile i
osudile kršenje međunarodnog prava. Makedonija i Srbija oklevaju. Novi sukob
Istoka i Zapada doveo je pre svega Beograd u neprijatnu dilemu", piše
švajcarski list.
List ukazuje da Srbija "želi da bude u dobrim odnosima sa Moskvom, jer
Rusija zajedno sa Kinom u Savetu bezbednosti UN ne prihvata jednostrano
proglašenu nezavisnot Kosova". Ali, "to što se Kremlj pozvao upravo na
kosovski uzor da bi opravdao secesiju Krima, iritiralo je najpre Beograd".
"Sa olakšanjem je srpska vlada primila k znanju da Rusija ostaje na
dosadašnjoj poziciji oko kosovskog pitanja. Da velike sile međunarodno pravo
selektivno primenjuju, na Balkanskom poluostrvu ne čudi nikoga", piše
švajcarski list.
No, kako se istice, "Beograd sebi još manje može da dopusti razdor sa EU jer
ove godine počinju pregogvori sa EU, a sredstva iz evropskih fondova su
važna da bi se ublažile posledice privatizacije propalih državnih firmi".
Dalje se navodi da "poslednji rok da Srbija o ovom pitanju definiše svoj
stav, jeste formiranje nove vlade, te je zato pažnju privuklo nedavno
saopštenje Ministarstva inostranih poslova".
"U njemu se navodi da Srbija naglašava poznatu i nepromenjenu poziciju u
vezi sa pitanjem Krima. Čak ni novinari vladi bliskog dnevnika Politika nisu
imali pojma o kakvom stavu je reč. Niko u Ministarstvu nije mogao da
obrazloži 'poznatu poziciju'. Do danas znamo samo da je 'nepromenjena'",
piše "Noje cirher cajtung".
Snežana Bogavac,
Cirih
|
|
Ukoliko neće Kosovo, UN će formirati Specijalni sud |
| |
Ako Skupština Kosova ne bude donela odluku o formiranju Specijalnog suda za
ratne zločine, to će uraditi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, javlja
večeras prištinska televizija Kohavision (KTV).
To je, po izvorima KTV, zaključak sa sastanka koji je, s liderima političkih
partija, imala američka ambasadorka na Kosovu Trejsi En Džejkobson. Na tom
sastanku je bio i specijalni izaslanik i šef kancelarije EU na Kosovu,
Samjuel Žbogar.
KTV javlja da je na sastanku postignuta saglasnost da specijalni sud ima dva
sedišta - jedno na Kosovu, a drugo u Holandiji.
Na sastanku se takođe razgovaralo i o novom mandatu Euleksa koji neće
pretrpeti značajnije izmene, ali će mu biti oduzeta neka od ovlašćenja.
Na sastanku se nije razgovaralo o održavanju parlamentarnih izbora.
|
|
Preminuo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan |
| |
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan Pavlović preminuo je
juče popodne u Zagrebu, u 77 godini, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
"Pre nekoliko dana mitropolitu Jovanu se pogoršalo zdravstveno stanje, pa je
smešten u zagrebački Kliničko-bolnički centar Sestre milosrdnice, gde je,
posle moždanog udara, operisan 29. marta", navela je SPC.
O smri mitropolita obavešten je patrijarh Irinej, kao i svi članovi Svetog
Arhijerejskog Sinoda koji će na vanrednoj sednici doneti odluku ko će
administrirati Mitropolijom zagrebačko-ljubljanskom, i utvrditi detalje
pogreba mitropolita Jovana.
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan bio je punih 37 godina arhijerej
Srpske pravoslavne crkve. Za episkopa Srpske crkve izabran je 1977. godine.
Hirotonisao ga je patrijarh German.
Za mitropolita zagrebačkog SPC izabran je 1982. godine. Ranije je bio
episkop Lepavinski i vikarni episkop patrijarha Germana. Na inicijativu
mitropolita Jovana ta eparhija je 1983. promenila naziv u
Zagrebačko-ljubljanska.
