|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Avala film prodat bivšem taksisti iz Pančeva |
| |
 Pokret
Dosta je bilo saopštio je juče da najveći filmski studio bivše Jugoslavije
Avala film u stvari kupio bivši taksista iz Pančeva Saša Ćorović, koji ima
založno pravno nad kapitalom firme Filmvej.
Na aukciji preduzeće Filmvej kao jednini učesnik kupilo je po početnoj ceni
od 980 miliona dinara imovinu Avala filma.
Pokret Dosta je bilo, koji predvodi bivši ministar privrede Saša Radulović,
navodi da je reč o firmi koja je registrovana pre samo mesec dana sa
kapitalom manjim od 500 evra.
"Tačnije, prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik firme je
izvesni Mišel Babić iz Pariza. Međutim, cela njegova firma je 2. aprila
2015. godine stavljena pod hipoteku, što ukazuje da je pravi kupac u stvari
vlasnik te hipoteke Saša Ćorović, bivši taksista iz Pančeva", navodi se u
saopštenju.
Pokret ističe da način na koji je Avala film gurnut u stecaj 2011. godine,
činjenica da je firma imala više imovine nego obaveza, a da je država bila
istovremeno i vlasnik i poverilac i upravnik, ukazuje na loše gazdovanje,
možda i svesne loše namere prema nekad najvećem filmskom studiju u bivšoj
Jugoslaviji.
"Podaci o kupcu koji je registrovao firmu pre samo mesec dana s kapitalom od
60.000 dinara, bivšem taksisti koji je vlasnik hipoteke i smešna cena po
kojoj je dobio 37 hektara zemlje u Košutnjaku ukazuju na sumnju da u prodaji
nisu bila čista posla", navodi se.
Dodaje je i da je prilikom određivanje početne cene procenjivana samo
vrednost 20.000 kvadrata trošnih objekata i da će kupac za razliku od Avala
filma moći da zemljište preimenuje u građevinsko zemljište.
Pokret Dosta je bilo upozorio je tužilaštvo da ispita sve okolnosti prodaje
i odgovori na pitanje ko je izvukao korist iz posla od koga Srbija ima štetu.
"Avala film je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u
Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim, jeste da
smo u ovoj sumnjivoj prodaji izgubili filmsko blago, kulturno dobro od
nacionalnog interesa", navodi se u saopštenju.
|
|
Šešelju tri dana da se izjasni o zahtevu Tužilaštva |
| |
Apelaciono veće Haškog
tribunala pozvalo je odbranu Vojislava Šešelja da se u roku od tri dana
izjasni o zahtevu Tužilaštva da hitno bude primenjena odluka apelacionog
veća da on bude vraćen u sudski pritvor sa privremene slobode u Srbiji.
Danas objavljen poziv apelacionog veća donet je juče, a rok će početi kada
poziv bude uručen Šešelju. Prema dokumentu, Šešelj može odgovoriti na zahtev
Tužilaštva, "ako to želi".
Apelaciono veće je 30. marta naložilo prvostepenom veću Tribunala koje je
sudilo Šešelju, da "smesta" opozove svoju odluku o privremenom oslobađanju
lidera Srpske radikalne stranke, zato što je on izjavom da se neće
dobrovoljno vratiti pred Tribunal prekršio jedan od dva osnovna uslova za
boravak na privremenoj slobodi.
Raspravno veće predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija nije, međutim,
postupilo po nalogu apelacionog veća, već je, 10. aprila, od lekarskog tima
koji Šešelja leči u Srbiji zatražilo dokumentaciju o njegovom trenutnom
zdravstvenom stanju.
Kako je zatim saopštio sekretarijat Tribunala, Šešelj je odbio da tu
dokumentaciju dostavi sudu. Glavni tužilac Serž Bramerc potom je, prošle
nedelje, apelacionom veću uputio hitan zahtev da smesta ponovo naredi
pretresnom veću da Šešelju naloži da se vrati u pritvor u Sheveningenu .
Pozivom, apelaciono veće je Šešelju pružilo priliku da se o tom zahtevu
izjasni.
Lider Srpske radikalne stranke u pritvoru Tribunala bio je od 24. marta
2003. kada se dobrovoljno predao. Suđenje je počelo 2007, a izricanje
presude bilo je zakazano za oktobar 2013, ali je odloženo zbog izuzeća
sudije.
