|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Glavni cilj RS je unapređenje ekonomskih uslova |
| |
 Vlada
Republike Srpske uputila je novi izveštaj Savetu bezbednosti UN u kojem
navodi da je glavni cilj RS i dalje unapređenje ekonomskog položaja građana,
te taj entitet BiH nastavlja da radi na reformama i suzbijanju korupcije.
U delu izveštaja koji se odnosi na ekonomiju, govori se o načinima delovanja
RS sa ciljem povećanja ekonomskog rasta, odnosno o nastavku reforme zakona i
propisa radi unapređenja uslova za investicije i za rad preduzeća koja će
otvoriti nova radna mesta.
Drugi deo izveštaja odnosi se na potrebu krupnih reformi na nivou
institucija BiH, uz ukazivanje na otpor, za šta je primer reforma pravosuđa.
Vlada RS navodi da treba preispitati institucije na nivou BiH od kojih je,
kako piše, mnoge nezakonito nametnuo visoki predstavnik, a razmatra se i
potreba za postojanjem programa borbe protiv korupcije.
U trećem delu izveštaja, koji se odnosi na poštovanje "dejtonske strukture
BiH", ističe se da su za stabilnost zemlje od suštinske važnosti ustavni
mehanizmi zaštite konstitutivnih naroda BiH.
Stroga su ograničenja nadležnosti nivoa BiH, data Ustavom, suštinska za
adekvatno funkcionisanje zemlje, ali se ignorišu jer je visoki predstavnik
centralizovao veliki broj nadležnosti u Sarajevu, piše u izveštaju.
U izveštaju se razmatraju i druge "štetne posledice uplitanja visokog
predstavnika i drugih u unutrašnju politiku u BiH", koji su, kako se
ocenjuje, iskoristili ovogodišnje demonstracije protiv institucija BiH,
Federacije BiH i kantona, kao primer "reprezentativne demokratije", čak i
kada su ti protesti prerasli u nasilje, uz napade i oduzimanje legitimiteta
zvaničnicima izabranim na slobodnim izborima.
Vlada RS u izveštaju zaključuje da bi Savet bezbednosti UN trebalo da okonča
pozivanje na Poglavlje sedam Povelje UN jer u BiH ne postoji "pretnja miru,
narušavanje mira ili akt agresije".
Ljiljana Kovačević,
Banja Luka
|
|
Vlada Slovenije i zvanično u ostavci |
| |
Još se ne zna kada će biti vanredni izbori u Sloveniji čija je premijerka,
Alenka Bratušek, juče zvanično obaveštila Skupštinu Slovenije o svojoj
ostavci čime je prestao i mandat njene vlade.
Vlada će obavljati samo tekuće poslove do izbora nove, odnosno do vanrednih
parlamentarnih izbora.
Premijerka je poslanicima rekla da je ostavku podnela "nemirne, ali čiste
savesti".
Datum održavanja vanrednih izbora još nije poznat. Na sastanku šefa države,
Boruta Pahora, s pravnicima zaključeno je da za izbore nije pogodno vreme
letnjeg odmora Skupštine.
Ukoliko Pahor, poslaničke grupe ili bar deset poslanika u roku od 30 dana ne
predlože novog mandatara, Pahor će, po Ustavu, raspustiti Skupštinu i
raspisati prevremene izbore.
Većina stranaka predlaže da izbori budu pre letnjeg odmora poslanika, a prvi
mogući datum je 22. jun.
Bratušek je u ponedeljak, 5. maja, podnela ostavku na mesto predsednice
Vlade jer je krajem aprila izgubila mesto šefice stranke Pozitivna Slovenija.
Zatražila je prevremene izbore i najavila osnivanje nove stranke.
|
|
Milanović pozvao ministre na odgovornost |
| |
Premijer Hrvatske Zoran Milanović poručio je juče ministrima da će
odgovarati svako ko bude štitio nepravilnosti i ne bude mu direktno
odgovarao na naloge koje upućuje.
"Dok sam predsednik vlade na pitanja i naloge koje upućujem, odgovaraće se
direktno, a ne medijima. I svako ko bude štitio nepravilnosti koje uočim, i
kada ih uočim, pa makar i pogrešio, a o tome me ne izvesti - odgovaraće ",
rekao je Milanović na početku sednice vlade nakon što je pre dva dana smenio
ministra finansija Slavka Linića.
