|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Godzila se vraća na veliki ekran |
| |
 Godzila
je na velikom ekranu plašila i oduševljavala gledaoce još od 1954. godine,
kada je u filmu o tom čudovištu nastupio glumac u gumenom odelu s
rajsferšlusom na leđima. Mnogim japanskim ljubiteljima se i dalje to
čudovište više dopada od holivudske verzije napravljene u zastrašujućoj,
punoj 3-D tehnici kompjuterske grafike.
"Američka Godzila je samo džinovska iguana koja je 'odlepila' ", kaže Mudai
Nozaki (30) koji smatra da je Godzila najveći japanski doprinos filmskoj
istoriji, uz "Sedam samuraja" i "Kagemušu" režisera Akire Kurosave.
Reakcija tog gledaoca je iznenađujuće tipična među Japancima koji su videli
trejler novog filma, pod jednostavnim nazivom "Godzila", čija će premijera
biti 16. maja u SAD, a jula u Japanu. Ljubitelji se pitaju da li će rimejk
"Varner Brosa" biti omaž ili bruka za legendu japanskog monstruma.
Japanski ljubitelji Godzile kažu da taj legendarni filmski lik spada u
posebnu fantazmagoričnu kategoriju koju naizvaju "kaidžu" koji ima
imaginarnije, daleko nadrealnije osobine od "prostih čudovišta" kao što su
King Kong i Frankenštajn.
Holivudska verzija nije "kaidžu", rekao je Kazua Haragući koji je sakupio
sve u vezi s Godzilom, uključujući i kompletnu DVD-kolekciju producentske
kuće "Toho Studios", isporučenu uz ogromnu maketu glave Godzile sa iskeženim
očnjacima.
Taj 45-godišnji filmki tehničar kaže da je Holivud već jednom upropastio tu
temu propalim rimejkom 1998, u režiji Rolanda Emeriha.
I s novom Godzilom skoro sve je pogrešno, i to od glave do pete: prednje
noge joj vise mlitavo niz bokove, krljušt na leđima isuviše je pravilna, čak
je pogršan i oblik glave.
"Glava je isuviše mala", rekao je Haraguči, "a glas je potpuno pogrešan,
mora biti mnogo pištaviji".
"Nadam se da će doći dan kada će neki japanski reditelj ponovo moći da
napravi dostojan film o Godzili", rekao je on.
U prvobitnoj priči, Godzila je izašla iz Tihog okeana, kao mutant nastao
probom nuklearnog naoružanja na atolu Bikini, i podukla trauma Japana zbog
američkog atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija na kraju Drugog
svetskog rata.
Holivudska priča odstupa od prvobitnog scenarija tako što Godzila gazi San
Francisko, a ne Tokio, i bori se s letećim čudovištem kojeg nije bilo u
originalu. Ali, novi film ostaje veran duhu originala na mnogo načina.
Sve što reditelj Garet Edvards kaže da je uradio, jeste poboljšanje,
realnija Godzila.
"U našem filmu prvi put ćemo zaista ponovo videti tu životinju", rekao je on
za Asošijejtid pres.
Edvards kaže da je odrastao gledajući filmove o Godzili i da poštuje njihovo
dublje značenje, kao što je pitanje nuklearnog oružja.
Ali, za mnoge Japance, ažurirana, tehnološki naprednija verzija njihovog
junaka nije tačna.
Jumiko Iamashita, 40-godišnja socijalna radnica, smatra da Godzila mora biti
simpatična, a prezire američku verziju: "Predstavili su je kao previše
upadljivu. Postala je suviše američka".
Minami Ićikava, režiser iz "Toho Co.", priznaje da su japanski ljubitelji
dugo čekali povratak Godzile jer Toho nije napravio film o njoj deset godina,
posle serije od 28 flimova.
Jedan od razloga za to je što je Toho procenio da su prošla vremena starih
specijalnih efekata koje je izmislio legendarni Eiđi Cuburaja - autor
minijaturnog modela grada koji je kostimirani glumac pregazio.
"Godzilu smo iznajmili Holivudu", rekao je Ičikava, odbijajući da obelodani
uslove. "Vremena se menjaju".
Haruo Nakađima kaže da je istina da Godzila mora biti strastan lik jer
uništava zgrade i mostove. A on bi to trebalo da zna - jer on je bio prvi u
kostimu Godzile.
