|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Putin najmoćniji čovek na svetu |
| |
 Ruski
predsednik Vladimir Putin drugu godinu zaredom je najmoćniji čovek na svetu,
ispred američkog kolege Baraka Obame i kineskog Si Đinpinga, prema listi
američkog magazina Forbs.
Na četvrtom i petom mestu Forbsove liste su rimokatolički poglavar papa
Franja i najmoćnija žena na svetu, nemačka kancelarka Angela Merkel.
Prvi put do sada, na njoj se u prvih deset mesta nalaze dve žene, od kojih
je druga šefica američkih Federalnih rezervi Dženet Jelen, na šestom mestu.
Na sedmom mestu je osnivač Majkrosofta Bil Gejts, a najmoćniji poslovni
ljudi su guglovci Lari Pejdž i Sergej Brin, koji dele deveto mesto.
Šefu Evropske centralne banke Mariju Dragiju pripalo je osmo mesto među
najmoćnijima, a deseti na listi je britanski premijer Dejvid Kameron.
Na ovogodišnjoj listi 100 najmoćnijih je 17 šefova država, koji vode zemlje
sa ukupnim zajedničkim BDP od 48 hiljada milijardi dolara.
Na listi je i 39 izvršnih direktora i predsednika kompanija koje ukupno
imaju godišnje prihode veće od 3,6 hiljada milijardi dolara. Među njima je
14 osnivača kompanija, uključujući i novajlije na listi, milijardere Džeka
Maa iz Alibabe, koji je i najbogatiji Kinez, i Ma Huantenga iz Tensenta.
Na Forbsovoj listi za 2014. ima ukupno 29 milijardera, čije se zajedničko
bogatstvo procenjuje na više od 790 milijardi dolara.
Na ovogodišnjoj listi ima i 12 novajlija, uključujući i dva nedavno izabrana
visoka političara, indijskog premijera Narendru Modija i egipatskog
predsednika Abdela el Sisija.
Na listi je i Abu Bakr el Bagdadi, samoproklamovani kalif Islamske države.
Izvršni direktor ruskog gasnog giganta Gasproma Aleksej Miler ponovo se
vratio na listu, pošto je sa nje izbivao nekoliko poslednjih godina. On je
jedan od nekolicine bliskih Putinovih saradnika koji se ne nalaze na listi
ekonomskih sankcija SAD i Zapada.
Forbs je listu najmoćnijih ljudi na svetu počeo da pravi 2009.
|
|
Kriza u Evropi potvrđuje moć Nemačke |
| |
Dvadeset i pet godina posle pada Berlinskog zida, moć u Evropi
je sada u rukama Nemačka, a ne u Briselu, Parizu ili Londonu, dok tekuća
kriza u zoni evra samo pojačava takav stav, ocenjuju analitičari.
"Dva puta smo pobedili Nemce i evo ih - ponovo dolaze", rekla je britanska
premijerka Margaret Tačer posle pada Berlinskog zida 1989. godine, u strahu
da bi ujedinjenje Nemačke dovelo do prevlasti te države u Evropi.
Njeno strahovanje obistinilo se 2012. godine u Atini, za vreme najgore krize
u zoni evra. Nemačku kancelarku Angelu Merkel su Grci dočekali
neprijateljski, s nacističkim slikama, smatrajući da je njen predlog o
strogim merama štednje direktno "naređenje" iz Berlina.
"Pre pada Berlinskog zida, Nemačka je bila nekako u senci Evrope, sada je
centar Evrope, u geografskom, privrednom i političkom smislu", izjavio je
Karel Lano, direktor Centra za evropske političke studije u Briselu.
Lano smatra da je Nemačka "jezgro i glavni pokretač" Evrope. "Tokom
finansijske krize, Berlin je bio najvažnije mesto u Evropi, a ne Brisel",
rekao je taj stručnjak za Frans pres.
Ujedinjena Nemačka je postala "gigant Evropske unije" (EU) sa više od 27
odsto proizvodnje u evrozoni. U ekonomskom smislu, Nemačka je pozvana, više
od svih drugih evropskih partnera, da spase zemlje u ogromnim dugovima.
Strahujući da će njeni birači biti nezadovoljni, kancelarka Angela Merkel u
početku je nerado koristila novac poreskih obveznika za fond namenjen
spasavanju evropske valute. Zbog toga je dobila nadimak "Gospođa Ne".