Šešelja, optuženog za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj,
Vojvodini i BiH, 1991-93, prvostepeno je veće na privremenu slobodu pustilo
12. novembra prošle godine iz humanitarnih razloga, odnosno radi lečenja od
tumora debelog creva, koji je, po nalazima lekara, metastazirao na jetri.
Radoša Milutinović,
Hag
|
|
Jačanje saradnje za ulazak u evropsku porodicu |
| |
Ministar spoljnih poslova
Srbije Ivica Dačić juče je na skupu na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, izrazio
uverenje da će jačanje saradnje u regionu dovesti ceo region u evropsku
porodicu, što je zajedničko strateško opredeljenje.
Dačić je izrazio zadovoljstvo što se konferencija "Brdo procesa" završava
temom povezanosti EU i regiona i rekao da mu je drago zbog ohrabrujućih
ocena koje je čuo od evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana,
saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
"Svesni smo da je napredak u ekonomskom smislu jedan od suštinskih elemenata
u procesu proširenja EU na Zapadni Balkan i da će on zahtevati jače
povezivanje i primenu zajedničkih regionalnih projekata", rekao je Dačić na
sesiji posvećenoj regionalnoj saradnji.
On je rekao da je Srbija, kao zemlja koja je pretrpela velike posledice
elementarnih nepogoda, na regionalnom nivou aktivna na planu prekogranične
saradnje u pružanju odgovora na negativne posledice klimatskih promena i
prirodnih katastrofa, što pokazuje primer saradnje za vreme prošlogodišnjih
poplava u BiH, Hrvatskoj i Srbiji.
Na sesiji posvećenoj pitanju bezbednosti i političke stabilnosti evropskog
susedstva, Dačić je povodom sukoba u Ukrajini rekao da Srbija poržava
sprovođenje dogovora iz Minska i pozvao sve strane u sukobu da iskoriste
šansu kako bi se u Ukrajini povratio trajni mir.
"To je prvenstveno u interesu Ukrajine, ali i u interesu Evrope i nas kao
njenog dela", rekao je Dačić, koji je i predsedavajući OEBS-a.
"Naše aktivno postavljanje kao predsedavajućeg (OEBS-a) ogleda se i u tome
što smo, nakon eskalacije ukrajinske krize, tokom januara izdali 25
saopštenja čiji je sadržaj dostupan na sajtovima OEBS-a i Ministarstva
spoljnih poslova Srbije", rekao je Dačić.
Ministar je rekao da Srbija snažno osuđuje terorizam u svim njegovim
oblicima i da posvećuje posebnu pažnju jačanju stabilnosti i bezbednosti
kako u regionu Zapadnog Balkana, tako i u Evropi i njenom susedstvu.
"Spremni smo da u koordinaciji s našim partnerima širom sveta, posebno sa EU,
doprinesemo suzbijanju ovih pretnji na nacionalnom, regionalnom, evropskom i
globalnom planu. Svaka zemlja, bez obzira na veličinu, trebalo bi da ima
svoju ulogu u skladu sa svojim resursima i mogućnostima, jer terorizam,
ekstremizam i radikalizam ne znaju za granice", rekao je šef srpske
diplomatije.
On je rekao da Srbija borbi protiv terorizma nastoji da doprinese i s
pozicije predsedavajućeg OEBS-a.
"Opredelili smo se da tokom našeg predsedavanja tema konferencije OEBS-a u
prvoj, političko-vojnoj dimenziji, bude borba protiv terorizma s posebnim
fokusom na problem stranih terorističkih boraca. Smatramo da nakon tragičnih
događaja u Parizu i Kopenhagenu dužnu pažnju treba da posvetimo ovom
fenomenu, kao izuzetno značajnom za evropsku i širu međunarodnu bezbednost",
rekao je Dačić.
|
|
Postignut određeni napredak, nema dogovora o ZSO |
| |
Premijer Srbije Aleksandar
Vučić je u Briselu izjavio da je na sastanku sa premijerom Kosova Isom
Mustafom u Briselu postignut napredak u nekim oblastima, i da veruje da će
uspeti da se još jasniji napredak ostvari kroz nastavak rada u maju.
Vučić je posle sastanka rekao novinarima da nije došlo do pomeranja u
razlikama dve strane u odnosu na Zajednicu srpskih opštini (ZSO).
Uz to, rekao je on, bilo je reči o datumima i o sprovođenju sporazuma o
civilnoj zaštiti, a učinjen je i pokušaj da se postigne napredak i dogovor o
telekomunikacijama.
