|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Mediji u Srbiji sredstvo javne propagande |
| |
 Više
od polovine građana Srbije smatra da mediji nisu sredstvo pomoću koga mogu
da ocene rad Vlade, dok 43 odsto misli da niko od političara ne poštuje
načelo integriteta, rečeno je na predstavljanju monitoringa o političkoj
komunikaciji u medijima.
"Više od polovine građana (52 odsto) smatra da im mediji ne pomažu u
donošenju ocene rada Vlade Srbije, dok polovina ne vidi medije kao sredstvo
pomoću koga može da predvidi buduća dešavanja", kazao je predstavnik Biroa
za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović u Beogradu.
On je istakao da svaki četvrti građanin misli da može da se informiše o
ostvarivanju prava putem medija i ocenio da mediji u Srbiji postaju sredstvo
javne propagande i bilteni "gde oni koji imaju moć vrše raspodelu kapitala".
"Oko 43 odsto osoba misli da niko od političara ne poštuje načelo
integriteta, a 41 odsto smatra da to načelo poštuje premijer Aleksandar
Vučić", dodao je Gavrilović predstavljajući rezultate telefonske ankete
sprovedene od decembra 2014. do februara 2015. godine.
Sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovo Bakić
kazao je da je paradoks što su privatni mediji pod većom kontrolom od javnih.
"Aleksandar Vučić uspeo je da svojim političkim protivnicima onemogući da
dođu do sredstava masovnog informisanja, čime će za godinu dana napraviti
ozbiljnu štetu, što mu ja od sveg srca želim", kazao je Bakić.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je situacija u medijima katastrofalna, a
oblikovan je i sistem političkog kapitalizma gde je uspešan privrednik onaj
ko ima veze sa političarima.
"Onda ti ljudi zahvaljujući vezama osnivaju listove, stranci kupuju medije,
a vodeći političari zahvaljujući bliskom odnosu sa oglašivačima mogu da
zabrane da se neko oglašava u medijima", naveo je on.
Novinarka Tamara Skroza ocenila je da se u Srbiji u protekla tri meseca
dogodilo nekoliko "ozbiljnih medijskih incidenata koji bi se na ozbiljnijem
mestu vrlo analizirali".
"Mediji se previše bave sami sobom. Sve teme koje su bitne, počnu ili se
završe raspravom o medijima", kazala je ona.
Kako je istakla, novinari se pozivanju na događaje na kojima nemaju pravo da
postavljaju pitanja.
"Premijer je izjavio da su novinari pozvani da prisustvuju sednici Vlade, a
ne učestvuju u njenom radu. Nisu novinari ti koji treba da učestvuju u radu,
nisu za to izabrani, ali zašto se uopšte pozivaju na sednice, ako nemaju
pravo da pitaju?", rekla je Skroza.
To je prvi monitoring o stanju političke komunikacije u medijima Fondacije
Konrad Adenauer i Biroa za društvenja istraživanja u 2015. godini, a u
telefonskoj anketi učestvovalo je 1.300 ispitanika.
|
|
Nikolić bi pobedio na predsedničkim izborima |
| |
Kada bi danas bili
predsednički izbori, aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić bi osvojio
najveći broj glasova, pokazalo je istraživanje agencije "Medijum galup",
čije je rezultate preneo dnevnik "Politika".
Prema rezultatima istraživanje rađenog od 24. do 30. januara na uzorku od
1.218 ispitanika s teritorije Srbije bez Kosova, Nikolićevo ime na glasačkom
listiću zaokružilo bi 28 odsto birača.
Drugoplasirani je Ivica Dačića sa podrškom od 10 odsto, dok je na trećem
mestu Aleksandar Vučić koji bi dobio 5,3 odsto glasova.
U agenciji "Medijum glaup" rečeno je da se Vučićevo ime spontano nametnulo
jer su sami ispitanici njega predlagali kao kandidata za predsedničke izbore.
Predsedniku Nikoliću, kako kažu u agenciji, natprosečno su naklonjeni
srednji i niži socijalni slojevi i 47 odsto ispitanika je reklo da je veoma
ili pretežno zadovoljno radom predsednika Srbije.
Istraživanje je pokazalo da bi na predsedničkim izborima za Borisa Tadića
glasalo 4,5 odsto, za Vuka Jeremića 3,8 odsto, dok bi Bojan Pajtić dobio
podršku 2,1 odsto ispitanika.
Prema rezultatima istraživanja, podrška Srpskoj naprednoj stranci je 48,7
odsto među opredeljenim biračima, dok je taj procenat u celokupnom uzorku
ispitanika niži i iznosi 38,3 odsto.