Jurisdikcija Eparhije zagrebačko-ljubljanske je odlukom Svetog arhijerejskog
sabora 1994. godine proširena i na Srbe u Italiji, pa je mitropolit Jovan u
Trstu preuzeo dužnost. Radio je na negovanju odnosa s Rimokatoličkom crkvom.
Mitropolit je rođen 22. oktobra 1936. godine u slavonskom selu Medincima,
kod Podravske Slatine. Osnovnu školu završio je u Medincima, malu maturu u
Podravskoj Slatini, a Bogosloviju Svetog Save u beogradsklom Manastiru
Rakovici.
Na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu diplomirao je 1963. godine, posle
čega je na postdiplomskim studijama u Nemačkoj proučavao evangelističku
teologiju. U Minhenu je studirao rimokatoličku teologiju i vizantologiju.
Boravio je i u Belgiji i Nemačkoj u benediktinskom manastiru kao i u
manstiru kod Minhena, gde se bogosluženja obavljaju po vizantijskom i
zapadnom latinskom obredu.
Po završetku postdiplomskih studija Sveti arhijerejski Sinod SPC ga je
postavio za suplenta Bogoslovije u Prizrenu, gde je radio 1966/67. godine.
Potom je bio u Manastiru Krka, gde ga je Episkop dalmatinski zamonašio.
Nakon toga je postao jerođakon, a 1969. jeromonah.
Pored nastavničke dužnosti u Bogosloviji i manastiru, rukovodio je školskom
i manstirskom bibliotekom sve do izbora za episkopa.
Od 1982. do 1992. bio je prestavnik SPC u Ženevi, u Komisiji za međucrkvenu
pomoć. Predsedavao je Arhijerejskim Saborom SPC i Sinodom. Imao je znatnu
ulogu i kao član Komisije za preuzimanje sakralnih crkvenih predmeta
oduzetih od SPC tokom Drugog svetskog rata.
Radio je i na obnovi Manastira Lepavine (iz 1550.) kod Koprivnice, u
Hrvatskoj, i drugih.
|
|
Zeman se plaši vojske Kosova jer je to naoružavanje OVK |
| |
Predsednik Češke Miloš Zeman ocenio je tokom posete Srbiji da bi stvaranje
oružanih snaga Kosova bilo u stvari samo ponovno naoružavanje Oslobodilačke
vojske Kosova odgovorne za terorističke akcije.
"Budući da je OVK u vreme rata u Jugoslaviji izvršila čitav niz
terorističkih akcija, plašio bih se samostalne kosovske armije koja ne bi
bila ništa drugo nego naoružani OVK", kazao je Zeman češkim novinarima koji
ga prate u poseti Srbiji i Sloveniji.
Češki predsednik je naglasio da je sastavni deo mirovnih sporazuma bilo i
raspuštanje OVK.
"A sada bi je faktički obnovili. Zastupam stav da je Kosovo, koje niz
zemalja nije priznao, blago rečeno, veoma čudna država. Država sa jakim
uticajem narko mafija", rekao je Zeman češkim novinarima na kraju posete
Srbiji.
Češki predsednik podsetio je takođe i na sumnju da je navodno OVK trgovala
ljudskim organima, a da na te optužbe koje su se pojavile u međunarodnoj
javnosti 2008. godine upozorio i izveštaj Saveta Evrope 2010. godine. Češki
predsednik nakon dvodnevne posete Srbiji putuje u Sloveniju.
|
|
Nazaduje sloboda trgovine u Srbiji |
| |
Srbija je po stepenu slobode trgovine pala sa 71. na 89. mesto liste na
kojoj je sada 138 zemalja, dok su pre dve godine na listi bile 132, piše u
Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) o slobodi trgovine u svetu za
2014. godinu.
Rang Srbij je opao jer je ona, po kriterijumu pristupa tržištu, zauzela tek
112. mesto u svetu, po efikasnosti carinske administracije 78, po
infrastrukturi 69, a po poslovnom okruženju 104, preneo je Euraktiv Srbija.
