|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Uskoro rezervni nosevi, uši, krvni sudovi... |
| |
 U
jednoj bolnici u severnom Londonu naučnici rade na izradi noseva, ušiju i
krvnih sudova u laboratoriji, u nameri da ostvare cilj da izrađuju delove
ljudskog tela koristeći matične ćelije.
To je jedna od nekoliko svetskih laboratorija, uključujući onu u SAD, koje
rade na futurističkoj ideji namenske izrade ljudskih organa u laboratoriji.
Dok je samo mali broj pacijenata do sada dobio organe izrađene u britanskoj
laboratoriji, naučnici se nadaju da će uskoro moći da na pacijentima rade
transplantaciju više vrsta organa, uključujući ono što bi moglo biti prvi
nos u svetu delimično izrađen od matičnih ćelija.
"To je kao da pravite kolač. Mi samo koristimo drugačiju vrstu peći", rekao
je vođa istraživanja, Aleksandar Sejfalian sa Univerzitetskog koledža u
Londonu.
Po njegovoj proceni, na istraživanje je od 2005. godine do sada potrošeno
oko 16 miliona dolara. On je, međutim, irazio nadu da će organi izrađeni u
laboratoriji jednoga dana biti dostupni po ceni od nekoliko stotina dolara.
"Ako ljudi ne budu bili nervozni, mogli bismo da izradimo noseve različitih
veličina kako bi hirurg mogao da izabere veličinu i prilagodi ga pacijentu
pre nego što ga ugradi. Ljudi misle da su njihovi nosevi posebni i lični,
ali to je nešto što bismo jednoga dana mogli masovno da proizvodimo, kao u
fabrici", rekao je Sejfalian.
|
|
Poražavajuće posledice napada NATO na Srbiju i SAD na Irak ... |
| |
Mir u svetu i međunarodno pravo ne mogu počivati na "namirivanju
interesa" velikih sila jer je ravnoteža moći nemoguća i uvek će voditi
sukobima, rekao je američki profesor ekonomije Džefri Saks povodom
ukrajinske krize.
"To se posebno može videti u današnjim prilikama, kada se zemlje bore za
naftu i druge prirodne izvore od životne važnosti", upozorio je Saks,
profesor na Univerzitetu Kolumbija i specijalni savetnik generalnog
sekretara UN Ban Ki Muna.
U analizi objavljenoj u španskom dnevniku "Pais" Saks je ocenio da je rusko
prisajedinjenje Krima neprihvatljivo kršenje međunarodnog prava.
Saks smatra da je poštovanje sistema UN i odluka Saveta bezbednosti jedini
način za očuvanje mira u svetu i za sprečavanje teških poremećaja u svetskoj
ekonomiji.
Saks je naveo da se "SAD, Evropska unija, Rusija i NATO pozivaju na
međunarodno pravo kada im to odgovara, a oglušuju se o njega kad im smeta" i
podsetio na napad NATO na Srbije i na intervencije SAD u Iraku i Avganistanu
čije su "posledice poražavajuće".
Američki ekonomista je ukazao na to da je intervencija Rusije u Ukrajini u "kontekstu
kršenja međunarodnog prava više puta od strane SAD, EU i NATO poslednjih
godina".
"NATO je 1999. godine, pod vođstvom SAD, bombardovao Srbiju kršeći
međunarodno pravo i uprkos protivljenju Rusije, saveznika Srbije", podsetio
je američki profesor.
"Potonje proglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije što su priznali SAD i
većina članica Evropske unije, uspostavilo je presedan koji Rusija koristi
da opravda akcije na Krimu... a ironija je jasna", smatra Saks.
Savetnik generalnog sekretara UN naveo je da je i intervencijom NATO u
Libiji prekršen svetski pravni poredak i kaže da je odluku Saveta
bezbednosti da se zaštiti libijsko stanovništvo, NATO "iskoristio samo kao
izgovor da bi bombardovao Gadafijev režim i srušio ga s vlasti".
