|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ki Mun poziva Kosovo na hitno osnivanje specijalnog suda |
| |
 Generalni
sekretar Ban Ki Mun ocenio je u novom izveštaju o Kosovu, o kojem će Savet
bezbednosti raspravljati 6. februara, da posle konstituisanja vlade i
parlamenta, Kosovo treba brzo da preduzme korake za uspostavljanje
specijalnog suda za zločine o kojima je vodio istragu istražni tim Evropske
unije.
"Pozivam kosovske političke vođe da udvostuče svoje napore za jačanje
širokog razumevanja javnosti i konsenzusa o tom pitanju, s obzirom na njegov
značaj za budućnost Kosova", navodi se u izveštaju.
Specijalni istražni tim EU pod vođstvom glavnog tužioca Euleksa Klinta
Vilijamsona, vodio je istragu o ratnim zločinima koje su na Kosovu počinili
kosovski Albanci tokom i posle 1999. godine, kao i o navodima izvestioca
Saveta Evrope, Švajcarca Dika Martija o trgovini organima zarobljenih Srba i
drugih nealbanaca na Kosovu.
Ban je u redovnom tromesečnom izveštaju o Kosovu naveo da treba nastaviti
napore u pogledu vladavine zakona i promovisanju istinskog dugoročnog
pomirenje među kosovskim zajednicama.
Ban Ki Mun je istakao da očekuje što ranije potpuno i iskreno angažovanje
Beograda i Prištine u dijalogu na visokom nivou u kojem posreduje EU.
"Klučno pitanje u tom pogledu ostaje uspostavljanje, u skladu sa sporazumom,
asocijacije/zajednice srpskih opština", naveo je Ban Ki Mun.
Ban je naveo da razlog za zabrinutost daju izveštaji o masovnom odlivu
stanovništva sa Kosova u poslednjim mesecima, i da u tom svetlu pozdravlja
napore kosovskih vlasti da se uhvate u koštac sa pitanjem migracije.
Generalni sekretar UN je pozdravio i brze korake preduzete kako bi se
istražile optužbe za korupciju u UN, kako one ne bi bile iskorišćene da se
potkopa važna uloga koju ta misija EU igra na Kosovu i kako bi sve strane
nastavile da sa njom sarađuju.
|
|
Srpska imovina na Kosvu mora biti tema razgovora |
| |
Predsednik Srpske narodne
partije (SNP) Nenad Popović izjavio je u Vašingtonu da tema srpske imovine
na Kosovu i Metohiji mora hitno da bude stavljena na agendu svih
međunarodnih razgovora koji se vode o Kosovu.
"Srbija je u poslednjih 50 godina uložila više od 17 milijardi dolara u
Kosovo i Metohiju. Vlasništvo nad imovinom je univerzalno i neprikosnoveno
pravo u svakoj civilizovanoj državi", rekao je Popović tokom razgovora sa
direktorom Kancelarije za Južnu i centralnu Evropu američkog Stejt
dipartmenta Stivenom Benksom.
Popović je istakao da je Amerika izgrađena na tom principu i zato je
Vašington najbolje mesto za pokretanje rasprave o poštovanju imovinskih
prava Srbije na KiM, saopšteno je iz SNP koju je Popović osnovao nakon
napuštanja Demokratske stranke Srbije.
Govoreći o odnosima Srbije i Amerike, Popović, nekadašnji funkcioner
Demokratske stranke Srbije, istakao je da će se Srpska narodna partija, na
čijem je čelu, zalagati za jačanje saradnje dve zemlje u svim oblastima, a
posebno u oblasti ekonomije.
|
|
Sud odbacio međusobne tužbe Hrvatske i Srbije |
| |
Međunarodni sud pravde u Hagu
utvrdio je danas da tokom rata u Hrvatskoj nijedna zaraćena strana nije
počinila genocid, odbacivši tako i tužbu Hrvatske i kontratužbu Srbije.
Potvrđujući da su i srpske i hrvatske snage počinile zločine, najviši sud UN
utvrdio je da ta zlodela, međutim, nisu bila počinjena sa "genocidnom
namerom" da se unište Hrvati ili Srbi kao etničke grupe, što je nužan uslov
za dokazivanje genocida.
Hrvatsku tužbu, Sud je odbacio sa 15 glasova za, dok su se sudija Kansado sa
Trinidada i Budimir Vukas, "ad hok" predstavnik Hrvatske tome protivili.
Kontratužba Srbije odbačena je jednoglasno.
Presuda Međuanrodnog suda pravde je obavezujuća, bez prava žalbe.
Izricanjem presude okončan je proces koji je 1999. Zagreb, tužeći vlasti u
Beogradu za genocid koje su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na
hrvatskoj teritoriji. Srbija je 2010. podnela kontratužbu za genocid, koji
su, kako tvrdi, hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske krajine, tokom
i posle operacija Oluja, 1995.
Kako je rekao predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka, Hrvatska nije uspela
da dokaže da je genocid počinjen nad Hrvatima, zbog čega Srbija ne može biti
proglašena odgovornom ni po jednom osnovu.
