|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ana i Jelena u Ginisovom kolu |
| |
 Kada
su naše najbolje teniserke Ana Ivanović i Jelena Janković prošle nedelje
boravile u novom sadu oko im je zapelo za divan plakat na kome se najavljuje
"Veliko kolo za Ginisa".
Na pitanje Milana Veselinovića, predsednika Udruženja "Veliko kolo" da li bi
učestvovale u ovom projektu, naše reprezentativke su odgovorile:
- O, nema problema - rekla je Ana Ivanović.
- Može, može. Vrlo rado - kazala je Jelena Janković.
- Sada mi preostaje da im uputim zvaničan poziv da Ana i Jelena zaigraju sa
nama najveće srpsko kolo na svetu. Pozivamo i Novaka Đokovića i sve naše
sportiste iz sveta da nam pomognu da pobedimo. Treba da dođu u Novi Sad i
zaigraju kolo za "Ginisovu knjigu rekorda". Ne treba da se boje grešaka u
koracima, naučićemo ih da igraju Veliko bačko kolo, Katanku i Užičko kolo -
kaže organizator Milan Veselinović.
Manifestacija "Veliko kolo" održava se 4. oktobra u Novom Sadu. Cilj
projekta je odigrati splet igara iz Srbije u najvećem kolu na svetu kako bi
se ušlo u "Ginisovu knjigu rekorda" kao najduže srpsko kolo sa oko 12.000
učesnika. Najveće kolo će se prostirati kroz novosadske bulevare Futoški
put, Evrope, vojvode Stepe i kneza Miloša. Dužina kola biće 6 kilometara.
- Prvi deo priprema je završen. Prijavljeno je 240 kulturno - umetnička
društva sa čak 9.600 učesnika. Igrači nam dolaze iz Makedonije, Crne Gore,
Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Slovenije, Austrije, Nemačke i
Amerike. Pojedinci, naši sportisti, umetnici, političari, radnici, profesori,
dame svih uzrasta i ostali mogu se prijavljivati do 20. avgusta 2015. godine
- kaže Veselinović.
Upravo su završena snimci melodija i koraka igara Veliko bačko kolo, Katanka
i Užičko kolo, koji će do kraja aprila biti pušteni u javnost. Snimci će
biti poslati kulturno - umetničkim društvima i pojedincima koji su se
priajvili. Biće postavljeni i na jutubu (youtube).
- Za pripremu i organizovanje manifestacije potrebno je angažovati mnogo
ljudi, neophodno je obezbediti tehničku i drugu opremu duž trase igranja
kola.
Treba platiti odgovarajuću komisiju koja za tu priliku stiže iz Londona,
tako da su ukupni planirani troškovi oko osam miliona dinara. S bozirom na
ogromno interesovanje javnosti, firmi i institucija, očekujemo donacije
Vlade Srbije, grada Novog Sada i velikih kompanije, koje su nas već
kontaktirale - otkriva Veselinović.
U Udruženju "Veliko kolo" rade i na pripremi generalne probe razglasa, a
potom i na prvoj generalnoj probi igranja srpskog kola u Novom Sadu. Kako
nam je rečeno manifestacija "Veliko kolo za Ginisa" doprineće za proglašenje
grada Novog Sada za Grad evropske kulture 2021. godine.
Marko Lopušina
|
|
Češki predsednik: Tači je kriminalac i ratni zločinac |
| |
Predsednik Češke Miloš Zeman
izrazio je nadu da će Srbija u narednih nekoliko godina postati članica
Evropske unije i dodao da priznavanje nezavisnosti Kosova ne treba da bude
uslov za članstvo u Uniji.
Zeman je u intervjuu za Večernje novosti kazao da ni pet članica EU,
Slovačka, Španija, Rumunija, Kipar i Grčka, ne priznaju Kosovo kao
samostalnu državu.
Na pitanje da li je bila greška što je Češka priznala Kosovo, Zeman je
kazao:"Ja lično ne priznajem Kosovo! To pokazujem i činjenicom da nikada
nisam imenovao ambasadora Češke u Prištini".
