|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pre 15 godina pokrenut Egzit |
| |
 Festival
Egzit (Exit) osnovan je 29. juna 2000. godine u Univerzitetskom parku u
Novom Sadu, a osnovala ga je grupa studenata kao protest zbog izolacije
zemlje.
"Egzit je za prvih 15 godina festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi i nepunih
20 godina aktivizma, promenio ne samo Novi Sad nego i celu Srbiju i Balkan.
Uveo je festivalsku kulturu na ove prostore i prvi otvorio vrata za dolazak
stranih turista nakon ratnih devedesetih", piše u saopštenju današnjih
organizatora ovim povodom.
Egzit je u srpsku ekonomiju do sada inkasirao 100 miliona evra, a prema
procenama Vlade Srbije i USAID-a, u narednih 10 godina generisaće još
najmanje toliko.
Festival je do sada realizovao brojne društvene kampanje, među kojima se
izdvaja ona za ukidanje viza građanima Srbije, u kojoj je odigrao veliku
ulogu, što je potvrdio i Oli Ren, tadašnji EU komesar za proširenje, navodi
se u saopštenju.
Ove godine Egzit će na Petrovaradinskoj tvrđavi biti održan od 9. do 12.
jula, a između ostalih nastupiće Emeli Sande, Fejtles (Faithless), Kepital
sitiz (Capita Cities), Klin bendit (Clean Bandit), Milki čens (Milkz
Chance), Tom Odel (Odell) i mnogi drugi.
|
|
Projekat Marine Abramović u Sidneju |
| |
Srpska umetnica Marina Abramović u Sidneju je postavila
projekat "Marina Abramovic: In Residence", u kojem je publika pozvana da se
"fizički i emotivno angažuje".
Program u sidnejskom "Pier 2/3" počeo je 24. juna i trajaće do 5. jula.
Povodom svog projekta u Sidneju, Marina Abramović je za Frans pres govorila
o uticaju koji je na njen rad imao boravak kod Aboridžina u Australiji
1980-ih.
"To je zaista promeilo naše živote, ta veza a ljudima koji su različiti",
rekla je 69-godišnja umetnica, koja je kroz to iskustvo prošla s tadašnjim
partnerom, nemačkim umetnikom Ulajem. Marina Abramović objašnjava da je
filozofija doživljaja trenutka Aboridžina kod nje ostavila trag.
"Kada vam Aboridžini objašnjavaju suštinu, govore da se sve dešava sada...
Sve se dešava sada i samo sada", navodi umetnica rođena u Beogradu. "Marina
Abramovic: In Residence" je projekat kojim umetnica nastoji da prenese svoja
iskustva posetiocima, navodeći ih da promene pogled na umetnost.
|
|
Pokretne slike - Arni, ne vraćaj se! |
| |
“Terminator: Geneza”
(“Terminator: Genisys”), režija: Alan Tejlor, glavne uloge: Arnold
Švarceneger, Džejson Klark, Emilija Klark, Džej Kortni
“I’ll be back!” Izgovorene pre više od tri decenije, ove proročanske reči
Terminatora Arnolda Švarcenegera, koje su ušle u istoriju Holivuda, su se
obistinile.
Nakon što je u međuvremenu bio i Guvernator i Sperminator, popularni Arni se
ponovo vratio ulozi koje ga je proslavila. Premda mu je sada već 67 godina,
lik kiborga - pola čoveka, pola mašine, i dalje pristaje ovom nekadašnjem
Mister univerzumu sa metalnim engleskim akcentom.
Džon Konor protiv zlog robotskog Skajneta! Ovaj siže originalnog sinopsisa o
ratu ljudi i mašina, “Terminatorovog” tvorca Džemsa Kamerona, provlači se
kroz celokupni serijal, koji je sada dobio svoju petu epizodu. “Terminator:
Geneza” je, u stvari, “ribut” sa planirana tri nova nastavka, čime se
potpuno uklapa u “super-blokbasterski” model pravljenja “pokretnih slika”,
po kojem sve što je staro ponovo postaje novo.