Za Socijalističku partiju Srbije među opredeljenim glasačima je 6,4 odsto, a
među svim ispitanicima pet odsto.
Kolacija SPS-PUPS-JS bi dobila 8,5 odsto glasova, a ostatak glasova, kako su
objasnili u agenciji, rasipa se na 13 partija, od kojih nijedna ne bi prešla
cenzus. Među njima su Tadićeva Socijaldemokratska stranka, Srpska radiklana
stranka, Demokratska stranke, Dveri, Nova Srbija, LDP, DSS, prenela je "Politika".
|
|
Istraga protiv 135 osumnjičenih za terorističke aktivnosti |
| |
Portparolka Specijalnog
tužilaštva Kosova, Liridona Kozmaći Hajdaraj izjavila je da je na Kosovu u
toku istraga protiv 135 osoba osuumnjičenih da su ukljućeni u moguće
terorističke aktivnosti i sukobe u inostranstvu, pre svega u Siriji.
"Od januara 2014. do danas Specijalno tužilaštvo Kosova je dobilo 23 slučaja.
Tri predmeta koji obuhvataju 117 osoba u tužilaštvo su stigla 2015. godine.
Radi se o osumnjičenima za krivična dela u vezi sa terorizmom", kazala je
Hajdaraj za portal Koha.net. Oni se sumnjiče za učešće ili podstrekavanje
građana Kosova da se uključe u ratove van Kosova, posebno u Siriji, a na
strani organizacija koje su proglašene terorističkim.
Hajdaraj je rekla da je tokom 2015. godine podignuto četiri optužnice protiv
14 osoba.
Oni se sumnjiče da su pozivali druge osobe da izvrše ili učestvuju u
izvršenju terorističkih dela, da učestvuju u aktivnostima terorističke grupe
i da obezbeđuju novac za to.
Sva ova dela su kažnjiva po odrebama Krivičnog zakona Kosova.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Skender Hiseni je prethodnih dana
izjavio da je oko 300 osoba sa Kosova do sada učestvovalo u ratovima u
Siriji i Iraku na strani terorističkih organizacija.
|
|
Srbija 23. u svetu po broju narodnih poslanica |
| |
Narodna skupština ima 84
narodne poslanice, više od trećine ukupnog broja poslanika, čime se Srbija
nalazi ispred parlamenata zemalja u regionu, a na 23. mestu u svetu,
izjavila je danas predsednica Skupštine Maja Gojković.
"Narodna skupština danas, u 2015. godini ima 84 narodne poslanice, što je
više od jedne trećine ukupnog broja. To svrstava našu skupštinu ispred
parlamenata zemlja u regionu i mnogih zemalja članica Evropske unije, a na
23. mesto u svetu", rekla je Gojković na otvaranju konferencije
parlamentarki Jugoistočne Evrope u Skupštini Srbije.
Ona je podsetila da je 2000. godine u Skupštini Srbije bilo 20 narodnih
poslanica, te da je 2002. ustanovljen Odbor za ravnopravnost polova.
"Danas su žene na mestu predsednice skupštine, generalnog sekretara i na
čelu osam od 20 skupštinskih odbora", dodala je Gojković.
Na otvaranju dvodnevne konferencije "Ravnopravne i osnažene zajedno smo jače",
ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović
istakla je Vlada Srbije ponosna na sve što je Parlament uradio, ali da ima
drugih oblasti u kojima ima prostora za "bržu i efikasniju saradnju".
Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu
ravnopravnost podsetila je da je u pripremi i novi Zakon o rodnoj
ravnopravnosti, kao i Nacionalna strategija.
Zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji Majkl Ujehara kazao je da se jednakost
polova može postići samo ako uz aktivno učešće svih aktera u društvu, te da
je održavanje konferencije "samo startna pozicija".
Koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Srbije i narodna poslanica Stefana
Miladinović navela je da će po sutrašnjem završetku konferencije sve
učesnice iz 10 zemalja Jugoistočne Evrope potpisati memorandum sa cilem
uspostavljanja okvirne saradnje, a u nadi da će ovakva konferencija postati
tradicionalan događaj.
Izvršna direktorka Globalnog foruma "Žene u parlamentima" Silvana Koh-Merin
istakla je da je najveći jaz u svetu - jaz između polova u politici (oko 80
odsto), te ukazala na važnost regionalne saradnje žena lidera.
Stalna koordinatorka UN i stalna predstavnica UNDP u Srbiji Irena
Vojačkova-Solorano podsetila je da u Srbiji postoje tri akciona plana za
rodnu ravnopravnost koji ističu i treba da budu obnovljeni.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ukazala je
da su žene u srpskom parlamentu shvatile "najvažniju reč u evropskoj
politici - solidarnost".