Nakađima kome je 85 godina, bio je kaskader u filmovima o samurajima kada je
preuzeo ulogu Godzile. On je morao da izmisli taj lik i išao je u zoološki
vrt da prouči kako se kreću krupne životinje - slonovi i medvedi.
Kostim ga je toliko grejao, posebno pod reflektorima tokom snimanja, da mu
je toliko znoja teklo niz leđa, da ga je u nogama kostima bilo bar za pola
kofe, seća se on.
"Ja sam original, prava stvar", rekao je on, naglasivši da su ostale Godzile
bile samo imitacija. "Ako Godzila ne može pravilno da hoda, to je samo šou
nakaze".
Tema njegove Godzile je grandioznija i složenija, bavi se univerzalnim
problemima čoveka, a obraća se Japanu koji još pamti ratno stradanje, rekao
je on.
"To nije neki kaubojski film", rekao je ponosno Nakađima, sedeći u svom
stanu među slikama Godzile i svojim starim fotografijama na kojima je mlad.
"Svi me pitaju da li ću ponovo igrati Godzilu", rekao je on. "Moja Godzila
je bila najbolja".
"Godzila" na internetu http://www.godzillamovie.com/
|
|
Otvoren Kanski filmski festival |
| |
Francusko-italijanska glumica Kjara Mastrojani i meksički reditelj Alfonso
Kuaron juče su zvanično otvorili 67. Međunarodni filmski festival u Kanu.
Oni su govorili na italijanskom, španskom, engleskom i francuskom, a na
otvaranju je prikazan film "Grejs od Monaka" reditelja Olivjea Daana
(Olivier Dahan) s Nikol Kidman u glavnoj ulozi, a koji se prikazuje van
zvanične konkurencije za Zlatnu palmu.
Prethodno je voditelj programa franucski glumac Lamber Vilson predstavio
članove žirija kojim predsedava Novozelanđanka Džejn Kampion. Ona je bila
okružena francuskom glumicom Karol Buke i rediteljima Galeom Garsijom
Bernalom iz Meksika i Sofijom Kopolom iz SAD.
Lamber Vilson je odao počast nedavno preminulom francuskom reditelju Alenu
Reneu, a zatim je predstavio glumicu Nikol Kidman koja je došla u Kan
povodom filma u kome tumači ulogu Grejs Keli, princeze od Monaka.
U trci za Zlatnu palmu od 14. do 24. maja takmiči se 18 filmova.
Film "Za šaku dolara" Serđa Leonea zvanično će zatvoriti 24. maja 67.
Međunarodni filmski festival u Kanu
Spisak filmova u trci za Zlatnu palmu:
1. "Sils Maria", francuskog reditelja Olivijea Asaje (Olivier Assayas)
2. "Saint Laurent", francuskog reditelja Bertrana Bonela (Bertrand Bonello)
3. "Kis Uykusu" (Zimski san), turskog reditelja Nurija Bilgea Sejlana
4. "Maps to the stars", kanadskog reditelja Dejvida Kronenberga (David
Cronenberg)
5. "Deudž jours, une nuit", belgijskih reditelja Žan-Pjera i Lika Dardena
(Jean-Pierre et Luc Dardenne)
6. "Mommy", kanadskog reditelja Gzavijea Dolana (Dzzavier Dolan)
7. "Captives", kanadskog reditelja Ejtoma Egojana (Atom Egoyan)
8. "Adieu au langage", francuskog reditelja Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godard)
9. "The searć", francuskog reditelja Mišela Azanavisijusa (Michel
Hazanavicius)
10. "The homesman", američkog reditelja Tomija Li Džounsa (Tommy Lee Jones)
11. "Futatsume no mado" (Dva prozora), japanske rediteljke Naomi Kavaze
12. "Mr Turner", britanskog reditelja Majka Lija (Mike Leigh)
13. "Jimmy's hall", britanskog reditelja Kena Louča (Ken Loach)
14. "Fodzzcatcher", američkog reditelja Beneta Milera (Bennett Miller)
15. "Le Meraviglie" (Čudo), italijanske rediteljke Alise Rorvočer (Alice
Rohrnjacher)
16. "Relatos salvajes" (Divlje priče), argentinskog reditelja Damijana
Šifrona (Damian Szifron)
17. "Timbuktu", mauritanskog reditelja Abderahmana Sisaka (Abderrahmane
Sišako)
18. "Leviathan", ruskog reditelja Andreja Žvjaginceva
|
|
Na Evroviziji pobedila "tolerancija" |
| |
Transvestit Končita Vurst vratila se u Austriju posle trijumfa na Evroviziji
u Kopenhagenu za koju je austrijski predsednik ocenio da predstavlja pobedu
tolerancije u Evropi.
