|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Siromašni rođaci ne mogu u članstvo |
| |
 U
nekim zemljama Evropske unije postoji vidljiva uzdržanost prema članstvu
zemalja Zapadnog Balkana, jer vlada uverenje da u situaciji unutrašnje krize
Unija nije spremna da prima u članstvo i sprema novac za nove "siromašne
rođake", koji se ujedno još bore i za učvršćenje vladavine zakona.
Problemi s "preuranjenim ulaskom" Rumunije i Bugarske su još u svesti, a
velike ekonomske nevolje Hrvatske, najnovije članice, samo pothranuju takvo
uverenje.
Evropski zvaničnici, analitičari i diplomate potvrđuju ocenu da je otud i
predočeno da u idućih pet godina neće biti prijema novih članica, dok,
recimo, britanski politički krugovi misle da bi proces ulaska novih zemalja
u redove Unije jednostavno trebalo zaustaviti.
U Evropskoj komisiji je zato preovladalo uverenje da se mora naći novi
pristup i vrlo jasan ciljani dogovor sa kandidatima i potencijalnim
kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu kako bi se postiglo to da na
kraju pregovora, recimo Srbija i Crna Gora, ne dođu na prag članstva kao "siromašni
rođaci".
Te zemllje trebalo bi da se po postojanom privrednom razvoju i uređenju
političkih institucija tada već bar opipljivije približe proseku u EU i time
uvere svoje buduće partnere da će ekonomski i kao političke demokratije i
društva biti bar mali doprinos jačanju, a ne slabiti Uniju.
Komisija je za to dobila podršku Saveta ministara EU i s vladama Zapadnog
Balkana je postignut dogovor da se put ka članstvu ubuduće prevashodno
temelji na osetnom poboljšanju ekonomije, a vrata Unije će se otvoriti samo
ako se ostvare nacionalni planovi država regiona čiji su glavni stub
ekonomske reforme da bi se podstakao privredni rasta i zapošljavanje.
Druga dva stuba su upravo da bi se omogućio ekonomski boljitak, osetno
poboljšanje rada državne uprave i uvreženje vladavine prava, bez čega neće
doći vapijuće potrebne strane investicije, stavili su do znanja zvaničnici u
Evropskoj komisiji u Briselu.
Evropska unija će ciljanom podrškom iz svojih fondova za pripremu kandidata
I potencijalnih kandidata za članstvo pomoći ove za stanovništvo teške
reforme, u očekivanju da to pomognu i Evropska investiciona banka i druge
svetske finansijske organizacije, tako da se ekonomije tih zemalja ojačaju i
pripreme za buduće obaveze i zahtevnu konkurenciju unutar EU.
Zapadni Balkan čekaju "krv, znoj i suze", napisao je tim povodom ugledni
švajcarski dnevnik "Noje cirher cajtung", parafrazirajući poruku britanskog
premijera Vinstona Čerčila svojim sunarodnicima posle drugog svetskog rata.
Ovaj prelomni trenutak za evropsku budućnost Zapadnog Balkana je bio i tema
rasprave u briselskom Centru za evropsku politiku i novinari su prisutne
zvaničnike Evropske komisije zapitali da li će ljudima na Zapadnom Balkanu
jasno biti predočeno da ih na putu ka Uniji čeka isto to što je svojevremeno
Britancima poručio Čerčil, koji je, uzgred, potom izgubio izbore.
Odgovor je bio isti kao i onaj koji su nedavno, posle razgovora s visokim
funkcionerima Evropske komisije u Briselu, dali novinarima čelnici Saveta
privatnih investitora u Srbiji-ako se temeljite reforme budu odlagale, vrlo
brzo će ekonomska, socijalna, a onda i politička situacija biti još mnogo
gora.
Evropska unija je sad naložila zemljama Zapadnog Balkana da do januara
2015-e izrade ubedljive planove ekonomskog oporavka i reformi, što će biti
sprovođeno pod nadzorom Komisije i usaglašavano s ciljevima ekonomskog rasta,
otvaranja novih radnih mesta i pospešenja ekonomske konkurentnosti u samoj
Uniji.
