|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Najplaćeniji direktori u SAD |
| |
Najplaćeniji direktori američkih kompanija dolaze iz medijske
industrije, pokazuje lista na kojoj među 10 direktora s najvećim zaradama
čak šest dolaze iz sveta medija i zabave.
Među superbogatim rukovodiocima ima i direktora farmaceutskih kompanija koje
u proseku najviše plaćaju svoje vrhovne šefove, pokazuje lista koju su
sastavili agencija Asošiejtid pres i kompanija Ekvilar.
Direktor s najvećom zaradom u SAD je Dejvid Zaslav iz Diskaveri komjunikejšn
koji je s povećanjem plate od 368 odsto prošle godine dobio 156,1 milion
dolara.
Na drugom mestu se nalazi šef televizije Si-Bi-Es (CBS) Lesli Munves sa 54,4
miliona dolara. Na trećem je sa 44,3 miliona dolara Filipi Dauman iz
Vajakoma, koji obuhvata i internet, film i kablovsku televiziju.
Na četvrtom mestu je direktor Volt Diznija Robert Iger sa 43,7 miliona
dolara, a peta Marisa Mejer iz Jahua sa 42,1 miliona dolara.
Slede Leonard Šleifer iz Regenerejšn farmaseutikals sa 42 miliona dolara,
Mark Beniof iz Sejlsforsa sa 39,9 miliona, Džefri Lajden iz Verteks
farmaseutikalsa sa 36,6 miliona dolara, Brajan Roberts iz Komkasta sa 33
miliona dolara i Džefri Bevks sa 32,7 miliona dolara.
Jedan od razloga zašto su direktori medijskih kuća među najplaćenijima jeste
i to što oni kao sa svojim radnicima rade s veoma bogatim zvezdama.
Zarade direktora u SAD porasle su u 2014. petu godinu za redom, pošto je
rast na berzama doveo i do porasta dela koji direktori primaju u akcijama.
Zarade direktora kompanija obuhvaćenih indeksom Standard end Pur 500 u
proseku je porasla na rekordnih 10,6 miliona dolara, pokazuje istraživanje
Ekvilara i AP-a.
Najplaćeniji Zaslav predvodi Diskaveri od 2007. godine, a zarada mu je
znatno skočila pošto je ispregovarao novi ugovor prema kojem će na tom mestu
biti do 2019. Njegova osnova plata je tri miliona dolara, ali je dobio i
šest miliona dolara u novčanim bonusima, a u akcijama i hartijama od
vrednosti je dobio još 145 miliona dolara.
Pod Zaslavovim vođstvom, Diskaveri, koji poseduje i kanale TLC, Enimal
plenet ili Opra Vinfri Netvrok, uspešno je proširio poslovanje kupovinom
Jurosporta (Eurosport). Akcije te kompanije su porasle za 243 odsto od kada
je Zaslav na čelu.
S druge strane, prošle godine je došlo i do izvesnog smanjenja u jazu između
zarade direktora i prosečnog radnika. Generalni direktor je prošle godine u
proseku zarađivao 205 puta više od prosečne plate radnika, dok je godinu
dana ranije to bilo 257 puta. Jaz je ipak veći nego pre šest godina, pre
recesije, kada su direktori zarađivali 181 puta više nego radnici.
Žene među direktorima imaju prosečno veće plate nego muškarci. Prosek za
direktorke je 15,9 miliona dolara, dok je kod direktora to 10,4 miliona
dolara.
U proseku su najplaćeniji direktori iz zdravstvene industrije sa 13,6
miliona dolara, zatim industrije bazičnih materijala što obuhvata naftu,
rude i hemijske kompanije.
Najveći pad je bio među finansijskim kompanijama, čiji direktori su u
proseku zaradili 10 miliona dolara.
|
|
Kineske kompanije osvajaju svet |
| |
Plaćene izletničke ture nisu neuobičajena praksa kompanija kao vid nagrade
za njihove zaposlene, ali kineske kompanije koje se bave direktnom prodajom,
poput američkih firmi Amvej, Ejvon i Herbalajf, dovele su to do ekstrema
šaljući hiljade svojih predstavnika u inostranstvo u paket aranžmanima.
Jedna kompanija šalje 12.700 svojih prodavaca u Tajland na mega turu od
nedelju dana. Kompanija Infinitus, koja prodaje dopune za ishranu na bazi
trava, opremila je svoje prodavce za putovanje uniformama, istim koferima i
čak istim kišobranima.