Ona je na kraju popustila i obećala podršku Nemačke za uspostavljanje "finansijskog
zida" koji će štititi ekonomski krhke zemlje. Angela Merkel je istovremeno
preuzela vođstvo nad malom grupom zemalja, uglavnom u severnoj Evropi, od
kojih je tražila stroži fiskalni nadzor i nepopularne mere štednje.
Analitičari su istakli da trenutna snaga Nemačke proističe iz njenog
nedavnog ekonomskog uspeha, dok je početkom 2000-ih još smatrana "bolesnikom"
Evrope.
"Moć Berlina verovatno je samo privremena", rekao je, međutim, Lano,
navodeći dugoročne privredne probleme u Nemačkoj, posebno pad stope
nataliteta.
Prema njegovim rečima, i pored ekonomske slabosti Francuske, "francusko-nemački
par" ponovo je postao tradicionalni "motor Evrope", iako je takav par "neuravnotežen".
Dok je ekonomska kriza u Evropi ojačala ulogu Nemačke, neki osuđuju želju
Berlina da preuzme i vodeću ulogu na međunarodnoj sceni.
Nemačka se u spoljnoj politici smatra kao dominatna sila u Evropi. Angela
Merkel je nekoliko puta razgovarala s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom
od početka ukrajinske krize, odnosno mnogo više od bilo kojeg drugog
evropskog lidera.
Međutim, unutar EU, Nemačka je kritikovana zbog svog "stidljivog" stava.
Francuska je bila jedna od prvih zemalja koja se uključila u borbu protiv
ekstremista iz Islamske države u Iraku i Siriji, dok je Nemačka svoj
angažman ograničila na obuku kurdskih boraca.
"Nemačka je voljna da ima vodeću ulogu na svetskoj sceni, ali je na taj
način Evropa sprečena da to postane, jer je Nemačka vodeća sila u Evropi i
može tome da se usprotivi", zaključio je Karel Lano.
|
|
Virdžin nastavlja gradnju novog broda uprkos nesreći |
| |
Firma Virdžin galaktik britanskog milijardera Ričarda Brensona saopštila je
da će nastaviti gradnju drugog svemirskog broda, uprkos nedavnoj nesreći u
kojoj je poginuo pilot.
"Iako je to bio ozbiljan nespeh, odlučni smo da idemo dalje. Nastavljamo
građu drugog Svemirskog broda koji je 65 odsto završen", navela je firma i
dodala da nastavlja svoj projekat svemirskog turizma.
Brenson je rekao da je nesreća bila "strašna", ali da sa projektom treba
nastaviti.
"Ne verujem da iko želi da okončamo projekat", rekao je britanski
multimilijarder.
Letelica "Svemirski brod 2" srušila se u petak tokom probnog leta u
kalifornijskoj pustinji. U toj nesreći je poginuo pilot, dok je kopilot
teško povređen jer je uspeo da se katapultira.
Pre nesreće, "Svemirski brod dva" je imao 55 uspešnih letova, a trebalo je
da postane prvi komercijalni svemirski brod koji će poneti turiste u svemir.
Virdžin galaktik, u vlasništvu Brensonove kompanije Virdžin i "Abar
investmentsa" iz Abu Dabija, već prodaje karte za po 250.000 dolara po
sedištu. Plaćanje je odmah po rezervaciji, u punom iznosu.
Neki od budućih astronauta-turista su Stiven Hoking, Džastin Biber, Ešton
Kučer i Rasel Brend. Virdžin galaktik je ranije saopštio da se prijavilo 700
ljudi i platilo više od 80 miliona dolara.
|
|
Republikanci ovojili Kongres i guvernere u SAD |
| |
Američki republikanci su odneli krupne pobede ne samo na međuizborima za
Kongres već i na izborima za guvernere, čime su zadobili kontrolu nad
ključnim državama za kasnije predsedničke izbore.
Republikanci su dobili guverenere u nekoliko bastiona Demokratske partije, a
među pobednicima je guverner Viskonsina Skot Voker, kojem je ovo treća
uzastopna pobeda u četiri godine, a koji je u svojoj saveznoj državi skršio
moć sindikata.
Pobede su unapredile šanse nekoliko republikanskih pretendenata za kandidata
svoje stranke za predsednika SAD, ali niko nije profitirao u tom smislu više
od Vokera.
On je postao heroj konzervativaca, jer je sindikatima u javnom sektoru
Vinskonsina gotovo oduzeo kolektivnu pregovaračku moć.
