|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Kečap Hajnc + makaroni Kraft = peta firma sveta |
| |
Spajanje kompanija "Kraft fuds" i "Hajnc" (Heinz) je
najnovija etapa konsolidacije sektora hrane "na američki način" i dubokog
preokreta.
Udruživanjem "Hajnca", poznat po kečapu, i "Krafta", poznatog po kobasicama,
sirevima, kafi, nastaje peta po veličini kompanija u sektoru hrane na svetu,
uz blagoslov američkog milijardera Vorena Bafeta i švajcarsko-brazilskog
privrednika Horhea Paula Lemana.
Njih dvojica su se 2013. godine udružila radi kupovine "Hajnca" za 28
milijardi dolara i od tada vode ofanzivu u sektoru hrane.
Po odredbama ugovora objavljenim u sredu, sadašnji akcionari "Hajnca" će
zadržati 51 odsto udela u kombinovanom preduzeću koje će se zvati "Kraft
Hajnc kompani". Novom grupom će upravljati sadašnji direktor "Hajnca",
Bernardo Hes.
Da bi se obezbedio uspeh operacije, kontrolni akcionari "Hajnca - Bafet i
njegova kompanija "Berkšir Hathavej" (Berkshire Hathanjay), i brazilski
Lemanov investicioni fond "3G kapital" uložiće 10 milijardi dolara da bi
deoničarima "Krafta" ponudili bonus u gotovini od 16,5 dolara po akciji.
Promet novog društva će dostići 28 milijardi dolara čime ono postaje peto u
svetu, a treće u Sjedinjenim Državama.
Udruživanjem bi ukupna, zajednička vrednost mogla da poraste bar za još 1,7
milijardu dolara do 2017.
"Ovo je moj tip posla: okupljanje dve organizacije svetske klase i
povećavanje vrednosti za akcionare", rekao je Bafet koji je bio najveći
akcionar "Krafta" do 2010. godine, pre izbijanja strateškog spora sa upravom.
"Kraft" je tada odlučio da proda proizvodnju pica da bi finansirao kupovinu
britanske industrije slatkiša "Kedberi" (Cadbury), ali se on tome usprotivio.
Novi "Kraft Hajnc" treba da ima koristi od međunarodnih franšiza "Hajnca"
što, pored čuvenog kečapa i majoneza, uključuje i usluge i proizvode linije
za održavanje zdrave težine "Vejt vočers" (Njeight Njatchers).
"Venčanje" koje bi trebalo da se ozvaniči u drugoj polovini ove godine,
dobro je primljeno na Volstritu: vrdnost akcija "Krafta" je skočila za 36,24
odsto, na 83,55 dolara. "Hajnc" nije na berzi od 2013. godine, kada je
prodat.
Iako je, kao i "Hajnc", stariji od jednog veka, "Kraft" je u sadšnjem obliku
nastao oktobra 2012. godine podelom firme "Kraft fuds" u dve celine -
sadašnju grupu i "Mondelez". Ona prodaje veliku gamu prehrambenih proizvoda
u rasponu od senfa (Grej Pupon), kobasica (Oskar Majer), sireva (Filadelfia),
preko kafe (Maksvel i Gevalia). Grupa je "Mondelezu" prepustila grickalice i
biskvite, i preusmerila se na tržište SAD.
Ta strategija je kritikovana, a neki je vide kao previše "američko-centrističku",
i to dok je tržište u Sjedinjenim Državama zrelo, a industrija sa suočava
promenama navika u ishrani mladih koji su skloniji prirodnim i organskim
proizvodima.
Za druge, prehrambena industrija u celini može da se novim udruživanjem
okrene naglavačke jer "kada (Voren) Bafet ulaže u neki sektor, to znači da
je taj sektor zreo za kupovinu", rekao je Dejvid Tarner iz Mintela.
"Kraft Hajnc" može i da krene za plenom kakav je holandski "Unilever" i da
se ojača u svetu, spekulišu analitičari.
Voren Bafet, poznat po apetitu za jakim brendovima, i po jasnim i
jednostavnim akcijama, ništa ne isključuje: "Mi gledamo sve. Ne postoji
jedan cilj", rekao je on za televiziju CNBC.
Pogledi su uprti i u "Pepsiko" i "Mondelez", jer američki akcionar i
investitor aktivista Nelson Pelc bezuspešno mesecima pokušava da spoji
njihove aktivnosti u proizvodnji i plasmanu grickalica.
