|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Poljski plemić izazvao britanskog političara na dvoboj |
| |
Poljskom plemiću, knezu Janu Žilinjskom, dozlogrdilo je da
sluša ksenofobne izjave lidera britanske Nezavisne partije, (UKIP)
evroposlanika Najdžela Faraža i vređanje gastarbajtera Poljaka toliko da ga
je pozvao na pravi, staromodni dvoboj u Hajd parku.
Knez Žilinjski bacio je Faražu rukavicu u lice virtualno, posredstvom video
klipa na YouTube, podsetio na herojstvo svog oca u Drugom svetskom ratu,
pokazao njegovu sablju i zbog toga što vređa Poljake pozvao Faraža da se u
svitanje jednog dana definitivno rasprave sabljama.
"Dosta mi je diskriminacije Poljaka u ovoj zemlji. Najidiotskiji komentar
koji sam čuo bio je kada je gospodin Najdžel Faraž okrivio moje zemljake za
saobraćajne gužve na autoputu M40. Dosta, dosta gospodine Faraž", objasnio
je poljski plemić, po profesiji istoričar, inače rođen u Londonu i britanski
državljanin.
"Želeo bih da se sretnemo jednog jutra u Hajd parku i da ponesemo sablje i
da raspravimo tu stvar onako kako bi u DžVIII veku učinili poljski plemić i
engleski džentlmen", pozvao je knez Žilinjski britanskog političara na
dvoboj.
Ostavio mu je, međutim, otvorena vrata da ako je Faražova sablja zarđala,
prihvati pred izbore verbalni duel pred TV kamerama.
UKIP i Faraž nemaju na meti samo Poljake, već i sve ostale imigrante,
gastarbajtere iz postkomunističkih članica Evropske unije koji su
iskoristili novostečenu slobodu kretanja kada su ušli u Evropsku uniju 2004.
godine i potražili u Velikoj Britaniji posao i bolji život.
U kampanju protiv ksenofobije krenuli su i sami imigranti i ulice velikih
britanskih gradova oblepili plakatima portretima 15 doseljenika koji u
Velikoj Britaniji žive i rade uz kratku poruku da su oni - lekar, pravnik
ili vatrogasac Britancima potrebni.
Daša Pavlović,
Varšava
|
|
Bogatstvo ruskih oligarha izgubilo 15 odsto |
| |
Ukupno bogatstvo 200 najbogatijih ruskih poslovnih ljudi izražena u dolarima
izgubilo je 15 odsto vrednosti prošle godine, navodi se u godišnjoj rang
listi najbogatijih Rusa objavljenoj u ruskom izdanju časopisa Forbs
(Forbes).
Milijarder Vladimir Potanin prvi put je izbio na prvo mesto liste
najbogatijih.
Zapadne sankcije uvedene zbog ukrajinske krize, kao i pad cene nafte uticali
su poršle godine da rublja izgubi 40 odsto vrednosti u odnosu na dolar, i da
moskovski berzanski indeks RTS padne za 30 odsto, što je direktno uticalo na
bogatstvo oligarha.
"Ukupno bogatstvo 200 najbogatijih ljudi u Rusiji manje je za 73 milijardi
dolara", i palo je sa 481 milijardu dolara na 408 milijardi, navodi ovaj
časopis na svom internet sajtu.
Dodaje se da je broj dolarskih milijradera pao sa 111 na 88.
Posebno su pogođeni neki milijarderi bliski vlasti protiv kojih je zapad
direktno uveo sankcije.
Među njima su Genadi Timčenko (energetika banke) čije se bogatstvo smanjilo
za 4,6 milijardi dolara i palo na 10,7 milijardi, zatim Arkadi Rotenberg (građevina)
čije bogatstvo je izgubilo 2,6 milijardi i palo na 1,4 milijardi dolara, i
njegov brat Boris Rotenberg koji je izgubio 750 miliona dolara i sada mu se
bogatstvo procenjuje na 950 miliona, kao i Juri Kovalčuk (banke) čija
imovina je pala za 750 miliona dolara na 650 miliona.
