|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Zašto se povukao šef tajne policije Boro Vučinić |
| |
 Štampani
mediji u Crnoj Gori opširno pišu o mogućum razlozima ostavke direktora
Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) Bora Vučninića koji je obavestio
javnost da se povlači s dužnosti po dogovoru s premijerom Milom Đukanovićem.
Podgoričke Vijesti, pozivajući se na izvore iz Vlade, navode da je Vučinić
otišao jer mu je iz vrha vlasti "stavljeno do znanja da nisu zadovoljni
načinom na koji vodi tajnu službu".
Vučnić nije saopštio razloge povlačenja sa dužnosti direktora ANB-a na koju
je imenovan u martu 2012. godine. On je prethodno bio ministar odbrane.
Potpredsednik Vlade i bivši šef tajne službe Duško Marković je Vijestima
kazao da nije znao za Vučinićevu ostavku, što je, po pisanju Dnevnih novina
iznenadilo i njegove najbliže saradnike u ANB. Vučinić i Marković su
sredinom novembra u Briselu s najvišim zvaničnicima NATO-a razgovarali o
reformi sektora bezbednosti. Reforma bezbednosnog sektora u celini, a
posebno ANB je ranije više puta isticana kao jedan od prioriteta na putu
Crne Gore za prijem u NATO.
Dnevnik Vijesti navodi da je Vučinić nameravao da penzioniše određene
"profile" službenika u tajnoj policiji i da je takav model podržan na
nedavnim sastancima u Briselu.
Dnevni listovi ne donose imena mogućeg kandidata, ali naslovima i sadržajem
tekstova sugerišu da je Vučinić "prepustio tajnu službu" premijeru Milu
Đukanoviću i potpredsedniku Vlade Dušku Markoviću.
Prenosi se i viđenje člana skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu,
Nebojše Medojevića da je Vučiniću "zamereno" što je tajnu službu "preterano
otvorio" za strane diplomate i predstavnike stranih obaveštajnih službi.
|
|
Izabrano rukovodstvo Predstavničkog doma parlamenta BiH |
| |
Šefik Džaferović iz Stranke
demokratske akcije (SDA) izabran je za predsedavajućeg Predstavničkog doma
parlamenta BiH, a za njegove zamenike Borjana Krišto iz Hrvatske demokratske
azajednice BiH (HDZ BiH) i Mladen Bosić iz Srpske demokratske stranke (SDS).
Rukovodstvo Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH izabrano je na
konstitutivnoj sednici ovog doma u Sarajevu.
Džaferović je za predsedavajućeg Predstavničkog doma izabran s 27 glasova "za",
sedam protiv, dok se osam poslanika uzdržalo od glasanja. Istim brojem
glasova izabran je i Mladen Bosić iz SDS-a, dok je za izbor Borjane Krišto
glasalo 35 poslanika.
Džaferovića i Bosića podržali su poslanici SDA, Demokratske fronte, SDS,
PDP-NDP, kao i stranka iz Federacije BiH koje imaju po jednog poslanika u
parlamentu.
Uzdržani su bili poslanici SDP BiH i Saveza za bolju budućnost (SBB), a
protiv poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Demokratskog
narodnog saveza (DNS).
Izbor Borjane Krišto iz HDZ-a podržali su i poslanici SNSD-a i DNS-a, dok su
se od glasanja suzdržali psolanici SDP Bi Hi SBB-a.
Izborom rukovodstva Predstavničkog doma parlamenta BiH potvrđena je nova
skupštinska većina koja će formirati Savet ministara BiH.
|
|
Četiri kandidata u trci za mesto predsednika Hrvatske |
| |
Državna izborna komisija
(DIP) potvrdila je četiri kandidata za predsedničke izbore 28. decembra,
među kojima aktuelnog predsednika Ivu Jospovića ispred vladajuće koalicije
levog centra i Kolindu Grabar Kitarović iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Kandidati su još i bivši funkcioner HDZ Milan Kujundžić i kandidat
organizacije Živi zid, koja sprečava nasilne deložacije, Ivan Vilibor Sinčić.
Kandidovala su se još trojica kandidata, ali oni nisu prikupili potrebnih
10.000 potpisa podrške. Uoči isticanja roka za predaju potpisa, od
kandidature su odustala još dva kandidata.
Zvanična kampanja počinje u ponoć, a trajaće do izborne tišine, 26. decembra.
Manje kandidata u trci za predsednika bilo je samo 1997. godine, kada ih je
bilo troje.
Na poslednjim predsedničkim izborima bilo je 12 kandidata,
a aktuelni predsednik Ivo Josipović je kao kandidat Socijaldemokratske
partije (SDP) pobedio u drugom krugu nezavisnog kandidata Milana Bandića,
bivšeg SDP-ovca.