Protivnici su odgovorili na to pokušavši da ga skinu sa funkcije, ali on je
2012. godine postao prvi guverner u američkoj istoriji koji je preživeo
izbore za opoziv.
Vokerova pobeda nanela je udarac demokratama i radničkim sindikatima koji su
ulili milione dolara u izbornu trku s namerom da spreče njegove ambicije na
nacionalnom nivou.
Voker je Asošiejted presu rekao da će svaka odluka o njegovom učešću u trci
za predsednika SAD 2016. "morati da sačeka" dok ne zavši svoj posao u
Viskonsinu.
"Narod me je izabrao da završim posao u Viskonsinu. Provešćemo sledećih par
meseci praveći planove u vezi sa zakonodavstvom", rekao je Voker, koji je u
trci za guvernera porazio kandidatkinju demokrata Meri Berk, poslovnu ženu.
Demokrate, suočavajući se s gubitkom većine u Senatu, nadale su se da će im
trke za guvernere biti svetla tačka u inače mračnoj izbornoj noći. Ali
rezultati tih trka bili su podjednako poražavajući - demokrate su izgubile
čak i u svojim tradicionalnim uporištima kao što su Merilend, Masačusets i
Ilinois.
U Vermontu će o guverneru odlučivati Kongres te savezne države u kojem
većinu drže demokrate, s obzirom da kandidat demokrata Piter Šumlin nije s
dovoljnom većinom pobedio republikanskog kandidata Skota Milna.
Jedinu značajniju pobedu demokrate su ostvarile u Pensilvaniji, gde je
poslovni čovek Tom Volf porazio republikanskog guvernera Toma Korbeta.
Na najvećem bojištu na predsedničkim izborima, Floridi, pobedu na izborima
odneo je sadašnji republikanski guverner Rik Skot, iako mu je izazivač,
demokrata Čarli Krist - inače bivši republikanac - bio veoma snažan. Krist
je promenio stranku da bi se vratio na funkciju guvernera.
Kampanja u Floridi bila je među najskupljim i najprljavijim u SAD. Oba
kandidata su uložila više od 100 miliona dolara u televizijske reklame.
Demokrate su se nadale da će im Krist doneti prvu pobedu u Floridi nakon 20
godina republikanske vladavine.
Džon Kasić, republikanski guverner iz Ohaja, ostao je na položaju, porazivši
izazivača iz Demokratske partije Eda Ficdžeralda.
Ohajo je, i kao i Florida, značajno bojište na predsedničkim izborima koji
slede za dve godine.
|
|
Gorbačov kritikuje politiku mešanja SAD |
| |
Nekadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov rekao je da će braniti poziciju
ruskog predsednika Vladimira Putina po pitanju ukrajinske krize i da će
osuditi američko mešanje na predstojećem skupu u Berlinu.
"Odlučno ću stati u odbranu Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina" na
političkom forumu koji će biti održan u nedelju u okviru obeležavanja 25
godina od rušenja Berlinskog zida, rekao je Gorbačov ruskoj agenciji
Interfaks.
On je ocenio da "Putin danas bolje nego bilo ko brani interese Rusije". "Naravno,
u njegovoj politici ima toga što izaziva kritike. Ali, ne želim da to radim
i ne želim da to bilo ko drugi radi", dodao je Gorbačov.
Nemačka u nedelju obeležava 25 godina od rušenja Berlinskog zida, a
svečanosti prisustvuju nemačka kancelarka Angela Merkel, Gorbačov,
predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc i nekadašnji lider poljskog
sindikata Solidarnost i predsednik Poljske Leh Valensa.
Taj skup se organizuje u trenutku kada su Rusija i zapadne zemlje suočene s
najozbiljnijom krizom u odnosima od kraja hladnog rata zbog ukrajinske krize.
"Rusija je uspostavila nove odnose (nakon raspada Sovjetskog Saveza) i nove
strukture saradnje. I sve je bilo u redu, ali to se nije svidelo svima u
SAD. SAD imaju druge planove, potreban im je kontekst koji će omogućiti da
se svuda mešaju", rekao je Gorbačov, inače, dobitnik Nobelove nagrade za mir.
On je izrazio uverenje da je ukrajinski problem "samo izgovor koji SAD
koriste da bi se mešale" u poslove drugih zemalja.
|
|
Program NSA pred troje sudija apelacionog suda SAD |
| |
Troje sudija federalnog apelacionog suda SAD uključuju se u tamošnju debatu
o pravima privatnosti i vladinom nadzoru, odmeravajući da li je program
Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) za skupljanje podataka iz telefonskih
razgovora - u skladu sa Ustavom.
