|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Islamski kalifat i na Balkanu |
| |
 Posle
sukoba policije i islamskih terorista u Belgiji, putnici ka muslimanskim
zemljama su naročito na briselskom aerodromu podvrgnuti najoštrijoj kontroli.
Ali, osoblje obezbeđenja je temeljito, po triput, i to uz pomoć policajaca i
dresiranih pasa, pretresalo i putnike koji su avionima "Er Srbije" kretali
za Beograd.
To nije bilo slučajno, jer se u obaveštajnim i policijskim krugovima
Evropske unije s velikom pažnjom motri i na Balkan kao put kojim su se
nasilni islamski teroristi već kretali, odlazeći i dolazeći, bežeći iz
Evropske unije, a evropska policijska agencija Europol je stavila do znanja
da šverc oružja za islamske ekstremiste dolazi iz Turske i sa Zapadnog
Balkana.
Ekstremisti koji su ubili novinare francuskog lista Šarli ebdo, policajce i
ljude u jevrejskoj samoposluzi u Parizu su, po navodima medija, oružje delom
kupili od švercera na briselskoj Južnoj železničkoj stanici, gde stižu i
oružje i municija s Balkana. Gotografija čaure s oznakama fabrike iz
bosanske fabrike u Konjicu su objavili svi mediji.
Islamski mudžahedini, a državljani Francuske, još posle završetka rata u
Bosni su došli na sever Francuske i počinili niz zločina, ubistava i napada
na policiju.
Sada su italijanske vlasti, samo od početka januara, proterale sa severa
Italije desetak imama koji su obavljali islamističku indoktrinaciju i
vrbovali muslimane za odlazak u rat na strani "Islamske države" u Siriji i
Iraku.
Prošle godine je proterano trinaest imama koji su propovedali nasilje, a
među njima su bili i islamski propovednici iz Bosne, iz zemalja Magreba i
Bliskog istoka, piše torinski list "Stampa".
Zvaničnici službi za suzbijanje terorizma su italijanskim medijima preneli
da se iz Sirije u Italiju vratilo deset džihadista, "rešenih da počine
atentate", a da su "džihadisti iz Italije otišli u Bosnu da se snabdeju
lažnim dokumentima".
"Stampa" navodi da je utvrđeno da su ti džihadisti "mašinske puške i bombe
mogli da kupe kod Sirijaca i Čečena, ali je drugačiji put da se dobiju lažni
dokumenti... tu u prvi plan izbija uloga bosanskih muslimana, spremnih da
prodaju savršeno falsifikovane lične isprave".
Pažnji nije promaklo da se željena tvorevina ekstremista "Islamske države" -
"kalifat" u Siriji i Iraku, na svojoj crno obojenoj mapi proširila i
uključila - i Srbiju i ceo Balkan.
Europol veliku pažnju usmerava i na Balkan, zahtevajući mnogo veću saradnju
s policijama tamošnjih država, posebno jer su već pooštrene kontrole na
spoljnim granicama "šengenskog prostora", a biće još mnogo oštrije što
upravo dokazuje krajnje temeljit pretres putnika "Er Srbije".
Koordinator Evropske unije za suzbijanje terorizma, Žil de Kerkov je
belgijskom listu "Soar" izjavio da je teroristička pretnja i dalje krajnje
velika, i da "cela Evropa zato mora delovati mnogo brže i krajnje ozbiljno".
Evropski mediji su preneli upozorenja evropskih obaveštajnih i policijskih
izvora da dvadeset islamističkih ćelija u Evropi sprema atentate, i da 120
do 180 terorista priprema napade u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji i Holandiji.
Čak i neki najviši evropski zvaničnici govore da je nastao svojevrsni rat
protiv ekstremista koji bi da udare na temelje evropske civilizacije,
demokratije i sloboda.
Upozorenja da opasnost islamskog ekstremizma vreba i na Balkanu, kao i sa
Balkana, bilo je i ranije.
Tako je u analizi "Džihadizam, radikalni islam, terorizam i Zapadni Balkan",
pripremljenoj za novembarski susret svetskih ličnosti Trilateralne komisije
u Beogradu, naglašeno da je taj "ceo region pred teškim izazovom", posebno
ako se u svoje zemlje vrati nekoliko stotina džihadista sa Zapadnog Balkana
koji ratuju u Siriji i Iraku.
U analizi je takođe rečeno da je muslimansko stanovništvo Zapadnog Balkana
možda najumerenije i najliberalnije u poređenju sa ostalim muslimanima sveta.
Ali, predočeno je da su islamski džihadisti napravili uporišta u Bosni tokom
rata 1990-ih godina, i da je iz Saudijske Arabije u Bosnu naročito prodro
vehabijski fundamentalizam, dok je "domaći islamski fundamentalizam izrastao"
i na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji i u Sandžaku u Srbiji i Crnoj Gori.