"Ženi s bradom" Končiti Vurst, rođenoj kao Tomas Nojvirt, čestitala je
većina austrijskih političkih stranaka osim desničarske Slobodarske partije.
Austrijski predsednik Hajnc Fišer rekao je da "to nije samo pobeda Austrije,
već iznad svega raznolikosti i tolerancije u Evropi".
Uoči takmičenja Končita Vurst je kritikovana najviše iz Istočne Evrope kao
primer zapadne dekadencije. Austrija je, međutim, dobila poene i od Rusije.
Vurst je na konferenciji za novinare u Beču rekla da to pokazuje da se "zemlja
ne može svesti na njenu toleranciju ili netoleranciju".
Predstavnica Austrije Končita Vurst pobedila je u finalu muzičkog takmičenja
Evrosonga koje je ove godine održano u Kopenhagenu, uz učešće 26 zemalja.
Drugo mesto zauzela je Holandija, a treće Švedska.
Srbija nije imala predstavnika na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije iz
finasijskih razloga, a na takmičenje se od bivših jugoslovenskih republika
nisu prijavile ni Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
U finale su ušli predstavnik Crne Gore, pevač Sergej Ćetković sa pesmom "Moj
svijet" i predstavnica Slovenije Tinka Kovač, dok je Tijana Dapčević
predstavnica Makedonije eliminisana u polufinalu.
Prva se na impozantnoj bini predstavila Ukrajinka, Marija Jaremčuk sa pesmom
"Tick-tock". Potom su se ređali predstavnici Belorusije, Azerbejdžana,
Islanda, Norveške, Rumunije, Poljske, Jermenije, Grčke, Švedske, Rusije,
Fisnske, Mađarske, Švajcarske, Malte, San Marina, Austrije koju je
predstavila najkontroverznija ovogodišnja tamičarka Končita Vurst, koja je
dobila najveći aplauz.
U finalu su nastupale i zemlje takozvane "Velike petroke" - Španija,
Francuska, Turska, Italija, Nemačka i Veliku Britaniju, kao i Danska koja je
kao zemlja domaćin direktno u finalu.
Kopenhagen je po treći put bio mesto održavanja najvećeg evropskog, muzičkog
takmičenja koje je počelo da se organizuje pre 59 godina u Monaku. Slogan
ovogodišnjeg "Evrosonga" bio je "Pridružite nam se - u srcu dijamanata".
|
|
Marina Arsenijević dobitnica prestižne nagrade u SAD |
| |
Pijanistkinji i kompozitorki Marini Arsenijević uručena je na svečanosti u
Njujorku Medalja časti ostrva Elis, jedna od najprestižnijih američkih
nagrada namenjena zaslužnim doseljenicima koji su dali veliki doprinos SAD.
Marina Arsenijević nagrađena je za veliki doprinos američkoj kulturi jer
svojom muzikom spaja različite kulture, tradicije i religije kroz građenje
mostova među narodima. Nagrada joj je dodeljena i za humanitarni rad, kao i
za simbiozu njenih korena kroz srpsku kulturu sa američkom.
Njen TV program pod nazivom "Marina na Vest Pointu: Jedinstvo različitosti",
koji je bio nominovan za nagradu EMI i emitovan na javnom servisu PBS,
videlo je više od 180 miliona gledalaca u Americi.
Od ovogodisnjih 7.000 nominacija, dodeljene su 93 medalje među kojima su,
pored Marine Arsenijević, petostruki svetski šampion u boksu Ivander
Holifild, modni dizajner Eli Tahari, kongresmen Ed Rojs, finansijski
analitičar Foks televizije Marija Bartiromo, kao i Najdžel Litgou, producent
i osnivac Američkog Idola.
Marina Arsenijević izjavila je Agenciji Beta da je ceremonija dodele nagrade
podsetila na "američki san" koji imigranti imaju pre nego što kroče na
severnoamerički kontinent: da je tu moguće ostvariti nedosanjane snove.