Direktor za proširivanje u Evropskoj komisiji Kristijan Danijelson je u
raspravi u Centru za evropsku politiku objasnio da će takav ozbiljan program
reformi će dati čvrstu osnovu za ekonomski dijalog s EU, nacionalne
specifičnosti će biti uvažene.
Međutim, regionalni dijalog, posebno o ekonomskim pitanjima, bitan je jer se
sve zemlje regiona sučeljavaju sa sličnim problemima i EU smatra da će u
tome značajnu ulogu morati da odigra Savet za regionalnu saradnju na
Zapadnom Balkanu.
"Ekonomski izazovi u tim zemljama su ogromni", ukazao je visoki zvaničnik EU,
iako je strategija EU za ekonomski rast i zapošljavanje do 2020. dala jasne
podstreke i regionu, ali je rast u zemljama Zapadnog Balkana, utemeljen na
izvozu, i dalje krhak.
Analitičari, bankari i stručnjaci su u raspravi podržali ocenu Evropske
komisije da to pokazuje usporavanje privrednog rasta u većini zemalja
regiona, što su još dodatno pogoršale teške posledice velikih poplava u
Srbiji i Bosni, tako da samo strukturne reforme mogu podstaći privredni rast
i oporavak.
Danijelson je predočio da ukljanjanje prepreka i krutosti u institucionalnim
i privrednim mehanizmima može osloboditi velike mogućnosti na tržištu radne
snage, što bi značilo lakše zapošljavanje, mada i otpuštanje s posla.
Smanjivanje velikog nivoa uplitanja države i jačanje vladavine prava,
omogućilo bi tim zemljama da osetno dalje razviju privatni sektor.
Takođe se smatra da su bitni reorganizacija penzionog sistema, utvrđivanje "zdravih
sredstava" za zdravstveno osiguranje, jačanje delotvornosti državne uprave i
posebno spobnosti poreskih službi.
Ekonomije Zapadnog Balkana su i dalje ranjive na spoljne udare i gubitak
poverenja investitora, upozorio je visoki funkcioner EK, naglasivši da
preokreta ne može biti bez stukturnih reformi, uključujući velike iz budžeta
subvencionisane gubitaše, kao što su javna preduzeća, posebno u Srbiji.
Presudno je važno, opšti je zaključak, da se stvore povoljni makroekonomski
i zakonski uslov za biznis, jer bez uređenog otvorenog tržišta, koje bi
moralo biti regionalno, teško će doći strani kapital i investicije bez kojih
oporavka nema, jer u regionu tih sredstava nema, a domaći kapitalisti čak i
ako imaju nešto sredstava, mahom su usredsređeni na spekulaciju.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Klaus za Ukrajinu i krizu sa Rusijom optužio Zapad |
| |
Bivši češki predsednik Vaclav Klaus optužio je u svojoj novoj
knjizi Zapad a posebno SAD za zaoštravanje krize u Ukrajini i pokušaj da se
igraju jedinog svetskog policajca.
Klaus je u knjizi "Hteli smo više od supermarketa" naveo da je Ukrajina na
neki način sasvim nevina u sadašnjoj krizi i zategnutim odnosima sa Rusijom
zato što se u stvari radi o prigušenom i na prvi pogled nepostojećem
hegemonističkom sukobu oko uticaja i prevlasti u svetu.
"Moralo je da bude jasno da ekstremno jaka pozicija SAD nakon pada komunizma
ne može da traje večno... Bilo je jasno da će Rusija pokušati da povrati
delimično poziciju koju je imala skoro pola stoleća od kraja Drugog svetskog
rata a koju je izgubila nakon poraza u hladnom ratu", napisao je Klaus.
Bivši češki predsednik Ukrajinu je opisao kao veštačku administrativnu
tvorevinu koja nema ništa što bi je spajalo a to su po njegovoj oceni
iskoristili neki zapadni političari da zaoštre sukob i pokušaju da svale
krivicu na Rusiju.
"Ukrajina je zemlja samo veštačka administrativna tvorevina, spaja oblasti
koje imaju malo veze jedna sa drugom, bez zajedničkog identiteta, tradicija,
istorijskog iskustva", konstatovao je u poglavlju posvećenom Ukrajini Klaus.
