|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Tokio najsigurniji grad na svetu |
| |
Tokio je najsigurniji grad na svetu, prema najnovijem
istraživanju britanskog nedeljnika Ekonomist.
Posle Tokija, najsigurniji gradovi su Singapur, Osaka, Stokholm, Amsterdam,
Cirih, Hongkong i Njujork, naveo je list u studiji u kojem navodi spisak 50
najbezbednijih gradova.
U opširnom istraživanju, list je uzeo u obzir četiri kriterijuma - digitlanu
bezbednost (protiv kriminala na internetu), sanitarnu sigurnost (broj lekara,
opremljenost bolnica), bezbednost infrastruktura i ličnu bezbednost (nasilje
i druge ilegalne aktivnosti).
London je na 18, mestu, Brisel na 22, Pariz na 23, Rim na 27. mestu a Moskva
na 43.
Na poslednjim mestima se nalaze Rijad, Teheran i Džakarta.
"Iako su pomenuti gradovi statistički sigurni to nije isto kao i osećati se
sigurno u nekom gradu", zaključio je Ekonomist.
Nijedan grad iz regiona jugoistočne Evrope se ne nalazi na spisku.
|
|
Više Grka za zbilžavanje s Rusijom, nego za lojalnost EU |
| |
Svaki treći Grk (35 odsto) je za približavanje Rusiji, dok je tek svaki
četvrti (23 odsto) za privrženost Evropskoj uniji, pokazalo je istraživanje
Galupa (Gallup).
Rezultati tog istraživanja iz 2014. godine, objavljeni su tek sada, nekoliko
dana pošto je stranka levice Siriza došla na vlast u Grčkoj, dok mnogi budno
prate da li će se nova vlada okrenuti prema Rusiji ili EU, preneo je danas
Euraktiv Srbija.
Za zbližavanje s Rusijom više podržavaju građani koji smatraju da se stanje
grčke privrede pogoršava, dok oni koji misle da se popravlja, biraju
bliskost sa EU ili Nemačkom.
Odobravanje približavanja Rusiji delom bi mogao da bude rezultat kulturnih,
verskih i ekonomskih veza koje Grčka godinama održava sa Rusijom, zemljom
koja joj je jedan od najvažnijih trgovinskih partnera.
Međutim, to je i posledica velikog nezadovoljstva Grka postupanjem EU prema
njihovoj zemlji.
Istraživanje je pokazalo da gotovo trećina Grka (30 odsto) nema stav o
bliskosti s Rusijom, što je gotovo isti procenat kao i onih koji ga
odobravaju (35 odsto) i onih koji ga ne odobravaju (35 odsto).
Posustalu grčku privredu teško je pogodila ruska zabrana uvoza hrane iz EU,
uvedena kao odgovor na sankcije Zapada. Izvoz poljoprivrednih proizvoda u
Rusiju čini 41 odsto ukupnog grčkog izvoza u tu zemlju, vrednosti 200
miliona evra godišnje.
Galupovo istraživanje pokazalo je da su pre uvođenja zabrane uvoza hrane iz
EU u Rusiju, avgusta 2014. godine tri četvrtine Grka smatrale da se stanje
privrede pogoršava.
Među građanima Grčke koji misle da se stanje ekonomije pogoršava, dva puta
je više onih koji su za približavanje Rusiji (37 odsto) od onih koji
prednost daju lojalnosti prema EU (18 odsto). Takođe više građana podržava
poribližavanje Rusiji nego bliskost s Nemačkom (26 odsto).
Međutim, situacija je drugačija među deset odsto ispitanih Grka koji
smatraju da se stanje nacionalne ekonomije poboljšava. U toj maloj grupi
optimista veći procenat građana podržava lojalnost prema EU i bliskost s
Nemačkom, nego u grupi pesimista.
Novoizabranu grčku vladu, u kojoj dominira partija krajnje levice Siriza, na
vlast je dovelo obećanje da će smanjniti teškoće Grka zbog prevelikog duga
države.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, Grčka možda neće biti rada da i dalje
podržava sankcije EU protiv Rusije zbog njene uloge u kiriz u Ukrajini,
rizikujući tim pogoršanje stanja svoje ekonomije.
Ipak, nova vlada Grčke je prošle nedelje uzdržano podržala produžavanje
trajanja sankcija EU Rusiji.
Kako se navodi, nejasno je kako će nova grčka vlada uticati na spoljnu
politiku EU na duži rok.
Međutim, već je izvešno da je Grčka, zemlja sa 11 miliona stanovnika, ponovo
postala ključna tačka Evrope i to i zbog problematičkin finansija, i zbog
neizvesne spoljne politike.
Galup je istraživanje obavio između 20. juna i 28. jula 2014. a obuhvatilo
je hiljadu Grka starijih od 15 godina.
|
|
Šef tajne službe SAD optužio Kinu za sajberšpijunažu |
| |
Šef američke vojne
obaveštajne agencije (DIA), general Vincent Stjuart (DIA) upozorio je da je
tehnološka prednost SAD nad Kinom ugrožena zbog sajberšpijunaže.