Uz "Hajnc", Horhe Paulo Leman i Voren Bafet su se prošle godine udružili i
da kupe kanadsku grupu "Tim Hortons" koja ima kafe i proizvodi pecivo.
|
|
Tramp: Najbolji sam kandidat za reforme u Vašingtonu |
| |
Američki biznismen Donald Tramp izjavio je da je on, zahvaljujući svom
poslovnom iskustvu, najbolji kandidat za reforme u Vašingtonu.
Tramp je govorio u kući republikanskog senatora Stiva Stepaneka u Nju
Hempširu, dan pošto je osnovao istražnu komisiju za predsedničke izbore.
Prema mišljenju mnogih, uključivanje Trampa u predizbornu trku uneće "cirkusku
atmosferu" u redove republikanaca, ali veliki broj ljudi ceni i to što
Tramp, inače zvezda rijaliti šoua, uvek govori ono što misli.
"Potrebni su nam ljudi u Vašingtonu koji znaju da sklope posao", rekao je
Tramp, koji razmišlja o nominaciji za jednog od kandidata republikanaca na
predstojećim predsedničkim izborima.
On juče nije želeo da odgovara na pitanja novinara, ali je kratko rekao da "ima
najviše šanse" da pobedi Hilari Klinton, favorita za nominaciju demokrata.
Tramp, za razliku od svojih republikanskih rivala, tvrdi da ne bi ukidao
programe socijalne i zdravstvene zaštite koje je uvela sadašnja
administracija.
"Ja bih ovu zemlju učinio toliko bogatom da ne biste morali da ih ukidate",
izjavio je Tramp.
Izbori za predsednika SAD biće održani 2016. godine.
|
|
Evropa suzbija trgovinu ljudskim organima |
| |
Četrnaest evropskih zemalja
potpisalo je u Španiji prvi međunarodni sporazum o sprečavanju i suzbijanju
trgovine ljudskim organima, koja godišnje donese preko milijardu dolara
nezakonite dobiti, saopštio je Savet Evrope.
"To je jedna od trgovina kojom se najviše eksploatišu ljudska bića", rekao
je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, prvog dana međunarodne
konferencije u Santjago de Komposteli, na severu Španije.
On je rekao da su takozvani "donatori" koji organe prodaju, siromašni, slabi,
siročići, ljudi bez obrazovanja, ranjivi.
"Te osobe, kao i osobe koje primaju njihove organe izloženi su operacijama
bez ikakve medicineske garancije, na tržištu štetnom za zdravlje", dodao je
on.
Po sporazumu, krivičnim delom se proglašava uzimanje ljudskih organa od
živih ili mrtvih donatora bez slobodnog, jasnog i konkretnog odobrenja
donatora.
Takođe je nezakonito uzimanje organa od umrle osobe ako to nije predviđeno
zakonom zemlje, i kada se to radi za "sticanje profita".
Četrnaest zemalja potpisnica su Albanija, Austrija, Belgija, Španija, Grčka,
Italija, Luksemburg, Moldavija, Norveška, Poljska, Portugal, Češka, Velika
Britanija i Turska.
Konvencija će stupiti na snagu kada je ratifikuje najmanje pet zemalja.
"Pozivam sve zemlje Evrope i šire da potpišu i ratifikuju ovu konvenciju što
je pre moguće", rekao je Jagland.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se svake godine obavi 10.000
ilegalnih transplantacija.
Trgovina ljudskim organima jedna je od deset aktivnosti organizovanog
kriminala koja donosi najveći profit, oko 1,3 milijardi evra godišnje, rekao
je Jagland.
Neki primaoci organa u Ukrajini plaćali su do 200.000 evra za bubreg.
Potpisani sporazum će pomoći policijama raznih zemalja da lakše razmenjuju
informacije.
Španija je prva zemlja na svetu po broju legalnih presađivanja organa i to
poslednje 23 godine. Na tom mestu se nalazi zbog velikog broja donatora
kojih je 2014. godine bilo 1.682.
|
|
Bžežinski:Bilo bi štetno da Ukrajina uđe u NATO |
| |
Nekadašnji savetnik za
nacionalnu bezbednost Bele kuće Zbignjev Bžežinski upozorio je u poljskim
medijima da bi prihvatanje Ukrajine u NATO moglo da bude štetno, a Poljacima
poručio da se naoružavaju i budu spremni na sve.