"Iako je stalno stavljano do znanja da radikalni nacionalnizam predstavlja
veliki izvor nestabilnosti, nikako se ne sme smetnuti s uma da je radikalni
islam takođe pretnja na Zapadnom Balkanu", predočeno je učesnicima sastanka
Trilateralne komisije.
"Velika je verovatnoća da bi svaka zajednica koja bi se našla na udaru
terorizma, uzvratila i potencijal zaoštravanja nasilja je veliki", kako se
upozorava i posebno ukazuje na primer Makedonije, "gde bi teroristička
pobuna bila poražavajuća".
"Ratnohuškački ekstremisti postoje na svim stranama i teroristički akti su
savršen okidač koji region može gurnuti nazad u rasulo '90-ih godina" što se
može dogoditi, zaključuje se u analizi, ako bi se balkanski džihadisti
vratili iz Sirije i Iraka, uz ratno iskustvo i borbenu obuku.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Presuda 3. februara |
| |
Međunarodni sud pravde
saopštio je da će 3. februara izreći presudu u sporu između Hrvatske i
Srbije po međusobnim optužbama za genocid tokom rata u Hrvatskoj.
Na zasedanju najvišeg sudskog organa UN, koje će početi u 10 sati, presudu
će pročitati predsednik suda Petr Tomka iz Slovačke.
Proces je 1999. godine pokrenuo zvanični Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za
genocid navodno počinjen na hrvatskoj teritoriji. Srbija je kontratužbu za
genocid - koji su, kako tvrdi, hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske
krajine, tokom i posle operacija Oluja, 1995 - podnela 2010. godine.
Posle razmene opsežnih pisanih podnesaka obe strane, glavna usmena rasprava
održana je u Hagu od 3. marta do 1. aprila prošle godine.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko
čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno
kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih
paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu
Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se tužbi, prognan, ubijen, mučen ili
nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.
U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i
posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju
krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce
i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi
utvrdio sud.
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom
operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao
etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i
nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske
zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju
smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje. Na kraju glavne rasprave,
zastupnici Hrvatske zatražili su da sud Srbiju proglasi krivom za genocid
nad hrvatskim stanovništvom tokom rata u toj republici i naloži joj da plati
ratnu odštetu.
Srbija je zatražila od Međunarodnog suda pravde da utvrdi da je Hrvatska
tokom operacije Oluja, u leto 1995, počinila genocid nad Srbima iz Kninske
krajine.
Istovremeno, pravni zastupnici Srbije su od najvišeg suda UN zatražili da se
proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv vlasti u Beogradu zbog
genocida navodno počinjenog nad Hrvatima 1991. ili da tu optužbu odbaci kao
neosnovanu.
Radoša Milutinović,
Hag
|
|
SNSD će napuštati sednice dok Džaferović ne ode |
| |
Predsednik Republike Srpske
Milorad Dodik izjavio je juče da će poslanici njegovg Saveza nezavisnih
socijaldemokrata na svakoj sednici Predstavničkog doma parlamenta BiH
tražiti smenu predsedavajućeg tog zakonodavnog tela Šefika Džaferovića, zbog
sumnje da je odgovoran za zločine nad Srbima u Vozući.
Te zločine su tokom rata počinili pripadnici paravojne jedinice "El-mudžahid".
Dodik je kazao da će poslanici SNSD napuštati zasedanje državnog parlamenta
sve dok se Džaferovićeva smena ne uvrsti u dnevni red ili dok parlament ne
izglasa njegovu smenu.
Predsednik RS tvrdi da je Džaferović, koji je funkcioner Stranke demokratske
akcije, znao za zločine nad Srbima u Vozući.
On je postavio pitanje - kako to da za Šefika Džaferovića nema komandne
odgovornosti, a bio je nadležni u policiji na teritoriji na kojoj su bili
mudžahedini.
Po njegovim rečima, Džaferović je kao policijski funkcioner u Zenici tokom
rata morao da zna za zločine mudžhedina i da te zločine procesuira.
Afera Džaferović otvorena je nakon što je potpredsednik Federacije BiH
Mirsad Kebo Tužilaštvu BiH predao dokumentacije koja, kako je naveo, može
pomoći u utvrđivanju odgovornosti Džaferovića, Sakiba Mahmuljina i drugih
osoba za zločine mudžahedina nad srpskim vojnicima u Vozući.
Predstavnici Saveza za promene, stranaka iz RS koje bi trebalo da učestvuju
u novom Savetu ministara BiH, smatraju da je slučaj Džaferović ispolitizovan
kako bi se opstruisalo formiranje novog Saveta ministara BiH.