Stjuart je pred odborom za oružane snage Kongresa SAD rekao da su SAD još
sačuvala tehnološku nadmoć. On je, međutim, dodao da je Kina ukrala "puno"
intelektualnog vlasništva od američkih proizvođača vojne opreme i da se
takva delatnost nastavlja.
General je odbio da javno kaže da li su takve aktivnosti ugrozile američke
odbrambene potencijale.
"Ne verujem da u ovom trenutku gubimo tehnološku nadmoć, ali je ona ugrožena
zbog nekih njihovih sajber-aktivnosti", rekao je Stjuart pred odborom, na
sednici posvećenoj globalnim pretnjama.
Njegova izjava ponovo je dovela u centar pažnje spor SAD i Kine oko
sajberšpijunaže.
Kina je odbacila sve optužbe SAD da se bavi takvim aktivnostima.
Američke vlasti su u maju prošle godine podigle optužnice protiv pet
kineskih vojnih lica, kojima se stavlja na teret da su špijunirali vodeće
američke proizvođače niklearne i solarne tehnologije.
U septembru, Odbor za oružane snage Senata SAD objavio je izveštaj da su
hakeri, koji su dovedeni u vezu sa vlastima Kine, upali u računarske sisteme
američke vojne komande za transport, što je razotkrilo ranjivost vojske
prilikom razmestanja vojnika i opreme u kriznim situacijama.
Stjuart je članovima Kongresa rekao i da Kina osmišljava svoje oružane snage
tako da pariraju SAD, i da kineska obuka i oružje, uključujući i projektile,
avione i svemirsku vojnu tehnologiju, predstavljaju "značajnu pretnju" za
američke snage na zapadnom Pacifiku.
U pismenom izveštaju, on je naveo da je Kina jača uticaj u Indijskom okeanu
i da je u tom regionu samo u 2014. godini ima dve razmeštanja podmorničkih
snaga, a da je modernizacija kineskog ratnog vazduhoplovstva dostigla
razmere nezapamćene u istoriji.
Stjuart je naveo i da Kina razmešta sve veći broj protiv-brodskih
balističkih proketila, koji prema oceni analitičara mogu da predstavljaju
opasnost američke nosače aviona, kao i da ima dva programa za razvoj
nevidljivih, stelt lovačkih aviona, i da razvija sistem raketne odbrane.
|
|
Novi propis protiv brzih i sporih traka na internetu |
| |
Predsedavajući američke
Federalne komisije za komunikacije (FČ) Tom Viler izneo je predlog
pravilnika kojim se ovlašćenja federalnih vlasti bitno jačaju sa ciljem
zaštite tzv "neutralnosti interneta", to jest da provajderi ne mogu da
blokiraju ili da usporavaju mrežni saobraćaj.
Viler je predlog izneo sa obrazloženjem da je internet od kritične važnosti
za američku naciju.
Kako ocenjuje Asošiejted pres, radi se o pobedi zastupnika "neutralnosti
interneta", ideje po kojoj internet provajderi moraju da dozvole protok
informacija kroz svoje mreže - bez mešanja.
U prevodu - ako hoćete da kupite nešto preko interneta, odgledate preko
Netfliksa premijeru nove sezone neke popularne serije ili da uživate u nekom
video klipu preko Jutjuba, vaš internet provajder mora da vam dopusti
pristup tim sajtovima podjednakom brzinom.
Borba za "neutralnost interneta" vodila se uz žestoko lobiranje i reklamnu
kampanju.
Najveći američki internet provajderi tvrde da ne planiraju stvaranje
nikakvih "bržih i sporijih traka" na internetu, u zavisnosti od toga koliko
će ko da plati, ali se snažno protive Vilerovom predlogu zakona, tvrdeći da
bi on mogao ugušiti inovacije i investicije.
Sa druge strane, pravila otvorenog interneta su važila donedavno, kada im je
nanet udarac odlukom federalnog suda.
Vilerov predlog nastoji da ukloni svaku zakonsku nesigurnost u pogledu
reklasifikacije interneta kao telekomunikacione usluge i njegove regulacije
na osnovu Zakona o komunikacijama iz 1934. godine.
Pravilnik, ako bude usvojen, primenjivao bi se i na usluge preko zemaljskih
mreža kompanija kao što je Komkast, i na bežične, vajerles usluge kompanija
kao što je T-mobajl.
To bi sve internet usluge stavilo u isti regulativni koš sa telefonom i bilo
kojem drugom javnom uslugom, za šta republikanci i predstavnici industrije
tvrde da će obeshrabriti ulaganja i povećati poreze.
FČ će 26. februara glasati o ovom predlogu, i njegovo usvajanje se smatra
izvesnim.
Predsednik SAD Barak Obama pozivao je na usvajanje ovog predloga na osnovu
Zakona o telekomunikacija, a njegova Demokratska partija ima većinu u
komisiji.
|
|
Prvi put porast broja obolelih od ebole u 2015. |
| |
Broj novih slučajeva ebole
prvi put je u 2015. porastao u sve tri zemlje najteže pogođene tim virusom,
pokazale su najnoviji nedeljni podaci Svetske zdravstvene organizacije,
prenosi britanski Bi-Bi-Si (BBC).