Kako navodi Asošiejted pres, ministarstvo pravde SAD će reći trojici sudija,
koje su odredili republikanci, da je prikupljanje podataka iz telefonskih
razgovora od vanrednog i obavezujućeg značaja za nacionalnu bezbednost.
Vlada se poziva na 35 godina staru odluku Ustavnog suda o nadzoru
telefonskih razgovora kao legalno pokriće za skupljanje podataka iz
telefonskih razgovora miliona Amerikanaca.
Protivnici ovog programa, koji je pre godinu i po dana razoktrio tadašnji
analitičar u NSA Edvard Snouden, pozivaju se na nedavno mišljenje Ustavnog
suda kojim se ograničava pretraga podataka iz mobilnih telefona bez dozvole
suda.
Kako navodi Asošiejted pres, trojica sudija do sada su se generalno
priklanjala vladinim viđenjima problema nacionalne bezbednosti.
Postupak pred Federalnim apelacionim sudom pokrenuo je konzervativni advokat
Lari Klejmen, koji je u decembru prošle godine dobio prvu rundu bitke kada
je američki sudija Ričard Leon ocenio da se programom NSA najverovatnije
krši odredba američkog Ustava o zabrani nerazumne pretrage. Vlada se na tu
odluku žalila.
|
|
Nova predsednička palata koštaće 615 miliona dolara |
| |
Nova predsednička palata koju je otvorio predsednik Redžep Tajip Erdogan,
ukupno će koštati 491 milion evra, izjavio je ministar finansija Turske
Mehmet Šimšek.
Tokom debate o budžetu, Šimšek je na pitanje poslanika o ceni nove palate
rekao da je do sada utrošeno 964 miliona turskih lira i da je još 300
miliona za to namenjeno budžetom za 2015. godinu, što je ukupno 1,37
milijardi lira (491 milion evra).
Turska štampa je navodila da će 280 miliona evra koštati sporni skupi
kompleks nazvan Aksaraj (na turskom Bela palata) koji je zamenio skromniju
zgradu Predsedništva Turske, u Ankari.
Veći od Bele kuće u Vašingtonu, Kremlja u Moskvi i Bakingemske palate u
Londonu, Aksaraj je, iako nezavršen, otvoren prošle nedelje.
Ta grupa zgrada u "neo-seldžukidskom stilu" - po uzoru na građevine iz
11-13. veka, prostire se na 200.000 kvadratnih metra u predgrađu glavnog
grada, na placu koji je kupio osnivač Turske Mustafa Kemal Ataturk.
|
|
Skandal zbog poreskih olakšica za velike kompanije |
| |
Luksemburg je u središtu skandala, optužen da je od 2002. do
2010. s multinacionalnim kompanijama sklapao tajne ugovore po kojima ih je
minimalno oprezivao.
Ove podatke objavio je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), a
odnosi se na period tokom kojeg je na čelu vlade Luksemburga bio Žan-Klod
Junker, sada predsednik Evropske komisije.
Luksemburg, jedan od "poreskih rajeva", za tih osam godina sklopio je ugovore sa
340 multinacionalnih kompanija, među kojima su Apple, Amazon, Ikea, Pepsi,
Heinz, Verizon, AIG. Ti ugovori su im omogućili da plaćaju minimalan porez.
Poreski zakon u Luksemburgu kompanijama daje mogućnost da unapred znaju kako će
se poreske vlasti odnositi prema njima i da za to dobiju i pravne garancije.
Podatke do kojih je došao ICIJ tokom šestomesečne istrage, a objavljeni su u
izveštaju od 28.000 stranica, prenelo je danas 40 svetskih medija.
Premijer Gzavije Betel danas je odgovorio da je fiskalna praksa Luksemburga u
skladu s međunarodnim zakonima.
Junkerova portparolka, Margaritis Šinas rekla je da je Evropska komisija spremna
da kazni Luksemburg, ako za to bude bilo potrebe.
Evropska unija je istragu zbog narušavanja propisa o zaštiti konkurencije ranije
pokrenula povodom ugovora o porezima koje su Epl, Starbaks i Fiat potpisali s
više evropskih zemalja.
U okviru strategije tih kompanija da minimalizuju namete, Epl ima ugovor s
poreskim vlastima Irske, Starbaks s vlastima Holandije, a Fijatov ogranak ima
takav ugovor u Luksemburgu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
