|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Hidrant rekorder zaradio 300 hiljada dolara |
| |
 U
priči o protivpožarnim hidrantima i o tome koliko oni novca donose kroz
kazne za nepropisno parkiranje, najbolje je u stvari poći od vozača.
Verovatno da gotovo nema onog vozača koji nije makar jednom platio kaznu
zbog nepropisnog parkiranja, a mnogi su kažnjeni zbog nesmotrenog
zaustavljanja baš ispred hidranta.
Pretvoreno u novac, hidranti su od 2008. godine, od kada je kazna podignuta
na 100 dolara, doneli Torontu neverovatna 24 miliona baš kroz kazne za
parkiranje. Najveću zaradu ostvario je hidrant koji se nalazi na
Univerzitetskoj aveniji, kod broja 393. Tu je kažnjeno skoro tri hiljade
vozača, u ukupnom iznosu od 289.620 dolara.
Lista mesta na kojima se nalazi deset za grad najvrednijih hidranata,
izgleda ovako:
1. 393 University Ave., $289,620
2. 112 Merton St., $212,300
3. 33 Elmhurst Ave., $207,030
4. 56 The Esplanade, $191,110
5. 5519 Yonge St., $173,330
6. 99 Atlantic Ave., $163,760
7. 361 University Ave., $152,530
8. 43 Elm St., $152,220
9. 5100 Yonge St., $145,310
10. 6 Spring Garden Ave., $131,110
Zvaničnici kažu da otprilike polovina novca dobijenog od kazni ide za
unapređivanje parking službe.
Ipak treba naglsiti da, što se kazni za parkiranje tiče, hidranti su
zaslužni svega za 1,5 odsto naplaćenih, što znači da vozači vode računa gde
i kako parkiraju.
|
|
Univerzitet u Torontu najbolji u Kanadi i među najboljima u svetu |
| |
 Univerzitet
u Torontu je, po najnovijem rangiranju, proglašen za najbolju kanadsku
visokoškolsku instituciju dvadesetu u svetu.
Univerziteti Mekgil, Britanska Kolumbija Montreal i Alberta takođe su dobili
svoje mesto među prvih sto u svetu.
Torontski univerzitet je pokvario svoj prošlogodišnji plasman za tri mesta,
ali to ni u kom slučaju ne umanjuje ovaj izvanredan uspeh ovdašnjih
profesora i studenata.
Predsednik Univerziteta Merik Gertler ne krije oduševljenje što su uspeli
svojim velikim zalaganjem da se održe u samom vrhu svetskog visokoškolskog
obrazovanja.
|
|
Robu Fordu hemoterapija počinje krajem nedelje |
| |
Lekari bolnice Maunt Sinaj su ustanovili da gradonačelnik Toronta Rob Ford
boluje od retke i vrlo agresivne vrste kancera, od liposarkoma i odlučili da
sa terapijom započnu vec krajem ove nedelje.
Iako se radi o agresivnom obliku zloćudnog tumora masnog tkiva, dr Zejn Koen
i njegov tim veruju u pozitivan ishod izlečenja. Ono što ih delimično
zabrinjava je što postoji i takozvani satelitski, manji tumor, ali oni će
prvo pokušati da se izbore sa tim preko jake hemoterapije. Da li će biti
potrebna operacija, odlučiće naknadno, kada budu videli kako tumori reaguju
na hemoterapiju.
Budući da je Ford redovno kontrolisao svoje zdravlje, lekari veruju da se
tumor pojavio relativno skoro.
Ford, 45, je zbog bolesti prošle nedelje povukao svoju kandidaturu za
gradonačelnika Toronta.
|
|
BLIC VESTI |
| |
ŽONKIJER, Kvebek – Osnovna škola Koledž de Sen-Ambroz ove školske
godine uveo je novinu – njihovih 339 đaka neće imati ni jedan domaći zadatak,
sem da uče ili pročitajuponešto. Na kraju školske godine biće provereno da
li su i kojoj meri uspeli da ostvare zadate ciljeve, od kojih su najvažniji
smanjenje pritiska na roditelje i poboljšanje učeničkih sposobnosti.
