|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Etničko čišćenje Srba i Roma na Kosovu |
| |
 Glavni
tužilac Euleksa za istragu navoda o trgovini organima ubijenih srpskih i
drugih zarobljenika na Kosovu i u Albaniji 1999. godine Džon Klint
Vilijamson izjavio je da veruje da ima potvrde za "desetak" slučajeva
trgovine organima od strane pripadnika Oslobodilačke vojske Kosove (OVK).
On je dodao da veruje da taj broj može biti i nešto veći jer se istraga
nastavlja, ali da žrtve tog zločina nisu stotine lica.
Vilijamson je naglasio da će Specijalni istražni tim Euleksa, na čijem je on
čelu, "biti u stanju da podigne optužnicu protiv visoko pozicioniranih
predstavnika bivše OVK" za "zločine protiv čovečnosti i verovatno za ratne
zločine" jer su namerno ubijali, otimali i progonili Srbe, Rome, pripadnike
drugih manjina na Kosovu, kao i Albance političke protivnike rukovodstva OVK.
On je naglasio da je svakako moguće da neki rukovodioci budu uključeni u
optužnice za zločine ubijanja zarobljenika i vađenja organa, ali je želeo da
podvuče da nikako nema informacija da su svi Srbi koji su ubijani ili
nestali bili žrtve vađenja i trgovine organima.
On je upotrebio izraz "šačica" lica koji su ubijani i čiji su organi vađeni
radi ilegalne trgovine.
"Kad kažem šačica, mislim na manje od deset. Razgovarao sam sa Dikom
Martijem i informacije koje imamo u skladu su sa onim što je on prikupio (kao
dokaze)", rekao je Vilijamson na predstavljanju izveštaja o navodima o
trgovini organima na Kosovu 1998. i 1999. godine.
Predstavljajući izveštaj o radu Specijalnog istražnog tima (SITF) za te
zločine, Vilijamson je upozorio da je njegov tim bio suočen "s aktivnim
naporima da se potkopa istraga" i zastraše ili uklone svedoci.
On je time odgovorio na pitanje agencije Beta da li je istraga mogla
delotvorno da obavlja svoj posao budući da na Kosovu ne postoji zakon o
zaštiti svedoka, kao i da je izvestilac Saveta Evrope o trgovini organima
Dik Marti ranije izjavio da "nema poverenja u Euleks" pored ostalog i zato
što nema valjane zaštite svedoka.
On je rekao i da su "neki delovi" OVK 1998. i 1999. godine vodili kampanju
mržnje protiv svojih političkih protivnika i da je u toj kampanji bilo
ubijanja, pritvaranja i nestalih ljudi.
"To nisu činili pojedinci nasumično, već su bili rukovođeni i ohrabrivani od
ljudi iz najvišeg rukovodstva OVK", rekao je Vilijamson.
"Ne postoje naznake da je ova praksa bila rasprostranjenija kao što nema ni
indicija da je većina nestalih ili ubijenih pripadnika etničkih manjina bila
žrtva toga", rekao je on.
"Ali i u slučaju da je jedno lice bilo izloženo takvoj užasavajućoj praksi,
a mi verujemo da jedan manji broj lica jeste, to predstavlja užasnu
tragediju i činjenica da se to desilo u manjem broju slučajeva ne umanjuje
divljaštvo takvog zlodela", rekao je on.
Vilijamson je dodao da ničemu ne služi uvećavanje broja takvih slučajeva i
stvaranje nepotrebnog bola i strepnje porodicama koje još ne znaju sudbinu
svojih voljenih.
On je potvrdio da će specijalni sud za istragu tih zločina početi da radi
početkom iduće godine i naglasio da "žali što taj sud još nije formiran".
Dodao je da će njegov mandat kao glavnog tužioca prestati 23. avgusta.
Vilijamson je dodao da će do tada Evropska unija, SAD, Kanada, Norveška,
Švajcarska i Turska predložiti kandidate za novog glavnog tužioca
specijalnog tima i suda.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Izveštaj sadrži najteže optužbe za OVK |
| |
Izvestilac Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu Dik Marti izjavio je
da je "zločin protiv čovečnosti najteža optužba koja se mogla izreći",
naglasivši da je upravo to tužilac Euleksa Klint Vilijamson u svom izveštaju
rekao za zlodela koja je paravojna OVK počinila nad Srbima i drugima na
Kosovu.