"To je osetio Zapad, pre svega SAD i niz Evropljana na Zapadu koji su
zaoštrili još krizu a povrh svega su i pokušali i pokušavaju da svale
krivicu na Rusiju", ocenio je Vaclav Klaus.
Kao nekadašnji najglasniji evroskeptik među šefovima država i vlada članica
Evropske unije, Klaus Briselu nije ostao dužan ni u ovoj novoj knjizi i među
ostalima optužio je EU za to što, kako Klaus to vidi, svet i Češka sa njim
smera natrag u eru centralnog odlučivanja sa gušenjem sloboda, kao pre pada
komunizma 1989. godine.
"Mnogo ljudi taj povratak ne vidi zato što se odvija u drugačijim kulisama,
u drugim bojama, sa drugačijim sloganima i u drugim odelima, ali reč je o
povratku svetu koji je mnogo više dirigovan iz centra, regulisan,
kontrolisan, svetu u kome onaj obični mali čovek ima daleko manje sloboda
nego što smo pretpostavljali 1989. godine", kazao je u utorak Klaus na
promociji svoje nove knjige.
Daša Pavlović,
Prag
|
|
Broj umrlih od ebole prešao 5.000 |
| |
Broj umrlih od ebole prešao je 5.000, saopštila je juče Svetska zdravstvena
organizacija (SZO).
SZO je navela da se veruje da je ukupno 14.098 ljudi zaraženo ovom bolešću,
velikom većinom u zapadnoafričkim zemljama Gvineji, Liberiji i Sijera
Leoneou. Od tog broja njih 5.160 je umrlo.
Ima znakova da je usporen broj novozaraženih u Gvineji i Liberiji, ali taj
broj raste u Sijera Leoneu, navela je ova organizacija UN.
Takođe je dodala da i dalje ima oblasti u Liberiji i Gvineji gde je visok
stepen zaraze.
Organizacija je dodala da su čak ove procene o broju obolelih niske jer su
mnogi zaraženi ili suviše uplašeni da traže lekarsku pomoć ili nisu sposobni
da je potraže.
U Nigeriji i Senegalu broj obolelih je nepromenjen više od 42 dana - 20
slučajeva od kojih osam smrtnih u Nigeriji i jedan slučaj u Senegalu. Te dve
zemlje povučene su sa spiska zemalja u kojima vlada ta epidemija.
U Maliju do sada je bilo četiri obolela i svi su umrli.
Van Afrike u SAD registrovano je četiri slučaja obolevanja od ebole, ali
samo jednan slučaj se završi smrtnim ishodom, radi se o liberijskom
pacijentu koji se vratio iz svoje zemlje.
U Španiji je bio jedan slučaj zaražene osobe, bolničarke koja je negovala
dvojicu zaraženih misionara vraćenih u Madrid, gde su umrli u avgustu i
septembru. Ona je ozdravila.
|
|
Evropski robot spustio se na kometu |
| |
Evropska svemirska agencija objavila je juče prve snimke sa površine komete,
i navela da je njen robotski modul File i dalje "stabilan" iako nije uspeo
dobro da se pričvrsti za stenovitu površinu komete prilikom istorijskog
sletanja u sredu.
Sletanje juče bilo je prvo takvo u istoriji kada se robotski modul veličine
veš mašine i težak sto kilograma spustio na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko
posle deset godina dugog puta kroz svemir na satelitu Rozeta.
Radost naučnika zbog istorijskog poduhvata malo je pokvarena zato što pri
sletanju nisu izbačeni harpuni kojima je robotski modul trebalo da se
pričvrsti za površinu zbog čega je modul dva puta odskakao pre nego što je
legao na središnji deo komete.
"File je stabilan, leži na središnjem delu komete i šalje podatke", rekao je
Gerhard Švem, naučnik misije Rozeta i dodao da je "modul veom zdrav".
Snimci koji stižu nazad na Zemlju pokazuju stenovitu površinu i jedno od tri
noge modula u jednom uglu.
Naučnici još analiziraju kakav su efekat imala dva odskakanja na letilicu i
objaviće nove detalje.
