|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ne menjaju se dimenzije ručnog prtljaga |
| |
 I
pored najava inicijative Cabin OK, za sada se odustaje od plana promene
dimenzija ručnog prtljaga zbog sve većeg protivljenja putnika i
avioprevoznika sa severnoameričkog kontinenta, saopštila je Međunarodna
asocijacija za aviosaobraćaj, IATA, koja predstavlja 250 svetskih
avioprevoznika.
Jedan od kritičara ove inicijative, njujorkški senator Čak Šumer stavio je
primedbu da aviokompanije, koje imaju rekordne profite, na leđa putnika
stavljaju dodatne namete za prtljag, veći prostor za noge, slušalice i druge
usluge.
U izjavi za štampu Toma Vindmulera, potpredsednika IATA, ističe se da je
fokus ove organizacije da putnicima pruži jednostavniju i bolju opciju po
pitanju koje ih očigledno pogađa, pa je stoga potrebno sve uraditi onako
kako treba.
Po ovoj dobrovoljnoj inicijativi, potekloj na godišnjoj skupštini IATA,
ručni prtljag trebalo je da bude smanjen na dimenzije 55x35x20 sm, ili u
inčima 21,5h13,5h7,5, kako bi stvari svih putnika mogle da se smeste u
kabinski prostor za odlaganje prtljaga. Predložene dimenzije su manje od
onih dozvoljenih kod kanadskih avioprevoznika, koji nisu ni imali nameru da
ih menjaju, ali su neki od najvećih prevoznika, poput Lufthanze, Katej
Pacifika i Emirata, najavljivali da će ih primeniti.
|
|
Proširivanje prikupljanja biometrijskih podataka |
| |
U okviru predviđenih novih
mera bezbednosti, Kanada namerava da uvede obimnije prikupljanje
biometrijskih podataka, u vidu digitalnih fotografija i otisaka prstiju,
stranaca koji dolaze u zemlju.
U ovom trenutku, takvi podaci se uzimaju posetiocima koji dolaze iz 29
zemalja i jedne teritorije, sa izuzetkom osoba mlađih od 14 i starijih od 80
godina, i diplomata.
Novim propisima će, do 2018/19. godine, ovo skeniranje biti prošireno na one
koji dolaze iz još 150 zemalja, uključujući i sve kojima je potrebna viza,
dozvola za rad ili za studiranje.
Američki državljani neće biti obuhvaćeni skeniranjem, kao ni žitelji Zapadne
Evrope koji u Kanadu mogu da uđu bez viza.
Stranci koji budu skenirani moraće za to da plate 85 dolara.
Odgovarajući na kritike upućene povodom najave ovih mera, ministar za
imigraciju i državljanstvo Kris Martin objašnjava da sa njima Kanada
praktično ide u korak sa još sedamdeset zemalja, među kojima su i SAD i
Australija.
On je dodao da će se podaci čuvati petnaest godina.
Premijer Stiven Harper kaže da Kanada već ima pristup biometrijskim podacima
koje prikupljaju druge zemlje i da će se podaci razmenjivati i nadalje, ali
tako da će biti očuvani privatnost i pravni standardi za zaštitu Kanađana.
Prošireno biometrijsko skeniranje najavljeno je odredbom još u budžetu, gde
stoji da će sprečavanjem ulaska nepodobnih osoba u Kanadu biti podstaknut
legitiman ulazak u zemlju, kao i zaštita i bezbednost svih građana zemlje.
Lider NDP-a Tom Malker smatra da će ova vladina mera na neki način zatvoriti
vrata mnogim ljudima koji dolaze u Kanadu, kao i da će učiniti da ovdašnji
građani budu zaplašeni zbog stranaca koji ovde dolaze.
|
|
Marihuana može da se koristi i pri spravljanju
hrane |
| |
Umesto dosadašnje dozvole da
se upotrebljava samo sušena, po nedavnoj odluci Vrhovnog suda Kanade,
marihuana u medicinske svrhe može se legalno konzumirati na različite načine,
uključujući i korišćenje pri spravljanju hrane.
Odluka Vrhovnog suda je odmah stupila na snagu.
To su pozdravili zagovornici upotrebe alternativnih oblika ove droge, ali je
razljutilo ministarku zdravlja Ronu Ambrouz, koja smatra da nije trebalo da
sudije donose odluku o nečemu što spada u domen medicine.