Marti je to rekao u intervjuu švajcarskom radiju i, uz opasku da mu je "nažalost,
ili srećom, vreme dalo za pravo", naglasio da mu "ostaje ipak gorčina što se
ništa nije učinilo ranije kako bi se do istine došlo, iako je bilo dovoljno
indikacija da se to učini i da to štaviše mora da se učini".
"Odajem priznanje Klintu Vilijamsonu i mislim da je njegov izveštaj vrlo
nezgodan pre svega za administraciju SAD i zatim i za vlade evropskih država.
Ne treba zaboraviti da kada je NATO napao Srbiju bombardujući Srbiju i
Kosovo, to je učinjeno protiv međunarodnog prava jer nije bilo dozvole
Saveta bezbednosti" UN, rekao je.
"I tada su Amerikanci rekli 'nećemo intervenisati kopneno i treba nam
saveznik na zemlji' i oslonili su se na Tačija iako je američka policija već
u to vreme imala vrlo ozbiljne indikacije o Tačiju kao ličnosti vezanoj za
organizovani kriminal", rekao je Marti.
On je dodao da Madlen Olbrajt koja je tad bila na čelu američkog Stejt
departmenta "nije htela da o tome ništa čuje i rekla je: 'Prošlost je
prošlost, moramo gledati u budućnost".
Marti je istakao da u svom izveštaju on nikad nije stavio trgovinu organima
u prvi plan.
"Vilijamson navodi i stav u mom izveštaju gde ja kažem da postoje dokazi za
trgovinu organina za 'šačicu' slučajeva. Ali, ono što je bitno i što najveći
broj medija nikad nije hteo da razume, jeste da je bilo na stotine ubistava,
ljudi su mučeni, bili su zatočeni u užasnim uslovima i ubijani! I to je ono
što je suštinski važno", naglasio je.
Na opasku voditelja švajcarskog radija da je to "dakle bilo etničko
čišćenje", Marti uzvraća: "Da, tako je i zato Vilijamson govori o zločinima
protiv čovečnosti, što je najteža optužba koja se može izreći".
Prema Martijevim rečima, da Savet Evrope nije po svaku cenu tražio izveštaj
koji je on podneo "nikada ne bi bio stvoren specijalni tim gospodina
Vilijamsona" kojem on, kako je dodao, odaje priznanje za njegovu hrabrost i
njegov pošten rad.
Ali, rekao je Marti, "ustanovljena je funkcija tužioca, a da nije stvoren
sud, što je apsurdno. Loša vest je po meni što Vilijamson odlazi. Pitanje je
zašto. Možda mu je dosta diplomatskih pritisaka. Zašto još nema naslednika
gospodina Vilijamsona i zašto još nema suda?
Da li ponovo gledamo kako su ne baš najčasniji diplomatski interesi važniji
od interesa pravde".
|
|
Optužnice protiv lidera OVK su neprijatnost za vlade Zapada |
| |
Najava Klinta Vilijamsona, glavnog tužioca Euleksa za istragu trgovine
ljudskim organima tokom rata za Kosovo 1999, da će podići optužnice protiv
vođa Oslobodilačke vojske Kosova, imaće dalekosežan uticaj na budućnost
Kosova, a biće i neprijatne za vlade SAD i Evrope, piše britanski Gardijan.
Kako primećuje taj list, te vlade su s mnogo entuzijazma podržavale
rukovodstvo bivše OVK i za vreme i posle rata na Kosovu.
Gardijan ukazuje da Klint Vilijams u utorak predstavljenom izveštaju nije
naveo imena osumnjičenih koje je opisao kao "visoke zvaničnike bivše OVK".
Mnogi komandanti OVK u međuvremenu su otišli na rukovodeće pozicije nakon
što je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost.
Veruje se, navodi Gardijan, da su bar neke od optužnica, koje je pripremio
Specijalni istražni tim EU (SITF), odnose na sada aktivne u politici.
Gardijan ukazuje da optužnice ne mogu biti izdate dok ne bude ustanovljen
specijalni sud, koji će gotovo sigurno biti u Holandiji.