"Sada je važno da opstane Ukrajina i njen teritorijalni integritet. Ukrajini
sigurno treba pomoći isporukama tehnike. A da li u budućnosti treba da bude
u NATO? To uopšte nije sigurno. Moglo bi čak da bude štetno", kazao je
američki politikolog u intervjuu za današnji Đenjik Gazeta pravna.
Bžežinski, koji se založio za to da Ukrajina krene u dugotrajni proces
pristupanja Evropskoj uniji, istakao je da bi eventualno članstvo Ukrajine i
u NATO i u EU bilo suviše jak šamar Rusiji.
"Nije u pitanju to da ne provociramo Rusiju, već da ne proširimo bez potrebe
sukob", rekao je Bžežinjski.
Savetnik nekadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera ocenio je da su
opravdane bojazni Estonije, Letonije i Litvanije, ali i Poljske od ruske
agresije.
"Zavisi od razvoja zbivanja. Ako rat u Ukrajini postane lak vojni uspeh
Rusije, njena pobeda, treba računati na to da će se nešto desiti u baltičkim
zemljama. Dalja žarišta požara mogu da se pojave u Moldaviji, Gruziji,
Azerbejdžanu. Kasnije bi i Poljska mogla da bude cilj", kazao je Bžežinski.
Prema njegovoj oceni, u odnosu na baltičke zemlje, koje su i same članice
NATO-a, Poljska je u drugačijoj poziciji zato što je "ipak zemlja srednje
veličine, sa primerenom vojskom a kada se uzme u obzir istorijsko iskustvo i
mentalitet Poljaka, bila bi u stanju da se brani i pruža otpor bar neko
vreme čak i kada bi ostala usamljena".
"Poljska mora da se naoružava, kupuje vojnu tehniku, modernizuje i jača
armiju. Da se osloni na sebe da bude u stanju da se što duže brani sama. U
NATO obavezuje konsenzus, što znači da bi neko vreme mogao da bude
paralizovan. Ako ništa drugo, zbog Grčke koja je prijatelj Rusije i ima
pravo veta. NATO bi tako mogao da reaguje sa kašnjenjem", izjavio je
Bžežinski i dodao da bi SAD ipak i tada našle način da pruže vojnu pomoć
Poljskoj.
On je u intervjuu za Đenjik Gazetu pravnu ponovio da ga situacija u Ukrajini
podseća na vreme pred izbijanje Drugog svetskog rata, iako po njegovoj oceni
u Moskvi ipak postoji grupa generala koja je svesna da bi dalja agresija
bila kontraproduktivna i da bi Rusiji donela više štete nego koristi.
"Ne želim da budem prorok i ptica zloslutnica, ali postoji rizik da se sve
neće završiti na Ukrajini", rekao je Bžezinski i Rusiju označio za veću
pretnju svetskom miru od Islamske države, zbog toga što ima nuklearno oružje.
Daša Pavlović,
Varšava
|
|
U 2014. najveći broj zahteva za azil od sukoba na Balkanu |
| |
Broj zahteva za azil u
razvijenim zemljama prošle godine bio je najveći u poslednje 22 godine usled
ratova u Siriji i Iraku, kao i oružanih sukoba, kršenja ljudskih prava i
pogoršanih uslova u drugim zemljama, saopštio je juče Komesarijat UN za
izbeglice (UNHCR).
Broj podnetih zahteva za azil najviši je od 1992. kada je počeo sukob u
Bosni i Hercegovini, navodi UNHCR u danas u Ženevi objavljenom izveštaju.
Prošle godine u razvijenim zemljama podneto je 866.000 novih zahteva za azil,
što predstavlja porast od 45 odsto u odnosu na 2013. godinu kada je
registrovano 596.600 zahteva.
"Stotine hiljada osoba postale su izbeglice i tražioci azila usled ratova na
Balkanu tokom 1990-ih. Mnogi od njih našli su utočište u industrijalizovanim
zemljama Evrope, Severne Amerike i u drugim zemljama", rekao je visoki
komesar za izbeglice UN Antonio Guteres.
Guteres je dodao da je zbog naglog porast broja sukoba širom sveta i posebno
dramatične situacija u Siriji, danas slična situacija, zbog čega je potrebno
obezbediti mogućnosti za traženje azila, mogućnost preseljenja i druge
oblike zaštite ljudi koji beže od ovih sukoba.
Najviše zahteva, 150.000, prošle godine podneli su državljani Sirije, zatim
Iračani sa 68.700, što je skoro dvaput više nego 2013. Avganistanci su treći
sa blizu 60.000, dok su na četvrtom mestu državljani Srbije i Kosova, kao i
Eritreje.