Forbs ukazuje da kriza nije pogodila sve i da je 37 poslovnih ljudi povećalo
svoje bogatstvo.
"Oni koji se bave metalurgijom i vlasnici komercijalnih nekretnina su
izgleda bolje prošli od drugih", navodi časopis.
Vladimir Potanin, jedan od glavnih akcionara najvećeg svetskog proizvođača
metala Norilsk Nikl, povećao svoje bogatstvo za 2,8 milijardi dolara na 15,4
milijardi i izbio na prvo mesto liste najbogatijih Rusa.
Taj 54-ogodišnjak, bivši potpredsednik vlade krajem 1990-ih, profitirao zbog
povećanja berzanske kapitalizacije Norilska, koji se sada oporavlja posle
nekoliko teških godina.
On je na prvi na listi najbogatijih ispred Mihaila Fridmana (banke, telekom
i distribucija) čije bogatstvo je palo za tri milijarde i iznosi 14,6
milijardi dolara, bivšeg broja jedan Ališera Usmanova (metalurgija,
internet, telekom) koji je izgubio 4,2 milijarde i sada mu se procenjuje
bogatstvo na 14,4 milijardi dolara, i Viktora Vekseljberga (industrija) čije
bogatstvo je palo za tri milijarde na 14,2 milijardi dolara.
Na petom mestu je Aleksej Mordašov (metalurgija) koji je i jedan je od
dobitnika u krizi pošto mu se bogatstvo povećalo za 2,5 milijardi dolara na
13 milijardi.
|
|
Centar Simon Vizental kritikovao SAD |
| |
Centar Simon Vizental
kritikovao je SAD zato što nisu procesuirale člana ozloglašene nacističke
jedince koji je decenijama živeo u saveznoj državi Minesoti.
U danas objavljenom izveštaju Centra Simon Viznetal, lov Vašingtona na
preživele naciste dobio je ocenu "B", što je prvi put da nije ocenjeni
najvišim "A".
Direktor kancelarije Centra u Jerusalimu, Efraim Zurof rekao je da su SAD
rangirane slabije delimično i zato što nisu preduzele ništa protiv Ukrajinca
Mihaila Karkoca, koji je komandovao nacističkom jedinicom S S.
Agencija Asosijeted pres je 2013. godine otkrila da je Karkoc došao u
Minesotu nekoliko godina posle Drugog svetskog rata.
Nakon priče AP-a u Nemačkoj je pokrenuta istraga, koja je ustanovila da je
Karkoc komandovao jedinicom optuženom za spaljivanje sela i ubijanje žena i
dece, kao i da je potom lagao američke imigracione vlasti da bi posle rata
ušao u SAD.
U izveštaju Cetra Simon Vizental Nemačka je pohvaljenja zbog ublaživanja
kriterijuma za proganjanje bivših nacista.
Decenijama su vlasti u Nemačkoj mogle da procesuiraju samo osumnjičene za
konkretno učešće u konkretnim zločinama. Sada svako ko je služio u
koncentracionom logoru ili bio deo vodova smrti tokom Drugog svetskog rata
može biti procesuiran kao saoučesnik u ubistvu.
|
|
Nastavljaju se borbe na istoku Ukrajine |
| |
Borbe su se pojačale na obodu
pobunjeničkog uporišta Donjecka u istočnoj Ukrajini, suprotno sporazumu
ukrajinskog i ruskog ministra spoljnih poslova, postignutog dan ranije.
U jednogodišnjem ratu pobunjenika koji imaju podršku Rusije, i vladinih
snaga je poginulo više od 6.000 ljudi i velike delove industrijskog središta
Ukrajine pretvorilo u ruševine.