Upitan o kriminalu na Kosovu i neuspehu međunarodne zajednice da ga suzbije,
češki predsednik je dodao:"Rekao sam mnogo puta javno da je Hašim Tači ratni
zločinac, kriminalac".
Govoreći o odnosima sa Evropksom unijom i Rusijom, Zeman je kazao da onaj ko
je uspešan ima mnogo prijatelja, a onaj ko je neuspešan ima mnogo
neprijatelja.
Upitan o pregovorima EU i Srbije i zahtevu za usklađivanjem spoljne politike,
uključujući i uvođenje sankcija Rusiji, Zeman je kazao da su "sankcije
protiv Rusije kratkoročni problem" i uporedio ih sa sankcijama uvedenim Kubi,
koje su trajale tri godine.
|
|
Nezaposlenost i korupcija - najveći problemi Kosova |
| |
Više od tri četvrtine
stanovnika Kosova, njih 79 odsto, misli da su najveći problemi sa kojima se
suočava Kosovo siromaštvo, korupcija i nezaposlenost, rezultati su
istraživanja "Puls javnosti" koji su predstavili UNDP i USAID.
Nezaposlenost kao najveći problem vidi 52 odsto, dok je 27 odsto učesnika
ankete reklo da je to siromaštvo. Nezadovoljstvo ekonomskom situacijom na
Kosovu je još veće nego nezadovoljstvo političkim pravcem: oko 31 odsto svih
ispitanika je ili nezadovoljno ili veoma nezadovoljno trenutnom ekonomskom
situacijom na Kosovu.
Većina stanovnika Kosova (81 odsto) smatra da su porodične veze, mito,
stranački savezi i drugi faktori koji nisu zasnovani na zaslugama uslovi da
bi se dobio posao.
Korupcija je i dalje jedan od tri najveća problema za stanovnike Kosova.
Veliki broj ispitanika smatra da je korupcija velikog obima rasprostranjena
u mnogim institucijama. Institucije za koje se smatra da imaju najveći
stepen korupcije su: zdravstveni radnici 52 odsto (u odnosu na 56 odsto u
novembru 2014. godine), Kosovska energetska korporacija 45 odsto (39 odsto u
novembru 2014. godine).
Građani smatraju da su korumpirani i sudovi 43 (odsto) i carina (39 odsto),
dok samo oko 15 odsto ispitanika veruje da su obrazovanje, profesionalno
iskustvo i stručno osposobljavanje dovoljni za dobijanje posla u javnom
sektoru.
Kosovska policija, međunarodne organizacije i banke se smatraju najmanje
korumpiranim institucijama.
Rezultati istraživanja su zasnovani na ispitivanju 1.306 punoletnih građana
Kosova, iz svih opština i regiona na Kosovu.
Uzorak je obuhvatio 896 kosovskih Albanaca, 210 kosovskih Srba i 200 građana
nesrpskih manjina (Turaka, Bošnjaka, Goranaca, Roma, Aškalija i Egipćana).
|
|
Srbija jedna od zemalja sa najvećim padom u slobodi medija |
| |
Srbija je kada se radi o
slobodi medija jedna od zemalja koja je zabeležila najveći pad u 2014. u
odnosu na godinu pre i, sa karakteristikom delimično slobodne, rangirana je
na 80. mesto od 199 zemalja, zajedno sa Hrvatskom i Indijom, prema danas
objavljenom izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus.
U izveštaju o slobodi medija u svetu u 2014. godini, ta organizacija ističe
da je od 2009. u prošloj godini zabeležen najmanji broj zemalja u kojima je
došlo do znatnog poboljšanja kada se radi o slobodi medija - 8, dok je
istovremeno broj zemalja u kojima je došlo do znatnog pogoršanja najveći u
poslednjih sedam godina - 18, a globalna sloboda medija najniža u više od 10
godina.
Srbija je, pored, između ostalih, Grčke, Hongkonga, Islanda i Južne Afrike,
među zemljama sa najvećim pogoršanjem medijskih sloboda, koje su, kako
navodi Fridom haus, politički veoma različite.