U Nemačkoj je zabeležen najveći broj primljenih zahteva - 173.000, od čega
su četvrtinu podneli državljani Sirije. Na drugom mestu su SAD sa 121.200
zahteva za azil, većinom iz Meksika i zemalja Centralne Amerike. Turska,
koja je do kraja 2014. pružila utočište za više od 1,5 milion izbeglica iz
Sirije, primila je prošle godine 87.800 novih zahteva za azil, uglavnom
državljana Iraka.
Švedska sa 75.100 primljenih zahteva za azil, uglavnom državljana Sirije i
Eritreje, na četvrtom je mestu. Italija je registrovala 63.700 novih zahteva
tokom 2014. godine, najveći broj ikada u toj zemlji. Tražioci azila u Italji
potiču uglavnom iz Malija, Nigerije i Gambije.
Rusija, koja nije obuhvaćena izveštajem UNHCR-a iz metodoloških razloga,
prošle godine je primila je oko 265.400 zahteva za privremenu zaštitu i
5.800 zahteva za dodelu izbegličkog statusa od državljana Ukrajine. Broj
Ukrajinaca koji je tražio azil u 44 zemlje obuhvaćene izveštajem porastao je
sa 1.400 u 2013. na 15.700 u 2014.
Prvih pet zemalja po broju primljenih zahteva - Nemačka, SAD, Turska,
Švedska i Italija - primile su 60 odsto novih zahteva. U odnosu na broj
stanovnika, Švedska je zemlja s najvećim brojem tražilaca azila (u proseku
24,4 tražioca azila na 1.000 stanovnika, u proteklih pet godina), a slede
Malta, Luksemburg, Švajcarska i Crna Gora.
Mada je većina industrijalizovanih zemalja zabeležila rast broja zahteva za
azil prosle godine, neke zemlje su registrovale i pad - pre svega Australija,
u kojoj je broj zahteva za azil smanjen za 24 odsto u odnosu na prethodnu
godinu.
Do kraja 2013. u svetu je prisilno raseljeno 51,2 miliona osoba usled
progona, sukoba, opšteg nasilja ili kršenja ljudskih prava. Oko 16,7 miliona
od toga su izbeglice, a 33,3 miliona su interno raseljeni unutar sopstvenih
zemalja. Blizu 1,2 millona su tražioci azila.
|
|
Saudijska Arabija pokrenula vojnu operaciju u Jemenu |
| |
Zalivske zemlje predvođenje
Saudijskom Arabijom tokom noći su pokrenule vazdušnu operaciju na položaje
šiitskih pobunjenika Huti u Jemenu.
Vlasti u Rijadu saopštile su da je to odgovor na ofanzivu Hutija koji se
kreću prema gradu Aden na jugu zemlje, sedištu predsednika Abeda Raboa
Mansura Hadija nakon bekstva iz Sane, a odakle je juče pobegao u nepoznatom
pravcu.
Egipatske vlasti su juče saopštile da se priključuju operaciji, a učešće su
najavili i Maroko, Jordan, Sudan i Pakistan. U toj operaciji za sada
učestvuje pet zalivskih zemalja - Saudijska Arabija, Bahrein, Ujedinjeni
Arapski Emirat, Kuvajt i Katar.
SAD su juče saopštile da blisko sarađuju sa Saudijskom Arabijom i da je
američki predsednik Barak Obama odobrio pružanje logističke pomoći.
Agencija Frans pres javila je da su snage lojalne predsedniku Hadiju juče
povratile kontrolu nad međunarodnim aerodromu kod Adena, gde je u vazdušnom
napadu poginulo 13 civila koji žive u blizini aerodroma.
Hadi je juče napustio svoju palatu u Adenu na jugu Jemena i uputio se na
nepoznatu lokaciju, pošto su se šiitski pobunjenici približili njegovom
sedištu.
Hadi je Aden napustio nekoliko sati pošto su pobunjenici Huti na svojoj
televizijskoj stanici objavili da su osvojili najveću vazduhoplovnu bazu u
zemlji El-Anad, u kojoj su bile stacionirane američke i evropske snage koje
savetovale Jemen u njegovoj borbi protiv ekstremista iz Al Kaide.