BRLINGTON – Ovogodišnji svetski šampion u igranju Pokemon karata je
šesnaestogodišnji Endru Estrada iz Berlingtona. On je dvostruki prvak Kanade
i prvi momak sa ovih prostora koji je, pobedom nad konkurentima iz 30
zemalja, dospeo sredinom prošlog meseca na svetski tron na takmičenju u
Vašingtonu. Nagrada za pobedu je stipendija za studiranje u iznosu od 10
hiljada dolara i plaćeni put na naredno takmičenje.
TORONTO – Ontarijska komesarka za korektnost Džin Ogastin rekla je da
lekari koji su se školovali u inostranstvu nemaju previše šansi da se
zaposle u struci u Kanadi. Po statističkim podacima od pre tri godine, u
provinciji ima preko 6.500 takvih lekara, od kojih su mnogi već prestali da
se nadaju da će ikada obući beli mantil.
TORONTO – Šeldon Bergstrom, saskačuanski glumac koji je dobio glavnu
ulogu u mjuziklu o torontskom gradonačelniku, kaže da neki ljudi misle da je
on Rob Ford. Predstava pod naslovom ’Rob Ford, mjuzikl: rađanje Fordove
nacije’ trebalo bi da bude premijerno izvedena 16. septembra i, po rečima
producenta Breta Mekkrejga, nikako neće moći da utiče na rezultat
oktobarskih izbora za novog gradonačelnika najvećeg kanadskog grada.
VANKUVER – Najnovija studija Ipsos rajda pokazuje da 82 odsto građana
kupuje preko interneta, da je među njima najviše onih starosti između 18 i
34 godine, a da u proseku potroše 954 dolara. Najviše se kupuju kozmetički
proizvodi i stvari za lepotu, potom ono što je potrebno za kućne ljubimce,
nameštaj i kućni aparati, namirnice i naočare i kontaktna sočiva.
TORONTO – Ontarijska premijerka Ketlin Vin je sredinom avgusta
odlučila da motociklisti pripadnici Sika ne mogu, na osnovu religijskih
osnova, biti izuzeti iz provincijskog zakona o obavezi nošenja sigurnosne
kacige tokom vožnje. Za raziku od Ontarija, u Britanskoj Kolumbiji i
Manitobi Siki na motociklu mogu na glavama da imaju samo svoj turban.
OTAVA – Prošle nedelje je najavljeno stvaranje korporativne
organizacije Kanađani za novo partnerstvo, u kojoj su sa starosedelačkim
liderima svoj rad udružili poznati političari, bivši premijeri Pol Martin i
Džo Klark i bivša generalna revizorka Šila Frejzer. Kako se ističe, njihov
cilj je da se zajedničkim snagama trude da ostvare bolje uslove za život,
obrazovanje i privređivanje za starosedelačke grupe.
TORONTO – Neuobičajena vest – žena u Torontu seksualno nasrnula na
muškarca u njegovom domu u delu grada između ulica Dandas vest i Mekkol. Ona
je upala u kuću kroz nezaključana vrata, sukobila se sa stanarima, preteći
im biber sprejom, a potom napala muškarca. Policija veruje da ovaj muškarac
nije jedina žrtva 38-godišnje Hičam Lagzaui.
VATERLO – Studentkinja prve godine mašinstva na Univerzitetu u
Voterluu stradala je od udara groma u petak ujutro, dok je išla stazom ka
studentskom naselju.
TORONTO – Fotografija sa Tvitera, na kojoj se vidi konjski izmet na
biciklističkoj stazi, navela je predstavnike policije da objasne zašto za
policajce ne važi pravilo da čiste za svojim konjima na ulici. Pre svega,
onaj ko je na konju ne mora uvek da zna šta se dešava pozadi ali i da, zbog
prirode konja, silaženje nije preporučljivo jer se može dovesti u pitanje
bezbednost.
TORONTO – Iako prosečan građanin Toronta češće koristi gradski prevoz
nego žitelji drugih većih kanadskih gradova, brzina koju nude TTC i GO
Tranzit zaostaje za drugim prevoznicima. Po brzini i po tempu uvođenja
savremenijih linija, Toronto je tek na četvrtom mestu, posle Otave,
Kalgarija i Vankuvera, a jedino Montreal zaostaje za najvećim kanadskim
gradom.