Naime, od ukupno 86 novih filmova, koje će Holivud prikazati ovog leta u
bioskopima, čak 14 su franšize. One su postale filmska droga za milionsku
publiku, koja je naprosto postala ovisna od njih.
To je poriv od kojeg izgleda mnogi ne mogu da se odviknu, ma koliko to
pokušavali, što holivudskim producentima sa Beverli Hilsa donosi brda dolara.
Nova izdanja “Osvetnika”, “Pobesnelog Maksa” i “Parka iz doba Jure” su
tekućeg leta već ostvarili zaradu koja je veća od godišnjeg bruto društvenog
proizvoda mnogih zemalja.
Sudbina je užasno breme! Pitajte samo Džona Konora. Još otkako se 1984.
godine Arnold Švarceneger iz budućnosti vratio na Zemlju u odelu
novorođenčeta, franšiza “Terminatora” se oslanjala na ideju o Konoru kao
spasiocu ljudske rase.
Njegov lik su tumačili Edvard Furlong (“Terminator: Sudnji dan”, 1991.), Nik
Stal (“Terminator: Uspon mašina”, 2003.), “Oskarovac” Kristijan Bejl
(“Terminator: Spasenje”, 2009.), a sada je red došao i na Džejsona Klarka,
kojeg pamtimo iz “Praskozorja planete majmuna” (2014.).
“Terminator: Geneza”, čija priča obuhvata putovanje kroz vreme između 1984.,
2017., i 2029., sugeriše na korene Konorovog heroizma. Kad on pošalje svog
budućeg oca Kajla Risa (Džej Kortni) natrag u prošlost da zaštiti svoju
majku, obrešće se u novoj stvarnosti, potpuno suprotnoj od one iz
Kameronovog prvog dela.
Sara Konor (Emilija Klark) nije više uplašena konobarica, već vešti borac, a
Švarcenegerov Terminator nije njen progonitelj, nego verni zaštitnik!
Reditelj Alan Tejlor (“Tor: Mračni svet”, 2014.) u svom delu mnogim scenama
odaje “omaž” nenadmašnom Kameronovom originalu, prvoklasnom akcionom “sajens
fikšnu”, koji je u Holivudu pokrenuo popularni podžanr futurističkih filmova
o putovanju kroz vreme i antagonizmu ljudi i robota.
Namera “Terminatora: Geneza” je da podseti gledaoce na ono što vole u ovim
filmovima, a to se zapravo svodi na naslovni lik kiborga: Kako je samo “kul”
ne osećati nikakav bol, kako je divno biti neuništiv!
Delimično “rimejk”, “sikvel” i “prikvel”, ovaj film je u celini – promašaj!
Zaglibljen u blato mitologije serijala, nedostaju mu tematska dubina,
konceptualna inteligencija i vizuelna uzbuđenja. Tejlorovo ostvarenje spada
u komercijalnu holivudsku reciklažu stare ideje, ali ga to, naravno, neće
obeshrabriti da postane šampion “boks-ofisa”, jer publika jednostavno
obožava razvlačenje iste žvake u “multipleksima”.
Ipak, ima dosta onih zagriženih pristalica “Terminatora”, koji bi rado
iskoristili trik iz filma o putovanju kroz vreme i vratili Džemsa Kamerona u
1991. godinu, da nakon “Sudnjeg dana” zadrži autorska prava i time ne
dopusti potonje alavo raubovanje njegove vizionarske ideje. “Terminatora”
treba doslovno – terminirati. Arni, ne vraćaj se više!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Rijana obara rekorde |
| |
Pop pevačica sa Barbadosa Rijana (Rihanna) postala je muzičarka
sa najvećim brojem prodatih digitalnih izdanja svih vremena, objavljeno je
na sajtu Didžital spaj (Digital Spy).
Vlasnica hitova "Umbrella", "Rude boy", "Rehab", "Diamonds", "American
Odžigen" i drugih, premašila je broj od 100 miliona zlatnih i platinastih
digitalnih tiraža i postala prvi umetnik koji je za taj rekord dobio nagradu
američkog Udruženja RIA (Recording Industry Ašociation of America).