Huti su zauzeli Sanu u septembru i od tada kontrolišu veći deo severa
zemlje.
|
|
Japan planira da izgradi morski zid protiv cunamija |
| |
Četiri godine posle razornog
cunamija koji je zbrisao veliki deo severoistočne obale Japana, ta zemlja
planira da izgradi skoro 400 kilometara dug morski zid, visine oko pet
spratova, kako bi se zaštitila od eventualno budućih prirodnih katastrofa.
Protivnici zida, čija izgradnja bi koštala 820 milijardi jena (6,8 milijardi
dolara) smatraju da će ogromna betonska barijera ugroziti eko sistem mora,
ali i vidik, omesti ribolov od kojeg živi većina stanovnika, a zapravo veoma
malo učiniti da zaštiti ljude koji prilikom cunamija najčešće beže u više
nadmorske visine.
Pristalice zida, pak, kažu da je on nužno zlo, koje će istovremeno
obezbediti i nova radna mesta, bar na neko vreme.
U severnoj ribarskoj luci Osabe, stanovnici su ljuti zbog betonske barijere
visoke 12,5 metara koja im zaklanja pogled na more.
"Istina je ta da to izgleda kao zatvorski zid", rekao je ljutito Kazutoši
Musaši (46) koji je pre cunamija iz 2011. živeo na obali mora, a nakon toga
se preselio u unutrašnjost.
Javni radovi na izgradnji morskog zida, kako ocenjuje agencija AP, glavna su
strategija vladajuće Liberalno-demokratske partije i njenih pristalica u
velikim kompanijama, a lokalni zvaničnici nameravaju da slede te planove.
Paradoks sličnih projekata, međutim, prema oceni stručnjaka je da dok njima
može da bude donekle smanjena potencijalna šteta, oni istovremeno mogu da
ljude učine neopreznijima, a to može da bude veliki rizik duž obale, koja je
posebno na meti cunamija, morskih oluja i drugih prirodnih katastrofa. AP
dodaje da sigurno neki od 18.500 ljudi koji su umrli ili nestali posle
zemljotresa i cunamija 2011. nisu uopšte čuli upozorenja i pobegli na vreme.
Cuneaki Igući bio je gradonačelnik Ivanume, gradića odmah južno od najvećeg
grada u tom regionu - Sendaja, kada je cunami, izazvan zemljotresom
magnitude 9,0 pogodio tu obalsku oblast.
Morski zid, visok 7,2 metara, izgrađen nekoliko godina ranije da bi se
usporila erozija plaža u Ivanumi, uspeo je da oslabi vodenu stihiju, što su
učinila i stabla borova zasađena duž obale, ali je ona ipak zadrla pet
kilometara u kopno.
Putnici i osoblje gledali su sa viših spratova i krova aerodroma kako talasi
nose automobile, zgrade i letelice, kao i cele kuće u gusto naseljenoj
oblasti uz plažu.
Gradić je nakon toga popravio oštećenja na morskom zidu, ali ne planira da
poveća njegovu visinu.
Umesto toga, Igući je bio jedan od prvih lokalnih zvaničnika koji je podržao
plan bivšeg premijera Morihira Hosokave da se zasade šume mešanog drveća duž
obale, na visokim bedemima od zemlje i đubreta, kako bi se pomoglo stvaranju
živog "zelenog zida" koji bi opstao i pošto bi se veće betonske konstrukcije
urušile.
"Ne treba nam viši morski zid. Ono što nam je potrebno je da se svi na vreme
evakuišu. Najbezbednije za ljude je da žive na višoj nadmorskoj visini, kao
i da im kuća i posao budu na različitim lokacijama. Ako to postignemo, ne
moramo da imamo 'veliki zid'", rekao je Igući.
I žena premijera Šinza Abea protivi se gradnji betonskog zida duž
severoistočne obale Japana.
Ona je prošlog septembra u govoru u Njujorku ocenila da zidovi mogu da
onemoguće stanovnike obalskih krajeva da primete nadolazeći cunami i pobegnu
na vreme, i dodala da bi i njihovo održavanje moglo da bude skupo za sve
malobrojniju obalsku populaciju.
"Ono što želim da naglasim je da bez obzira šta ljudi pokušavaju da stvore,
neće pobediti prirodu, tako da mi ljudi treba da nađemo način koegzistencije
s njom. Pobeći kada se pojavi opasnost je najvažnija stvar da bi čovek
sačuvao život", zaključio je jedan lokalni lider.
|
|
Zapad bojkotuje vojnu paradu 9. maja u Moskvi |
| |
Pre 70 godina svi su se zajedno borili protiv nacističke Nemačke, ali će Rusija
ove godine obeležiti pobedu u Drugom svetskom ratu bez zapadnih saveznika zbog
ukrajinske krize, ocenila je agencija Frans pres.