Oslanjajući se na presude Haškog tribunala, sud je utvrdio da su JNA i druge
srpske snage počinile teške zločine nad Hrvatima u istočnoj i zapadnoj
Slavoniji, Baniji, Korduni, Lici i Kninskoj krajini. Počinjen je veliki broj
ubistava civila kao zaštićene grupe.
Ti zločini počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata radi
trajnog uklanjanja hrvatskog stanovništva sa jedne trećine teritorije
Hrvatske, koja bi zatim bila uključena u ujedinjenu srpsku državu, utvrdio
je Sud.
Ta zlodela, međutim, nisu bila počinjena s "genocidnom namerom" da Hrvati
budu uništeni kao etnička grupa, već da budu prisilno proterani, utvrdio je
Međunarodni sud pravde.
"Hrvatska nije uspela da dokaže svoje navode da je počinjen genocid. Prema
tome, iz ovog slučaja ne može proizaći pitanje odgovornosti po Konvencije o
genocidu. Niti može biti pitanja odgovornosti za neuspeh u sprečavanju i
kažnjavanju genocida, ili saučesništvo u genocidu", naveo je Sud.
Sud je takođe naveo da Hrvatska nije uspela da dokaže plan za izvršenje
genocida, kao ni direktno ili inidrektno podsticanje na genocid.
"Zato se hrvatska tužba u potpunosti mora odbaciti", rekao je Tomka.
Odbacujući kontratužbu Srbije, Sud je utvrdio je da nad Srbima u Kninskoj
krajini, tokom operacije Oluja u leto 1995, nije bio počinjen genocid.
Oslanjajući se na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala hrvatskom
generalu Antu Gotovini, Sud je utvrdio da nije dokazano da su vlasti i snage
Hrvatske imale "genocidnu nameru" da krajiške Srbe unište kao etničku grupu,
što je nužan uslov za genocid. Po presudi, nije dokazano ni da je bilo
nezakonitog, neselektivnog i namernog granatiranja srpskih gradova u
Kninskoj krajini.
To ne proizlazi ni iz Brionskog transkripta razgovora predsednika Franje
Tuđmana sa hrvatskim generalima uoči Oluje, niti iz izjava svedoka, kazao je
sudija Tomka.
Presudom je utvrđeno da je "značajan deo" Srba "pobegao" iz Krajine i da je
to direktna posledica hrvatskog granatiranja, kao i da Brionski transkripti
pokazuju da je hrvatsko vođstvo bilo svesno da će egzodus uslediti, pa ga
čak, donekle, i smatralo poželjnim.
Ali, "čak i da je dokazano da se Srbi proteraju", to nije dovoljno da se
dokaže "genocidna namera" hrvatskog vođstva da uništi Srbe kao etničku
grupu, zaključio je Međunarodni sud pravde.
Sud je apelovao na obe strane da sarađuju u rešavanju pitanja nestalih i
drugih međusobnih problema.
Proces je 1999. godine pokrenuo zvanični Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za
genocid koje su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj
teritoriji.
Srbija je kontratužbu za genocid - koji su, kako tvrdi, hrvatske snage
počinile nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacija Oluja, 1995
- podnela 2010. godine.
|
|
Nikolić:Platforma za Kosovo posle Vučićeve posete Briselu |
| |
Predsednik Srbije Tomislav
Nikolić izjavio je da očekuje da će platforma za Kosovo i Metohiju biti
doneta kad se premijer Aleksandar Vučić vrati sa sledeće runde briselskih
pregovora 9-10. februara.
"Ja sam neki kroki pripremio, ali nismo razgovarali da potpuno uđemo u
proceduru koja podrazumeva završetak uz, naravno, potpunu saglasnost nas
dvojice, predlog Vladi da dostavi na usvajanje Narodnoj skupštini rezoluciju
kojom bi se to konačno rešilo", rekao je Nikolić za rusku agenciju "Sputnjik",
u izdanju na srpskom jeziku.
On je izrazio uverenje da bi vlast u Srbiji, ukoliko "krene dalje od
Briselskog sporazuma", prećutno učestvovala ili saučestvovala u
uspostavljanju nezavisnosti Kosova i Metohije, istakavši da je sa Vučićem
već razgovarao o "krajnjem i trajnim rešenjem za KiM". "Ja mislim da neće
biti mnogo saglasnosti na Zapadu oko te moje platforme, pošto ona ne
predviđa nezavisnost Kosova i Metohije, a njih ništa ne zadovoljava osim
nezavisnosti, ali je meni mnogo važnije da mi budemo jedinstveni, čvrsti,
snažni. Da imamo i nalog i odobrenje Narodne skupštine oko toga kako ćemo da
se ponašamo i koliko daleko možemo da idemo", naglasio je predsednik Srbije.
Komentarišući informacije da su Sjedinjene Američke Države Prištini dale
podršku da formira oružane snage, predsednik je ocenio da je to drastično
kršenje rezolucije 1244, pošto je Srbija poverila Ujedinjenim nacijama tu
teritoriju, a ne Albancima.