Ministarka Ambrouz je primetila da marihuana, koja nije lek, koja može imati
štetne posledice posebno na mlade i koja nikada nije dobila odobrenje
Ministarstva zdravlja, ovim praktično ulazi u normalizaciju.
|
|
BLIC VESTI |
| |
TORONTO – Zaposleni u
gradskim službama u čitavoj zemlji zarađuju više nego njihove kolege u
privatnom sektoru a, po nedavnim podacima nacionalne Federacije nezavisnih
preduzeća, ova razlika najizraženija je u Torontu i Montrealu. U Torontu,
tako, zarađuju u proseku više za četvrtinu, tačnije za 26 odsto, a u
Montrealu za 23 odsto.
TORONTO – Kako izveštava Toronto star, u okviru malo poznatog
programa popusta, strani vojni izaslanici, ambasade i konzulati u Ontariju
kupuju alkoholna pića u prodavnicama LCBO po upola nižim cenama. Koliko god
da je to nepovoljno za provinciju, u LCBO kažu da se samo ponašaju u skladu
sa federalnim ili međunarodnim propisima.
VANKUVER – Forenzički umetnik Dajana Trepkov rekonstruisala je
nedavno, na osnovu lobanja pronađenih pre više od dve decenije, portrete dva
člana izgubljene arktičke ekspedicije ser Džona Frenklina. Arheolozi, koji
pokušavaju da razreše misteriju oko ove ekspedicije, nadaju se da bi članovi
porodica mornara mogli da prepoznaju osnovne crte lica i povežu ih sa svojim
precima, što bi, preko provere DNK, dovelo do njihove precizne
identifikacije.
TORONTO – Nedavno penzionisani direktor Tojote Kanada i čovek sa
dubokim korenima i vezama u oblasti auto industrije Rej Tenguej, postavljen
je za predsednika Saveta za nacionalno automotivno partnerstvo, koji bi
trebalo da privuče više globalnih investicija u ovaj sve slabiji sektor.
Kanada je nekada bila velesila u automobilskoj proizvodnji, ali gubi trku
zbog jeftinije radne snage u Meksiku i na jugu SAD-a.
GATINO – Nadležni u ovom gradu su promenili imena dve ulice u ovom
gradu, zbog primedbi da su dobitnici Nobelove nagrade Aleks Karel i Filip
Lenard bili simpatizeri nacizma. Ove dve ulice, koje se nalaze u blizini
gradske bolnice gde su mnoge nazvane po dobitnicima Nobelove nagrade, sada
nose imena po Albertu Ajnštajnu i Mariji Kiri.
VILMINGTON, Delaver – Dejvid Pokora, 22, iz Misisage, pripadnik
hakerskog lanca koji je upao u kompjutersku mrežu američke vojske,
Majkrosofta i nekoliko proizvođača video igara, osuđen je na 18 meseci
zatvora. Veruje se da je on prvi strani haker kažnjen za ovu vrstu kriminala
u SAD-u.
VANKUVER – Tokom protesta Grinpisa protiv širenja naftnih polja,
tankerskog saobraćaja i bušotina na Arktiku, poznata glumica i aktivistkinja
Džejn Fonda je izjavila da želi da je uhapse, jer će time biti još više
skrenuta pažnja na ono za šta se zalaže u odbrani obale i očuvanja prirode
Britanske Kolumbije. Ona ističe da joj nije preostalo mnogo vremena, ali da
želi da ga posveti očuvanju sveta u kojem živimo, kako bi se njeni unuci
ponosili njom.
TROA-RIVIJER, Kvebek – Metju Roj, 32, optužen je da je seksualno
napastvovao jedanaestogodišnju devojčicu, koja se nedavno, u svojoj
dvanaestoj godini, porodila u ovdašnjoj bolnici. Bolničko osoblje je
alarmiralo provincijsku službu za zaštitu mladih kada je trudna devojčica
došla na pregled sa svojom majkom. Na sudu se ispostavilo ovo nije jedina
maloletna žrtva ovog napasnika.
HALIFAKS – Agencija za transfuziju planira da starijim donorima,
onima starosti između 67 i 71 godina, od jeseni olakša postupak davanja krvi.
Više se neće tražiti da lekari daju obaveznu pisanu procenu njihovog
zdravstvenog stanja, već će biti preduzeti neki mnogo pogodniji. Stariji
davaoci su veoma važni zato što daju više krvi i veoma su brojni, čak svaki
treći je stariji od 50 godina.
TORONTO – Otpušteni televizijski poslenik Evan Solomon je, u e-mejlu
koji je februara uputio kolekcionaru umetnina Brusu Bejliju, nagovestio da
bi mogao pravnim putem od njega da traži milion dolara na ime neisplaćenih
procenata za obavljeni trgovinu umetničkim delima.