Poslednjih šest albuma ove pevačice postiglo je platinaste tiraže. Rijana je
obećala da će njen osmi album sadržati "osećajne i pesme sa vanvremenskim
trajanjem".
U međuvremenu, Rijana, dobitnica osam Gremi nagrada, šokira publiku novim
spotom, i to za pesmu "Bitć Better Have My Money", u kojem preovladavaju
scene nasilja i golotinje.
|
|
Epl radio Bits 1 |
| |
Američka kompanija Epl je
pokrenula novi servis za striming muzike "Apple Music" koji će posle probnog
perioda biti dostupan za 9,99 dolara mesečno.
Grup Epl napravila je revoluciju sa svojom muzičkom on lajn bibliotekom "iTunes",
a okosnicu nove strategije čini radio "Bits 1" (Beats 1), a za koji neće
biti neophodna pretpalata za "Apple Music".
Osim što je besplatan, radio nastoji da privuče veliki broj poznatih koji će
se uključiti u program. Tako će sa Eplom sarađivati ikona popa Elton Džon,
Farel Vilijams, reper Dr. Dre...
"Bits 1" biće dostupan u više od 100 zemalja i emitovaće program nonstop iz
studija u Los Anđelesu, Njujorku i Londonu.
Iako je grupa Epl značajna u sektoru muzike, ona je samo deo njenih
aktivnosti.
iTunes i drugi muzički servisi čine manje od devet odsto prodaje u Eplu u
prvom tromesečju ove godine.
|
|
Dani Tesle od 6. do 12. jula širom Srbije |
| |
Manifestacija "Tesla dani"
povodom 10. jula, rođendana tog pronalazača, održaće se od 6. do 12. jula
širom Srbije, najavio je organizator Klaster puteva kulture.
Pripremljen je niz mahom besplatnih programa u više desetina ustanova i na
otvorenom prostoru u gradovima Srbije.
Posetioci će u okviru programa inspirisanog Teslinim životom i radom, moći
da zavire u stare hidroelektrane Elektroprivrede Srbije i da u stogodišnjim
kabinetima Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu vide kako je Tesla "pravio
gromove", bežično prenosio energiju i munje.
Detaljan program manifestacije je na sajtu http://teslanjays.rs/.
Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka je rekla da
posetioce očekuju izložbe, performansi, radionice, eksperimenti i predavanja.
Manifestacija je deo rute Putevima Tesle kroz Srbiju. Ta ruta obuhvata sam
Muzej Nikole Tesle u Beogradu, zatim Beograd iz ugla Nikole Tesle, Negotin
kao rodni grad srpskog fizičara Đorđa Stanojevića, zaslužnog za izgradnju
prvih hidroelektrana u Srbiji i za uvođenje električnog osvetljenja.
Program obuhvata još i Muzej Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici,
manastir Šišatovac i Zavičajni kompleks naučnika Mihajla Pupina.
|
|
Kinezi se goje i malo su porasli |
| |
Kinezi jedu više, malo su
porasli ali se mnogo goje, navodi se u desetogodišnjoj studiji koja pokazuje
alarmantan porast gojaznosti u naciji čija privreda zahuktano raste poslednjih
godina.
Za deset godina, od 2002. do 2012. godine, prosečni rast Kineza se popeo na 1,67
metara, skoro pola centimetara više u odnosu na 2002, navodi se u studiji
kineske Nacionalne komisije za zdravlje i planiranje porodice.
Kineskinje su malo više porasle, od 1,551 metara na 1,558.
Kinezi su generalno malo niži od Japana i Južnokorejaca.
Najvišu naciju predstavljaju Holanđani, s 1,84 metara za muškarce i 1,71 za žene.
Kinezi su se u proseku ugojili za 3,5 kilograma u poslednjih 10 godina, a
Kineskinje za 2,9 kilograma, što je prosečna težina od 66,2 kilograma za
muškarce i 57,3 kilograma za žene.
Međutim u tom periodu, gojaznost je porasla za 9,6 odsto kod odrasle populacije,
dok za 7,1 odsto ima više onih s viškom klilograma.
U studiji se ukazuje i na gojaznost kod dece, koja se utrostručila, na šest
odsto.