Izbori su zakazani za 28. decembra ove godine, a drugi krug izbora, ako do
njega dođe, biće 11. januara 2015.
Josipović i Grabar Kitarović su najozbiljniji kandidati za predsednika
Hrvatske. Prema svim istraživanjima javnog mnenja, izgledan je drugi izborni
krug u kojem Josipović ima značajnu prednost za novi petogodišnji mandat.
Poslednje istraživanje pokazuje da bi u Josipovioć u prvom krugu osvojio 42,
3 odsto glasova,Grabar Kitarović 28, 3 odsto, a Milan Kujundžić 11, 2 odsto.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Eksplozije kod policijskih stanica u Tetovu i Kumanovu |
| |
Makedonski MUP potvrdio je da je u sredu uveče u blizini policijskih stanica
u Tetovu i Kumanovu, došlo do eksplozija u kojima nije bilo povređenih, a
čiji se izvori još utvrđuju.
Kako prenose makedonski mediji MUP je demantovao da su policijske stanice
bile meta napada.
"Detonacije su se čule u blizini (policijskih stanica). Nije pričinjena
nikakva šeta. Dok se ne završi uviđaj, ne mogu se dati nikakve dodatne
informacije", kazao je portparol makedonskog MUP-a Ivo Kotevski.
Po nezvaničnim informacijama makedonskih medija, u Kumanovu je ručna bomba
koja je eksplodirala u blizini policijske stanice bila postavljena u ulični
kanalizacioni šaht.
Portali na albanskom jeziku objavili su na osnovu nezvaničnih izvora da su
na dve policijske stanice bačene ručne bombe.
|
|
Uhapšeno više Bošnjaka za ratni zločin nad Srbima |
| |
Pripadnici Agencije za
istrage i zaštitu BiH (SIPA) uhapsili su na području Goražda Hedina
Džambegovića, zbog sumnje da je tokom rata u selu Crkvina počinio ratni
zločin nad civilima srpske nacionalnosti.
Džambegović je pod istragom Tužilaštva BiH i osumnjičen je da je u svojstvu
pripadnika Armije BiH u periodu od maja do avgusta 1992. godine najmanje 15
puta dolazio u selo Crkvine i fizički i psihički zlostavljao i zastrašivao
civile srpske nacionalnosti, među kojima i osobe starije od 70 godina.
Prethodno je iz tog sela u nepoznatom pravcu odvedeno deset vojno sposobnih
muškaraca kojima se potom gubi svaki trag i za čijim se posmrtnim ostacima
još traga.
Džambegović je osumnjičen da je za vreme rata nečovečno postupao prema
civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti, čime je počionio ratni zločin
protiv civilnog stanovništva.
Tužilaštvo BiH vodi i istragu protiv više osoba, osumnjičenih da su u maju
1992. godine, iz sela Crkvine odveli deset vojno sposobnih muškaraca, koji
su ubijeni, a njihovi posmrtni ostaci još nisu pronađeni.
Uhapšen Bošnjak osumnjičen za ratne zločine nad Srbima
Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu BiH (Sipa) su na području
opštine Ilidža uhapsili Zaima Laličića, osumnjičenog da je tokom 1992. i
1993. godine počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom u sarajevskom
naselju Hrasnica, saopšteno je iz Sipe.
Sarajevski mediji navode da je uhapšen Zaim Laličić (1959), kojeg Tužilaštvo
BiH tereti za nečovečno postupanje i fizičko zlostavljanje više osoba srpske
nacionalnosti, te višestruko silovanje i seksualno zlostavljanje jedne
ženske osobe srpske nacionalnosti.
U saopštenju se navodi da su ove žrtve bile nezakonito zatočene u jednom
objektu na području naselja Hrasnica.
U BiH optužnica za ratni zločin nad Srbima
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je da je podignuta optužnica
protiv dvojice bivših pripadnika Armije BiH zbog ratnog zločina protiv
srpskih civila na teritoriji Bihaća 1994. godine.
U saopštenju se navodi da je optužnica podignuta zahvaljujući Protokolu o
saradnji tužilaštava za ratne zločine Srbije i BiH. Optužnicu je podiglo
Tužilaštvo BiH, 9. decembra, rečeno je Beti u srpskom Tužilaštvu za ratne
zločine.
Optuženi su Adil Vojić (43) i Bekir Mešić (52) koji se terete da su tokom
oružanog sukoba Vojske Republike Srpske i Armije BiH, u noći između 1. i 2.
maja 1994. godine, sa još nekoliko osoba, odveli ženu i muškarca srpske
nacionalnosti iz njihove kuće kod Bihaća.
Oni su silovali ženu, dok su muškarca tukli, ponižavali i prisilno terali na
polni odnos sa oštećenom žrtvom.
