|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Kluni u Diznilendu |
| |
 “Zemlja
sutrašnjice”-“Tomorrowland”, reditelj i ko-scenarista: Bred Berd, glavne
uloge: Džordž Kluni, Brit Robertson
U “multipleksima” čudo neviđeno! Verovali ili ne, konačno se pojavilo jedno
holivudsko ostvarenje koje nije ni nastavak, ni “ribut”, niti filmovani
super-herojski strip.
Originalna po svom konceptu, “Zemlja sutrašnjice”, šta više, ide i korak
dalje, angažujući za glavnog glumca famoznog Džordža Klunija, kojem je
letnja “blokbasterska” arena strani teren. Ovaj obožavani ležerni šarmer
više voli “oskarovsku” sezonu, kada može da se šeta “crvenim tepihom” i
pokazuje javnosti svoju žensku kolekciju.
Bilo kako bilo, Džordž Kluni se naprečac obreo u filmskom Diznilendu. On
igra ciničnog sredovečnog pronalazača, punog gorčine, nekadašnjeg
dečaka-genija, koji se pridružuje jednoj visprenoj i kočopernoj tinejdžerki
(Brit Robertson) u misiji da otkriju tajne o spasu oronule planete, koje
postoje u drugoj dimenziji. Oni su dve strane istog novčića, pivotalni
karakteri- heroji, ali ne u marvelovskom kontekstu.
Njih dvoje putuju kroz vreme i prostor u mitski, nadrealni svet Zemlje
sutrašnjice, koja egzistira u alternativnom, paralelnom univerzumu, gde
ništa nije nemoguće. Smešteno u ambijent futurističke utopije, to je mesto
gde su najblistaviji umovi nestali 1960-tih da, koristeći svoju imaginaciju
za dobrobit Čovečanstva, izgrade bolju budućnost, koja, avaj, nikako još da
stigne do nas.
Da, priča ovog filma deluje dovoljno komplikovano, za šta je odgovoran
reditelj i ko-scenarista Bred Berd, koji je prethodno osvojio “Oskare” za
dva animirana dela: ”The Incredibles” (2004.) i “Ratatouille” (2007.).
Njegova tranzicija sa crtane na živu akciju ipak nije prošla baš glatko u
ovom najskupljem ovoletošnjem originalnom holivudskom filmu (koštao 190
miliona dolara), koji je svoj naziv pozajmio od istoimenog Diznijevog
tematskog parka, kreiranog 1955. godine. Inače, Zemlja sutrašnjice je
zapravo tajno društvo prvobitno osnovano u Parizu 1889. godine, od strane
Gustava Ajfela, Žila Verna, Nikole Tesle i Tomasa Edisona.
U doba kada se Holivud oseća lagodno jedino kada pravi filmove koji su na
tržištu unapred prodati kroz prepoznatljivo ime franšize, “Zemlja
sutrašnjice” deluje kao osveženje. Takođe, u eri distopijskih filmova, koji
donose mračnu sliku budućnosti (serijal “Igre gladi”, ”Davalac”, “Enderova
igra”), Berdovo delo predstavlja nešto sasvim drugačije.
“Zemlja sutrašnjice” sledi odvažnu ideju da naša budućnost nije napisana,
niti preodređena, i da, ako se aktivno uključi, svaki pojedinac može da je
promeni, u pozitivnom smislu. Treba uvek verovati, gajiti nadu i biti
nepokolebljiv. Glavu gore! Reditelj Berd u svom ostvarenju pozajmljuje
idealizam i optimizam iz filmova Frenka Kapre, iz 1930-tih, o običnom malom
čoveku koji može da izmeni svet na bolje.
Vizuelno zadivljujuća, “Zemlja sutrašnjice” je istovremeno triler, akcioni
film, avanturistička fantazija i porodični “sajens fikšn”. Ipak, pre svega,
to je diznijevska utopija, koja širokim masama prodaje šarenu lažu o
njihovoj ulozi u svetu koji je sve više skrojen po meri moćnih i bogatih.
Uloga u ovom filmu kao da je bila poručena za 55-godišnjeg Džordža Klunija,
inače večnog optimistu i istaknutog socijalnog aktivistu. On se odnedavno
našao u svojoj Zemlji sutrašnjice, ženidbom sa lepom Amal Alamudin,
eminentnim svetskim advokatom za ljudska (i ženska) prava.