Naučnici objašanjavaju gojaznost sve popularnijem konzumiranjem masnih
prehrabrenih proizvoda na štetu tradicionalne kineske kuhinje koja je bogata
povrćem.
|
|
Ministarstvo kulture visoko vrednuje Maticu srpsku |
| |
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije je saopštilo da će ove godine za
Maticu srpsku u Novom Sadu biti izdvojeno 2,2 miliona evra i da taj iznos govori
o visokom vrednovanju te naučno-kulturne institucije.
Za redovne aktivnosti Matice srpske obezbeđeno je 35 miliona dinara, za
Biblioteku Matice srpske 157,3 miliona dinara, za Galeriju Matice srpske 73,9
miliona dinara, a na osnovu konkursa Matici srpskoj odobreno je 2,4 miliona
dinara, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo kulture i informisanja ocenilo je da bi bilo od velikog značaja da
građani saznaju koliko je novca Matica srpska dobila i od ostalih republičkih,
pokrajinskih i lokalnih uprava, kao i iz doanacija.
"Ukoliko su sredstva Ministarstva kulture i informisanja i drugih institucija i
organizacija ipak nedovoljna Matici srpskoj, onda je prvenstveno na njenom
Upravnom odboru da ozbiljno sagleda finansijske okolnosti pod kojima funkcioniše
ta ustanova", piše u saopštenju.
U saopštenju se ističe da u slučaju da Matica srpska nema dovoljno novca, na
testu mogu biti isključivo komptenije, znanje i odgovornost rukovodstva te
ustanove.
Matica srpska osnovana je 1826. godine kao jedinstveno i samostalno književno,
naučno i kulturno društvo pod čijim okriljem deluju biblioteka, galerija i
izdavačko preduzeće.
|
|
Studenti AU izlažu pod Petrovaradinskom tvrđavom |
| |
Studenti Akademije umetnosti u
Novom Sadu u saradnji sa profesorom vajanja Nikolom Macurom, pripremili su
izložbu instalacija na otvorenom, u podnožju Petrovaradinske tvrđave.Izložba
instalacija od različitih materijala biće otvorena u petak 3. jula, a šetnju
kroz "Gradić" će voditi profesor Ljubomir Vučinić.
Kako je Nikola Macura objasnio za agenciju Beta, ovim projektom su želeli da
podstaknu građane na razmišljanje o tome šta je umetnost i šta je skulptura, kао
"društveno angažovana forma".
"Zbog toga mi izlazimo sa svim ovim stvarima na ulicu. Za mene je dovoljno da
ljudi počnu da razmišljaju o umetnosti, pa će možda u jednom momentu napravili
razliku između onoga što valja ili ne valja", rekao je Macura.
Instalacije mladih umetnika će biti postavljene širom "Gradića", i to u
Beogradskoj i Štrosmajerovoj ulici i na trgu Vladike Nikolaja.
Projekat je realizovan u saradnji sa Egzitom (Edžit), pa će publika i tokom
četiri dana tog festivala moći da vidi radove studenata.
Na izložbi će učestvovati studenti Nikola Dragin, Budimir Živković, Ivan Kiš,
Nikola Dragi, Dejan Jankov, Sara Joksimović, Duško Ramaji, Sonja Jo i Nemanja
Vučetić.
"Planiramo da u petak napravimo neku vrstu otvaranja, odnosno druženja. Pozvao
bih sve da nam se pridruže, da se upoznaju sa mladim umetnicima i da pričamo o
tome šta smo uradili, kao i zašto", rekao je Nikola Macura.
|
|
Titova bista stigla u novosadski muzej |
| |
Manual muzej zaboravljenih
umetnosti (MFAM) iz Novog Sada otkupio je bistu Josipa Broza Tita koju je
napravio jedan od najpoznatijih jugoslovenskih vajara, Antun Augustinčić.
Bista identična onoj koja je u Kumrovcu, uskoro će biti izložena u novosadskom
muzeju.
Bista je napravljena 1948. godine i teška više od 400 kilograma, a kupljena je
na licitaciji firme "Sinma" iz Sevojna, gde je do sada čuvana.