Vučić je rekao da je postignut dogovor o otvaranju dva prelaza preko
administrativne linije - jednog na predlog srpske, a drugog na predlog
albanske strane, pri čemu je srpska strana tražila prelaz iz pravca Novog
Pazara, a Albanci prema opštini Medveđa.
Premijer Srbije je precizirao da su to prihvatili i srpski zvaničnici iz te
opštine, i da je o tome relativno lako postignuta saglasnost, jer će se
povezati ljudi i ubrzati protok robe i usluga.
Rekao je da u dijalogu ima "mnogo muke i mnogo problema", počevši od toga da,
kako je rekao, "neki ljudi nisu gledali da se jezero Gazivode nalazi dobrim
delom na teritoriji Srbije, i da su nešto potpisali u akcionom planu, a sada
ne bi hteli da se to izvrši".
Vučić je rekao da su ipak on i Mustafa negde - gde je to bilo moguće,
ostvarili određeni napredak i da su radne grupe dobile zadatak da nastave
rad na tome.
"Imali smo dobar dijalog i sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini i
razumeli smo neophodnost uspostavljanja bližih odnosa", rekao je premijer
Srbije.
"To nije lako, svaka strana je iznela neke svoje stavove, nedoumice i
probleme, ali mislim da smo imali dobar dan, i da ćemo o tome nastaviti
uskoro ovde u Briselu", rekao je Vučić.
Bilo je reči i o povratku predstavnika Srba u kosovsku vladu i to je, prema
rečima Vučića, izgleda moguće, jer je dogovoreno da se ne vrši privatizacija
u srpskim opštinama, te bi se pod tim uslovima Srpska lista vratila u organe
vlasti Kosova.
"Razgovarali smo o Zajednici srpskih opština, ali nismo postigli dogovor i o
tome će se nastaviti rad kroz radne grupe. To je jedina stvar koju u
Briselskom sporazumu nismo rešili. Nadam se da ćemo u idućem razdoblju
uspeti da približimo stavove, koji su o tome veoma udaljeni", rekao je Vučić.
On je dodao da se nadam da će dve strane uspeti da nađu "nekakav minimalni
imenitelj na osnovu kojeg bismo mogli da postignemo neku vrstu kompromisa".
Premijer Kosova Isa Mustafa je rekao novinarima da je na sastanku najviše
bilo reči o radu na budućim temama.
"Utvrdili smo prioritete za telekomunikacije, energetiku, a specijalne grupe
treba da utvrde okvir za Asocijaciju srpskih opština(ZSO), ali nismo
raspravljali ni o kakvim modalitetima kada je to u pitanju, a nije bilo reči
ni o statutu (ZSO)", rekao je Mustafa.
Po rečima Mustafe, svi modaliteti Zajednice srpskih opština moraju biti u
okvirima zakona Kosova.
|
|
Han i Vučić: Otvaranje poglavlja podstrek za Srbiju |
| |
Otvaranje poglavlja u
pregovorima o prijemu Srbije u Evropsku uniju bi bilo novi podstrek
reformama i njenom evropskom putu, izjavili su danas u Briselu premijer
Aleksandar Vučić i evropski komesar Johanes Han koji je naglasio da će
nastojati da u to uveri i one članice EU koje su uzdržane prema tome.
Han je posle razgovora s Vučićem rekao novinarima da "među članicama EU ima
zemalja koje su uzdržane prema otvaranju poglavlja i mi smo razmotrili šta
je to što treba da učinimo da uverimo te zemlje koje još oklevaju".
Vučić je rekao da "Srbija ubrzano završava akcione planove za Poglavlje 32 o
finansijskom nadzoru, i poglavlja 23. i 24. o pravosuđu i temeljnim pravima,
i taj posao će biti završen za nedelju ili deset dana, a na članicama EU će
onda biti da donesu odluku".
"Ja smatram da bi otvaranje poglavlja dalo podstrek za dalji napredak u
reformama", rekao je Han.
"To je političko pitanje, a po mom mišljenju bi otvaranje poglavlja dalo
novi zamah postupku ugrađivanja celog Zapadnog Balkana u EU, dodao je
evropski komesar.
To je, napomenuo je on, "u našem uzajamnom interesu i nadam se da ću moći da
doprinesem tome da se te uzdržane članice uvere da promene svoje stavove i
da već ove godine budu otvorena poglavlja", rekao je Han, dodavši: "nastojaćemo
ih narednih nedelja ubedimo da promene mišljenje u vezi s tim".