Ranije ovog meseca grupa koja prodaje zdravstvene proizvode poslala je 6.000
svojih zastupnika u Francusku, gde su postavili svetski rekord u okupljanju
najviše ljudi da ispišu frazu koja uključuje ime njihove firme.
Još jedna kineska kompanija koja se bavi direktnom prodajom prošle godine je
poslala 7.000 ljudi u Kaliforniju.
"Mi pravimo istoriju. Imali smo 86 letova, odseli u 26 hotela. Članovi naše
grupe potrošili su po 10.000 dolara tokom ove posete", rekao je Sju Guoveij,
potpredsednik kineske kompanije Perfekt Čajna kozmetiks (Perfect China
Cosmetics) govoreći o to kalifornijskoj poseti. Ove ture predstavljaju
nekoliko trendova u zemlji, kao što je eksplozija putovanja u inostranstvo,
porast nacionalnog ponosa i ogroman porast protekle decenije kompanija sa
direktnom prodajom. Kompanije izdašno troše novac i traže publicitet posle
perioda u kome su bile zabranjene jer su smatrane da su piramidalne šeme.
Ova praksa izazvala je, međutim polemike među Kinezima koji su postali
osetljivi na to kako na njih gledaju u inostranstvu. Neki smatraju da su te
ture trikovi kompanija da privuku nove prodavce i prošire prodaju.
Tržište direktne prodaje počelo je u Kini sa ulaskom kompanije Ejvon (Avon)
tokom 1990-ih. Ali industrija je upala u haos sa rasprostranjenim
piramidalnim šemama zbog čega je vlada zabranila ovu vrstu prodaje 1998.
Zabrana je ukinuta 2005.
Direktna prodaja izbacuje prodavnice iz lanca i proizvodi ili usluge prodaju
se direktno potrošačima, a koriste se timovi prodavaca koji najećim delom
zarađuju procentom od prodaje. Od ukidanja zabrane direktna prodaja brzo se
proširila, sa prosečnim godišnjim rastom od 30 odsto. Kinesko tržište
direktne prodaje je verovatno treće ili ćetvrto po veličini na svetu posle
SAD, Japana i moguće Južne Koreje, rekao je Hu Juanđijang, izvršni direktor
za direktnu prodaju u Kineskom udruženju direktne prodaje. Posle 2005.
industrija se za sedam godina proširila i zapošljava 2,3 miliona prodavaca.
U 2012. godini Kina je imala 32 licencirane kompanije za direktnu prodaju,
koje zajedno imaju promet od 20 milijardi juana (3,2 milijardi dolara) prema
kineskom Ministarstvu trgovine.
Rast se pripisuje kineskom privrednom procvatu, razvoju potrošačke kulture,
povoljnijoj vladinoj politici kao i tome da direktna prodaja pruža lakše
prilike ljudima da počnu svoj bi znis, rekao je Hu. Turneja kompajije Pefect
China u Kaliforniji prošle godine generisala je prihode od 85 miliona dolara
za lokalnu privredu, i gradonačelnik Anahejma Tom Tejt im je poželeo da
imaju lepe uspomene sa tog puta.
Kompanija Tiens Group, sa sedištem u Tijanđinu, koja prodaje zdravstvene
proizvode, poslala je 6.000 svojih zaposlenih na četvorodnevno putovanje u
Francusku, sve plaćeno, da proslavi 20. godišnjicu kompanije.
|
|
Prvi put manje od 800 miliona gladnih u svetu |
| |
Broj pothranjenih i gladnih u
svetu, prvi put otkako se vodi evidencija, iznosi manje od 800 miliona,
saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
U novom izveštaju FAO, procenjuje se da je 795 miliona ljudi i dalje
pothranjeno, što je za 167 miliona manje, nego u prethodnoj deceniji.
Situacije se značajno poboljšala u Latinskoj Americi i na Karibima.
Podsaharska Afrika je i dalje u "crvenoj zoni", sa skoro četvrtinom (23,2
odsto) stanovništva koje je pthranjeno.
FAO navodi da je više od polovine zemalja u razvoju, 72 od 129, dostiglo
jedan od Milenijumskih ciljeva, a to je da 2015. broj gladnih u svetu bude
prepolovljen.
U izveštaju se upozorava, međutim, na okolnosti koje otežavaju borbu protiv
gladi u svetu.