MFAM je taj spomenik prvobitno pokušao da otkupi 2002. godine, uz posredstvo
Titovog unuka Joške Broza.
Muzej Manual navodi da se zainteresovao za taj spomenik zbog njegove umetničke
vrednosti, nostalgije i kolekcionarstva.
Vlasnik Manuala, Siniša Žarin prošle godine je proglašen za preduzetnika godine
i nagrađen sa 20.000 eura, a nagradu je dao za kupovinu spomenika.
"Kupljen je i zbog ideologije i onoga šta znači za eh ju prostor. Ovaj prelepi
spomenik koji je ušao u kategoriju jednog od najlepših na svetu, gotovo sigurno
su pohodili miloni Jugoslovena”, piše u saopštenju MFAM.
Spomenik će biti izložen u holu MFAM, koji već sada ima 150.000 predmeta iz
perioda socijalizma i jedan je od posećenijih kulturnih punktova u Novom Sadu.
|
|
Najmanji budžet za filmski festival na Paliću za deset godina |
| |
Budžet ovogodišnjeg 22. Evropskog filmskog festivala na Paliću biće manji od
200.000 evra što je najmanje za deset godina, jer je glavni sponzor otkazao
u poslednjem trenutku, rečeno je na konferenciji za novinare u Beogradu.
Programski direktor festivala Miroslav Mogorović kazao je da se ovogodišnjom
selekcijom festival trudio da se približi i publici koja je budućnost
festivala, ali i da je program "plod kompiliranja naslova novih autora i
velikana Evrope".
U takmičarskom programu biće prikazani rumunski film "Svet je moj", o
problemima uklapanja srednjoškolaca u društvo, nemački "Heil", film
špansko-francuske koprodukcije "Magična devojka", film češko-slovačke
produkcije "Koza" i "Najnovije jevanđelje" u
francusko-belgijsko-luksemburškoj koprodukciji.
U istom delu programa biće prikazani i filmovi "The hear after", ruski film
"Pionirski heroji", ukrajinski "45 godina", "Nasukan u kantonu", italijanski
"Moja majka", biće prikazan i prvi 3d film na festivalu "Sve će biti dobro",
film domaćeg autora Pavla Vučkovića "Panama", koji je film koji se bavi
mladima i islandski film "Ovnovi". Na festivalu premijerno će biti prikazan
estonski film "Rukoli".
Filmovi koji će se takmičiti u okviru dela "Paralele i sudari" su "Fatamorgana"
koji se bavi rasizmom i pitanjem savremenog robovlasništva u Mađarskoj, film
"Test", koji je specifičan po tome što nema dijaloga, "Sprat niže", "U
vihoru", "Galebovi", "Mir nama u našim snovima" i jedini moldavski film na
festivalu "Divnog li sveta".
Među takmičarskim filmovima iz Istočne Evrope su i "Dok ne izgubim dah", "Aferim"
koji se bavi problemima Balkana i film koji se bavi povratkom izbeglica u
Hrvatsku "Most na kraju svijeta". U okviru "Paralela i sudara" biće
prikazana i svetska premijera filma Marka Novakovića "Bez stepenika" u kome
glavnu ulogu igra nedavno preminuli glumac Vlastimir Đuza Stoiljković, što
će ujedno biti i omaž ovom glumcu.
Zemlja u fokusu ove godine je Slovačka, a tradicionalno će biti prikazana i
nova ostvarenja mađarske kinematografije.
Dobitnici nagrade Aleksandar Lifka su Želimir Želnik i Roj Anderson, koji će
na festival doći vozom.
Na ovogodišnjem festivalu biće otvorena i velika terasa, koja će služiti kao
media centar. Među novinama su i tri koncerta, od kojih će na jednom biti
izvođena muzika koju je Lefka komponovao i nastupi dva DJ-a.
|
|
Bitef od 17. do 24. septembra |
| |
Beogradski internacionalni
teatarski festival (Bitef) biće održan od 17. do 24. septembra, a na programu je
10 predstava u duhu tradicije te pozorišne manifestacije koja će ove godine biti
posvećena njenom osnivaču Jovanu Ćirilovu, najavili su organizatori.