"Dok su prozivali dobitnike medalje, setila sam se i svoje priče dolaska u
ovu zemlju posle raspada Jugoslavije i bombardovanja Srbije, kada sam imala
neverovatnu želju da kroz moju muziku koja je spoj srpske i balkanske
muzičke baštine i novih žanrova, približim kulture Istoka i Zapada i da
Amerika prihvati ovaj novi žanr kao deo svoje kulture", rekla je Marina
Arsenijević.
Među dosadašnjim dobitnicima Medalje časti ostrva Elis je i šest predsednika
SAD, general Kolin Pauel, Frenk Sinatra, Barbara Volters, mnogi kongresmeni,
naučnici, sportisti, zabavljači, biznismeni i filantropi.
|
|
Majmuni tajno oružje kineske vojske |
| |
Kineska vojska ima tajno oružje, majmune, koji su trenirani da ne dozvole
pticama da se gnezde blizu vazdušne vojne baze, piše na vebsajtu Narodne
oslobodilačke vojske Kine, a prenosi američki Si-en-en (CNN).
Majmuni se koriste u jednoj bazi na severu Kine, koja se nalazi tačno na
glavnom migratornom putu ptica. Kada jata ptica lete oko baze to predstavlja
pretnju za vojne avione. Ptice bi mogle da budu usisane u avionske motore
što bi ugrozilo život i pticama i pilotima.
"Ne brinite imamo tajno oružje", rekao je visoki oficirir Su Čang, prema
vebsajtu vojske. Govorio je o posebno treniranim majmunima, makakijima, koji
odgovaraju na zvuk zviždaljke.
Kada se oktriju gnezda ptica u krošnjama drveća, vojska majmune se šalje da
ih ukloni.
Vojska je pokušala raznim metodama da skloni gnezda uključujući paljenje,
korišćenje dugih štapova od bambusa da ih skida sa drveća i slanje vojnika
da ih ručno uklone. Ni jedan nije bio efikasan, ptice su se stalno vraćale.
Međutim kada majmuni sklone gnezda one se ne vraćaju pošto oni ostave miris
na granama koji obeshrabruje ptice, prema navodima kineske vojske.
"Majmuni su verni čuvari koji brane sigurnost naših drugova", piše na
vebsajtu kineske vojske.
|
|
Srpski hor u multietničkom miljeu Vankuvera |
| |
Srpski iseljenički hor "Sirilika" (Cyrilika) iz Vankuvera održao je u toj
kanadskoj metropoli na Pacifiku veoma posećen koncert u reprezentativnoj "Dvorani
baštine".
Srpskim iseljenicima, ali i ostaloj kanadskoj publici izvedena su delovi "Mokranjčevih
rukoveti", crkvenih horskih pojanja, renesansnih madrigala i
afričko-američkih duhovnih pesama.
Članica hora i istaknuta pripadnica srpske zajednice u Vankuveru Nataša
Marijanović pozdravila je publiku i dala opis horskog repertoara.
Gost koncerta bio je počasni konzul Srbije Predrag Vladiković koji je u
izjavi za Betu ocenio koncert kao "izuzetno vredan kulturni događaj za
srpsku zajednicu u Britanskoj Kolumbiji, ali i za dostojno predstavljanje
Srbije u Kanadi".
Sa željom da neguju tradicionalno horsko pevanje i doprinesu multietničkom
miljeu Vankuvera hor "Sirilika" osnovala je grupa pevačkih entuzijasta,
nekadašnjih članova hora "Branko Krsmanović" iz Beograda.
Vođa hora koji broji dvadesetak članova je profesorka klavira Emilija Lale,
koja je na beogradskom Fakultetu muzičkih umetnosti magistrirala horsko
dirigovanje.
|
|
Na Kubi snimljen prvi holivudski film posle 45 godina |
| |
Na Kubi je nedavno završeno snimanje prvog holivudskog filma od 1969. godine
kada su SAD uvele sankcije tom ostrvu, piše list Holivud riporter.
Film "Dad" (Tata) je priča o američkom piscu Ernestu Hemingveju koji je živeo na
Kubi od 1939. do 1960. godine.
Reditelj filma Bob Jari izjavio je da je želeo da film bude snimljen u Havani,
gde je Hemingvej imao kuću i čamac, kako bi scene bile snimljene na autentičnom
prostoru.