"Krize danas duže traju, posebno one koje su posledica prirodnih katastrofa
i konfikata. Klimatske promene i finansijske krize su faktori koji dodatno
pogoršavaju situaciju", navodi se u saopštenj FAO. ; ;
Situacija je u ovom smislu neizvesna u zemljama koje su pogođene konfliktima
u Siriji i Iraku, ali i situacijama u Maliju, Jemenu, Kongu ili Sudanu.
|
|
Irska glasala za homoseksualni brak |
| |
Irci su velikom većinom
glasali za legalizaciju homoseksualnog braka na referendumu održanom u petak
u toj tradicionalno katoličkoj zemlji u kojoj rezultati glasanja svedoče o
sve slabijem uticaju crkve.Ukupno 62,4 odsto građana glasalo je za
homoseksualni brak u 40 od 43 okruga u Irskoj.
Irska će postatiti 19. zemlja u svetu i 14. u Evropi koja će legalizovati
homoseksualni brak. Međutim, ta zemlja je jedina koja je putem referendum
legalizovala taj brak, dok su ostale parlamentarnim putem.
|
|
Holandija delimično zabranila muslimankama nošenje vela |
| |
Vlada Holandije je odlučila
da muslimankama delimično zabrani nošenje vela na javnom mestu, ali to tek
treba da odbri Skupština Holandije.
"Odeća koja prekriva lice biće zabranjena u školama i drugim obrazovnim
institucijama, u bolnicama i domovima zdravlja, kao i u vladinim
institucijama i u gradskom prevozu", saopštila je Vlada u Hagu.
Zabrana se neće odnositi na ulicu, već samo u "određenim situacijama u
kojima je važno videti lice iz bezbednosnih razloga", izjavio je premijer
Mark Rute i dodao da rezlozi zabrane nemaju veze s verom.
"Tražili smo najbolju ravnotežu između slobode odevanja i važnosti uzajamne
komunikacije tokom koje možemo da vidimo lice osobe s kojom kontaktiramo",
dodao je Rute.
Po njegovim rečima, žene koje ne budu poštovale budućizakon, biće kažnjene
novčanom kaznom od 405 evra.
Holandska televizija javila je da u Holandiji muslimanski veo nosi svega 100
do 500 žena, i to ne stalno.
|
|
Više od 1.300 ljudi umrlo zbog vrućina u Indiji |
| |
Više od 1.300 ljudi je umrlo
zbog vrućina u Indiji u poslednjih mesec dana, izjavili su danas indijski
zvaničnici.
Najviše ljudi umrlo je od tropskih vućina u južnim državama Andra Pradeš i
Telengana.
U Andra Pradešu su umrla najmanje 852 čoveka, a u susednoj Telengani 266
čoveka, rekao je zvaničnik iz odeljenja za reagovanja na katastrofe Bambal
Ram Mina.
U poslednja dva dana temperature su obe države u te dve države su nešto pale
ali su i dal na oko 45 stepeni. Javne službe su pozvale da se pije dosta
vode i izbegava izlazak napolje u najtoplijim delovima dana.
Topli i suvi vetrovi zahvatili u i Nju Dečlhi, klao i veći deo severnog i
centralnog dela Indije. U velikim gradovima su primetne gužve oko štandovima
na kojima se prodaju hladni voćni sokovi i voda.
|
|
Gasovod Istočni luk zaobilazi Srbiju |
| |
Novi gasovod Istočni luk kroz
Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku mogao bi da počne da se gradi 2018,
proizilazi iz dogovora ovih zemalja potpisanog u Rigi.
Kako su agenciji Beta rekli evropski diplomatski izvori u Briselu, mada ta
nova infrastruktura za dotok gasa iz raznih izvora zaobilazi Srbiju,
izgradnja srpsko-bugarske gasne veze dala bi mogućnost za priliv izvesne
količine gasa u Srbiju i sa tog novog gasovoda.
Evropski i američki analitičari su istovremeno zaključili da je Rusija
istrajna u nameri da izgradi gasovod velikog kapaciteta Turski tok, iako to
ne žele Evropska komisija i mnoge članice EU, koje su sve napore usmerile na
izgradnju Južnog gasnog koridora i priliv gasa, naročito iz Azerbejdžana.
Azerbejdžanski gas bi prevashodno preko Transjadranskog i drugih planiranih
gasovoda, koji treba da prođu kroz Tursku, kao dela Koridora, postao dodatni
izvor snabedvanja u odnosnu na ruski gas, a Istočni luk bi u mnogome
koristio gas iz tih gasovoda Južnog koridora.