Kao razlog za smenu premijer je tada naveo narušeno poverenje i političku
odgovornost u slučaju predstečajne nagodbe vinkovačke firme Spačva u kojoj
je za namirenje poreznih dugova, na osnovu Linićeve potpisane odluke, uzeto
zemljište čija je vrednost prema proceni Poreske uprave šest puta manja nego
što je "država uzela pod račun".
"Dalje neka rade oni kojima je to posao. Nikoga ne optužujem za kriminal i
korupciju, ali za neodgovornost i nereagovanje na ono što sam tražio - to da",
rekao je danas Milanović.
On je naglasio da su standardi vladajuće koalicije na čijem je čelu
Socijaldemokratska partija (SDP) vrlo visoki i ocenio da će se na
predstojećim izborima za Evropski parlament birati između zakona i bezakonja.
"Mi moramo da radimo čisto i besprekorno", poručio je premijer.
Odluka premijera i predsednika SDP da smeni jednog od najuticajnijih
stranačkih kolega s mesta ministra finansija izazvala je otvorene kritike
dela riječke frakcije vladajuće stranke, kojoj pripada Slavko Linić.
To će, prema ocenama analitičara, dovesti do otvorene oštre unutarstranačke
borbe posle evropskih izbora, 25. maja. Tada se očekuje i Glavni odbor
stranke koji može da zakaže izbornu skupštinu.
Odnosi dvojice najuticajnijih SDP-ovca, Milanovića i Linića, već dugo su
napeti, a posebno su narušeni kada Linić nije želeo da smeni svog pomoćnika
Branka Šegona pošto je oktriveno da je on u mogućem sukobu interesa.
Popustio je tek kada je premijer to od njega tražio putem medija.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Učesnici marša stigli do Visokog |
| |
Grupa građana koja je juče ujutro krenula peške prema Sarajevu
u protestnom maršu pod nazivom "Marš slobode-put bez povratka", u sredu je
prenoćila u mestu Čatići u opštini Visoko.
U Maršu učestvuju, kako se navodi, neformalne grupe građana i udruženja iz
Tuzle, Srebrenika, Bugojna, Donjeg Vakufa, Zenice, Mostara, Jajca, Goražda i
drugih gradova FBiH.
Grupama koje pešače do Sarajeva pred Parlamentom Federacije BiH u petak, 9.
maja pridružiće se i grupe koje će tog dana organizovano vozom doći u
Sarajevo.
Članovi neformalnih grupa iz bh. gradova su krenuli na marš pod nazivom "Put
slobode, put bez povratka". Oni će se okupiti u Sarajevu 9. maja, na Dan
borbe protiv fašizma, Dan Evrope i na dan otvaranja sarajevske Vijećnice,
kako bi skrenuli pažnju na stanje u državi. Osnovni zahtev je smena Vlade na
federalnom nivou.
|
|
Crna Gora preti arbitražom zbog spora oko granice s Kosovom |
| |
Crna Gora ima otvoreno pitanje granice sa Kosovom i pokrenuće međunarodnu
arbitražu ukoliko sa kosovskim vlastima do kraja godine ne reši sporna
pitanja, saopštila je Uprava za nekretnine Crne Gore.
Direktor Uprave Dragan Kovačević saopštio je da je sporno šest hiljada
hektara teritorije na Kuli kod Rožaja, kao i Rugovska klisura ispod planine
Čakor kod Plava.
Prema podacima iz 1932. godine, kada je rađen prvi katastar na Kosovu,
navedeni deo teritorije je pripadao Crnoj Gori, naveo je Kovačević i dodao
da to potvrđuju i podaci katastra Srbije koji se poklapa sa podacima
crnogorskog katastra.
Po njegovim rečima, do sada je održano dvanaest sastanaka sa kosovskom
stranom, ali oni nisu rezultirali dogovorom o granici iako svi podacu govore
da ne bi trebalo da bude spora.
"Ako (spor) ne rešimo putem zajedničkih komisija, onda idemo na međunarodnu
arbitražu", rekao je Kovačević tokom sastanka sa predstavnicima Svetske
banke koja je odobrila novac za izradu katastra u delu teritorije Crne Gore
u kojem katastra nema.
Spornih šest hiljada hektara zemlje je obraslo šumom, kazao je Kovačević i
dodao da je nadležna, kosovska komisija pod velikim pritiskom lokalnog
stanovništva čija je stoka na ispaši na teritoriji Crne Gore.