Evropski komesar je podsetio da sistem pregovora o članstvu u EU odmah
stavlja u prvi plan poglavlja povezana s vladavinom prava i temeljnim
slobodama.
Po rečima Hana, Srbija je praktično spremna za otvaranje Poglavlja 32 o
finansijskom nadzoru, mada je otvoreno pitanje za Poglavlje 35 o
normalizaciji odnosa s Kosovom.
"Neću da krijem", kazao je premijer Vučić, "da sam trazio otvaranje
pregovora u junu".
Vučić je zahvalio komesaru Hanu zbog podrške i predočio da bi "otvaranje
poglavlja bilo veliki podstrek Srbiji na putu ka EU i značio mnogo srpskom
narodu, jer ljudi u Srbiji bi se osećali delom evropske porodice, kao ljudi
koje EU uvažava i čije napore poštuje".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Nikolić na centralnoj ceremoniji u Jerevanu |
| |
Jermenija će danas obeležiti
100 godina od masakra nad Jermenima za vreme Otomanskog carstva 1915. godine
centralnom ceremonijom u Jerevanu kojoj će prisustvovati i visoki zvaničnici
dvadesetak zemalja.
Ceremoniji u Memorijalnom centru u Jerevanu prisustvovaće, kako je
najavljeno, predsednici Rusije i Francuske, Vladimir Putin i Fransoa Oland,
kao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Istoričari procenjuju da je 1,5 miliona Jermena ubijeno za vreme i posle
Prvog svetskog rata u Turskoj.
Turska negira da je reč o genocidu, uz ocenu da je broj žrtava preuveličan i
da su nastradali žrtve građanskog rata i nemira posle raspada Otomanskog
carstva što je dovelo do gubitaka na obe strane.
|
|
Avala film prodat Film veju za 980 miliona dinara |
| |
Avala film, najveći filmski studio u nekadašnjoj Jugoslaviji, prodat je
preduzeću Film vej (Film Njay) po početnoj ceni od 980 miliona dinara.
Preduzeće Film vej je bilo jedini učesnik na aukciji za Avala film, koji je
četiri godine bio u stečaju.
Punomoćnik kupca Avala filma, nakon završene licitacije nije želeo da daje
nikakve izjave o daljim planovima oko studija.
U oglasu koji je objavila Agencija za privatizaciju većina prodatih objekata
javnim nadmetanjem imaju odobrenje za izgradnju, dok je celokupno zemljište
u državnoj svojini sa pravom korišćenja Avala filma.
Prodajom Avala filma obuhvaćena su i producentska i druga prava koja se
odnose na celokupnu produkciju i koprodukciju igranih (dugometražnih i
kratkometražnih), dokumentarnih, ekprerimentalnih, animiranih i reklamnih
filmova i televizijskih serija.
U prodaju je uključen filmski katalog Avala filma iz perioda od 1947. do
1992. godine, koji obuhvata više 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova,
počev od prvog jugoslovenskog ostvarenja "Slavice" iz 1947. godine.
Ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, gde je održana aukcija, danas
se okupilo oko 50 filmskih radnika, nezadovoljnih što se prodaje Avala film,
a studenti umetničkih fakulteta su održali performans koji su nazvali "Prvi
i poslednji dan rimejka Povratka otpisanih".
Nakon završetka prodaje oni su pokušali da uđu u Agenciju za privatizaciju,
ali je policija to sprečila.
Na protestu su bili i režiseri Radoš Bajić i Srdan Golubović, direktor
Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, a podršku je dao i urednik Nove
srpske političke misli Đorđe Vukadinović.
Ispred Agencije za privatizaciju, okupili su se i članovi Inicijative "Stop
za privatizaciju" koji se takođe protive privatizacija Avala filma i koji su
delili materijale u kojima navode da se prodajom tog studija otuđuje deo
javne infrastrukture koja je izgrađena zahvaljujući samodoprinosu svih
građana i radu uloženom u radnim akcijama.
Prodaji Avala filma prethodnih meseci usprotivili su se i srpski filmski
radnici, ali nisu uspeli da izdejstvuju kod Vlade Srbije da kupac Avala
filma mora da ispuni uslov da nastavi da se bavi filmskom delatnošću.
I Jugoslovenska kinoteka je tražila da se filmski fond Avala filma izuzme od
prodaje, pozivajući se na Zakon o kinematografiji i Zakon o kulturnim
dobrima.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
