|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ukupan dug RS veći od 2,6 milijardi evra |
| |
 Ukupan
dug Republike Srpske (BiH) iznosi više od pet milijardi konvertibilnih
maraka (oko 2,6 milijardi evra) ili dva i po godišnja budžeta RS, saopštili
su iz nevladine organizacije Centar civilnih inicijativa (CCI) govoreći o
efikasnosti rada institucija RS.
"Ukupni dug RS dostigao je visinu od dva i po godišnja budžeta. Dug RS
iznosi više od pet milijardi KM, dok je ovogodišnji budžet 2,033 milijarde
KM. Čak četvrtina budžeta za ovu godinu se odnosi na otplatu dugova", rekao
je na konferenciji za novinare u Banjaluci Darko Marić iz CCI.
On je upozorio da je stalno zaduživanje dovelo do toga da ove godine RS za
otplatu dugova mora izdvojiti 2,5 puta veću sumu u odnosu na 2011. godinu.
Prema njegovim rečima, zaduženost je najozbiljniji problem sa kojim se
suočava RS.
CCI je dalje ocenio da je prvih šest meseci ove godine obeležio nastavak
političkih turbulencija, kao i da se sukob vladajuće koalicije i opozicionog
bloka vodi svim sredstvima.
Iz ove nevladine organizacije još su upozorili da je afera kupovine narodnih
poslanika ozbiljno uzdrmala demokratski poredak u BiH i nanela ozbiljnu
štetu institucijama vlasti u RS.
Komentarišući reformsku agendu, koju su podržali svi nivoi vlasti u BiH,
Marić je ocenio da reakcija Saveza sindikata RS na set reformskih zakona
pokazuje da Vlada RS neće lako provesti najavljene ekonomske i socijalne
reforme.
"Pregovori između Vlade RS, Unije poslodavaca i Saveza sindikata o novom
zakonu o radu nisu doneli nikakve rezultate. Sve je izvesnije da će taj
zakon biti usvojen bez saglasnosti partnera u socijalnom dijalogu", smatra
Marić.
On je dalje kazao da aktivnost poslanika u parlamentu RS nije bila posebno
izražena, dodavši da su svi poslanici bili prisutni na svega dve od 23
održane sednice.
"Svega 44 od 83 poslanika su prisustvovala svim sednicama. Ni o jednoj tački
dnevnog reda nije diskutovalo 12 poslanika. U prvih šest meseci ove godine
30 poslanika nije postavilo nijedno pitanje, a nijedan poslanik do sada nije
podneo niti jedan predlog zakonskog rešenja", naveo je Marić.
|
|
U Budvi uhapšeno 12 bivših i sadašnjih funkcionera vlasti |
| |
Crnogorsko državno tužilaštvo
i policija potvrdili su juče da jeu Budvi uhapšeno 13 osoba osumnjičenih da
su oštetili lokalni budžet za 10 miliona evra.
Uhapšeni su sadašnji i bivši funkcioneri Opštine Budva, izvršni direktor
preduzeća "Trejd Junik" Crna Gora, koje je bilo partner lokalne vlasti u
gradnji tržnog centra "TLj Plaza" u Budvi.
Policija traga za jednom osobom.Među uhapšenima su aktuelni gradonačelnik
Lazar Rađenović, menadžerka grada Milena Marović - Bogdanović, savetnik
premijera Aleksandar Tičić, te bivši čelnici budvanske opštine Rajko Kuljača
i Dragan Marović.
Oni su osumnjičeni da su formirali kriminalnu grupu radi sticanja nezakonite
dobiti i moći,saopštio je na vanrednoj konferenciji za medije specijalni
tužilac za organizovani kriminal Milivoje Katnić.
Uhapšeni su odumnjičeni da su prilikom gradnje platoa za koncerte na plaži
Jaz kod Budve, koji je izgrađen uoči nastupa američke pevačice Madone u
Budvi 2008. godine, oštetili lokalni budžet za dva miliona evra, dok su za
osam miliona evra oštetili gradske finansije tokom gradnje tržnog centra "TLj
Plaza" gradskom jezgru.
Taj centar gradilo je preduzeće "Trejd Junik" (Trade Uniljue) Crna Gora,
koje se vezuje za srpskog biznismena Miroslava Latinovića.