BRAMPTON – Bremptonski komesar za integritet Robert Svejz ustanovio
je da je gradonačelnica Suzan Fenel prekršila Kodeks ponašanja svesno
premašujući troškove za službena putovanja kupovanjem karata za višu klasu
od odobrene. Gradsko veće treba ovih dana da donese odluku da li će i na
koji način kazniti Fenelovu, a maksimalni iznos može biti tromesečna
obustava plate.
SASKATUN – Na sreću, nije bilo povređenih i pričinjena je relativno
mala šteta kada je jedan devetogodišnjak, u garaži uspeo da sedne za volan
gradskog autobusa i provoza ga kroz nekoliko ulica. Pošto se radi o tako
malom dečaku, policija nije pokrenula nikakvu prekršajnu prijavu, ali se
vodi istraga o tome kako su i zašto zatajile mere obezbeđenja u samoj garaži.
TORONTO – Bivši bokserski šampion Majk Tajson je, tokom neočekivanog
susreta u gradskoj kući, izjavio da je Rob Ford ’najbolji gradonačelnik u
istoriji Toronta’.
TORONTO – Grupa plemena Prvih naroda tuži ontarijsku vladu jer smatra
da je godišnja beneficija od četiri dolara, koliko dobijaju, neadekvatna.
Poglavice sa teritorije obuhvaćene sporazumom Robinson-Hjuron podnose tužbu
zbog dugogodišnjeg popusta Krune da poveća anuitete određene sporazumom iz
1850. godine i poslednji put povećane 24 godine kasnije.
TORONTO – Brus Smit optužen je u subotu za bahatu vožnju, jer je svoj
kadilak vozio brzinom od 135 kilometara na autoputu gde je dozvoljeno
maksimalno 55 kilometara na sat. Smit, inače, ima 84 godine.
OTAVA – Ministar inostranihh poslova Džon Berd najavio je dodatne
sankcije Rusiji koje bi trebalo da spreče dalje akcije režima Vladimira
Putina. Berd je rekao da su još četiri ruskka zvaničnika stavljena na listu
osoba kojima je zabranjen ulazak u Kanadu, kao i da su jedna finansijska
institucija i pet pravnih subjekata pridodati spisku za ekonomske sankcije.
Ministar Berd je ovom prilikom istakao i da Kanada nikada neće priznati Krim
kao deo Ruske federacije.
PRINS DžORDž, B. K. - Sudija Vrhovnog suda Britanske Kolumbije u
Prins Džordžu osudio je Kodija Alena Legebokofa, 24, na doživotnu kaznu
zatvora bez mogućnosti podnošenja molbe za pomilovanje u roku od 25 godina,
zbog četiri ubistva sa predumišljajem. Ovaj mladić koji je u vreme kada je
počinio ubistva Lorin Lesli, Džil Stačenko, Sintije Vas i Nataše Montgomeri,
tokom 2009. i 2010. godine, imao devetnaest godina, jedan je od najmlađih
kanadskih višestrukih ubica.
OTAVA – Federalni sud je svvojom odlukom preinačio mišljenje
Nacionalnog saveta za pomilovanje i Robertu Latimeru dozvolio putovanja u
inostranstvo. Latimer je 1997. godine osuđen za ubistvo svoje teško
hendikepirane ćerke, ali je 2010. godine pomilovan.
|
|
Grad na prodaju za milion dolara |
| |
Ukoliko želite, u Palermu, Sicilija, možete kupiti kuću za
jedan evro, ali ako želite da postanete vlasnik čitavog grada, onda nije
potrebno da idete tako daleko.
Dovoljno je otići do Britanske Kolumbije, gde se prodaje Bredijan, napušteni
rudarski grad, smešten u jedan od najlepših predela provincije, svega
stotinak kilometara severno od Vislera.
Istini za volju, potrebno je odrešiti kesu i izdvojiti skoro milion dolara.
Za te pare možete dobiti 22 kuće koje zauzimaju prostor od oko 20 hektara.