"Kako je Rusija u više navrata upozorila, akcije SAD u Siriji su takođe bile
suprotne pravu", dodao je Saks.
Kada je predsednik Sirije Bašar Asad upotrebio silu protiv demonstranata,
SAD su podržale vojnu pobunu protiv njega, "a SAD, Saudijska Arabija, Turska
i druge zemlje su poslale finansijsku i vojnu pomoć pobunjenicima, čime su
povredili suverenitet Sirije i prekršili međunarodno pravo", ukazao je Saks.
|
|
Udvostručen broj sajber napada u svetu |
| |
Broj sajber napada udvostručen je tokom 2013. godine u svetu, posebno napadi
iz SAD, Kine i Indije, saopštila je američka kompanija Simantek, globalni
lider u oblasti informatičke bezbednosti.
Dok je broj sajber napada između 2011. i 2012. bio povećan za 42 odsto, taj
broj je tokom prošle godine povećan za 91 odsto, a napadi "prosečno traju
tri puta duže nego 2012. godine", piše u godišnjem izveštaju američke
kompanije.
Meta sajber kriminalaca su sada lični asistenti i stručnjaci za odnose sa
javnošću kako bi "pristupili podacima osoba interesantnijeg profila poput
poznatih ličnosti ili šefova preduzeća", ističe se u izveštaju.
Bankarski podaci, intelektualna svojina, vladine informacije, u "2013.
godini broj 'povreda podataka' povećan je za 62 odsto u odnosu na 2012. sa
više od 552 miliona izloženih identiteta što pokazuje da sajber kriminal
ostaje prava pretnja pojedincima i firmama", dodaje Simantek.
U izveštaju se ukazuje na činjenicu da je 2013. bilo osam napada velikih
razmera, a u 2012. samo jedan takav napad.
SAD, Kina i Indija su zemlje u kojima je "sajber kriminal najaktivniji",
navodi se u izveštaju.
Simantek dodaje i da su meta sajber napada sada sve više mobilni telefoni i
tablet računari kao i ostali uređaji koji nisu zaštićeni ili imaju slabu
zaštitu.
|
|
Ebola će se širiti narednih meseci |
| |
Ebola bi mogla da nastavi širenje zapadnom Afrikom narednih meseci, kao
najozbiljniji slučaj epidemije sa kojom se u poslednjih 40 godina suočila
međunarodna zajednica, saopštili su zvaničnici Svetske zdravstvene
organizacije (SZO).
Zamenik generalnog direktora SZO Keiđi Fukuda ocenio je da je širenje
epidemije, koja je izbila na jugu Gvineje, a prisirila se i na Liberiju, "veoma
zabrinjavajuće".
"Nismo do sada imali do sada epidemiju ebole u tom delu Afrike", rekao je
Fukuda.
SZO je poslala svoje timove u taj deo Afrike kako bi sprečili širenje
bolesti i pomogli obolelima.
Prema poslednjim podacima, u Gvineji ima 157 registrovanih slučajeva ebole,
od kojih 101 smrtnih. U Konakriju je zabeleženo 20 slučajeva te bolesti.
U Liberiji, gde je 21 osoba obolela, deset je od posledica zaraze preminulo.
SZO je naveo da slučajeva obolelih od ebole ima u Sieri Leone, dok na Maliju
ima devet slučajeva za koje se sumnja da su ebola, ali oni još nisu
potvrđeni.
|
|
Registrovani novi signali koji bi mogli dovesti do aviona |
| |
Jedan od brodova koji tragaju za nestalim malezijskim putničkim avionom
registrovao je dva nova signala iz morskih dubina, što podstiče nade da bi
olupina aviona uskoro mogla biti pronađena, rekao je juče australijski
zvaničnik Angus Hjuston.
Hjuston, šef zajedničke agencije koja koordinira potragom za avionom
nestalim u južnom Indijskom okeanu, naveo je da je brod australijske
mornarice u utorak primio dva signala, a da je analiza dva signala
registrovana u istoj oblasti prošle nedelje pokazala da su ti signali u
skladu sa signalima avionskih crnih kutija.