Tužilaštvo nije želelo da saopšti više detalja u vezi sa hapšenjima, zbog "interesa
istrage", kao ni to da li je visoki funkcioner vladajuće Demokratske partije
socijalista (DPS) i otac i brat uhapšenih u jučerašnjoj akciji, Svetozar
Marović, predmet interesovanja tužilaštva.
Milena Marović - Bogdanović je kćerka predsednika političkog saveta DPS-a,
Svetozara Marovića, a Dragan Marović je njegov brat.
Konferenciji za medije prisustvovao je i vrhovni državni tužilac Ivica
Stanković, koji je poručio da će se svako ko se ogreši o zakon "naći pred
lice pravde", te da su to danas "jedni, a sutra drugi".
|
|
Islamska država poziva Albance na odmazdu prema Makedoniji |
| |
Teroristička organizacija
Islamska država pozvala je Albance u Makedoniji da se pripreme za borbu u
znak odmazde zbog antiterorističke akcije policije u kojoj je prošle nedelje
uhapšeno devet osoba, prenose makedonski mediji na albanskom jeziku.
Poziv je upućen sa lažnog profila na socijalnim mrežama pod imenom Sejfedin
el Albani, koji navodi da je "došlo vreme za reakciju ISIS na Balkanu,
posebno u Makedoniji".
"Pridružite se i postanite tvrđava naše vere, pridružite se i donesite teror
Krstašima i njihovim podržavaocima", stoji u dopisu koji je objavljen na
socijalnim mrežama.
Pretpostavlja se da iza imena Sejfedin el Albani najverovatnije stoji
albanski državljanin koji je član Islamske države i učesnik rata u Siriji.
Pretnje proverava makedonski MUP, a pomoć u utvrđivanju identiteta osobe
koja ih je uputila policija je zatražila i od bezbednosnih službi iz
susednih zemalja.
|
|
Raste broj tražilaca azila iz Crne Gore u Nemačkoj |
| |
Broj tražilaca azila iz Crne Gore u Nemačku ove godine značajno je povećan i
u prvih šest meseci bio je veći od 2.000, što je za dve trećine više u
odnosu na prošlu godinu, podaci su nemačke Federalne kancelarije za
migracije i izbeglice.
Prema podacima Kancelarije tačan broj tražilaca azila iz Crne Gore je 2.047,
što je značajno više u odnosu na prošlu godinu kada je taj broj iznosio
1.269, prenosi podgorička agencija MINA.
Od obrađenih 749 zahteva za prvih šest meseci, zaštitu je dobilo svega 0,1
odsto tražilaca, dok je 581 odbijeno.
Pozitivne odluke se, kako je objašnjeno iz nemačke kancelarije za migracije,
odnose na tražioce koji su dobili politički azil, izbegličku zaštitu ili su
ostali u Nemačkoj na osnovu klauzule o zabrani proterivanja.
Građani Crne Gore u povećanom broju od početka godine odlaze u Nemačku i
druge države EU gde traže azil, a procene nevladinih organizacije govore da
se u proteklih nekoliko meseci iselilo skoro 6.000 građana.
Uglavnom odlaze stanovnici siromašnijeg severa koji imaju rođake i
prijatelje u Nemačkoj, Luksemburgu i drugim zemljama Unije.
Nemačka ambasadorka u Crnoj Gori Gudrun Štajnaker je u više navrata rekla da
će svi tražioci azila biti vraćeni i pozvala crnogorske državljane da se ne
iseljavaju.
Vlasti Nemačke su 7. avgusta ove godine objavile video kojim poručuju
migrantima s Balkana da su im vrlo slabe šanse da dobiju azil u toj zemlji i
da će im biti naplaćeni troškovi deportovanja.
Četvorominutni video koji će biti prikazan u Albaniji, Bosni i Hercegovini,
na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, prikazuje ukrcavanje migranata
u policijski autobus, a potom njihovo prebacivanje u avion koji ih vraća u
zemlje iz kojih su došli.
Nemačke vlasti se nadaju da će na ovaj način zaustaviti priliv azilanata iz
jugoistočne Evrope.
Premijeri Crne Gore, Albanije i Kosova su nedavno tražili da te zemlje
dobiju status "zemalja sigurnog porekla" čime bi bila isključena mogućnost
dobijanja azila za građane tih država.