U poslednjoj nedelji januara potvrđena su 124 nova slučaja ebole: 39 u
Gvineji, pet u Liberiji i 80 u Sjera Leoneu.
Stručnjaci kažu da najnoviji porast broja obolelih nameće pitanje da li su
napori da se obuzda ebola bili uspešni.
Više od 8.500 ljudi umrlo je u epidemiji te zarazne bolesti, ali je
odnedavno broj novih slučajeva počeo da se smanjuje.
|
|
Cipras optimista za nalaženje održivog rešenja sa EU |
| |
Grčki premijer Aleksis Cipras
rekao je da je veliki optimista da će biti moguće zajedno sa Evropskom
unijom naći "održivo rešenje" za Grčku, posle sastanaka sa predsednicima tri
evropske institucije u Briselu.
"Veliki sam optimista da ćemo uložiti sve napore da nađemo zajedničko
održivo rešenje za našu budućnost", rekao je Cipras u kratkoj izjavi pored
predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca.
Prethodno je Cipras, novi grčki premijer koji predvodi radiklanu levicu,
razgovarao sa predsednicima Evropske komisije i Evropskog saveta, Žan-Klodom
Junkerom i Donladom Tuskom.
Nova grčka vlada ranije je najavila da ne prihvata uslove sporazuma o pomoći
koji je Atina dogovorila sa takozvanom trojkom - MMF-om, Evropskom
centralnom bankom i Evropskom komisijom .
"Spremni smo da pregovaramo, imamo sopstvene ciljeve koji su da se poštuje
suverenitet grčkog naroda, a istovremeno poštovaćemo evropska pravila.
Želimo da ispravimo okvir, ne da ga uništimo", rekao je Cipras. Cipras je
počeo današnji dan sastankom sa predsednikom Evropske komisije i bivšim
šefom Evrozone Žan-Klodom Junkerom. Posle tog susreta nije bilo izjava.
Junker je juče upozorio da nema govora da se "sve promeni" u Evropi zbog
grčkih zahteva ali danas je bio izuzetno srdačan kada je primio grčkog
premijera, poljubio ga je u obraz i nasmejan ga za ruku poveo na razgovore.
Posle tog sastanka Cipras se sastao sa predsednikom Evropskog saveta
Donaldom Tuskom, koji je rekao da su imali "otvoren i iskren razgovor".
"Istakao sam značaj nalaženja prihvatljivog rešenja za sve države članice
uključene u pregovore", rekao je Tusk u saopštenju.
"Ti pregovori biće teški, zahtevaće saradnju, dijalog kao i velike napore
Grčke", rekao je on.
Jedan izvor u grčkoj vladi rekao je da je Cipras u Briselu izrazio želju da
Grčka zajedno sa Evropskom unijom izradi plan reformi i finansiranja za
naredne četiri godine (2015-2018). Taj plan bi uključio "radikalni" program
reformi zajedno sa olakšanjem budžetskih obaveza Grčke, naveo je taj izvor
posle Ciprasovih razgovora sa predsednikom Evropske komisije Junkerom.
|
|
Novi Visoki komesar UN za ljudska prava putuje u SAD |
| |
Novi Visoki komesar UN za
ljudska prava (OHCHR) Zeid Raad el Husein ove će sedmice prvi put zvanično
posetiti SAD od kako je imenovan na funkciju u septembru prošle godine, a
biće to i prva poseta Visokog komesara UN od 2007. godine, saopštile su UN.
Zeid, čije je sedište u Ženevi, u Vašingtonu će se sastati sa savetnicom za
nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, drugim visokim zvaničnicima administracije
predsednika Baraka Obame i članovima Kongresa.
Tema razgovora, kako je najavljeno, biće stanje ljudskih prava kako u SAD,
tako i u drugim zemljama.
Zeid je u decembru oštro komentarisao izveštaj američkog senata o tome da je
Centralna obaveštajna agencija CIA pribegavala torturi, navodeći da je "kristalno
jasno" da SAD po međunarodnim zakonima imaju obavezu da obezbede odgovornost.
Zeid je bio ambasador Jordana u UN pre nego što je u septembru preuzeo novu
dužnost.
|
|
SAD marta uništavaju svoje hemijsko oružje |
| |
SAD će u martu početi da uništavaju svoju najveću zalihu hemijskog oružja.
U postrojenju u Pueblu, na jugu američke države Kolorada, marta će početi
neutralizacija 2.600 tona bojnog otrova iperita.
Uništavanje tih zaliha je deo obaveza koje su SAD preuzele 1997. godine
ratifikacijom Konvencije o zabrani hemijskog oružja.
U Pueblu je uskladišteno 780.000 granata sa iperitom. Zaliha ovog oružja ima i u
vojnom objektu u Kentakiju, gde bi neutralizacija trebalo da počne u narede dve
godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