Kao ključni problemi Srbije na strani izvoza navode se identifikacija
potencijalnih tržišta i kupaca, neodgovarajuća proizvodna tehnologiju i
obučenost, tehnički standardi i zahtevi iz inostranstva, pristup
finansiranju, teškoće u ispunjavanju zahteva kupaca u pogledu kvaliteta i
kvantiteta.
Među preprekama su "pristup uvoznim inputima po konkurentnoj ceni", visoki
troškovi i "kašnjenja povezana sa domaćom infrastrukturom", kao i carinske
barijere u inostranstvu.
Najproblematičniji faktori za Srbiju kod uvoza su komplikovane uvozne
procedure, carine, domaći standardi, korupcija na granici, neadekvatna
telekomunikaciona infrastruktura.
Sve zemlje iz susedstva su bolje prošle od Srbije, a najbolja je članica
Evropske unije - Slovenija (38. na listi), zatim ide Crna Gora na 49. mestu,
potom još jedna članica EU, Hrvatska (56.).
Kako je preneo Euraktiv Srbija, Albanija je po slobodi trgovine 69. na
globalnoj listi, Makedonija je 63, a Bosna i Hercegovina 78.
Po slobodi trgovine u svetu prednjače Singpaur, Hongkong, Holandija i Novi
Zeland dok je na začelju globalne liste Čad, a tik ispred njega Venecuela i
Angola.
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma koji se sastavlja svake druge godine,
potvrdio je da su neefikasnost, birokratija i loša infrastruktura i dalje
među ključnim problemima trgovine.
Barijere u trgovini usporavaju ekonomski oporavak u svetu, ocenjuje se u
ovogodišnjem izveštaju i ukazuje da mnoge vlade još ne uspevaju da uvedu
ponekad jednostavne reforme koje bi doprinele ekonomskom rastu i socijalnom
napretku.
Podaci iz izveštaja bazirani su na procenama nacionalnih vlasti,
međunarodnih agencija i privatnih izvora.
|
|
Holandski list: Tekst o Zvonku B. - greška |
| |
Holandski dnevnik Alhemajne dahblad priznao je da je tekst o izvesnom "Zvonku
B", koga je predstavio kao belosvetskog prevaranta, greškom ilustrovao
fotografijom poznatog pevača starogradskih pesama iz Srbije Zvonka Bogdana.
"Ne optužujemo vašeg čuvenog pevača ni za šta. Radi se samo o pogrešnoj
slici. Na žalost, to nije bila aprilska šala", izjavio je autor teksta Luk
Kortekas za agenciju Beta, na pitanje da li roterdamski dnevnik ostaje pri
tvrdnji iz teksta da je Zvonko Bogdan prevarant.
Kortekas je, u i-mejl poruci, tvrdio da je pre objavljivanja teksta "upozorio
foto redakciju na upotrebu te slike" zato što "nije iz dobrog izvora", iako
se "pojavljivala u nekim izveštajima o Zvonku B, ali ne baš pouzdanim".
"Da budem potpuno iskren, uopšte me nije iznenadilo što je osoba sa slike
neko drugi", napisao je novinar AD.
Na pitanje dopisnika Bete ima li pouzdanih izvora u čitavoj priči o "Zvonku
B", Kortekas je odgovorio: "Ne znam da li je išta od priče za vas preostalo.
Ako išta znamo o Zvonku B, to je da je on verovatno Hrvat, ako znamo i to".
Roterdamski dnevnik, koji se smatra ozbiljnim, u jučerašnjem izdanju objavio
je opširan tekst o "belosvetskom prevarantu Zvonku B" koji je ilustrovao
fotografijom Zvonka Bogdana ispod koje piše: "Pod imenom 'Zvonko B', ovaj
čovek je, prema policiji, prevarant koji operiše širom sveta".
U obimnom i bizarnom članku, preko skoro cele četvrte stranice pod naslovom
"Čas prebogati poslovni čovek, čas belgijski princ", Alhemajne dahblad tvrdi
da je "Zvonko B" dugogodišnji međunarodni prevarant i "majstor prerušavanja",
ističući u podnaslovu da on, koristeći brojne lažne identitete, "uvek
pokušava da da prevarom dođe do enormnih suma novca".