Lider SDS-a Mladen Bosić rekao je da to pitanje ne treba politizovati, već
da nadležne pravosudne institucije treba da odgovore da li je Džaferović
odgovoran ili ne za ono za šta ga je optužio Mirsad Kebo.
Dodik tvrdi da SDS "brani Džaferovića" i da SNSD pretnjama da će napuštati
sednice parlamenta BiH dok Džaferović ne bude smenjen, želi da se raščisti
ta situacija.
On je dodao je da SDA može umesto Džaferovića da predloži nekog drugog za
predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH.
|
|
Parlament EU jako zabrinut zbog lošeg stanja medija u CG |
| |
Evropski parlament je "veoma zabrinut zbog sve goreg stanja na polju slobode
medija, slabih profesionalnih i etičkih normi među zaposlenima u medijima,
kao i porasta broja incidenata čije su žrtve novinari i imovina medija ",
ističe se u predlogu rezolucije o kojoj će raspravljati Spoljnopolitički
odbor EP.
Parlament EU zato traži od "crnogorskih vlasti da odmah sprovedu istragu i
sudski progon takvih pretnji i napada", a stavlja do znanja da je " za
produbljivanje demokratskih normi ključno imati nezavisne javne medije s
nezvisnim uredništvom i stabilnim i održivim finansiranjem".
U dokumentu se " ističe odgovornost svih u politici i medijima za stvaranje
atmosfere trpeljivosti prema drugačijem mišljenju i pozdravlja dogovor
predstavnika medija o preispitivanju etičkog kodeksa kao prvog koraka ka
unapređenju samostalnosti upravljanja u medijima ".
|
|
Ekonomija u BiH stagnirala, Makedonija se oporavlja |
| |
BiH je prošle godine u
ekonomskom smislu stagnirala, a od zemalja regiona jugoistočne Evrope samo
su Albanija i Makedonija pokazale znakove oporavka, navodi se u izveštaju
Svetske banke za jugoistočnu Evropu za 2014.
Kada je reč o BiH na oporavak ukazuje povećanje izvoza, energija, turizam,
javne investicije, strana ulaganja, rečeno je na predstavljanju izveštaja u
Sarajevu.
Na konferenciji za novinare u Sarajevu, ekonomista Svetske banke za BiH
Sandra Hlivnjak kazala je da su prošlogodišnje poplave izazvale štetu u
proizvodnji u BiH oko 15 procenata ukupnog BDP-a, a u Srbiji oko 4,7 odsto.
Prema prognozama za 2015. godinu, najveći rast bruto domaćeg proizvoda (GDP)
može očekivati Makedonija u visini 3,5 odsto, Crna Gora 3,4 Albanija tri,
BiH 1,5 odstvo, dok se u Srbiji u ovoj godini predviđa negativan rast BDP-a
minus 0,5 odsto.
U ovoj godini se u zemljama jugoistočcne Evrope u proseku očekuje ukupni
rast GDP u visini 1,3 odsto.
|
|
Pusić: S Crnom Gorom verovatno na međunarodni sud |
| |
Ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić potvrdila je da bi
uređenje granice s Crnom Gorom moglo da bude rešeno na međunarodnom sudu.
"Verovatno idemo prema dogovoru da se to rešava na međunarodnom sudu", rekla je
Pusić novinarima u Zagrebu.
Crnogorski državni sekretar Vladimir Radulović izjavio je ranije da je dogovor
crnogorske i hrvatske strane oko prepuštanja pitanja Prevlake međunarodnoj
arbitraži "u završnoj fazi" i precizirao da je reč o zajedničkom, usaglašenom
dokumentu koji bi kao takav išao pre međunarodni sud.
Crna Gora i Hrvatska još nemaju trajno utvrđenu granicu na poluostrvu Prevlaka
kod Herceg Novog, kao i u akvatoriju južnog Jadrana. Bivša Savezna Republika
Jugoslavija i Hrvatska 2002. godine potpisale su Protokol o privremenom
graničnom režimu na tom području.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Saslušeni osumnjičeni za ubistvo Dragana Bećirovića |
| |
Tužilaštvo u Podgorici
saslušalo je juče dvojicu osumnjičenih za ubistvo biznismena Dragana Bećirovića,
u aprilu 2011. godine u Budvi.
Policija je juče uhapsila Milana Bulatovića i Marka Šaranovića zbog sumnje da su
ubili Bećirovića, potvrdili su medijima advokati osumnničenih.
Osumnjičeni za ubistvo hotelijera negirali su umešanost u ubistvo, preneli su
mediji.
Tužilac je Šaranoviću odredio dvodnevni pritvor, dok je Bulatović pušten da se
brani sa slobode, preneli su mediji.
Olivera Nikolić,
Podgorica
|
|
Oglasavanje Marketing
|
