|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Eksplozija televizijskih programa u SAD |
| |
 Od
svih promena u televizijskim programima ni jedna nije tako upadljiva kao
ogromna ponuda materijala koji je sada na raspolaganju, piše agencija AP u
analizi.
Tokom 2014. emitovano je 352 televizijske serije sa originalnim scenarijima
na televizijskim mrežama, kablovskoj televiziji i striming servisima. Tu se
ne računaju vesti, sport, tok-šouovi, dokumentarci, filmovi i rijaliti
programi.
U SAD je 1999. godine bilo 26 originalnih serija na kablovskoj televiziju u
udarno i kasno noćno vreme, a prošle godine ih je bilo 199, što je porast od
665 odsto.
Dodatne 25 serije ponuđene su 2014. na Netfliksu, Amazonu ili Huluu,
servisima koji nisu ni postojali kao izvori originalnih programa pre 15
godina.
Ritam se stalno ubrzava, samo broj originalnih kablovskih serija u udarno
vreme udvostručio se od 2010, prema mreži Ef-eks (FDž) koja prati broj tih
programa.
"Količina konkurencije je bukvalno nenormalna", rekao je Džon Langdarf,
direktor FDž-a.
Kablovske televizije su nekad mogle uspešno da posluju samo prikazivanjem
filmova i reprize starih televizijskih serija.
"S tim je sada gotovo", rekla je Bet Hop, glavna urednica programa za
televiziju Pi-Bi-Es (PBS).
Gledaoci sada mogu da naruče film kada god hoće preko striming servisa i ne
moraju da čekaju da ga neka televizija emituje, rekao je Alan Vurcel, glavni
istraživač na televiziji NBC Universal.
Uprkos nekim uspesima kao što je serija "Štreberi" (The Big Bang Theory),
takođe se gubi interes za reprize starih serija na televizijama, najviše
zato što je dostupno toliko novog materijala. Takođe mnoge reprize mogu da
se naruče preko interneta i da se sve epizode gledaju u jednom dahu.
Sada je presudno biti različit, navodi AP.
Televizijske mreže moraju da imaju sopstvene serije da ustanove svoj
identitet. Šta je bila televizija Ej-Em-Si (AMC) pre "Ljudi s Menhetna" (Mad
Men), Aj-Ef-Si (IFC) pre "Portlandije" (Portlandia) ili televizija FDž pre
"Rescue Me".
Gledaoci neće da počnu da gledaju neku televiziju samo zato što je nekad
imala popularnu seriju, ali kad proizvede originalnu seriju, posebno novu
koja je hit, vraćaju se na tu televizijsku mrežu da vide sledeću premijeru,
rekao je Tim Bruks autor knjige o televizijskim serijama.
Možda će doći do tačke zasićenja ali ona se sada ne vidi.
Landgraf sa televizije FDž rekao je takođe da je zanimljivo da tržište ne
kažnjava neuspehe, neuspele serije nestanu, ali televizijske mreže se retko
gase.
Za gledaoce skoro uopšte ne postoji neki period zastoja. Skoro svake nedelje
predstavljena je premijera neke serije, ili početak nove sezone neke serije.
Zbog tolike ponude, pravi hitovi, kao što je Foks (FODž) ostvario serijom
"Empire" poslednjih nedelja sve su ređi.
Promenili su se i uslovi za televizijski marketing. Pre deset godina
televizijski direktori mogli su da reklamiraju novi program i budu uvereni
da će potencijalna publika biti motivisana da gleda jer su znali da mogu da
propuste seriju, rekao je Landgraf.
Sada se više ne obraća pažnja na televizijski marketing, ima suviše serija,
većina nisu mnogo dobre a one koje jesu će opstati i onda će se o njima
saznati, tako da ljudi mogu da ih potraže i naknadno gledaju, dodao je on.
Gledaoci smatraju da mogu da uštede sebi vreme ako pristupe Darvinski,
sačekaju i gledaju one najbolje emisije koje su opstale.
Konkurencija primorava stvaraoce da zaoštre ideje, i povećava pritisak da se
napravi nešto jedinstveno.