Borbe na istoku su se uglavnom smirile posle sporazuma o prekidu vatre
potpisanog februara ove godine, ali su se ponovo rasplamsale poslednjih dana.
Jaka artiljerijska vatra se čula u Donjecku u ponedeljak i utorak.
Ukrajinski vojni portparol Andrej Lisenko rekao je da je šest vojnika
poginulo, 12 ranjeno za 24 sata, dok su pobunjenici prijavili da je poginuo
jedan njihov borac i da je pet ranjeno u sukobima tokom noći.
Broj poginulih je najviši od februarskog potpisivanja prekida vatre.
Lisenko je izvestio i o civilnim žrtvama, među kojima je dvoje dece ranjeno
u oblasti Gorlovka, severno od Donjecka.
Rusija i Ukrajina dogovorile su se u Berlinu u ponedeljak da zatraže
povlačenje oružja manjeg kalibra s linije fronta, dok izgleda da se ne
poštuje prethodni sporazum o povlačenju oružja velikog kalibra.
|
|
Borci Islamske države ušli u najveću rafineriju u Iraku |
| |
Pripadnici Islamske države su
ušli u najveću rafineriju u Iraku, u gradu Baidži i oni se kriju u
skladištima tog postrojenja, saopštili su irački zvaničnici.
"Snage koje su u rafineriji istrajno brane postrojenje i u sledećih nekoliko
sati počeće evakuaciju", naveo je jedan neimenovani irački izvor.
On je dodao da je za očekivati da će džihadisti otvoriti vatru na iračke
snage koje pokušavaju da odbrane rafineriju, smeštenu 200 kilometara severno
do Bagdada.
Rafinerija u Baidžiju bila je poprište većeg broja sukoba od kada je
Islamska država u junu prošle godine zauzela velike delove Iraka.
Iračka vojska je uz pomoć međunarodne koalicije i vazdušnih udara na
položaje Islamske države, uspela prošlog oktobra da potisne pripadnike
terorističke organizacije, koji su Baidži držali pod opsadom.
|
|
MMF: Nema odlaganja otplate duga za Grčku |
| |
Generalna direktorka
Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard izjavila je u Vašingtonu
da Grčkoj neće biti odloženo otplaćivanje duga.
"Očigledno je da to nije dobar ili preporučljiv put u sadašnjoj situaciji",
rekla je Kristin Lagard novinarima uoči sutrašnjeg prolećnog zsedanja MMF-a
i Svetske banke u Vašingtonu.
Kristin Lagard je reagovala na pisanje štampe o tome da je Grčka neformalno
zatražila odlaganje otplate duga.
Po rečima šefice MMF, odlaganje je moguće u izuzetnim situacijama, ali nije
nikada donelo "produktivan rezultat".
Generalna direktorka MMF-a je podsetila da se odlaganja otplate duga nikada
ne daje zemljama s razvijenijom ekonomijom, već zemljama u razvoju, i dodala
je to rekla i grčkom ministru finansija Janisu Varufakisu.
Britanski list Fajnenšel tajmsa preneo je da je Grčka "neformalno"
kontaktirala MMF da bi odložila vraćanje jedne rate za otplatu ranije
dobijene kreditne pomoći.
Pozivajući se na neimenovane zvaničnike s obe strane, Fajnešal tajms navodi
da je od Atine traženo da ne iznese takav zahtev.
Grčka treba da sledećeg meseca MMF-u isplati ratu kredita od oko milijardu
evra. Mnogi na tržištu smatraju da grčka vlada neće imati novca za to ako se
uskoro ne dogovori s evropskim kreditorima o paketu ekonomskih reformi.
Evropski partneri su Grčkoj postavili 20. april kao rok da podnese listu
prihvatljivih reformi u zamenu za isplatu 7,2 milijarde evra poslednje
tranše kreditnog programa pomoći. Oni treba da provere tu listu pre sastanka
ministara finansija zone evra u Rigi 24. aprila.