Prodavac Džon Lavlas, koji ističe da ima neočekivano puno zainteresovanih,
upozorava da će kupac morati da zasuče rukave, jer mnogo toga mora da se
popravi u gradiću. Infrastruktura je stara, napravljena po standardima iz
tridesetih godina prošlog veka, a u kućama niko ne živi već gotovo pola
stoleća, tako da su i one zrele za renoviranje. Gradić su svojevremeno
sazidali vlasnici rudnika zlata u susednom Brelornu, koji je nedavno
obnovljen, posle pauze od tridesetak godina.
|
|
Kanada pomaže Ukrajinu ekonomski i humanitarno |
| |
Kanada će povećati ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, saopšteno je u
Otavi gde je u jednodnevnoj poseti ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
Predstavnici dve zemlje potpisali su ugovor o petogodišnjem zajmu Kanada za
sprovođenje privrednih i društvenih reformi u Ukrajini.
Kanada će dati i dodatnu pomoć u medicinskoj opremi, hrani, sanitarnim i
higijenskim sredstvima, za obezbeđivanje skloništa i druge humanitarne
potrebe.
Pomoć je namenjena za, kako se procenjuje, 3,9 miliona ljudi koji žive u
područjima zahvaćenim odužanim sukobom, i za gotovo 200.000 interno
raseljenih.
U saopštenju izdatom posle razgovora premijera Harpera i predsednika
Porošenka navodi se da su "dvojica lidera razgovarala i o koracima za
obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i očuvanje njenog
suvereniteta u svetlu nelegalne okupacije Krima od strane Putinovog režima i
njegove vojne agresije u istočnoj Ukrajini".
Razmotren je i mirovni plan vlade Ukrajine i pro-ruskih separatista od 5.
septembra, dodaje se u Harperovom saopštenju.
Petro Porošenko koji je, u svojoj prvoj poseti Kanadi, u govoru u kanadskom
parlamentu pohvalio je "nepoklebljivu podršu Kanade" njegovoj zemlji "u
vreme sukoba i neizvesnosti".
Kanada je jedna od najaktivnijih zemalja Zapada u podršci Ukrajini čiju je
nezavisnost priznala među prvima, decembra 1991.
Uoči Porošenkove posete, kanadska vlada najavila je da će više od 300
kanadskih posmatrača nadgledati poslaničke izbore u Ukrajini koji su
zakazani za oktobar ove godine.
Kanada je juče uvela nove sankcije Rusiji koje obuhvataju zamrzavanje
imovine i zabranu putovanja pojedinaca i ekonomske sankcije ruskim
proizvođačima oružja i finansijskim institucijama.
U prvoj grupi sankcionisanih su četiri ruska generala, a među firmama su
mašinsko-proizvođačke kompanije, ali i naučno-istraživački instituti.
Sankcionisana je i ruska "Sperbanka".
Kanada je jedna od najaktivnijih zemalja Zapada u podršci Ukrajini, kojoj je
namenila 250 miliona dolara, uključujući zajmove za sprovođenje socijalnih i
ekonomskih reformi.
Među 35 miliona stanovika Kanade, 1,2 miliona je ukrajinskog porekla i oni
čine snažno biračko telo na koje se računa pred poslaničke izbore koji će
biti iduće godine.
Milomir Niketić,
Otava
|
|
Reklamiranje, prodaja i korišćenje elektronskih cigareta |
| |
Elektronske cigarete, koje su osmišljene sa ciljem da simuliraju pušenje i
pomognu pri odvikavanju od ove štetne i opasne navike, dostigle su takvu
popularnost da Ministarstvo za zdravlje razmatra mogućnost da propisima reguliše
njihovo reklamiranje, prodaju i korišćenje. Nedavno se oglasila i ontarijska
premijerka Ketlin Vin, napominjući da je pre svega potrebno obaviti dodatna
istraživanja, pošto još uvek nema dovoljno informacija u vezi sa njima.
U elektronskim cigaretama se nalazi rastvoreni nikotin i one kao prave cigarete
stvaraju dim, u kome nema hemikalija, katrana ni mirisa pravih cigareta. Postoje
i one bez nikotina, koje se mogu naći u legalnoj prodaji u Kanadi. Ove prve su
sporne, jer se zbog nikotina na njih odnose odredbe zakona o hrani i lekovima.