"U svetu smo u kome vlada strast, gde je društveni razgovor važan i gde
ljudi mogu da gledaju šta žele i kad žele", rekao je Pol Li, predsednik za
zabavni program televizije Ej-Bi-Si (ABC), i dodao da će ljudi gledati samo
emisije koje zaista vole, i za koje su strastveno vezani.
|
|
Hendikepirani “Oskari” |
| |
“Oskar” je uvek iskazivao
simpatije prema likovima koji su svoju hendikepiranost nadvladavali
gvozdenom voljom, pozitivnom energijom i optimističnim stavom. Život je lep,
ma koliko bio nepravedan i nemilosrdan, to je najveći dar kojeg treba ceniti
i maksimalno ga ispuniti.
Duga je lista glumaca koji su dobili “Oskara” tumačeći fizički ili mentalno
hendikepirane osobe, koji su uprkos ogromnim patnjama nesalomljivim htenjem
prevazilazili teške izazove i prepreke koje im je život postavio.
U snažnoj povratničkoj ratnoj drami “Najbolje godine naših života” (1946.),
reditelja Vilijema Vajlera, specijalnim “Oskarem” je nagrađen
glumac-naturščik i ratni invalid sa metalnim prostetičkim rukama Harold
Rasel, za “pružanje nade i hrabrosti drugim veteranima”.
U filmu “Čudotvorka” (“The “Miracle Njorker”, 1962.) Artura Pena,
hendikepirana Peti Djuk je dobila “Oskara” za sporednu žensku ulogu igrajući
lik slepe i gluve Helen Keler.
Trostruki “oskarovac” Danijel Dej-Luis osvojio je svoju prvu nagradu
Američke akademije filmskih umetnosti i nauka za potresnu rolu irskog
umetnika-pisca Kristija Brauna, rođenog sa cerebralnom paralizom, u filmu
“Moje levo stopalo” (1989.) autora Džima Šeridana.
U grandioznom epu “Rajanova kćerka” (1970.) Dejvida Lina “Oskar” za sporednu
mušku ulogu pripao je Džonu Milsu, kao gluvonemom seoskom idiotu.
Pored likova iz stvarnog života, u “oskarovskim” analima su ostala zapisana
i dva holivudska hendikepirana junaka: autistični “Kišni čovek” (1988.)
maestralnog Dastina Hofmana, u režiji Barija Levinsona, te, naravo,
Zemekisov nezaboravni dobrodušni sveamerički “blećak” “Forest Gamp” (1994.),
u tumačenju Toma Henksa.
I ove godine, u konkurenciji za 87.-me “Oskare”, u prvom planu su dva lika
sa fizičkim i mentalnim poremećajima. Džulijan Mur je već viđena kao sigurni
pobednik u kategoriji za najbolju žensku glavnu ulogu, u Glacerovom filmu
“Still Alice”, za rolu Alise Houland, univerzitetske profesorke lingvistike
i majke troje dece, koja je dijagnozirana sa ranom Alchajmerovom bolešću.
Murova je za ovu upečatljivu kreaciju već dobila “Zlatnog globusa”, što je u
muškoj konkurenciji uspelo engleskom glumcu Ediju Redmejnu, koji će biti
glavni rival “Čoveku ptici” Majkla Kitona za ovogodišnjeg “Oskara”.
Redmejn je briljantno otelotvorio kompleksni lik genijalnog kosmologa,
matematičara, fizičara i filozofa Stivena Hokinga, paraplegičara pogođenog
ALS sindromom, u filmu ”Teorija svega” reditelja Džejmsa Marša, čija poruka
je kratka ali mudra: Iskoristite svaki dan života što više možete!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Osmi i deveti nastavak serijala "Ratovi zvezda" 2017. i 2019. |
| |
Osmi i deveti nastavak
serijala "Ratovi zvezda" izaći će 2017. i 2019. godine, prenose lokalni
mediji u SAD.