Čovek je “šenuo” od ljubavi i kao da je potpuno smetnuo sa uma šta bi moglo
da mu se desi na kraju idile. Skupo bi ga sve to moglo koštati! Izgleda da
bi trebalo da ponovo pogleda mračnu bračnu komediju “Nepodnošljiva okrutnost”
(2003.), braće Koen, u kojoj je na kraju ispalo da je igrao ulogu naivka
naspram prepredene Katerin Zite-Džons.
Džordž Kluni je širom planete posvećeni i glasni zaštitnik ljudskih prava
neprivilegovanih i obojenih. Ali, zato se njegov glas nekako ne čuje o onome
lošem što se dešava kod kuće, u Americi, a bilo je u poslednje vreme puno
povoda za to, u Baltimoru, Klivlendu…
U svemu tome ima nešto lažno i namešteno, zar ne? Na tipični holivudski
način!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Reči hit pesama na nivou trećeg razreda osnovne škole |
| |
Roditelji koji se žale što im
deca slušaju hit pesme možda su u pravu - naučnici su nedavno otkrili da su
tekstovi hit pesama u proseku na nivou trećeg razreda osnovne škole.
Tim naučnika, ljubitelja muzike, analiziralo je tekstove 225 pesama koje su
bile na prvom mestu rang lista najslušanijih pesama u SAD od 2005. godine.
Rezultati studije su pokazali da prosečan rečnik korišćen u tekstu neke hit
pesme odgovara osmogodišnjem detetu koje pohađa treći razred.
Kantri muzika je najraznovrsnija, dok su najlošiji tekstovi u hip-hop i Ar
end Bi (R&B) muzici. Kantri je za naučnike muzika s najboljim rečima, jer se
malo koriste poštapalice poput "Yeah" ili "Oh", izjavio je autor studije
Endrju Pauer-Mors.
Prema njegovim rečima, studija se odnosi samo na nivo leksike, a ne na
metafore ili emocije koje se izražavaju u pesmama.
Pesma koja je zabeležila najbolji rezultat u studiji je kantri pesma Blejka
Šeltona "All about Tonight". Na drugom mestu je pesma grupe "Red hot čili
pepers" "Dani California", mračna priča o devojci u haosu Kalifornije.
Poslednje mesto je zauzela pesma "The good life" kanadskog hevi metal benda
"Tri dejz grejs" (Three Days Grace).
Na listi po muzičkim žanrovima, pesme Maraje Keri spadaju među "pametnije"
pesme pop muzike, dok su tekstovi repera Eminema najbolji u hip-hop žanru.
|
|
Android i Epl ove godine u većini novih automobila |
| |
Do kraja ove godine skoro svi
veliki proizvođaču automobila će početi da nude Eplov sistem CarPlay ili
Guglov Android Auto koji će omogućiti da ekran kontrolne table automobila
izgleda i funkcioniše kao pametni mobilni telefon vozača.
Dženeral Motors (GM) je u sredu najavio da će oba sistema biti dostupna u
sedam modela Ševroleta za 2016. godinu čija prodaja počinje letos, a samo
Eplov sistem u još sedam modela.
Ove nedelje je južokorejski Hjundai predstavio sistem Android za svoj model
automobila Sonata.
I drugi proizvođači automobila se spremaju da vrlo brzo uvedu te sisteme u
svoje modele.
Stručnjaci kažu da se pokazalo da se kupcima automobila više sviđa način na
koji rade njihovi pametni telefoni, nego kompjuterski programi koji se
ugrađuju u automobile, a imaju niz problema.
|
|
Otkrivena misterija pojave rupa u nekim sirevima |
| |
Posle skoro jednog veka
istraživanja, konačno je rešena misterija rupa u nekim švajcarskim sirevima,
kao što su ementaler i apencel objavio je juče Institut za nauku i
prehrambene proizvode Agroskop (Agroscope), sa sedištem u Bernu.
Istražitelji Agroskopa povezani sa saveznom laboratorijom za testove
materijala i istraživanje, Empa, otkrili su da su "rupe" izazvane malim
česticama slame, koje upadaju u mleko tokom muže krava.