Politički dogovor o izgradnji nove gasne infrastrukture, nezvanično nazvane
Istočni luk, na pre dva dana okončanom susretu vođa Evropske unije i šest
zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza u Rigi, potpisali su ministri Slovačke,
Mađarske, Rumunije i Bugarske.
Dogovor je postignut na inicijativu vlade u Bratislavi koja je stavila do
znanja da je cilj toga da se obezbede "razni izvori i putevi snabdevanja za
stabilan i bez prekida priliv gasa u srednju i jugoistočnu Evropu". A, kako
je predočeno, "mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak,
Kipar i Rusija".
U Centru za evropske političke studije u Briselu smatraju da će Evropska
komisija, naročito severne članice EU koje se zalažu za što brže smanjivanje
zavisnosti Evrope od ruskog gasa, teško dati saglasnost za izgradnju
infrastrukture kroz Grčku, a to znači da bi gas preko Makedonije i Srbije,
dolazio u Mađarsku, kojom bi gas Turskog toka sa čvorišta na tursko-grčkoj
granici bio dopreman Evropskoj uniji.
Američki institut za strategijske prognoze Stratfor smatra da će ruska
kompanija Gasprom nastaviti izgradnju Turskog toka "što je pre moguće, bez
obzira na to da li će ili ne taj projekat prevazići političke prepreke u
Evropskoj uniji".
Rusija će graditi postepeno ovaj gasovod i, ako se izgradnji infrastrukture
i isporuka gasa u Evropu suprotstavi EU, Turski tok će biti izgrađen
delimično i s kapacitetom da podmiri buduće očekivane velike potrebe Turske,
čija se industrijska i ekonomska ekspanzija očekuje u idućim godinama.
Stratfor navodi da je Gasprom već angažovao italijansku kompaniju Saipem za
postavljanje cevi ispod Crnog mora, kojima bi Turski tok godišnje mogao
snabdevati Evropu sa 63 milijard kubnih metara gasa, a to je tačno onoliko
koliko Rusija sada isporučuje Evropskoj uniji preko Ukrajine.
Gazprom je saopštio da će, s obrazloženjem da je Ukrajina nepouzdana kao
tranzitni partner i da bi se ogromna sredstva morala uložiti u obnovu
zastarele ukrajinske gasne infrastrukture, od kraja 2019. prestati da
isporučuje gas EU preko Ukrajine, tako da je Turski tok zamena za
snabdevanje Evrope.
Na susretu na vrhu EU i šest zemalja Istočnog partnerstva u Rigi je u
završnom saopštenju naglašen interes da se zajamči bezbedno snadevanje gasom,
posebno ukazano na važnost Južnog gasnog koridora.
A iz saopštenja proizilazi da EU nikako ne želi da se odrekne ukrajinske
tranzitne infrastrukture za dotok ruskog gasa, jer se ukazuje na "dalje
napore EU za osavremenjivanje ukrajinskog Sistema za prenos gasa kao dela
Evropske mreže".
Stratfor napominje da je "snažan politički pritisak Evropske komisije i više
članica EU" doveo do toga da Moskva odustane od izgradnje Južnog toka i
sklopi sporazum o velikoj isporuci gasa s Kinom.
Zvanični razlozi su bili da su međudržavnim ugovorima Rusije i evropskih
zemalja za projekat Južni tok narušena pravila konkurencije i razdvajanja
proizvodnje i distribucije energije.
Evropska komisija je, međutim, upravo potvrdila da produžuje izuzeće od
pravila EU, EU gas direktive, za Transjadranski gasovod, s obrazloženjem da
je taj projekat "komercijalna inicijativa koja nije ugrađena ili nametnuta
od zemalja u kojima se ostvaruje", a to su Grčka, Albanija i Italija".
|
|
Vežba ruske vojske s 250 aviona |
| |
Ruska vojska počela je veliku vojnu vežbu u kojoj učestvuje 250 aviona.
Ministarstvo odbrane Rusije navelo je u saopštenju da će na vežbi učestovati
vazdušne i kopnene jedinice u centralnim, zapadnim i južnim vojnim okruzima sa
12.000 vojnika.
Borbeni avioni biće poslati u privremene baze dok će sistemi protivvazdušne
odbrane biti poslati u baze Ašuluk i Kapustin Jar na jugu Rusije za vežbe s
bojevom municijom.
Vežba je deo niza ruskih vojnih manevara koji se odvijaju u jeku povećanih
tenzija između Zapada i Rusije zbog Ukrajine.
Sadašnja vežba je priprema za još veće manevre koji bi trebalo da budu održani
ove godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