Pominje se, između ostalog, da elektronske cigarete mogu pomoći pri odvikavanju
od pušenja, ali da problem zavisnosti ostaje prisutan.
Svetska zdravstvena organizacija je apelovala na svoje zemlje članice da zabrane
prodaju maloletnicima i ograniče upotrebu u zatvorenim prostorima dok se ne
prikupi dovoljno podataka o potencijalnim rizicima po zdravlje, o kojima se sve
češće nagađa. U Evropi, na primer, prodaja ovih cigareta je zabranjena u 13, od
59 zemalja, ali se one i dalje mogu nabaviti preko ilegalne ili internet prodaje.
Upućeni kažu da bi regulativa najverovatnije značajno umanjila prodaju
elektronskih cigareta.
|
|
Crna kutija za hiruršku salu |
| |
Dr Teodor Grančarov, hirurg u bolnici St. Majkls i profesor na Univerzitetu
u Torontu, došao je na ideju da hiruršku salu opremi ’crnom kutijom’, po ugledu
na pilotsku kabinu.
On smatra da je potreban nadzor tim pre što, posle završene specijalističke
obuke, nema nikakve transparentnosti zato što niko više ne prati rad hirurga,
niti daje odgovarajuću povratnu informaciju o njegovom radu.
Dr Grančarov, koji se bavi minimalno invazivnom hirurgijom, još pre nekoliko
godina je, kroz konsultacije sa Er Kanadom, započeo rad na svojoj ideji i od
aprila već radi u tehnološki potpuno pokrivenoj sali.
To je u stvari plava kutija, koja putem mikrofona prati pokrete i razgovore, kao
i relevantne podatke o pacijentu, čime bi trebalo da doprinese promeni
medicinske kulture i prakse.
Iako prikupljeni podaci tek treba da se analiziraju, već prvi rezultati ukazuju
gde je i na koji način moguće izvršiti korekcije postupaka, u cilju
unapređivanja operativnog toka.
Grančarov i njegov tim pregovaraju sa kompanijom Gugl oko upotrebe njihove
kompjuterizovane opreme Glas, koja bi preko ’crne kutije’, omogućavala lekarima
da na licu mesta uvide gde je moguće vršiti korekcije u operativnom postupku.
Kako napominje, sve što bi se snimalo bilo bi dostupno samo u sistemu ’crne
kutije’, zbog poštovanja privatnosti i koristilo bi se samo kao sredstvo za
unapređivanje kvaliteta rada.
On kaže i da slični pilot projekti postoje u Danskoj i na severoistoku SAD-a, i
da sada treba raditi na međunarodnoj promociji ove specijalizovane ’crne kutije’.
|
|
Porukom na bolbordu do radnog mesta |
| |
U Kanadi, gde je prošlog meseca 11 hiljada ljudi ostalo bez posla, potrebno
je, neretko, potruditi se dodatno da bi se stiglo do radnog mesta.
Nedavni primer za to dao je Fred Bramvel iz Miltona, koji je verovao da baš on
treba da dobije posao u tamošnjoj Gugl ispostavi.
On je zakupio bilbord na uglu ulica Viktorija i Džozef, baš preko puta Guglove
kancelarije, i na njemu okačio natpis ’Zaposlite Freda u Gugle fajber.com’(Hire
Fred for Google Fiber.com).
Ispod toga je sitnijim slovima stajalo ’Hvala što ste pogledali moj vebsajt’.
Njegov vebsajt se nalazi pod istim nazivom kao i krupno ispisan tekst i na njemu
se mogu saznati podaci o Fredu Bramvelu i razlozi zbog kojih on smatra da treba
da radi baš u toj firmi.
Koliko god da je ovakva reklama malo neuobičajena, moguće je da je baš ona
pomogla da Bramvel bude pozvan u Gugl na intervju.
On ne želi da prognozira kakav će biti ishod ovog konkursa, ali je očigledno da
je momak umeo da privuče pažnju.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