Tokom fermentacije, te čestice ispuštaju gas koji formira rupe u siru,
navodi Institut u saopštenju.
Istraživači su to otkrili kada su primetili da rupa u siru nema kada se
krave muzu mehanički na savremenim farmama.
Nestanak tradicionalne muže krava, zamenjene savremenijim, više higijenskim
tehnikama, uzrok je nestanka rupa u siru, rekao je za Frans pres portparol
Agroskopa.
"Ovo je otkriveno sasvim slučajno, kao mnoga velika otkrića", dodao je on.
Zahvaljujući tom otkriću, proizvođači sira mogu da, dozirajući mikročestice
slame, takoreći kontrolišu broj rupa u svojim sirevima.
|
|
Evrovizija: Švedska pobednik, Srbija 10. |
| |
Švedska je pobednik
jubilarnog, 60. Evrosonga, a pesma "Heroes" koju je izveo Mans Zelmerlov
ponela je titulu najbolje kompozicije Starog kontinenta, na takmičenju u
Beču, među predstavnicima 27 zemalja koji su se plasirali u veliko
finale.Drugu poziciju zauzela je Rusija, a treću Italija.
Bojana Stamenov, koja je u glavnom gradu Austrije branila boje Srbije,
pevajući pesmu "Beauty never lies", plasirala se na 10. mesto, sa ukupno 53
boda.
Glasanje je počelo najuspešnije baš za kandidatkinju Srbije, pošto je 12
poena dobila od Crne Gora. Sa druge strane, Srbija je osam poena dala
Švedskoj, 10 Rusiji, 12 Crnoj Gori. Bojana je od Makedonije, dobila 10
glasova. Slovenija je Bojaninoj pesmi dala šest poena.
Podršku Bojani dao je i pevač grupe Đuran Đuran Sajmon Le Bon.
Bojana je pred 11.000 posetilaca u bečkoj gradskoj dvorani, ali i milione
gledalaca širom Evrope i sveta, izlašla osma.
Eurosong su ove godine prvi put imali priliku da gledaju i u Kini, a
organizatori su izrazili očekivanje da će se i ta najmnogoljudnija zemlja na
planeti naredne godine uključiti u takmičenje.
Australija je ove godine prvi put učestvovala na takmičenju za Pesmu
Evrovizije i zauzela je 5. poziciju.
Odluku o pobedniku donosili su publika i stručni žiri, pri čemu je odnos
glasova bio podeljen. Nijedna zemlja nije mogla da glasa za svog kandidata,
a sa jednog broja bilo je moguće poslati 20 glasova.Pravo glasa imali su
gledaoci iz svih 40 zemalja učesnica, uključujući i one koje nisu uspele da
se plasiraju u veliko finale.
Austriji je organizaciju takmičenja donela Končita Vurst, koja je pobedila
na prošlogodišnjem 59. Evrosong takmičenju u Kopenhagenu.
|
|
Zlatna palma filmu Dheepan Žaka Odrijara |
| |
Žiri 68. Kanskog filmskog
festivala dodelio je Zlatnu palmu francuskom reditelju Žaku Odrijaru za film
"Dheepan", o šrilankanskim izbeglicama u Francuskoj, koji beže od rata, ali
se u predgrađu Pariza suočavaju s nasiljem.
Izbor ovogodišnjeg pobednika bio je iznenađenje. Za ovu prestižnu nagradu se
takmičilo 19 filmskih ostvarenja, među kojima su bili filmovi Paola
Sorentina, Gasa van Santa i Đi Žangkea. "Dobiti nagradu od braće Koen je
nešto potpuno izuzetno", rekao je vrlo uzbuđen 63-ogodišnji reditelj ; kada
mu je uručena najveće priznanje ovog festivala, i dodao da misli na svog oca,
scenaristu Mišela Odrijara.
Itan Koen, koji je ove godine sa svojm bratom Džoelom bio kopredsedavajući
žirija, rekao je da su svi bili oduševljeni filmom i da je odluka bila brza.
Bila je iznenađenje, jer francuski filmovi predstavljeni ove godine u Kanu
nisu baš oduševili kritiku. Francuska je poslednji put dobila Zlatnu palmu
2013. sa filmom "Život Adel" Abdelatifa Kešiša.