Taj predmet je jedan od 43 predmeta ratnih zločina u kojima su, od januara
2013. godine do sada razmenjene informacije i dokazi sa Tužilaštvom BiH.
|
|
Hrvatska traži povlačenje odluke o oslobađanju Šešelja |
| |
Stalni predstavnik Hrvatske u UN Vladimir Drobnjak pozvao je na sednici Saveta
bezbednosti UN glavnog haškog tužioca Serža Bramerca da zatraži od Tribunala u
Hagu da brzo povuče odluku o privremenom puštanju na slobodu optuženika
Vojislava Šešelja zbog njegovog govora mržnje.
Drobnjak je na sednici Saveta bezbednosti na kojoj su predstavljeni redovni
izveštaji o radu Tribunala i saradnji zemalja bivše Jugoslavije s tim sudom
takođe optužio Srbiju da ne želi da shvati ozbiljno Šešeljev slučaj.
"Do izražaja dolazi nemogućnost Srbije da shvati ozbiljno Šešeljev slučaj i da
se nosi s njim. Neki događaji iz prošlosti govore o tome da Srbija to ne želi",
rekao je Drobnjak tokom polemike sa srpskim ambasadorom u UN Milanom Milanovićem
koji je naveo da "govor mržnje nije svojstven samo Srbiji već celom regionu".
Drobnjak je istakao da je predsednik Hrvatske Ivo Josipović uputio dokument
Savetu bezbednosti u kojem je želeo da skrene pažnju tog tela na Šešeljev govor
mržnje u javnosti od kako je pušten na privremenu slobodu zbog bolesti.
"Privremeno puštanje na slobodu Šešelja je smejanje u lice žrtvama rata...
Šešelj je oslobođen iz humanitarnih razloga, ali posledice njegovog oslobađanje
nisu uopšte ljudske... Videti da je otpuženi za ratne zločine oslobođen, potpuno
je neprihvatljivo i uvredljivo", rekao je Drobnjak.
On je ocenio da eskalacija Šešeljeve zapaljive političke retorike i govora
mržnje mogu da ugroze mir i stabilnost u regionu i dodao da Šešelj ismeva ne
samo žrtve već i međunarodnu pravdu.
Srpski predstavnik u UN Milanović ocenio je da Hrvatska zloupotrebljava slučaj
Šešelja u političke svrhe (u Hrvatskoj će 28. decembra biti predsednički izbori).
On je podsetio da sadašnje Šešeljeve izjave nisu različite od onih koje je
uobičajeno davao u haškom sudu, kao i da je uprkos tome on ipak pušten na
privremenu slobodu.
"Izjave koje Šešelj daje o Srbiji ne mogu se pripisati Vladi Srbije. Regionalna
destabilizacija nije u interesu Srbije. Mi poštujemo civilizacijske vrednosti i
vladavinu prava i posvećeni smo miru, stabilnosti i pomirenju", rekao je
Milanović.
Drobnjak je poručio da odsustvo adekvatnog političkog ponašanja srpske vlade u
slučaju Šešelja potkopava veru žrtava u međunarodnu pravdu i ponovio da je
Evropski parlament u rezoluciji u kojoj je osudio "ratnohuškački govor i govor
mržnje i podsticanje na teritorijalne zahteve" Vojislava Šešelja tražio od
srpskih vlasti da osude Šešeljevo javno ispoljavanje mržnje i ispitaju da li je
prekršio srpske zakone.
On je izrazio nadu da će ozbiljno biti shvaćene preporuke iznete u rezoluciji EP
27. novembra i dodao da ako to ne bude slučaj to može da doprinese "narastajućem
nepoverenju u međunarodni krivični tribunal, čak i među onima koji su snažni
pobornici međunarodnog prava".
Na opasku Milanovića o ugroženosti srpske manjine u Hrvatskoj, Drobnjak je rekao
da je "Savet bezbednosti poslednje mesto na kome treba da se raspravlja o
pitanju srpske manjine u Hrvatskoj".
"Govoreći o tome, dao bih toj stvari važnost koju ona nema", poručio je Drobnjak.
|
|
Za napad na novinarku osuđeno pet osoba u CG |
| |
Osnovni sud u Nikšiću osudio je
juče pet osoba za napad na novinarku podgoričkog lista "Dan" Lidiju Nikčević,
početkom januara ove godine u Nikšiću.
Optužbe je oslobođen Nikola Bulatović, dok su na zatvorsku kaznu od 11 do 15
mjeseci osuđeni vlasnik pogrebnog preduzeća "Narcis" Željko Miletić, kao i
Milovan Gardašević, Vladimir Mitrović i Vukašin Đurđevac i Zoran Abramović.
Svi okrivljeni su, od početka suđenja, krajem aprila ove godine, do današnjeg
ročista ostali čvrsti u tvrdnji da nisu bili ni na koji način umešani u napad na
novinarku lista "Dan".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