Srbija, BiH i Makedonija prošle godine su proglašene takvim državama.
|
|
Podgorica žali što joj je Rusija uvela sankcije |
| |
Crnogorska vlada izrazila je
žaljenje zbog odluke vlade Rusije da zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda,
sirovina i hrane iz Crne Gore, i saopštila da u ovom trenutku ne raspolaže s
listom proizvoda na koje se današnja odluka odnosi.
"Vlada Crne Gore ostaje opredeljena da s Rusijom održava politički dijalog i
gradi sadržajne odnose u svim oblastima od obostranog interesa, aktivno se
zalažući da razlozi koji su doveli do uvođenja restriktivnih mera od strane
Evropske unije, kojima se pridružila i Crna Gora kao zemlja kandidat za
članstvo u EU, budu rešeni u najskorije vreme", navedeno je u saopštenju.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je rezoluciju o proširenju
prehrambenog embarga na Albaniju, Crnu Goru, Island i Lihtenštajn, a uvedeni
su i posebni uslovi za Ukrajinu.
Zabrana uvoza prehrambenih proizvoda je proširena, kako objašnjava agencija
Interfaks, na zemlje izvan Evropske unije koje su podržale zapadne sankcije
protiv Rusije.
"Sada su zemljama Evropske unije, Australije, Kanada, Norveške i SAD iz
kojih je u avgustu prošle godine zabranjen uvoz nekih poljoprivrednih
proizvoda, dodat niz zemalja, konkretno, Albanija, Crna Gora, Island i
Lihtenštajn i posebni uslovi za Ukrajinu", rekao je ruski premijer, i
podsetio da su se te zemlje ranije pridružile odluci EU o produžetku
sankcija protiv Rusije.
Prema podacima Monstata, izvoz Crne Gore u Rusiju je za prvo polugodište
iznosio 1,2 miliona evra dok je u istom periodu prošle godine bio 2,4
miliona.
Iz Ministarstva poljoprivrede Crne Gore je pre dva dana saopšteno da je za
trećinu opao izvoz poljoprivrednih proizvoda, a najviše svinjskog mesa, ali
nisu mogli da preciziraju da li je to zbog mera Rusije.
Nakon prošlogodišnjih sankcija za izvoz mesa, vino je sada najznačajniji
proizvod na tom tržištu.
Iz Plantaža je, međutim saopšteno da je prepolovljen izvoz vina u Rusiju
koji je iznosio milion boca pića, ali to ne povezuju sa "pogoršanjem" odnosa
na relaciji Moskva-Podgorica, već zbog problema sa distributerom koji su
imali i pada kursa rublje u odnosu na evro.
|
|
U Makedoniji najviše migranata iz Sirije |
| |
Velika većina migranata koja prolazi kroz Makedoniju došla je iz Sirije.
Makedonija je migrantima s Bliskog istoka u prolazu kroz zemlju od 19. juna
izdala više od 31.000 potvrda o nameri da zatraže azil, što im omogućava 72 sata
legalnog boravka.
Skopski mediji prenose da su najveći broj potvrda o nameri da zatraže azil
dobili su državljani Sirije - 24.712, zatim Avganistana - 1.990, Iraka - 1.665 i
Pakistana - 1.074.
Samo juče je makedonski MUP izdao 909 potvrda o nameri za traženje azila.
Od 19. juna, kada je stupila na snagu dopuna Zakona o azilu prema kojoj migranti
s Bliskog istoka koji prolaze kroz Makedoniju imaju pravo da traže potvrdu o
nameri da zatraže azil, što im omogućava 72 sata legalnog boravka, izdate su
31.774 takve potvrde.
Najveći broj izbeglica potvrdu o nameri da zatraže azil koriste samo da bi
legalno prošli kroz Makedoniju i nastavili dalje, preko Srbije, do razvijenijih
zemalja Evropske unije koje su im krajnja destinacija.
|
|
U Sloveniji se smanjio broj stanovnika |
| |
Slovenija je u aprilu ove
godine imala 2.061.952 stanovnika, odnosno 922 čoveka ili 0,1 odsto manje manje
nego mesec pre, saopštio je statistički zavod.
S druge strane, broj stranih državljana povećao se za hiljadu ljudi, odnosno za
jedan odsto. Stanovništvo Slovenije je 1. aprila činilo 1.021.819 muškaraca i
1.040.133 žene, čije učešće iznosi 51,3 odsto i već niz godina opada.
Među stranim državljanima je bilo 33,9 odsto žena i za poslednje četiri godine
se taj postotak povećao za 4,5 odsto.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