Žak Odrijar je već više puta nagrađivan u Kanu, dobio je nagradu za scenario
za "Un Heros tres disret" (Diskrenti heroj) ; 1966. i Gran pri 2009. za film
"Un Prophete".
Francuski glumac Vensan Lindon (55) dobio je nagradu za glavnu mušku ulogu u
filmu "La loi du marće" Stefana Brizea, a francuskinja ; Emaniel Berkor (47)
nagradu za glavnu žensku ulogu za film "Mon roi" Majvena, koju deli sa sa
američkom glumicom Runi Marom za film "Kerol" Amerikanca Toda Hejnsa o
romansi između dve žene u 1950-im u kome igraju Runi Mara i Kejt Blančet.
Gran pri dodeljen je filmu "Le fils de Saul" (Sin Sola) Mađara Lasla Nemeša,
film o holokaustu. Nagradu žirija dobio je Grk Jorgos Lantimos za film "The
Lobster" (Jastog), priči o samoći i ljubavi.
Nagrada za režiju pripala je tajvanskom reditelju Hu Sijao-sijenu za
ostvarenje "The Assasin".
Meksički reditelj Mišel Franko dobio je nagradu za scenario za "Chronic".
Još jedno iznenađenje u Kanu bilo je da su tri Italijana Nani Moreti, Mateo
Garone i Paolo Sorentino ostali bez nagrada. Među filmovima u trci za Zlatnu
palmu nalazili su se i Đijovo ostvarenje "Mountains May Depart", Sorentinov
"Youth", u kojem igraju Majkl Kejn i Harvi Kajtel, i Van Santov "The Sea of
Trees", koji je razočarao novinare na predpremijeri.
Zastupljeni su različiti žanrovi, od drame i borilačkih trilera do naučne
fantastike, kao što je film "Lobster" (Jastog) grčkog reditelja Jorgosa
Lantimosa. Prestižni festival, koji je počeo 13. maja, sinoć je zatvorioi
dokumentarni film o klimi "Le feu et la glace" (Vatra i led) francuskog
reditelja i oskarovca Lika Žakea.
Na ovogodišnjem festivalu obeleženo je 60 godina od nagrade Zlatne palme,
koja vredi 20.000 evra i izrađuje se od zlata i posebnog kristala.
|
|
Film Zvizdan Dalibora Matanić nagrađen na Kanskom festivalu |
| |
Film "Zvizdan",
hrvatsko-slovenačko-srpska koprodukcija reditelja i scenariste Dalibora Matanića,
dobio je Nagradu žirija (Prix de Jury) sekcije "Izvestan pogled" u okviru 68.
Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, saopštila je beogradska kuća SEE Film.
Nagradu je, na ceremoniji zatvaranja programa "Izvestan pogled" Daliboru
Mataniću i delu ekipe filma uručila predsednica žirija, poznata glumica Izabela
Roselini.
Srpski koproducent filma "Zvizdan" je Nenad Dukić (beogradska kuća SEE Film),
izvršni producent je Miroslav Mogorović a u filmu igra Mira Banjac. Ostvarenje
je finansirao Filmski centar Srbije.
"Film na osoben način tretira kompleks srpsko-hrvatskog pitanja preko tri priče
čije se radnje odvijaju '90-ih, 2000-ih godina i danas", navodi se u saopštenju.
"Snimljen je na lokacijama u Kninu i okolini. Sudbine mladih ljudi o kojima
govori film, bitno određene istorijom netrpeljivosti ljudi u njihovoj okolini,
mogu da se univerzalno odnose na bilo koje vreme i bilo koju drugu sredinu u
kojoj postoji problem te vrste: od renesansne netrpeljivosti porodica Monteki i
Kapuleti zbog koje trpe Romeo i Julija, do zabranjene ljubavne veze Palestinke i
Jevrejina danas", naveo je SEE Film.
|
|
Tri male rode iz Kanjiže i na interentu |
| |
Jedan par roda godinama se gnezdi na dimnjaku obdaništa u Kanjiži,
a sada je na sajtu obdaišta na internetu gledati rode sa tri mladunca u gnezdu.
Predškolska ustanova "Naši biseri" je kraj gnezda stavila veb-kameru, te se može
posmatrati kako rode hrane mladunce i kako oni napreduju.