Nikolić je napomenuo da se postavlja pitanje, ako se formira ta vojska, hoće
li i sever KiM imati svoju vojsku, sa procentualnim učešćem Srba u vojsci i
sa komandantom Srbinom.
On je podsetio da je o Kosovu više puta razgovarao i sa predsednikom Rusije
Vladimirom Putinom i istakao da je dobio uveravanja da će Rusija podržati
svaki stav Srbije, i da ako Srbija nikada ne prizna nezavisnost Kosova i
Metohije, Rusija to nikad neće da učini.
Predsednik Srbije je naveo da je često meta napada raznih medija, a da je
cilj tih napada da se diskredituje funkcija predsednika.
Tomislav Nikolić je izjavio i da bi voleo da se kandiduje za drugi mandat
zbog, kako ističe, Srbije i ljudi koje je okupio oko ideje koja još nije
ostvarena do kraja.
|
|
Jablanović: Ništa loše nisam uradio |
| |
Smenjeni ministar za povratak
i zajednice u Vladi Kosova, Aleksandar Jablanović izjavio je da će Sprska
lista narednih dana ostati po strani i da neće biti zastupljena u Skupštini
Kosova i drugim institucijama.
"Dalji koraci biće preduzeti u dogovoru s predstavnicima Vlade Srbije i Srba
na Kosovu i Metohiji naredne nedelje, a u cilju opstanka Srba na Kosovu",
rekao je Jablanović posle sastanka s premijerom Aleksandrom Vučićem i
direktorom Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem.
Jablanović je rekao da "zna da nije ništa loše uradio".
On je Albance koji su za Božić kamenovali autobus sa Srbima koji su
nameravali da posete Đakovicu, nazvao "divljacima", zbog čega je smenjen
uprkos tome što se izvinio.
Na sastanku u Beogradu su bili Aleksanadar Jablanović, Branimir Stojanović,
Ljubomir Marić i Bratislav Nikolić.
Sastanak je sazvan pošto je premijer Kosova Isa Musfata smenio ministra
Jablanovića, lidera GI Srpska koja u Skupštini Kosova ima devet poslanika, a
ima i dva ministarska i jedno mesto potpredsednika Vlade Kosova.
|
|
Dačić i Tači danas na Savetu bezbednosti UN o Kosovu |
| |
Savet bezbednosti UN
razmotriće danas situaciju na Kosovu na osnovu redovnog izveštaja generalnog
sekretara UN Ban Ki Muna u kojem se apeluje na lidere svih političkih
entiteta da ulože dodatni napor kako bi što pre prevazišli trenutni
politički zastoj.
U izveštaju za period od 16. oktobra do 15. januara, Ban Ki Mun je pozvao
kosovske vlasti da posle konstituisanja vlade i parlamenta, brzo preduzmu
korake za uspostavljanje specijalnog suda za zločine o kojima je vodio
istragu istražni tim Evropske unije.
Na sednici koja počinje sutra popodne po srednjeevropskom vremenu učestvuje
ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, a prisustvovaće i šef kosovske
diplomatije Hašim Tači.
Ban je u redovnom tromesečnom izveštaju o Kosovu naveo da treba nastaviti
napore u pogledu vladavine zakona i promovisanju istinskog dugoročnog
pomirenje među kosovskim zajednicama.
Generalni sekretar UN je takođe istakao da očekuje što ranije potpuno i
iskreno angažovanje Beograda i Prištine u dijalogu na visokom nivou u kojem
posreduje EU.
"Ključno pitanje u tom pogledu ostaje uspostavljanje, u skladu sa sporazumom,
asocijacije/zajednice srpskih opština", naveo je Ban Ki Mun.
Ban je naveo da razlog za zabrinutost daju izveštaji o masovnom odlivu
stanovništva sa Kosova u poslednjim mesecima, i da u tom svetlu pozdravlja
napore kosovskih vlasti da se uhvate u koštac sa pitanjem migracije.
Generalni sekretar UN je pozdravio i brze korake preduzete kako bi se
istražile optužbe za korupciju u UN, kako one ne bi bile iskorišćene da se
potkopa važna uloga koju ta misija EU igra na Kosovu i kako bi sve strane
nastavile da sa njom sarađuju.
|
|
Za treće dete i ove godine pomoć od 12 hiljada dinara |
| |
Pokrajinska vlada odlučila je da će i u ovoj godini nominalni iznos novčane
pomoći porodicama u kojima se rodi treće dete biti 12 hiljada dinara mesečno.
U saopštenju se podseća da je, u sklopu realizacije Programa demografskog
razvoja Vojvodine, Pokrajinska vlada prošle godine donela Odluku o novčanoj
pomoći porodicama u kojima se rodi treće dete.
Ovom Odlukom utvrđena je mesečna novčana pomoć do druge godine deteta, sa
ciljem da se u narednim godinama poveća broj dece "trećeg reda rođenja", jer
u opštinama u Vojvodini postoje ozbiljni poremećaji u broju stanovništva i
nedovoljnom rađanju.
Nominalni iznos novčane pomoći utvrđuje se rešenjem Pokrajinske vlade.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