"Sada sam optimista po pitanju toga da ćemo u bližoj budućnosti naći avion,
ili ono što je ostalo od aviona, ali još ga nismo pronašli jer je ovo veoma
izazovan posao", rekao je Hjuston na konferenciji za novinare u Pertu.
On je dodao da je isti brod prvo otkrio podvodne signale u subotu, a potom
ih izgubio, ali da ih je ponovo registrovao u utorak.
Taj brod opremljen je lokatorom američke mornarice koji može da otkrije
signale dve vrste avionskih crnih kutija - onih koje snimaju podatke o
letenju i onih koje snimaju zvuk u pilotskoj kabini.
Analize signala otkrivenih u subotu, po rečima Hjustona, pokazale su da se
radi o stabilnim, različitim i jasnim zvucima koji su dosledno bili
emitovani, što ukazuje na to da su dolazili iz avionske crne kutije.
Uprkos dokazima koji obećavaju, Hjuston je upozorio da on još uvek ne može
da tvrdi da su timovi koji tragaju za avionom otkrili mesto pada aviona u
kom je bilo 239 putnika i članova posade.
|
|
Putin upozorio Ukrajinu da ne preduzima akciju |
| |
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u sredu upozorio Kijev da ne preduzima
bilo kkvu "nepopravljivu" akcije pre pregovora koji bi trebalo da se održe u
roku od nedelju dana o najgoroj krizi u odnosima Istok -Zapad od kraja "Hladnog
rata".
Putinovo upozorenje je odgovor ministru unutrašnjih poslova proevropske
vlade u Kijevu, koju Moskva ne priznaje, koji je u sredu zapretio
intervencijom protiv proruskih separatista utvrđenih u državnim zgradama u
dva grada na istoku Ukrajine.
"Za one koji prihvataju dijalog, biće političkog rešenja, a oni marginalni
koji traže sukob, dobiće snažan odgovor", rekao je Arsen Avakov na Savetu
ministara i procenio da bi "kriza mogla da se reši u narednih 48 sati".
Upozorivši "privremene vlasti" Ukrajine da "ne učine ništa nepopravljivo",
Putin je izrazio nadu da će najavljena diplomatska inicijativa "doneti ishod
koji će biti pozitivan".
Na tim razgovorima će se okupiti Amerikanci, Rusi, Ukrajinci i Evropska
unija, a trebalo bi da se, po diplomatskom izvoru u Briselu, održe 17.
aprila u Beču.
Vašington je cilj postavio nisko: "Nemamo velika očekivanja (...), ali
mislimo da je veoma važno da diplomatska vrata budu otvorena", rekla je
Viktorija Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu.
Pokušavajući da stave pod kontrolu najgoru krizu u odnosima Istok-Zapad od
kraja "Hladnog rata" 1989, Amerikanci, Evropljani i NATO upozorili su više
puta Moskvu, optuženu za izazivanje nemira u Ukrajini.
Ali, NATO je u sredu "u potpunosti negirao" tvrdnje zamenika ministra
odbrane Rusije da NATO planira da razmesti velike snage u blizini granice
Rusije što bi bio težak izazov za Moskvu.
Zapadnjaci Rusiji prete novim ekonomskim sankcijama ako izvede novu vojnu
intervenciju.
I Putin je u sredu potegao ekonomsko oružje, iako Rusija već trpi zbog krize,
uz pad prognoze rasta na pola i masivan odliv kapitala.
On je pribegao politici "vruće-hladno" u vezi sa izvozom prirodnog gasa -
što je uobičajen pritisak, prihvatajući "dodatne pregovore", ali tek pošto
je doneo kaznenu odluku da za 80 odsto podigne cenu gasa za Ukrajinu, i to
uz pretnju da bi to moglo trajati "zauvek".
To otvara opasnost od novog "gasnog rata" koji bi pogodio zemlje širom
Evrope, kao 2006 i 2009. godine.