Za sada ništa ne ukazuje da će tom prilikom biti doneta odluka o isplati.
|
|
NATO vojne vežbe u Rumuniji |
| |
Oko 2.200 rumunskih,
američkih, britanskih i moldavskih vojnika učestvovaće u vojnim vežbama u
Rumuniji blizu ukrajinske granice koje počinju sutra.
Vežbe će trajati do 30. aprila na dve lokacije u istočnoj Rumuniji -
vazdušnoj bazi Mihail Kogalničeanu kod crnomorske luke Konstance i na
strelištu u gradu Smardanu.
Rumnski ministar odbrane Mirčea Duša rekao je da će Rumunija organizovati
preko 340 vojnih vežbi ove godine, uglavnom zajedno sa NATO-om i njenim
partnerima iz Evropske unije.
Rumunski vojnici danas su proveravali svoju spremnost u Smardanu, oko 250
kilometara severoistočno od Bukurešta, i izveli vežbu uoči dovnedeljnih
manevara.
Duša je rekao da su vežbe deo plana odobrenog na samitu NATO-a 2014. da se
pojača istočno krilo Alijanse i EU koje se graniči s Ukrajinom. "Mi ćemo
stalno rotirati trupe na ovom krilu", rekao je Duša novinarima.
On je rekao da se američki razarača nalazi u Konstanc i 12 aviona A-10
američkog vojnog vazduholovstva na aerodromu u Kampija Turziji u
severozapadnoj Rumuniji.
|
|
G7:Ukidanje sankcija Moskvi vezano za sporazum iz Minska |
| |
Šefovi diplomatija zemalja članica grupe sedam najrazvijenihih zemalja, G7, su
izjavili da je ukidanje ekonomskih sankcija Rusiji vezano za rusko poštovanje
sporazuma iz Minska o mirnom rešenju ukrajinskog sukoba.
Ministri spoljnih poslova sedam velikih ekonomskih svetskih sila (SAD, Velika
Britanija, Nemačka, Kanada, Francuska, Italija i Japan) učestvujuju u njihovom
drugom sastanku u tom formatu bez Rusije, od kada je Rusija isključena iz
formata G8 posle pripajanja Krima prošle godine.
"G7 podvlači blisku vezu između potpunog sprovođenja sporazuma iz Minska (od
strane Rusije) i međunarodnih sankcija", navodi se u saopštenju objavljenom na
završetku njihovog dvodnevnog sastanka u Libeku, na severu Nemačke.
"Sankcije nisu cilj za sebe, njihovo trajanje treba jasno da bude povezano sa
potpunim sprovođenjem od strane Rusije sporazuma iz Minska i s poštovanjem
suvereniteta Ukrajine', dodaje se u saopštenju.
Ministri su pozvali Moskvu da preduzme efikasne mere da prekine podršku
separatističkim borcima na istoku Ukrajine preko ruske granice.
Pariz i Berlin su više puta podvuikli značaj čvrstog i jedinstvenog stava
zapada, izrazivši takođe nadu za održavanje dijaloga sa Rusijom koja je
nezaobilazan partner u drugim velikim svetskim pitanjima kao što su terorizam i
sukobi na Bliskom Istoku.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer sinoć je rekao da u
ovom trenutku nije moguće ponovo formirati G8 sa Rusijom.
"Put ka tome prelazi preko rešenja ukrajinskog sukoba", rekao je on.
Sporazum Minsk Dva potpisan 12. februara, koji predviđa prekid vatre i
povlačenje teškog naoružanja da bi se formirala tampon zona između
suprotstavljenih strana, doprineo je relativnom smirivanju situacije. Međutim
poslednjih dana borbe na istoku Ukrajine ponovo su pojačane.
Ministri G7 danas su podvukli da sukob u Ukrajini može da se reši jedino
diplomatskim putem.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