VIKTORIJA – U okviru novog nastavnog plana i programa, učenici u
Britanskoj Kolumbiji počev od predškolskog uzrasta, pa do dvanaestog razreda,
učiće i o istoriji, kulturi i perspektivi starosedalačkih naroda, kojim će
biti obuhvaćene i teme vezane za diskriminaciju, nejednakost, represiju i
posledice kolonijalizma. Ministar obrazovanja Piter Fasbender u svom
saopštenju naglašava da nastava donosi pozitivne promene.
OTAVA – Vodeći kanadski i svetski stručnjak u oblasti prava vezanog
za genocid, Vilijam Šabas objašnjava da nema zakonskih implikacija za kazne
u vezi sa kulturnim genocidom, koji je počinjen u internatima za decu
starosedelačkog porekla, zato što taj termin nije prepoznat u oblasti
međunarodnog prava, a i zato što po odluci Međunarodnog suda za pravdu,
Konvencija o genocidu ne može retroaktivno da se primeni.
VIKTORIJA – Jedan beskućnik je na ulici, u predgrađu Viktorije,
pronašao dve hiljade dolara i predao ih policiji, zato što smatra da ne
treba da zadrži ono što je tuđe.
TORONTO – Bivši šef torontske policije Bil Bler izabran je za
kandidata Liberalne stranke u izbornoj jedinici Skarboro Sautvest na
sledećim federalnim izborima.
OTAVA – RCMP je uhapsila somalijskog državljanina Ali Omara Adera,
koji je optužen da je vođa grupe koja je, u blizini Mogadiša, 2008. godine
kidnapovala i 460 dana mučila kanadsku novinarku Amandu Lindhaut i
australijskog fotografa Najdžela Brenana.
VANKUVER – Kompanija Lululemon potpisala je papire koji će omogućiti
osnivaču Denisu Vilsonu da proda svoj preostali vlasnički udeo, koji iznosi
oko 14 odsto akcija ove kompanije.
BOSTON – Kanadska pevačica Selin Dion izjavila je da se njen suprug
Rene Anželil u bostonskoj bolnici bori za život. Anželil, 73, pre tri meseca
je ponovo operisan od raka grla, i sada ne može da govori i hrani se kroz
cevčicu.
|
|
Bono se susreo sa premijerom Harperom i liderima stranaka |
| |
Frontmen grupe U2 Bono doputovao je u Otavu kako bi se sreo sa
premijerom Stivenom Harperom, kao i sa liderima NDP-a i liberala, Tomom
Malkerom i Džastinom Trudoom.
U Donjem domu Parlamenta, Bono je prisustvovao sednici posvećenoj pitanjima
i odgovorima.
Bono je poznat kao izuzetno aktivan humanitarac i jedan od osnivača globalne
organizacije ONE, čiji je cilj rešavanje problema siromaštva i bolesti koje
se mogu sprečiti.
Ovog puta on se angažovao po pitanju zaštite zdravlja majki i dece u
zemljama u razvoju i kanadskom ulogom u toj akciji.
On je i ranije sarađivao sa kanadskim premijerima, i to sa Žanom Kretjenom i
Polom Martinom.
|
|
Korak ka svetskom lideru u trgovini |
| |
Kompanija Hadsons Bej, HBC, saopštila je da, uz cenu od 3,3
milijarde dolara, preuzima nemački lanac Kaufhof.
Ova nemačka firma sa tradicijom dužom od jednog veka, poput HBC-a, u
centrima mnogih gradova (Nemačke i Belgije) poseduje lokale u istorijski
vrednim zgradama.
Kada se završi dogovor o preuzimanju, HBC će dobiti 464 lokacije u četiri
zemlje i pod osam različitih firmi.
Glavni direktor HBC-a Džeri Storč izjavio je da je ova transakcija značajan
korak u ustvarivanju njihovog plana da postanu svetski lider u trgovini na
malo.
Kompanija Hadsons Bej, sa sedištem u Torontu, najstarije je severnoameričko
deoničarsko društvo i zauzima istaknuto mesto u ekonomskoj i političkoj
istoriji Kanade.
Registrovano je kraljevskom poveljom u Engleskoj 2. maja 1670. godine, sa
zadatkom da pronađe severozapadni prolaz prema Pacifiku, zaposedne zemlje uz
Hadsonov zaliv i organizuje isplativu trgovačku aktivnost u tim krajevima.
Kompanija je i u dvadesetom veku ostala jedan od najvećih trgovaca krznom,
ali je proširila svoje poslovanje na trgovinu i u mnogim drugim segmentima,
od zemljišta i nekretnina do sirovina, i izgradila jedan od najvećih
trgovačkih lanaca na svetu.