Na sajtu su i snimci načinjeni kada su se ptići izlegli iz jaja i kako odbacuju
ljusku.
Video je na internet adresi
http://www.predskolskakanjiza.edu.rs/sr/roda
a koristan je i naučnicima i ornitolozima.
|
|
Švedski mediji ne kriju zadovoljstvo posle pobede na Evroviziji |
| |
Veselo lice pevača Mansa
Zelmerlova nalazi se na naslovnim strana svih novina u Švedskoj koja je šesti
put pobedila na takmičenju Pesme Evrovizije, 41 godinu posle pobede legendarne
grupa ABBA s hitom "Waterloo". "Mans, ti si heroj Švedske!", "Sve čestitke!" i "Pošto
smo najbolji, pobeđujemo često", naslovi su u švedskoj štampi.
Pobedom na Pesmi Evrozivije s pesmom "Heroes", Švedska je postala druga zemlja,
posle Irske, s najvećim brojem pobeda na tom muzičkom takmičenju. Poslednja
pobeda Švedske bila je 2012. godine u Bakuu.
Takmičenje je naredne godine organizovano u Malmeu koji je tada privukao 32.000
turista i zaradio oko 20 miliona evra.
Grupa ABBA je donela prvu pobedu Švedske na Evroviziji, posle čega je ta zemlja
bila pobednik 1985, 1992, 2000, 2012. i 2015.
|
|
Bred Pit kupio hidroavion Andželini Džoli za rođendan |
| |
Holivudski glumac Bred Pit
odlučio je da svojoj supruzi, glumici Andželini Džoli, kupi hidroavion za njen
40. rođendan 4. juna, prenosi londonski tabloid Dejli miror.
Glumac je pored aviona, koji se već nalazi na njihovom imanju na jugu Francuske,
uplatio supruzi i časove pilotiranja aviona.
Andželina Džoli je krajem marta izjavila da je imala preventivnu operaciju
uklanjanja jajnika i jajovoda zbog straha od dobijanja raka, pošto je prethodno
otklonila obe dojke zbog predispozicije za tu bolest.
Glumica koja se oporavila od operacije nedavno je rekla da ne bi više volela da
glumi već samo da režira filmovi i provodi više vremena s porodicom. Ona je Pitu
za njegov 50. rođendan prošle godine poklonila ostrvo u obliku srca.
Ona i Pit imaju šestoro dece, troje svojih bioloških i troje usvojenih.
Pit (51) i Džoli (40) su u vezi od 2005. godine a prošle godine su se venčali u
Provansi.
|
|
Dve dinje prodate za 11.000 evra u Japanu |
| |
Dve dinje prodate su na jednoj pijaci u Japanu za 1,5 miliona jena (11.000
evra) u zemlji koja voli ukusno voće savršenog oblika.
Dinje, poznate kao dinje-ananas sa unutrašnjom zelenom korom i posebnom
aromom, prodate su na pijaci u gradu Saporo na japanskom ostrvu Hokaido,
Voće je kupio jedan piljar koji je prošle godine kupio dve takve dinje za
2,5 miliona jena (18.600 evra).
U Japanu je popularan mango, koji je polovinom aprila prodat za više 1.000
evra.
Japanci ne štede za kupovinu voća, koji se smatra veoma cenjenim poklonom u
toj državi.
Čak i u običnim radnjama, voće je skupo i često se prodaje na komad. U nekim
supermarketima jedna jabuka može da košta tri evra.
|
|
Maturanti u Nišu otplesali kadril |
| |
Maturanti iz desetak niških
srednjih stručnih škola i gimnazija prošlog petka tačno u podne plesali su na
centralnom gradskom trgu poznati ples "kadril".
Maturantska parada i ples "kadril", u kojoj je ove godine učestvovalo oko 1.000
učenika, organizovani su u Nišu deseti put.
Koordinator Maturantske parade za Srbiju Biljana Jovanović izavila je da je
prvobitno planirano da na Trgu kralja Milana pleše oko 700 učenika, ali je
zainteresovanih bilo mnogo više tako da se javio problem nedostatka opreme.
Jovanović je rekla da su mnogi učenici umesto u narandžastim i crnim majicama
igrali u svojim majicama, a pri tom nisu imali ni kišobrane i pištaljke.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