Fridom haus ocenjuje da to nagoveštava da globalno pogoršanje slobode medija
nije ograničeno samo na autokratije ili ratne zone.
Srbija je u odnosu na 2010. godinu pala za sedam poena, dok je u odnosu na
2013. ostvarila pad od tri poena, što je najveći pad posle Venecuele i
Turske.
"Vlada premijera Aleksandra Vučića pokušavala je da ograniči izveštavanje o
poplavama koje su pogodile zemlju prošlog maja i usmerila povećanu
neprijateljsku retoriku i uznemiravanje na nezavisne novinare. Takav
pritisak je najverovatnije motivisao televizije da otkažu važne političke
duele", navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Ta organizacija dodaje da je Srbija u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu
pala za tri poena, najviše zbog "povećanog vladinog uznemiravanja novinara i
ograničavanja njihovog rada, kao i pada u raznovrsnosti medija posle
ukidanja nekih od glavnih političkih tok šou emisija".
Kada se radi o celom balkanskom regionu, Fridom haus ocenjuje da je u nekim
zemljama i dalje prisutno kršenje slobode medija koje se ogledalo u tome da
su se političari i poslovni ljudi pozivali na kršenje propisa o kleveti i
uvredi da bi izvršili pritisak na kritičko izveštavanje, kao i u provladinom
izveštavanju na javnim televizijama, pritisku političara i vlasnika na
urednike, što vodi ka autocenzuri, uznemiravanju, pretnjama i napadima na
novinare koji su ostali nekažnjeni i u netransparentnim vlasničkim
strukturama.
Od bivših jugoslovenskih republika najbolje je rangirana Slovenija
(slobodna), koja deli 41. mesto sa Kiprom, Dominikanskom Republikom,
Litvanijom i Vanuatuom, dok je najgore rangirana Makedonija (delimično
slobodna), koja deli 125. mesto sa Ukrajinom.
Crna Gora (delimično slobodna) se nalazi na 78. mestu, zajedno sa
Salvadorom, Kosovo na 97. mestu, koje deli sa Albanijom, Indonezijom,
Malavijem i Panamom, a BiH (delimično slobodna) deli 107. mesto s
Argentinom, Grčkom i Nigerom.
Fridom haus zaključuje da su se medijski uslovi znatno pogoršali u 2014, jer
su se novinari širom sveta suočavali sa pojačanim ograničenjima slobodnog
protoka vesti i informacija, uključujući i ozbiljne pretnje po njihove
živote.
Vlade su koristile taktike, uključujući i hapšenja i cenzuru, da bi ućutkale
kritičare.
Teroristi i druge nedržavne snage otimali su i ubijali novinare koji su
pokušaali da prate oružane konflikte i organizovani kriminal, navodi Fridom
haus.
Ta organizacija dodaje da su bogati vlasnici koji dominiraju privatnim
medijima u velikom broju zemalja uticali na izvešavanje kako bi podržali
svoje vlade, političke partije ili vlastite interese.
Čak su se i demokratske zemlje, ukazuje Fridom haus, borile da se nose sa
navalom propagande iz autoritarnih režima i ekstremističkih grupa.
|
|
Rusko-srpska jedinica nastavlja da uklanja mine u Srbiji |
| |
Zajednička rusko-srpska
jedinica za uklanjanje mina, bazirana u Paraćinu je počela da radi, pošto je
dobila neophodnu akreditaciju od Centra za uklanjanje mina Republike Srbije,
saopštilo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije.
Uklanjanje mina trajaće šest meseci, a kako bi se povećala efikasnost i
bezbednost, koristiće se posebna naprava sa daljinskim upravljanjem.
Ministarstvo za vanredne situacije podseća da je ovo osma godina rada na
uklanjanju mina, i da su za prethodnih sedam godina ruski i sprski mineri
očistili više od 4,2 miliona kvadratnih metara teritorije i uklonili i
uništili više od 13 hiljada eksplozivnih naprava.