Selektorka Bitefa Anja Suša rekla je da namera nije da se samo oda počast
Ćirilovu, već slavnoj tradiciji tog festivala i tekovinama za koje se Ćirilov od
njegovog osnivanja 1967. godine svim svojim bićem iskreno zalagao.
Ona je rekla da ovogodišnja selekcija zadovoljava tri repertoaske ravni,
međunarodnu sa gostovanjem značajnih teatara na svetskoj sceni, kao i
predstavljanje novih pozorišnih tendencija i već poznatih autora koji će tek
uticati na pozorišnu umetnost.
Festival će otvoriti predstava "Murmel, Murmel" u režiji Herberta Friča,
berlinskog teatra Folksbina na trgu Roza Luksemburg, a Bitef zatvara moskovski
Gogolj centar sa predstavom "Mrtve duše" reditelja Kirila Serebrenikova.
Iz Berlina tkođe će gostovati jedno od najznačajnijih pozorišta na međunarodnoj
sceni, Maksim Gorki teatar sa ansambl Jaela Ronena i izuzetno popularnom
predstavom "Komon Graund" (Common Ground), rekla je Suša.
Na programu Bitefa biće i predstava "Ilijada" u koprodukciji nekoliko
ljubljanskih pozorišta, "Mi smo kraljevi, a ne ljudi" Hrvatskog narodnog
kazališta, "Zbogom" francuskog Biroa Kasiopeja, koprodukcija "Diskretni šarm
marksizma" holandskog pozorišta Das Arts i beogradske grupe TkH.
Biće prikazana i koprodukcijska predstava Olivera Frljića "Kompleks Ristić",
"Smrt Ivana Iljiča" Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, "Ibzenov
neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad" u produkciji Centra za kulturnu
dekontaminaciju iz Beograda.
Prema rečima selektorke u toku su pripreme za naredni, jubilarni 50. Bitef 2016.
godine, a budžet za ovu godinu iznosi četvrtinu budžeta koji je festival imao
pre 10 godina.
Ona je dodala da festival nastoji da sačuva tradiciju i reputaciju, naročito
posle nagrade koju je prošle godine u Zagrebu dobio kao najbolja pozorišna
manifestacija u regionu, ali da je za to neophodan novac.
"Lokalni festival nacionalnog teatra Sterijino pozorje ove godine imao je veći
budžet, a dovođenje jedne predstave iz inostranstva košta sedam miliona dinara",
rekla je Šuša.
Direktor Bitefa Miloš Latinović rekao je da će festival koštati 32,6 miliona
dinara i da je do sada obezbeđeno 27,2 miliona dinara, od kojih će 23,6 miliona
dinara biti izdvojeno za festivalsku selekciju.
"Nedostaje još 5,4 miliona dinara, da bi Bitef bio reprezentativan", rekao je
Latinović i naglasio da se u izboru i pripremi ovogodišnjeg programa pazilo da
festival sačuva tradiciju i da bude najbolji u regionu.
Sekretar za kulturu grada Beograda Vladan Vukosavljević rekao je da je ove
godine gradska uprava izdvojila za Bitef 14 miliona dinara, pet miliona dinara
manje nego 2014, a da je manji iznos izdvojilo i Ministarstvo kulture i
informisanja 11 miliona dinara (15 miliona dinara u 2014.).
Prema njegovim rečima manji budžet je posledica ekonomske realnosti, ali će
gradska uprava učiniti sve da se za idući jubilarni Bitef obezbedi više novca,
jer je taj festival kulturni ponos Beograda i nastaviće to da bude.
On je dodao da je gradska uprava ove godine najviše novca izdvojila za Bitef,
dok su manifestacije poput Festa, Džez festivala ili Oktobarskog salona dobile
duplo manji iznos, odnosno, oko sedam miliona dinara.
Kako su organizatori najavili, ove godine pored tradicionalne nagrade Bitefa
"Mira Trailović", biće dodeljena i Specijalna nagrada "Jovan Ćirilov", a u
pripremi su i prateći programi Bitef polifonija, Bitef na filmu i Bitef zona.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