Jariju je bilo omogućeno da snima i u bivšoj vladinoj palati koja je pretvorena
u muzej posvećen kubanskom lideru Fidelu Kastru.
Reditelj je naveo da je čekao skoro tri godine da dobije dozvolu snimanja od
američkih vlasti i dodao da snimanje filma na kubanskom tlu predstavlja prvi
izuzetak od američkih sankcija uvedenih pre 45 godina.
Glumac Adrijan Sparks glumi Hemingveja (1899-1961), koji je dobio Pulicerovu
nagradu 1953. godine za svoj roman "Starac i more", a godinu dana kasnije i
Nobelovu nagradu za književnost.
|
|
Simema siti u Novom Sadu u junu |
| |
Internacionalni filmski festival Sinema siti (Cinema City) biće održan u
Novom Sadu od 21. do 28. juna, a na programu više od 100 originalnih filmskih
ostvarenja na 10 gradskih lokacija, najavili su organizatori.
Na festivalu će biti predstavljeno 10 domaćih i stranih selekcija, a projekcije
će kao i prethodnih godina biti organizovane u novosadskim bioskopima, salama i
u bioskopima na otvorenom.
U takmičarskoj selekciji Nacionalna klasa biće prikazani filmovi iz Srbije, a u
programu Ap tu 10.000 baks (Up to 10.000 Bucks) ostvarenja iz celog sveta
snimljena budžetom manjim od 10.000 dolara, za koju je ove godine prijavljen
rekordan broj ostvarenja.
Kako je najavljeno, biće organizovani i muzički nastupi, ali i nova programska
celina "Cinema City Pro" koja će biti namenjena filmskim profesionalcima.
Ove godine biće pokrenuta Dunavska festivalska mreža koju čine festivali Egzit (Edžit),
Mikser i Sinema siti, a organizatori najavljuju radionice, konferencije i
specijalne programe za medije.
Cilj te mreže je da promoviše potencijal festivala za razvoj turizma i
pokretanje ekonomije u podunavskom regionu, a projekat je podržala Evropska
unija i Austrijska razvojna agencija.
|
|
Festival fantastične književnosti u Beogradu |
| |
Festival fantastične književnosti Art-Anima biće održan od 15. do 17. maja u
Beograd sa piscem Zoranom Živkovićem kao počasnim gostom.
Festival će biti upriličen u Ustanovi kulture Palilule, a počeće sutra u 17 sati
predavanjem Zorana Živkovića, dobitnika Svetske nagrade za fantastiku, "Uvod u
kreativno pisanje".
Učesnici manifestacije su, pored Živkovića, neki od najpoznatijih srpskih pisaca
fantastike, kao i teroretičara, urednika, prevodioca i naučnih radnika.
Među njima su najavljeni: Goran Skrobonja, Miomir Petrović, Oto Oltvanji, Pavlje
Zelić, Uroš Petrović, Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Milan M. Ćirković, Draško
Roganović, Aleksandar Tešić, Aleksandar Petrović - Aca Seltik, Marko Šelić -
Marčelo.
Cilj manifestacije je da se predstavi aktuelna produkcija ove vrste književnosti
kako u svetskim tako i regionalnim okvirima, i da se pruži mogućnost mladim
autorima i čitaocima da kroz predavanja i kreativne radionice steknu što jasniji
uvid u njen značaj i domete.
|
|
Ruski poslanici žele da organizuju sopstvenu Evroviziju |
| |
Ruski poslanici predložili su stvaranje sopstvene verzije takmičenja za
najbolju pesmu posle pobede austrijskog transvestita Končite Vurst u nedelju na
Evroviziji, koja je pokrenula lavinu protesta u toj zemlji.
Poslanik Valerij Račkin pozvao je Rusiju da napusti konkurs Evrovizije i
organizuje paralelno takmičenje koje bi se zvalo "Glas Evroazije".
"Rezultat poslednje Evrovizije bila je kap koja je prelila času", rekao je on u
parlamentu.
"Treba da napustimo to takmičenje, ne smemo više da trpimo to ludilo", dodao je
taj poslanik, a prenela agencija Interfaks.
"Njima se ne sviđaju naše devojke jer one nemaju brade. Oni ne vole naše pesme",
rekao je poslanik Pravedne Rusije Oleg Nilov.