Švem je rekao da bi još možda bilo moguće da se aktiviraju harpuni za
pričvršćivanje za tlo, ali da će se to uraditi samo ako ne ugrožava modul.
Prvi snimci ukazuju da modul stoji pod uglom, čak možda na nekom nagibu, ili
možda čak na strani, ali i dalje stižu odlični podaci sa njega.
Ključno pitanje je da li bušilica sa modula može da se koristi da izvlači
uzorke ispod pvršine a da time ne odgurne robotski modul u svemir.
Sila teže na kometi je 1/100.000 deo zemljine teže, što znači da je modul
veličine veš mašine na kometi težak samo jedan gram.
Robot File i satelit Rozeta koristiće 21 instrument da analiziraju kometu
narednih meseci.
Naučnici se nadajuda će projekat vredan 1,3 milijradi evra pomoći da bolje
razumeju komete i druga svemirska tela, kao i možda dobiju neke odgovore o
poreklu života na Zemlji.
Satelit Rozeta Evropske svemirske agencije nosio je robotski modul File na
put dug 6,4 milijardi kilometara do komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko.
Sletanje sa satelita Rozeta na kometu trajalo je sedam sati.
|
|
Misteriozna letelica ponovo iznad nuklearne centrale u Mecu |
| |
Nuklearnu centralu u Mecu poslednjih dana je ponovo nadletela bespilotna
letelica, 20. put otkako je ta pojava primećena 19. oktobra.
Francuska kompanija EDF, koja upravlja postrojenjem, saopštila je da je
letelica primećena poslednji put u noći između ponedeljka i utorka. Incident
nije imao posledice na bezbednosti i rad centrale Katenom, saopštila je
grupa EDF.
Bespilotne letelice su za skoro mesec dana viđene oko 20 puta iznad 16
nukleranih elektrana u Francuskoj.
Misterije ovih letelica, verovatno dronova - malih električnih helikoptera
na daljinsko upravljanje, nije razrešena, a letovi su podstakli debatu o
bezbednosti.
Dva muškarca su uhapšena prošle nedelje pod sumnjom da su povezani sa
incidentima, ali se ispostavilo da se radi o zaljubljenicima u modelarstvo
koji su želeli iz vazduha da snime maketu broda.
Međunarodna organizacija za zaštitu prirode Grinpis koja je od početka
negirala svoju povezanost s tim letovima.
U Francuskoj su zakonom zabranjeni letovi u prečniku od pet kilometara od
nuklearnih elektrana i na manje od 1.000 metara visine oko njih.
|
|
Iran izveo probni let drona izgrađenog prema američkom |
| |
Iran je uspešno testirao sopstvenu verziju američke bespilotne letelice
konstruisane na osnovu drona u čiji je posed došao 2011, saopštile su vlasti
te zemlje.
Probni let izveden je jutros, prenela je državna televizija izjavu šefa
vazduhoplovne jedinice Revolucionarne garde Amira Alija Hajizadeha.
"Kao što smo obećali početkom godine, izveden je probni let iranske verzije
RLj-170, a video snimak će biti uskoro objavljen", kazao je iranski general.
Iran je naveo da je uspeo da izgradi dron na osnovu američkog RLj-170,
zaplenjenog u decembru 2011. pošto je ušao u iranski vazdušni prostor iz
susednog Avganistana, kao i da može da pokrene sopstvenu proizvodnju tih
bespilotnih letelica.
Iran optužuje SAD da koriste bespilotne letelice kako bi špijunirale tu
zemlju i njen nuklearni program.
|
|
Rusija planira patrole strateških bombardera širom sveta |
| |
Rusija planira da šalje strateške bombardere na regularne patrolne misije
širom sveta, izavio je ministar vojske Rusije Sergej Šojgu.
"U trenutnoj situcaiji moramo održati vojno prisustvo u zapadnom Atlantiku i
istočnom Pacifiku, kao i na Karibima i Meksičkom zalivu", rekao je Šojgu i
dodao da će bombarderi izvoditi letove uz rusku granicu i iznad Arktika.