Ove godine jedinici predstoji da očisti u okolini Paraćina oko 580 hiljada
kvadratnih metara, navodi se u saopštenju.
|
|
EK usvojila sporazum o pridruživanju s Kosovom |
| |
Evropska komisija usvojila je
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S SP) s Kosovom i uputila ga
Savetu ministara Evropske unije koji bi trebalo da prihvati taj dokument,
rekli su izvori Komisije agenciji Beta u Briselu.
Kosovo ne priznaje pet članica EU i zato je dogovoreno da S SP s Kosovom,
ako ga prihvati Savet ministara EU, potpiše Evropska komisija, a ne zemlje
članice Unije, kao što je to bio slučaj s pet država Zapadnog Balkana.
Izveštač za Kosovo u Evropskom parlamentu Ulrike Lunaček saopštila je da je
usvajanje S SP u Evropskoj komisiji "važan korak na putu Kosova ka
integraciji u EU", istakavši da će Kosovo prvi put steći ugovorni odnos s
Unijom.
S SP s Kosovom mora potvrditi i Evropski parlament.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Građani Kosova nezadovoljniji radom institucija |
| |
amo 21 odsto stanovnika Kosova je zadovoljno kosovskim izvršnim,
zakonodavnim i pravosudnim institucijama u poređenju sa 46 odsto njih u
aprilu 2014, rezultati su istraživanja "Puls javnosti" koji su finansirali i
objavili UNDP I USAID.
Manje od 24 odsto stanovnika Kosova navelo je da je zadovoljno radom
premijera, u poređenju sa 34 odsto u novembru 2014, i 48,5 odsto u aprilu
2014. Samo 18 odsto njih zadovoljno je radom centralnih institucija, u
poređenju sa 44 odsto u aprilu 2014, pokazali su rezultati.
U pogledu zakonodavnih institucija, samo 19 odsto stanovnika Kosova je
zadovoljno radom Skupštine, dok je 20 odsto zadovoljno radom predsedavajućeg
- predsednika Skupštine, a ti su procenti iznosili 46,5 i 58 odsto u aprilu
2014.
Iako predsednica Kosova uživa najveći stepen podrške među građanima, broj
onih koji je podržavaju takođe je opao. Trenutne ankete pokazuju da je samo
oko 30 odsto stanovnika Kosova zadovoljno radom predsednice, a u novembru
2014. je postotak iznosio 40 odsto.
Predsednik, predsedavajući Skupštine, premijer i centralne institucije
uživaju najmanje podršku građana od marta 2007. godine.
Nivo zadovoljstva radom kosovskih sudova i tužilaštava takođe je opao za oko
6 i 5 odsto od novembra 2014, i zadovoljstvo radom pravosuđa je najniže u
odnosu na sve druge institucije.
Oko 39 odsto stanovnika Kosova potvrdno je odgovorilo na pitanje da li će
biti spremni da se pridruže javnim protestima iz političkih razloga - ukupno
45 odsto Albanaca, i 41 odsto kosovskih Srba je spremno da protestuje.
Istraživanje je pokazalo da se 69 odsto stanovnika Kosova oseća bezbedno na
ulicama.
Stanovnici Kosova su takođe izgubili poverenje u slobodu medija i
nezavisnost pravosudnog sistema. Samo 35,5 odsto ispitanika tvrdi da veruju
da mediji na Kosovu uživaju slobodu izražavanja u poređenju sa 40 odsto u
novembru prošle godine.
Samo 8 odsto stanovnika Kosova ima povoljno mišljenje o sadašnjim uslovima
za poslovanje, dok samo 5 odsto njih ima povoljno mišljenje o trenutnim
uslovima za zapošljavanje.
U anketi je učestvovalo 1.306 građana Kosova starijih od 18 godina, oba pola
i iz svih opština i regiona na Kosovu, uključujući i ruralne i urbane
oblasti.
Uzorak je obuhvatio 896 kosovskih Albanaca, 210 kosovskih Srba i 200
nesrpskih manjina na Kosovu - Turaka, Bošnjaka, Goranaca, Roma, Aškalija i
Egipćana.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