Generalni direktor kompanije Dizni Bob Ajdžer u svom godišnjem izveštaju
akcionarima, 11 meseci pre izlaska očekivanog sedmog nastavka "Buđenje sile",
otkrio je kada će izaći naredni nastavci, 2017. i 2019. godine, naveli su
mediji.
Prema novogodišnjoj anketi američkog sajta Fandango, "Buđenje sile"
reditelja Džej Džeja Abramsa je film koji gledaoci najviše očekuju 2015.
godine.
Film, čije je snimanje završeno u oktobru, biće premijerno prikazan 18.
decembra 2015. godine.
Trejler filma postavljen je na sajtu Jutjub početkom decembra i za tri dana
su ga gledala 33 miliona ljubitelja tog žanra.
|
|
Ričard Drajfus gost FEST-a |
| |
Međunarodni filmski festival
FEST otvoriće 27. februara 2015. u Sava centru projekcija filma "Sen Loran"
Bertrana Boneloa, a gost FEST-a je holivudski glumac oskarovac Ričard
Drajfus, najavili su danas organizatori.
Umetnički direktor FEST-a Jugoslav Pantelić rekao je na konferenciji za
novinare da će na festivalu biti prikazano 90 premijera i da će publika
morati da napravi izbor, jer je nemoguće pogledati celokupan program.
"Ove godine u glavnom takmičarskom programu dominiraju filmovi koji imaju
temu odrastanja u atipičnim sredinama", rekao je Pantelić i najavio da će u
toj selekciji biti prikazano 15 filmova, a gostovanje je za sada potvrdilo
11 filmskih ekipa.
Prema njegovim rečima među gostima festivala biće reditelji Aleksandar
Sokurov, David Oelhofen i Moksen Makmalbaf.
Najboljem filmu glavnog takmičarskog programa biće uručena nagrada
Beogradski pobednik, odnosno Viktor u internacionalnoj verziji, nazvana po
spomeniku Ivana Meštrovića "Pobednik" na Kalemegdanu, rekao je Pantelić.
Kako je najavljeno, u 13 festivalskih programa FEST-a biće prikazano 90
premijera i 34 reprize u 242 projekcije, a nagrade za izuzetan doprinos
filmskoj umetnosti biće uručene reditelju Aleksandru Sokurovu i glumici
Mileni Dravić.
Selektor FEST-a Mladen Đorđević rekao je da će u novom takmičarskom programu
"Granice" biti prikazani filmovi subverzivne tematike i smeli po tematici i
formatu, a najbolji film izabraće tročalni žiri kojem će predsedavati
reditelj Đorđe Kadijević.
On je rekao da celokupan program festivala publiku treba da podseti na
zlatno doba FEST-a i da su zato vraćeni neki programi za koje se tražila
karta više i pravili redovi na bioskopskim blagajnama.
Đorđević je najavio novi festivalski program posvećen niskobudžetnim
filmovima, snimljenim za manje od 10.000 pa čak i 5.000 evra, kojih kako je
rekao u srpskoj kinematografiji ima sve više, a u selekciji je šest domaćih
i jedan hrvatski film.
Programi FEST-a biće prikazivani od 27. ferburara do 8. marta u sedam
beogradskih bioskopa, u Sava centru, Domu sindikata, Dvorani kulturnog
centra, Domu omladine, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju kinoteke, kao i u
bioskopu Fontana, a karte će biti u prodaji od 7. februara.
Filmovi će biti prikazani u Glavnom takmičarskom programu, glavnom programu
van konkurencije, Panorama, Horizonti, Forum, Trils i Kils (žanrovski),
Granice, Majkrovejv, Srpski film, Fest klasik, Specijalnim projekcijama, kao
i omažima Mileni Dravić i Aleksandru Sokurovu.
|
|
Izbor predstavnika Srbije za Evrosong 14. i 15. februara |
| |
Predstavnik Srbije na
ovogodišnjem tamkičanju Pesma Evrovizije koje će biti održano u Beču, biće
izabran 14. i 15. februara, u direktnom televizijskom prenosu na prvom
programu Radio televizije Srbije, saopštila je ta kuća.