Ruski ministar odbrane nije naveo kolilko će često biti izvođene te patrolne
misije niti druge detalje, mada je rekao da će više letova i veća dužina
letenja zahtevati bolje održavanje i da zato motaju biti izdata upustva
vojnoj industriji.
On je rekao da ruske vazdušne snage takođe planiraju izvođenje "osmatračkih
misija kako bi nadžirale vojne aktivnosti drugih sila i pomorske
komunikacije".
Američki vojni zvaničnik je rekao da Rusija ranije nije bombarderima
izvodila patrolne msije u Meksičkom zaliuvu, pa ni za vreme Hladnog rata.
Ruski strateški bombarderi su bili u toj oblasti, ali samo u okviru posete
regionu kada su avioni sletali na određene lokacije u Južnoj ili Centralnoj
Amrici. Tokom Hladnog rata u toj oblasti su patrolirale druge vrste ruskih
aviona.
Portparol Pentagona Stivi Voren rekao je da nije reč o provokaciji, pošto
Rusija, kao i svaka druga država, ima pravo da koristi međunarodni vazdušni
prostor ili međunarodne vode.
|
|
Među uticajnim Poljacima kelner koji je snimao političare |
| |
Među najuticajnije Poljake odmah uz premijerku i šefa države
uvukao se ove godine na treće mesto sasvim neočekivano jedan kelner i to zato
što je u elitnom varšavskom restoranu "Sova i prijatelji" tajno snimao
poverljive razgovore poljskih zvaničnika.
Lukaš N. je kao kelner u tom restoranu služio probrane goste a istovremeno
postavljao uređaje za snimanje njihovih privatnih ili poluprivatnih razgovora i
odigrao je tako ključnu ulogu u aferi sa prisluškivanjem političara proteklog
leta.
Poljski nedeljnik Vprost kupio je i objavio u junu ove godine stenograme često
vulgarnih razgovora ministara unutrašnjih i spoljnih poslova i guvernera Poljske
narodne banke iz kojih je izgledalo da guverner Belka pokušava da manipuliše
poslanicima oko nekih zakona a tadašnji šef diplomatije Radoslav Šikorski
prostački se izražavao o američkim saveznicima.
Zbog te afere bez funkcije je na kraju ostao ministar unutrašnjih poslova
Bartlomjej Šenkijevič a delimično i zbog tih privatnih razgovora u kojima nije
pazio na jezik nije se našlo mesto za šefa diplomatije Šikorskog u novoj vladi
premijerke Eve Kopač ove jeseni, već je po kazni sklonjen na funkciju
predsednika Sejma poljskog parlamenta.
Na prvom mestu liste uticajnih Poljaka našla se premijerka Eva Kopač zato što po
oceni redakcije Vprosta izrasta u premijerku koja uspeva polako da miri
posvađanu poljsku desnicu ignorišući uvrede da je obična provincijska lekarka a
takođe dosledno gradi imidž vlade koja brine o običnim građanima.
Na drugom mestu je predsednik Poljske Bronjislav Komorovski, ljubimac poljskih
birača i politička ličnosti kojoj Poljaci najviše veruju.
Nakon kelnera na trećem mestu, na četvrtom je lider opozicionih konzervativaca,
bivši poljski premijer i brat blizanac pokojnog predsednika Poljske Leha
Kačinjskog, Jaroslav Kačinjski.
Tek iza njega, na petom mestu našao se donedavni dugogodišnji premijer Poljske,
drugi koji je uspeo da dovede vladu bez vanrednih izbora do kraja mandata i prvi
u istoriji Poljske kome je pošlo za rukom da mu birači daju poverenje da vodi
zemlju i naredne četiri godine, Donald Tusk.
Uticaj Donalda Tuska u Poljskoj smanjio je prelazak u Brisel, pošto je izabran
da od 1. decembra preuzme funkciju predsednika Evropskog saveta.
Za razliku od ranijih godina kada su u prvih 10 najmoćnijih bili i crkveni
velikodostojnici i biznismeni, na ovogodišnjoj listi ih nema a biznismen je
jedan jedini i to jedan od najbogatijih Poljaka Jan Kulčik.
Daša Pavlović,
Varšava
|
|
Oglasavanje Marketing
|