Federalne rezerve SAD (FED) su, takođe u sredu, upozorile da kriza u
Ukrajini može "negativno uticati na rast privrede u svetu".
|
|
Direktiva o čuvanju ličnih podataka nevažeća |
| |
Evropsko pravosuđe naložilo je reviziju zakona o čuvanju ličnih podataka
koji se koriste u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma,
ocenjujući da je zakon neophodan, ali da je sadašnji disproporcionalan i
suviše nametljivim.
Evropski sud pravde u Luksemburu proglasio je nevažećom direktivu o čuvanju
podataka, jer zbog "mešanja širokih razmera posebno u oblasti osnovnih prava
- poštovanja privatnog života i zaštite podataka ličnog karaktera, bez
ograničenja na neophodan minimum".
Sud je, međutim, ocenio da "čuvanje podataka u cilju njihovog eventualnog
dostavljanja nadležnim nacionalnim vlastima zapravo ispunjava cilj od opšteg
interesa, odnosno borbu protiv teškog kriminala".
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesiliaj Malmstrem radi na reformi
tog zakona, ali je čekala odluku suda kako bi usmerila svoje predloge.
Današnja odluka suda ima tri problema: dužina čuvanja podataka što je
ocenjeno disproporcionalnim, nedostatak zaštite od mogućnosti zloupotrebe
podataka i odsustvo mera za "ograničavanje na neophodni minimum" mešanja u
privatan život pojedinaca.
|
|
NATO priprema slanje trupa u Istočnu Evropu |
| |
Komandant NATO u Evropi, general Filip Bridlav izjavio je da bi
alijansa, kao odgovor na rusku vojnu pretnju Ukrajini, mogla da razmesti svoje
vojnike u zemljama članicama na istoku Evrope, koje se osećaju ugroženo.
Bridlav je agenciji Asošijejted pres rekao da ne bi "ne bi isključio angažovanje
nijedne zemlje, uključujući i SAD".
Ministri inostranih poslova 28 zemalja članica NATO ovlastili su američkog
vazduhoplovnog generala Bridlava da do utorka predloži mere koje bi zemljama
alijanse najbližim Rusiji, demonstrirale da uživaju podršku saveznika.
"U osnovi reč je o paketu kopnenih, vazdušnih i pomorskih mera koje bi dale
sigurnost našim najistočnijim saveznicima", rekao je Bridlav, dodajući da ima
zadatak da te mere definiše do sledeće sedmice i da namerava da to i učini.
Upitan da li bi i američki vojnici mogli da budu upućeni u zemlje NATO najbliže
Rusiji, on je ponovio: "Ne bih isključio doprinos nijedne zemlje".
Govoreći za AP na kraju konferencije NATO u Parizu, on je rekao da je rusko
vojno prisustvo duž granica sa UKrajinom nepromenjeno.
"Ono što tamo vidimo je oko 40.000 vojnika. Ja bih to okarakterisao kao
kombinovanu vojsku. Drugim rečima, to je armija koja ima sve neophodne
pretpostavke.... da ispuni vojne ciljeve, ako joj budu zadat", rekao je Bridlav.
On je precizirao da ruska oprema uključuje avione i helikoptere, artiljeriju,
poljske bolnice, opremu za komunikaciju i za ometanje.
Bridlav je dodao da ruski ciljevi, ipak, ostaju nejasni.
Po njegovim rečima, ruska vojska može da ostane na mestu i zastrašuje Ukrajinu
samim svojim prisustvom, da se uputi prema jugu i uspostavi mostobran prema
Krimu i, duž Crnog mora, dalje prema Odesi i moldavskoj seperatističkoj oblasti
Pridnjestrovlju, ili da izvede invaziju jugoistočnih delova Ukrajine, gde ruska
manjina traži pripajanje Rusiji.
Ruska vojna sila bi, međutim, na koncu ipak mogla da bude upotrebljena, i ona je
spremna da krene ako dobije naređenje, i to u roku od 12 sati, dodao je
komandant NATO.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