Ruska pravoslavna crkva ocenila je da je pobeda transvestita na Evroviziji "još
jedan korak ka odbijanju hrišćanskog identiteta evropske kulture".
Stotine korisnika interneta u Rusiji protestovalo je zbog pobede Končite Vurst
objavljujući na instagramu fotografije na kojima briju svoje brade.
"Obrij i ti svoju bradu u znak protesta", jedna je od poruka na društvenim
mrežama koja je dobila najviše "lajkova" ruskih korisnika.
Pojedini ruski rok muzičari i televizijske zvezde takođe su se slikale sa licem
prekrivenim penom za brijanje, dok su neki umetnici ipak pokazali solidarnost sa
austrijskom pevačicom.
Ruski LGBT aktivisti najavili su za 27. maj protestnu šetnju bradatih žena i
muškaraca u Moskvi.
|
|
Sjajni nastupi i domišljate provokacije |
| |
Na glavnom novosadskom Trgu slobode pred više hiljada ljudi održan je
završni koncert manifestacije "Ritam Evrope", kojim se u Novom Sadu
tradicionalno obeležava 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.
Na koncertu su nastupili Rut di-si (Ruts DC), Rambo Amadeus i Deca loših
muzičara.
Novosadska publika je posebno pozdravila jedan od sinoćnjih prvih nastupa
hrvatskog benda Dječaci, čija je popularnost u tom gradu porasla nakon
njihovog prethodnog nastupa u jednom od novosadskih klubova.
Nakon Dječaka nastupili su i Ruts di-si iz Britanije, kao i Rambo Amadeus,
koji je pred publiku izašao s bendom i nastupom za koji se činilo da je
posvećen upravo datumu koji se obeležavao na trgu.
Među publikom se širilo gromoglasno odobravanje na Rambove opaske o
kapitalizmu, tranziciji ili Drugom svetskom ratu, a pevač je pred nastup u
Novom Sadu na svojoj stranici na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) napisao
da "glavni heroji i stradalnici u tom ratu danas nisu članice EU".
"Opet, dobro je što slave na taj dan, jer znači da im je sada antifažizam
svetinja, i da čini temelje Evrope. Nadam se", napisao je Rambo Amadeus pred
koncert.
Poslednji su nastupili Deca loših muzičara, poznati bend domaće rok scene
devedesetih godina, koji su odsvirali neke od najvećih hitova tog vremena
kao što su "Dobar dan" i "Konji ritma".
Prošle godine taj bend je obeležio 25 godina od osnivanja, a iza sebe imaju
četiri studijska albuma i na stotine koncerata.
Bend Deca loših muzičara nekoliko godina nije bio prisutan na sceni, ali su
nakon ponovnog okupljanja predstavili singl "Flora i Fauna" kojim najavljuju
novi album u narednom periodu.
Manifestacija Ritam Evrope obuhvata i niz kulturnih dešavanja, izložbi,
tribina i ostalih pratećih programa, koji su ove godine počeli 30. aprila, a
završili se na Dan pobede.
Ritam Evrope organizuje Studentski kulturni cetar Novi Sad.
|
|
Džordž Kluni se ženi u septembru |
| |
Američki glumac Džordž Kluni ženi se 36-godišnjom advokaticom Amal Alamudin
u septembru, prenose američki mediji.
"Venčanje će biti u septembru. London je jedna od opcija. Budući mladenci su
rekli da će u poslednjem trenutku saopštiti mesto venčanja. Ni Džordž ni Amal ne
žele da venčanje bude javno, već privatnog karaktera", rekli su izvori bliski
Kluniju.
Kluni, koji je pre tri dana napunio 53 godine, i Amal Alamudin pre nekoliko dana
su se verili.
Amal Alamudin, Britanka libanskog porekla, bila je savetnik bivšeg generalnog
sekretara UN Kofija Anana za Siriju, i pravni zastupnik bivše ukrajinske
premijerke Julije Timošenko i osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža.
Kluni je bio oženjen glumicom Talijom Balsam od 1989. do 1993. godine. Imao je
brojne avanture, među kojima su manekenka Linda Snoudon, ćerka Stejsi Kejbler,
Francuskinja Selin Balitran i Italijanka Elizabeta Kanalis.
Kluni i njegova sadašnja partnerka proteklih šest meseci žive zajedno.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