U emisiji "Odbrojavanje za Beč", kandidati Bojana Stamenov, Danica Krstić i
Aleksa Jelić pevaće pesme koje je komponovao Vladimir Graić specijalno za
evrovizijsku scenu, a konačnu odluku o pobedniku doneće žiri i publika, u
jednakom odnosu glasova.
Prvi deo emisije koji će biti emitovan 14. februara, revijalnog je karaktera
i predstaviće kandidate koji će uživo pevati domaće i strane hitove, a potom
će žrebom odrediti redne brojeve njihovih takmičarskih nastupa.
Druge večeri (15. februara), gledaoci će prvi put čuti kompozicije kandidata
za takmičenje Evrosong, a glasanjem će uticati na izbor ovogodišnjeg
predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije.
Pored takmičarskih numera, u emisiji će se pojaviti i gosti iz zemlje i
regiona i pevati poznate hitove, a voditeljke emisije biće Draga Kosjerina i
Maja Nikolić.
|
|
Velika dvorana Kolarca slavi 83 godine rada |
| |
Kolarčeva zadužbina
proslaviće 83. godišnjicu rada Velike dvorane u sredu 4. februara 2015.
koncertom Džez Ol Star trija (The Jazz All Star Trio).
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine svečano je otvorena 4. februara 1932.
godine, a u tom prostoru godišnje se organizuje više od 250 programa,
koncerata, svečanih akademija, promocija i predavanja.
U Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, poznatoj po izuzetnoj akustici, za 83
godine održano je skoro 20.000 koncerata, nastupilo je više od 13.000
solista i 3.000 ansambala sa više od 1.500 dirigenata.
Prvi koncert u Velikoj dvorani sa scenom površine 130 kvadratnih metara i
gledalištem sa 883 sedišta, održala je Beogradska filharmonija pod upravom
tadašnjeg rukovodioca tog orkestra i direktora Opere Stevana Hristića.
|
|
Dragoceni automobili posle pola veka na aukciji |
| |
Najređi bugatiji, hispano-suize,
delaheji, maseratiji, ferariji, ukupno 60 uspavanih lepotica od 1930-ih do
1970-ih biće prodato u petak u Parizu, a aukcija se očkuje kao izuzetna i
neverovatna.
Procenjena na ukupno 16 miliona evra, legendarni aurtomobili su otkriveni
septembra 2014. na jednom imanju u zapadnoj Francuskoj. Neki su bili prekriveni
čaršavima ili zatrpani gomilama starih novina, neki pod debelom prašinom i
prljavštinom, neki obavijeni bršljanom, a iz kabina nekih je rastao korov.
Jedinstvenu zbirku strastveno je napravio Rože Bajon koji je umro 2000. godine.
Bavio se prevozom robe, a želeo je da sačuva predratne automobile i da na svom
imanju od tri hektara otvori muzej.
"Bio je prvorazredni kolekcionar. Želeo je da njegov muzej bude proslava
genijalnosti automobila. U Francuskoj, i širom Evrope, kupovao je čuvene modele",
rekao je za AFP Matje Lamur, direktor aukcijske kuće "Arkurial Motorkars".
"Rože Baijon je zaista spasao mnogo čudesnih automobila", dodao je on.
Preokret sudbine je srušio san preduzetnika, a njegova kolekcija je, kao
porodična tajna, decenijama ostala nepoznata. Nedavna smrt njegovog sina navela
je naslednike da se obrate kući "Arkurial".
"Kada smo čuli da je u toj kolekciji i ferari 250 Kalifornija, jedan od
najlepših kabrioleta druge polovini 20. veka, bilo nam je teško da poverujemo.
Svi ti ferariji su popisani, zna se gde je svaki od njih, i izgledalo je
nemoguće da postoji još jedan", rekao je Matje Lamur.
"Kada smo došli na imanje, išli smo od jednog iznenađenja do drugog, kroz
pomoćne zgrade i napolju, pod ciradama okačenim na motke. Bilo je nestvarno,
pravi šok", rekao je on o "vrhunskoj kolekciji, pravom blagu". Bilo je to kao "ući
u Tutankamonovu grobnicu".