"Važno je da se na svakom koraku naglašava da su žene resurs svakog društva",
navela je Liht.
|
|
Na Kosovo vraćeno 618 ilegalnih migranata |
| |
Tokom januara na Kosovo iz
zemalja Evropske unije je vraćeno 618 stanovnika koji su tražili azil, a od
tog broja njih 337 su bili primorani na povratak dok se njih 281 vratilo
dobrovoljno.
Broj azilanata sa Kosova koji su bili primorani da se vrate je veći nego
onih koji su se na taj korak dobrovoljno odlučili, piše portal Zeri.info i
dodaje da je MUP Kosova potvrdio da je u januaru bilo primorano da se vrati
337 lica dok se 281 vratilo dobrovoljno.
Nemačka, Austrija i Švajcarska su zemlje iz kojih se najviše vraćaju
stanovnici Kosova a posebno oni koji su ilegalno emigrirali.
S druge strane, u poslednjih šest meseci preko Mađarske se na Kosovo vraćaju
imigranti iz Švedske, Nemačke, Francuske, Austrije i uglavnom se radi o
migrantima iz opština Uroševac, Vučitrn, Podujevo i Prizren.
|
|
Preispitivanje politike susedstva neće uticati na Z.Balkan |
| |
Evropska unija je krenula u
preispitivanje dosadašnje i utvrđivanje buduće politike prema susedima, ali
to neće uticati na politiku proširivanja za Zapadni Balkan, izjavili su
visoki zvaničnici EU Federika Mogerini i Johanes Han.
Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost,
novinarima je rekla da je "Zapadni Balkan veoma visoko u žiži pažnje"
podsetila da su Han i ona nedavno posetili region.
Ona je istakla da je Bosnu posetila dvaput za dva meseca i naglasila da ona
"lično veliku pažnju" posvećuje dijalogu Kosova i Srbije.
Na molbu da oceni postoji li opasnost od destabilizacije u Makedoniji,
Mogerini je uzvratila da "se boji da pitanje nije da li će se to dogoditi".
Na zajedničkoj konferenciji za novinare Han je pozvao i vlasti i opoziciju u
Makedoniji da poštuju vladavinu prava, nezavisnost pravosuđa, slobodu medija
i da uspostave saradnju u parlamentu.
Objašnjavajući politiku prema susedima na istoku i jugu Evrope, Mogerini je
podvukla da EU nikad ne vodi politiku sukobljavanja s bilo kojom zemljom,
već saradnje, a to važi i za Rusiju.
Ona je dodala da su "vrata EU otvorena i za Rusiju", ukazala je na upravo
potvrđeni dogovor o isporuci ruskog gasa Ukrajini i Evropi, ali je navela da
to ne sme biti izgovor za kršenje međunarodnih načela i prava, kao u slučaju
Krima.
"Mi se nadamo se da će Rusija promeniti ponašanje, što bi se iskazalo
potpunim sprovođnjem sporazuma iz Minska", rekla je Mogerini, uz upozorenje
da bi EU zavela nove sankcije Rusiji, ako bi pobunjenici na istoku Ukrajine
oružano napali luku Mariupolj.
Han je podvukao da će se utvrditi šta je dosad škripalo u odnosima Unije sa
susedima na istoku i jugu i šta bi bile promene na bolje, predočivši da "postoje
jako valjani razlozi" za to, počev od ključnih izazova energetske
bezbednosti, imigracije, pa do bitke protiv terorizma i organizovanog
kriminala.
On je objasnio da se moraju uvažiti različite želje za stepen i način
saradnje i približavanja zemalja susedstva EU, ali uvek uz zajedničke
interese.
Evropska unija je za politiku susedstva koja obuhvata 16 zemalja istoka
Evrope i Sredozemlja, izdvojila 15,4 milijardi evra za razdoblje 2014-2020.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Počinje legalizacija oružja |
| |
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije počinje zakonsku legalizaciju
oružja, koja će trajati tri meseca, saopšteno je iz MUP-a.
Vlasnici oružja (fizička i pravna lica) mogu da predaju sve vrste oružja i
municije najbližoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici bez
dokazivanja porekla i neće odgovarati za neovlašćeno nabavljanje i držanje
oružja.
Tokom zakonske legalizacije, fizička i pravna lica mogu registrovati oružje
za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), lovačko oružje (lovačke puške i
karabini) i sportsko oružje (malokalibarski pištolji i revolveri,
malokalibarske puške i vazdušno oružje) za koje ne poseduju odobrenje MUP-a
Srbije.
Zakon o oružju i municiji usvojen je 19. februara i njegov cilj je da
omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