List podseća da je stvaranje tog suda odlagano iz birokratskih razloga u
vezi sa finansijama ali i zbog političkih previranja na Kosovu.
|
|
Vekarić : Dokazi dovoljni, zločinci nedostupni |
| |
Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić izjavio je da su
dokazi koje je srpsko tužilaštvo prikupilo za trgovinu ljudskim organima za
Kosovu dovoljni za podizanje optužnice, ali da zločinci nisu dostupni.
"Prvo što smo učinili po dobijanju indicija o trgovini organima -
razgovarali smo u Tirani sa tamošnjim tužiocima... Albanski istražitelji
bili su otvoreni za tesnu saradnji, ali je reakcija politike bila protiv
toga. Ministar pravde je rekao da oni nemaju nikakve veze sa tim", rekao je
Vekarić za bečki list Prese.
"Politika je u našem poslu ponekad teret. U nekim našim slučajevima su u
raznim zemljama involvirani i delovi političke elite. I ona je onda
nespremna da o tome govori", rekao je Vekarić.
Upitan šta očekuje od budućeg tribunala koji bi trebalo da sudi za zločine
nad Srbima na Kosovu, Vekarić je rekao da se još ne zna tačno ni kako će on
izgledati, ali da od tog suda "očekuje pravdu za žrtve i njihove porodice"
pošto oni očekuju odgovore na zločine počinjene između 1998. i 2000.godine".
"Mi u Srbiji ne treba da gajimo osećaj trijumfalizma kada neki sud
procesuira zločine koje je izvršila druga strana. Treba jednostavno i dalje
da radimo na našin predmetima. Najvažnija je zajednička borba protiv
nekašnjivosti", rekao je Vekarić, navodeći da ne treba zaboraviti da je
čitav niz zločinaca i dalje "među nama".
Prema njegovim rečima, zbog zatvaranja Haškog tribunala, biće potrebno da se
nacionalni sudovi još neko vreme bave ratnim zlčinima.
"Na tlu cele bivše Jugoslavije bilo je više od 100.000 žrtava, ali je do
sada procesuiran samo mali delić počinilaca. Iz toga možete da zaključite
koliko posla još predstoji", rekao je Vekarić.
Prema njegovim rečima, dok među zemljama regiona stoji još toliko velik broj
žrtava, ne može biti pravog pomirenja, a rad sudova za ratne zločine je
ujedno i poruka da se tako nešto ne sme ponoviti.
Upitan da li smatra da je zatvaranje Haškog tribunala preuranjeno, Vekarić
je rekao da je taj sud bio "istorijska nužnost" pošto u vreme njegovog
osnivanja "političke elite u raznim zemljama nisu bile spremne da se suoče
sa činjenicom da su u njihovim društvima počinjeni takvi zločini".
"Generalno, mislim da je Haški tribunal obavio sjajan posao, iako mi
stručnjaci vidimo i neke manjkavosti", ocenio je Vekarić.
Vekarić je naglasio da je za rad tužilaštva za ratne zločine veoma važna
politička volja, i da je srpsko tužilaštvo tek od 2008. postalo svesno da
takva politička volja postoji, dok je "pre toga, za vreme vlade (Vojislava)
Koštunice gajio sumnju da takva volja postoji".
Prema Vekarićevim rečima, posao kojim se bavi tužilaštvo ujedno je i
riskantan, i pretnje su upućivane ne samo istražiteljima, već su i glavni
tužilac Vladimir Vukčević i on primili sedamdesetak pretećih pisama, a
pretnjama su izložena i njegova deca.
"To je delikatan posao, ali je za budućnost našeg društva taj posao važan.
Ti ljudi naprosto moraju biti uhapšeni, jer ako se budu slobodno šetali, u
stanju su da napadnu našu decu samo zato što navijaju za drugi fudbalski
klub, isto kao što su bili u stanju da napadaju ljude druge etničke
pripadnosti", rekao je Vekarić.
|
|
Srbija 77. od 187 zemalja po humanom razvoju |
| |
Srbija se nalazi na 77. mestu po indeksu humanog razvoja na listi UN od 187
zemalja, ali je napredovala u odnosu na prošlu godinu, pokazao je novi
godišnji izveštaj Programa UN za razvoj (UNDP) objavljen juče u Tokiju.
Zemlje su rangirane po nizu kriterijuma kao što su zdravlje i dugovečnost
stanovništva, visina prihoda, obrazovanje, lična bezbednost građana, a sve
zemlje podeljene su u četiri grupe-na zemlje sa veoma visokim, visokim,
srednjim i niskim humanim razvojem.