Neki od automobila su u očajnom stanju. Predstoji im obimna rekonstrukcija, ali
neki koji ih kupe u petak mogu odabrati da ih konzerviraju baš takve, u tom
stanju, kao svedočenstvo jedne epohe, kao skulpture, napisao je proteklog
vikenda "Magazin Mond".
Stručnjaci su "automobilskim gralom" nazvali jedan legendarni talbot Lago T26 iz
1948. i taj ferari 250 Kalifornija iz 1961. koji idu na aukciju.
Jedan od samo tri u svetu preostala maseratija A6G Gran Sport iz 1956. takođe će
biti prodat. Kao i ferari 250 Kalifornija koji je nekada pripadao francuskom
glumcu Alenu Delonu, a iskopan je iz gomile starih novina koja ga je potpuno
pokrivala.
"Procenjen na devet do 12 miliona evra, taj kabriolet je dizajnirao Pininfarina
i izgrađena su svega 52 automobila tog modela, a za ovaj istoričari nisu ni
znali", kaže kuća "Arkurial".
|
|
Karnevalske svečanosti u Boki od 14. februara |
| |
Tradicionalne karnevalske svečanosti u Boki Kotorskoj, na izmaku zime, ove
godine će početi 14. februara.
Karnevalski program trajaće do 22. februara i sadržaće dečije maskenbale,
koncerte pod maskama, školske maskenbale.
Glavni karnevalski maskenbal biće u Kotoru, posljednjeg dana svečanosti.
Pored Kotora i Herceg Novog, svoje karnevalske programe imaju i Škaljari, Prčanj
i druga mesta u Boki Kotorskoj.
|
|
Umrla Mis Marpl Agate Kristi |
| |
Britanska glumica Džeraldina
Makivan koja je glumila u televizijskoj seriji Mis Marp prema detektivskim
romanima Agate Kristi, umrla je u Londonu, prenose britanski mediji.
Glumica je Mis Marpl, radoznalu baku koja rešava komplikovana ubistva, igrala od
2004. do 2013. godine u seriji prikazanoj na televiziji ITV.
Džeraldina Makivan (82) je tokom karijere sarađivala s glumcima ser Lorensom
Olivijeom i Kenetom Branom.
Njen suprug Hju Kratvel koji je umro 2002. godine, bio je direktor Kraljevske
akademije dramskih umetnosti u Londonu, prestižnog centra za obuku glumaca za
dela Vilijama Šekspira, koju je Džeraldina Makivan pohađala u poznim godinama.
|
|
Dve bronzane skulpture mogle bi biti Mikelanđelove |
| |
Britanski stručnjaci su danas
objavili da su se pojavili novi dokazi koji nagoveštavaju da bi dve nepotpisane
brozane skulpture nagih muškaraca mogle da budu delo Mikelanđela.
Stručnjaci iz Muzeja Ficvilijam i sa Univerziteta u Kembridžu navode da dokazi
nagoveštavaju da je Mikelanđelo skulpure jahača pantera napravio pošto je
završio rad na Davidu i spremao se da počne oslikavanje Sikstinske kapele u
Vatikanu.
Ukoliko se potvrdi da su skulpture Mikelanđelove, dodaju stručnjaci, to bi bila
jedina dva njegova sačuvana bronzana kipa na svetu.
I ranije su te skulpture bile pripisivane Mikelanđelu, kada su se pojavile u
kolekciji Adolfa de Rotšilda u 19. veku. Pošto su, međutim, bile nepotpisane,
kasnije je to opovrgnuto.
Stručnjaci su ponovo počeli da ih proučavaju pošto su bile deo postavke
Kraljevske akademije umetnosti na izložbi bronzanih skulptura 2012. godine.
|
|
Žilnik: Potičemo iz vremena koje je iznedrilo vrednosti |
| |
Novosadski režiser Želimir Žilnik izjavio je da je u svim društvenim
oblastima, pa i u oblasti privrede, potrebno budućim generacijama ostaviti
svedočenje o tome da su Srbija i cela bivša Jugoslavija prošle kroz "vreme
koje je bilo produktivno, konstruktivno i koje je iznedrilo prave vrednosti".