Spisak prisutnih, a posebno odsutnih, na vojnoj paradi 9. maja u Moskvi, svedoči
o stepenu pogoršanja odnosa između Rusije i Zapada, koji su pre manje od godinu
dana bili zajedno na plažama Normandije na obeležavanju 70 godina od iskrcavanja
savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.
Kremlj može da računa na kineskog predsednika Si Đinpinga i na lidera Severne
Koreje Kim Džong-una, kome će to biti prva zvanična poseta inostranstvu. Očekuju
se i grčki premijer Aleksis Cipras, češki predsednik Miloš Zeman, kao i
zvaničnici iz Indije, Južne Afrike, Mongolije, Vijetnama, Kube i Srbije.
Međutim, francuski predsednik Fransoa Oland, kao i britanski premijer Dejvid
Kameron stavili su do znanja da neće doći na ceremoniju. Neće biti prisutan ni
američki predsednik Barak Obama, jer je Bela kuća navela da on u maju ne planira
nikakvo putovanje u Rusiju.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je takođe odbila poziv, ali je diplomatski
navela da će doći u Moskvu dan kasnije, u nameri da položi venac. Poljska će
sama organizovati svoju proslavu. Od ukupno 68 pozvanih svetskih lidera, 26 se
do sada odazvalo pozivu. "Dolazak zapadnih lidera na vojnu paradu 9. maja u
Moskvi značilo bi njihovo priznavanje politike Kremlja kroz sećanje na rat",
izjavila je Frans presu politička analitičarka Ljilja Ševcova.
Tradicionalno, Kremlj smatra da je 9. maj dan kada je okončan Drugi svetski rat.
Kapitulacija je potpisana 8. maja kasno uveče 1945. godine u Berlinu, odnosno 9.
maja po moskovskom vremenu.
U Drugom svetskom ratu, ili Velikom otadžbinskom ratu kako su ga zvali u
Sovjetskom Savezu, poginulo je 27 miliona sovjetskih građana i pobeda u tom ratu
predstavlja veliki ponos za Rusiju.
Pitanje pobede u Drugom svetskom ratu ostaje veoma osetljivo pitanje za Ruse. U
januaru je izbio diplomatski incident na komemoraciji oslobađanja nacističkog
koncentracionog logora Aušvic. Tada je poljski ministar inostranih poslova
Gžegož Shetina rekao da su oslobodioci logora bili u većini Ukrajinci, a ne
pripadnici Crvene armije.
Iako nije bio na toj ceremoniji u Poljskoj, ruski predsednik Vladimir Putin je
tada rekao da je to pokušaj minimiziranja uloge Rusije u Drugom svetskom ratu,
koji je usmeren ka "podrivanju moći i moralnog autoriteta" Rusije. Kremlj sa
svoje strane minimizira "odsutnost" lidera 9. maja, tvrdeći da većina zemalja "shvata
značajnu ulogu Sovjetskog Saveza u padu nacizma".
Rusija, koja svake godine s velikom pompom proslavlja taj dan, ove godine je
najavila da je ceremonija biti još svečanija.
Oko 2,5 miliona još živih veterana dobiće medalje, a vojne parade će biti
organizovane širom zemlje i u većini bivših sovjetskih republika.
Ispred Kremlja, gde će paradirati vojnici iz 10 zemalja, ruski vojnici će nositi
sovjetske uniforme iz Drugog svetskog rata a pored njih će biti najnovija vojna
oprema ruske vojske, koja se u velikoj meri modernizovala poslednjih godina.
Nedolazak zapadnih zvaničnika iritira mnoge u Rusiji koji to smatraju
nepoštavanjem. "Oni (zapadnjaci) misle da će kazniti Rusiju negiranjem smrti 27
miliona Sovjeta", ocenio je Vladimir Jevsejev, direktor Centra za političke
nauke u Moskvi.
"To što Barak Obama neće doći, to je njegov problem. Svet ne zavisi od njegove
dobre volje", rekao je Jevsejev u izjavi Frans presu.
Neki, međutim, imaju drugačiji stav. "Kakve veze sećanje na rat ima sa sadašnjom
situacijom? Kakve veze ima podvig sovjetskog naroda i milioni žrtava za pobedu
sa onim ljudima koji danas sede u Kremlju", zapitao se politikolog Anton Oreh.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