"Oni misle 'čije ovce toga i planina', ali neće moći, jer imamo argumente da
je to naša teritorija i ne damo ni pedalj naše zemlje", poručio je
Kovačević.
|
|
Obeleženo stradanje vojnika u Dobrovoljačkoj ulici |
| |
Oko 70 članova delegacije iz Republike Srpske, koje predvodi
premijerka Vlade RS-a Željka Cvijanović, ministar rada i boračko-invalidske
zaštite RS-a Petar Đokić i zastupnica Predstavničkog doma Parlamenta BiH
Aleksandra Pandurević, danas je u Sarajevu obeležilo u subotu, 3.maja,
godišnjicu stradanja vojnika u Dobrovoljačkoj ulici.
Delegacija iz RS-a mirnom šetnjom i paljenjem sveća obeležila je stradanje
pripadnika JNA 3. maja 1992. godine. Delegacija se na mestu stradanja kratko
zadržala, nakon čega su se vratili autobusima kojima su došli u Sarajevo iz
Banjaluke.
Pomenu u Sarajevu prethodilo je održavanje parastosa u Spomen-crkvi u
Miljevićima u Istočnom Sarajevu.
Pre toga su u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu pripadnici Zelenih beretki
odali počast poginulim braniocima Sarajeva, a sa njima su bili i njihovi sinovi
simbolično odeveni u uniforme.
Duž sarajevske ulice Hamdije Kreševljakovića (bivša Dobrovoljačka) raspoređene
su jake snage bezbednosti.
Napad na kolonu JNA u Sarajevu, poznat kao "slučaj Dobrovoljačka", odnosi se na
događaje 2. i 3. maja 1992. godine, početkom rata u BiH, kada su pripadnici
Armije BiH napali kolonu vojnika JNA.
Cilj napada je bio zaroboljavanje vojnika JNA, kako bi oni kasnije bili
razmenjeni za predsednika tadašnje Republike BiH Aliju Izetbegovića, kojeg su 2.
maja zarobili pripadnici JNA na sarajevskom aerodromu, kada se vraćao sa jedne
mirovne konferencije.
Drugog maja 1992. godine minobacačkim projektilima su pripadnici Jugoslovenske
narodne armije (JNA) napali najznačajnije objekte u Sarajevu kao što su zgrada "Pošte"
i "Elektroprivrede".
Tog dana je prekinuto napajanje grada strujom, zatvoren je dotok plina i vode, a
grad je bio presečen na nekoliko delova koje su kontrolisali pripadnici Armije
BiH s jedne, te pripadnici JNA s druge strane.
Takvo stanje se održalo do potpisivanja Dejtonskog sporazuma u decembru 1995.
godine.
|
|
Da se ne ponovi jasenovačko zlo |
| |
Državni vrh Hrvatske u nedelju je u Jasenovcu oštro osudio ustaški režim i
poručio da genocid i zlo koje se dogodilo u jasenovačkom koncetracionom logoru
nikada ne smeju biti zaboravljeni.
Na komemoraciji u Spomen području Jasenovac, povodom 69. godišnjice proboja
zatvorenika iz koncentracionog logora Jasenovac, predsednik Hrvatske Ivo
Josipović rekao je na da se u Jasenovcu dogodio genocid koji se ne sme
zaboraviti i koji nikad neće prestati da boli.
"Jasenovac je jedno od mesta koja ostaju zauvek u kolektivnom sećanju iako je
stvoreno s ciljem da bude mesto zaborava, stratišta", naglasio je Josipović i
ocenio da su oni koji su Hrvatsku želeli da stvore na zločinu, učinili zlo
hrvatskom narodu. On je izrazio žaljenje što se takav zločin dogodio u ime
hrvatske državnosti.
Premijer Zoran Milanović poručio je da Jasenovac mesto koje podseća na "zlo u
čoveku u koje ne veruješ dok se ne dogodi".
"Zločini su ovde bili ne u ime naroda, jer ja pripadam tom narodu, nego države (tzv.
Nezavisna Država Hrvatska) koje nema u hrvatskom Ustavu, nikad je nije bilo i
nikad je neće biti…Ta država nije bila nezavisna, bila je instrument sile i
represije, ali za mene nije bila Hrvatska", naglasio je Milanović
Uz preživele logoraše i državni vrh, komemoraciji su prisustvovali, predstavnici
diplomatskog kora, crkvenih zajednica, nacionalnih manjina i antifašističkih
udruženja.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u
Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja,
prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i
drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH. U tom logoru
su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske,
nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u
Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173
Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je
više od 20.000 dece.
Na dan proboja, 22. aprila 1945., u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je
600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš. Ostali koji su
ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.
Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora u mestu Jasenovac, Kožare,
gde je, od 167 zatvorenika, njih 11 preživelo proboj.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