U njenom posedu su brojne robne kuće u Kanadi, poput The Bay, Zellers, Home
Outfitters, Lord & Taylor. Lord Roj Herbert Tompson je vlasnik kompanije od
1979. godine.
|
|
Vratili se kućama nepristojni turisti |
| |
Četvoro stranih turista prošle nedelje je pred malezijskim sudom
proglašeno krivim po optužbi da su bili nepristojni na javnom mestu.
Studenti, Holanđanin Dilan Snel, Britanka Elinor Hokins i Kanađani Lindzi i
Danijel Piterson su, po lokalnim vlastima, skidanjem odeće iskazali nepoštovanje
prema planini koja se smatra za svetu i time izazvali zemljotres koji je usmrtio
18 osoba.
Mladići su bili sasvim nagi, dok su se devojke skinule do pola jer su se,
navodno, kladili ko će najduže izdržati go na hladnoći i ignorisali upozorenja
lokalnog vodiča da to ne čine.
Za ovaj prestup im je određena kazna od oko 1.330 američkih dolara po osobi, tri
dana u zatvoru i deportacija iz zemlje. Zatvorsku kaznu su odležali dok su bili
u pritvoru, ali su oslobođeni tek kada je novčani deo kazne bio uplaćen.
Na suđenju se tužilac Džamal Aripin saglasio da nihovo ponašanje nije moglo
izazvati zemljotres, ali je istakao da su svojim činom uvredili i razbesneli
lokalno stanovništvo.
Branilac je, pak, naglasio da su dovoljno propatili zbog velike medijske pompe
koju je izazvao ovaj incident.
Po povratku u svoje zemlje, svi ovi mladi ljudi su izrazili svoj kajanje zbog
nepromišljenog ponašanja do koga je došlo samo i jedino zbog radosti što su
uspeli da se popunu na planinu i kojim, kako insistiraju, nisu želeli nikoga da
povrede.
|
|
Raste broj dece koja se obrazuju kod kuće |
| |
U Kanadi je u porastu broj roditelja koji izabiru da kod kuće,
sami, obrazuju svoju decu, umesto da ih šalju u školu.
Kako se naglašava, ranije su razlozi za to uglavnom bili ideološki ili
religijski, dok su sada mnogo pragmatičniji – roditeljima jednostavno više
odgovara da se sami pozabave time, nego da se angažuju oko dovođenja i odvoženja
dece u školu i na aktivnosti.
Razlozi variraju, od problema sa prevozom, preko detetovih problema sa zdravljem
ili učenjem, pa do toga da toga da porodica živi u nekom udaljenom mestu ili da
često putuje.
Insitut Frejzer, koji se bavio studijom o ovom vidu obrazovanja, ističe da je i
u Kanadi i u SAD-u primećeno da, u poređenju sa učenicima u zvaničnom
obrazovanju, ova deca imaju bolje rezultate u standardizovanim testovima
pismenosti i matematike.
Sve kanadske provincije zahtevaju da se roditelji zvanično prijave vlastima
ukoliko žele sami da obrazuju svoje dete.
U Alberti, Saskačuanu i Kvebeku potrebno je pridržavati se nastavnog plana i
programa i voditi evidenciju o detetovom napretku.
|
|
Bez italijanskih sastojaka, ni jelo ne može biti italijansko |
| |
Paskvale Bova, italijanski
trgovinski komesar u Kanadi, najavio je najveću marketinšku kampanju za
podizanje svesti potrošača o autentičnim proizvodima iz svoje zemlje.
Bova je istakao da, ukoliko se ne upotrebe italijanski sastojci, onda se ni jelo
ne može nazvati italijanskim.
Posebno je pomenuo narendani parmezan, koji se nikako ne može nazvati
italijanskim zbog konzervansa kojim obiluje.
U najčešće falsifikovane proizvode spadaju i maslonovo ulje, sirće balzamiko, a
od prerađevina od mesa tu su pršuta i mortadela.
Kanada, SAD i Meksiko su neke od zemalja u kojima ima najviše imitacija
italijanskih prehrambenih proizvoda, a Kanada je u isto vreme i među prvih deset
tržišta po autentičnoj hrani i pićima koja dolaze iz Italije.
U uputstvu za prepoznavanje da li proizvod zaista dolazi iz Italije stoji da
treba izbegavati one na kojima piše ‘ukus Italije’, ‘kao što je mama pravila’,
‘autentični italijanski ukus’ ili ‘pakovano u Italiji’, nasuprot onima na kojima
je označeno ‘napravljeno u Italiji’, ‘made in Italy’.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