Na vrhu liste po indeksu humanog razvoja nalaze se Norveška, Australija,
Švajcarska, Holandija i SAD, a Nemačka je na šestom mestu.
Poslednje su Sijera Leone, Čad, Centralno Afrička Republika, Kongo i Niger.
Od bivših jugoslovenskih republika najbolje je plasirana Slovenija koja je
na 25. mestu, u grupi zemalja sa veoma visokim humanim razvojem.
Hrvatska je takođe u toj grupi, na 47. mestu.
Biolje od Srbije rangirana je i Crna Gora koja je na 51. mestu i pri vrhu
liste zemalja iz grupe visokog humanog razvoja, dok su Makeodnija (84) i BiH
(86) slabije ocenjene od Srbije.
Dvadestak mesta ispred Srbije na listi humanog razvoja u godišnjem izveštaju
UNDP su i Belorusija (53), Rumunija (54), Libija (55), Rusija (57), Bugarska
(58), Turska (69)....
Novi godišnji izveštaj UNDP pokazao je i da oko 1,2 miliajrde ljudi živi sa
manje od 1,25 dolara na dan, iako je prema globalnim pokazateljima siomaštvo
u opadanju.
Prema kriterijumima UNDP siromašnim se smatra više od milijardu i po ljudi u
91 zemlji, a još oko 800 miliona u stalnoj je opanosti da padne ispod
granice siromaštva.
Po ukupnom zadovoljstvu životom prva na listi je Švajcarska, a slede
Norveška, Švedska, Island i Holandija, dok su na dnu liste Togo, Sirija,
Benin, Ruanda i Madagaskar.
|
|
U Beču izložena objava koja je izazvala Veliki rat |
| |
Diplomate Austrije i Srbije su u ponedeljak u Beču obeležile 100. godišnjicu
austrijskog objavljivanja rata Srbiji, koje je dovelo do izbijanja Prvog
svetskog rata.
Diplomate su došle na izložbu u bečkom Muzeju Leopold, na kojoj je i taj
dokument i rukovale se kraj deklaracije kojom Austrija objavljuje rat Srbiji.
Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine, pošto Srbija
nije u potpunosti prihvatila njen ultimatum, upućen posle atentata u
Sarajevu, gde je mesec dana ranije, 28. juna, ubijen prestolonaslednik Franc
Ferdinand.
Ta objava rata izazvala je stupanje u rat i većine tadašnjih velikih sila,
što je na kraju dovelo do izbijanja sukoba koji se danas naziva Prvi svetski
rat, odnosno Veliki rat, najveći i najstrašniji do tada u istoriji.
|
|
Nezaposlenost 20,3 odsto, svaki peti radi na crno |
| |
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom tromesečju je bila 20,3
odsto, što je 0,5 procentnih poena manje nego u prva tri meseca i 3,8
procentnih poena nego u aprilu 2013, objavio je juče Republički zavod za
statistiku Srbije.
Među zaposlenima 21,2 odsto čini takozvana neformalna zaposlenost, što
podrazumeva rad u neregistrovanim preduzećima, rad u registrovanim
preduzećima ali bez važećeg ugovora i socijalnog i penzionog osiguranja, kao
i neplaćen pomažući rad članova domaćinstva.
Udeo rada na crno porastao je za 0,7 procentnih poena u odnosu na prvo
tromesečje i za tri procentna poena u odnosu na april 2013, navodi se u
saopštenju Zavoda, koji je do ove godine Anketu o radnoj snazi sprovodio dva
puta godišnje, u aprilu i oktobru, a ne kvartalno kao sada.
Prema podacima statističkog zavoda, stopa nezaposlenosti bila je najniža u
Beogradskom regionu - 18,3 odsto, a najviša u Južnoj i Istočnoj Srbiji -
23,3 odsto.
Gledano po polovima, nezaposlenost je viša među ženama - 21,3 odsto, nego
među muškarcima - 19,5 odsto.
Stopa zaposlenosti porasla je na 39,5 odsto, sa 38,4 u prvom tromesečju i
36,3 u aprilu 2013. godine,
Anketa o radnoj snazi sprovedena je u maju 2014. na uzorku od 8.222
domaćinstva.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