Žilnik je na projekciji svog filma "Naš čovek u Gabonu" u Novom Sadu kazao
da je taj film jedno od tih svedočenja, među još desetinama i stotinama
priča radnika, inženjera i ljudi koji su učestvovali u stvaranju privrednog
preporoda bivše Jugoslavije, ali i drugih zemalja, među kojima su zemlje u
Africi i Aziji.
Film se bavi Gabonom, centralna ličnost su privrednik i počasni konzul u toj
zemlji Momčilo Radunović i njegovi saradnici, a govori o jugoslovenskom
faktoru ekonomske saradnje, koja sa ovom afričkom zemljom traje još od
1960-ih godina i velikim firmama, kao što je "Energoinvest", koje su u to
vreme gradile puteve i objekte u više zemalja širom sveta.
Kako je Žilnik pojasnio, dok je radio na filmu, postavljao je sebi dva
pitanja. Prvo je da li je to što se priča o velikim preduzećima bivše zemlje
zaista bilo tako, odnosno da li je to što su oni radili po svetu ostalo do
danas, da li se održalo i bilo urađeno na stručan i kvalitetan način.
Žilnik je ispričao da su tokom posete Gabonu, ondašnji radnici i inženjeri
filmskoj ekipi "prstom pokazivali da su sve stvari koje su napravili radnici
iz bivše Jugoslavije izdržale svih ovih 40 - 50 godina".
"Drugo pitanje je bilo mučnije, a to je šta se to desilo sa nama da danas i
pre pet, deset i 20 godina ovde ne može više ništa da se izgradi, a da ne
bude velike halabuke, da ne moraju da dođu ljudi sa zapada i istoka, da
investiraju i dovode radnike. Jesmo li mi to pobenavili sada ili smo uvek
bili bene?", zapitao je Žilnik.
On je poručio da je potrebno napraviti neku vrstu "geneze i enciklopedije"
privrednih poduhvata radnika bivše Jugoslavije, kako bi se pokazalo da smo
potekli iz zemlje koja je držala do vrednosti i kvaliteta.
"Srbiju je zahvatio oblak mraka i ludosti, koji vladajući političari
marljivo održavaju. Nije ovde bilo tog fušeraja sa kojim se sad susrećemo
svaki dan. A danas nema ulice u Novom Sadu koja se potpuno ne rekonstruiše
na svake tri godine, samo zbog špekulacija, nekompetentnosti i pljačke, koji
su došli na mesto stručnosti", rekao je Žilnik.
Ekipu filma čine Miodrag Milošević, Luka Popadić, Filip Vlatković,
Aleksandar Ilić, Nikola Berbakov i Vuk Vukmirović.
Snimljen je u Librvilu 2014. godine, a projekciju u Novom Sadu organizovao
je "Novosadski klub".
|
|
Kuća sećanja i zaborava u SKC-u |
| |
Knjiga dobitnika NIN-ove
nagrade za roman godine "Kuća sećanja i zaborava" Filipa Davida, biće prvi put
predstavljena beogradskoj publici u utorak 10. februara u 18.00 sati u
Studentskom kulturnom centru (SKC), najavili su organizatori.
O nagrađenoj knjizi na promociji će govoriti osnivač i direktor izdavačke kuće
Laguna Dejan Papić, predsednica žirija Ninove nagrade Vladislava Gordić Petković,
članica žirija Jasmina Vrbavac, urednik Igor Marojević i autor Filip David.
Roman "Kuća sećanja i zaborava" bavi se istraživanjem prirode i porekla zla kroz
četiri priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica, a u skladno komponovanom
romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i
mistično, dokument i fikcija.
Po oceni žirija za dodelu NIN-ove nagrade, roman Filipa Davida umetnički je
dosledan, precizno osmišljen i superiorno napisan, upečatljivo preispituje smrt,
zlo i sudbinu, ali i pamćenje kao silu koja sve nadilazi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