Zvonko Bogdan je, povodom ovog članka, rekao agenciji Beta da mu je
holandski list uputio ozbiljno izvinjenje i da su naveli da ne znaju kako je
moglo doći do tako grube greške i kako je njegova fotografija stigla u taj
članak.
"Oni su dužni da napišu demanti, koji će biti jednako vidljiv u novinama kao
što je bio vidljiv i tekst. Obećali su da će to učiniti", rekao je Bogdan na
pitanje da li će tužiti holandski list.
Priču o "Zvonku B", Alhemajne dahblad objavio je i na svojoj internet
stranici, ilustrovanu fotografijom Zvonka Bogdana, pod naslovom "Holandski
prevarant je majstor prerušavanja".
|
|
Petnica proslavila jubilarni 3.000 seminar |
| |
Istraživačka stanica Petnica obeležila je juce jubilarni 3000.
seminar posvećen primenjenoj fizici i elektronici otvaranjem stalne postavke
u muzeju te stanice, a uz prisustvo predavača iz naučne javnosti, kao i svih
dosadašnjih polaznika.
Stalna postavka muzeja obuhvata eksponate koji predstavljaju floru i faunu
ovog kraja, arheološke artefakte iz okoline, ostatke riba, fosilni ostatak
donje vilice mamuta, ali i razne eksponate iz oblasti fizike i hemije.
Predsednik saveta istraživačke stanice Marko Anđelković kazao je da Petnica
nije želela da obeležava jubilarne godine, jer "godine prolaze, ali to nije
i uvek garancija da se i uspešno radi", već su želeli da obeleže veliki broj
seminara kroz koje je prošlo više od 50.000 polaznika.
"Petnica je jedan od najbolje opremljenih centara za rad mladih istraživača
u Srbiji, a postoji već 32 godine. Ova Istraživačka stanica poseduje veliki
broj laboratorija sa savremenom opremom, koju nemaju ni neki fakulteti u
Srbiji", rekao je rukovodilac odeljenja matematičko-tehničkih nauka u
Petnici Nikola Božić.
Božić koji je bio i polaznik seminara tokom devedesetih godina, rekao je da
je "Petnica i tada i danas pružala najbolje obrazovanje - mnogo bolje, nego
ono koje imamo u školama".
"Novitet je to što sada Istraživačka stanica pruža i programe za studente,
pa imamo i interakciju između srednjoškolaca i studenata, ljudi koji već
polako postaju naučnici", kazao je Božić i dodao da je Petnica jedino mesto
gde sva oprema može da se koristi, pa makar koštala 200.000 evra.
Vesna Isić je prvi put u Istraživačkoj stanici, na seminaru antropologije.
Ona je objasnila da imaju samo pet dana da urade zadatak koji dobiju, sto
obično podrazumeva da "ode u biblioteku i izlista veliki broj knjiga".
Nju je arheologija zainteresovala kada je volontirala tokom "Noći muzeja" u
Subotici, a kaže da u Petnici ima odlične uslove za rad.
"Imamo laboratoriju, razne artefakte... Gledali smo kosti životinja. Učimo
da prepoznamo šta se sa kostima dogodilo, ima li povreda, jesu li nastale u
toku života ili su oštećene", kazala je polaznica.
Petnica je sada dobila nove laboratorije i više prostora, koji kako je rekao
direktor Petnice Vigor Majić, postaje tesan.
On je dodao da stanica ima i probleme, kao što su plaćanje nekih redovnih
troškova održavanja, zaštitnih sistema i osiguranja.
"Ovaj prostor je veoma komplikovan i veoma skup za održavanje. Mi ne bismo
voleli da odvajamo od sredstava za rad sa decom da bismo održavali objekte
koji su državna imovina. Borićemo se da se za to obezbede posebna sredstva",
rekao je Majić.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
