|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ideja o zajedničkom Danu sećanja na žrtve regiona |
| |
 Ministar
spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je inicijativa premijera
Srbije o ustanovljavanju zajedničkog Dana sećanja na žrtve regiona zasnovanu
na ideji pomirenja, saradnje u regionu i zajedničkog interesa koja pokazuje
novu koncepciju srpske politike.
"Međutim, ta ideja se sigurno ne uklapa u koncepciju onih koji godinama
govore da su Srbi glavni krivci za sve ono što se desilo, da su Srbi
zločinci i svi ostali nedužne žrtve. Da je ta ideja došla od neke druge
države, možda bi se o njoj razgovaralo na drugačiji način", rekao je Dačić u
intervjuu RTS-u.
"Ko još pita države regiona, zar cilj nije bio da se razbije Jugoslavija na
što više manjih država čiji se glas uopšte ne čuje? Naša koncepcija je sada
upravo drugačija. Koliko decenija mi treba da optužujemo jedni druge za
događaje u prošlosti, dajte da napravimo jedan korak dalje, da idemo ka
budućnosti", rekao je Dačić i poručio da onaj kome je prošlost jedina
budućnost, neće imati nikakvu budućnost.
Ministar spoljnih poslova Srbije rekao je i da su UN prištinskim vlastima
odgovorile da neće proslediti njihov zahtev za člansvo u Unesku, jer to nije
u okviru mandata UNMIK-a, niti UN koji se bazira na Rezoluciji 1244 Saveta
bezbednosti.
"Nakon toga su se kosovske vlasti direktno obratile Unesku bez UN. Sada je
na potezu generalna direktorka Uneska Irina Bokova kojoj je to pismo,
odnosno zahtev upućen. Za sada to nikome nije dostavljeno, niti ta
informacija kruži u institucijama Uneska ili UN", rekao je Dačić i poručio
da Srbija ne može mirno da gleda da neko otima srpsku kulturnu baštinu i
zbog toga će se obratiti svima.
"Nije ovde u pitanju sad neka pobeda Srbije, pa smo mi kao dobili prvu rundu,
bitka se nastavlja, ali UN su odbile da stanu iza predloga da Kosovo postane
članica Uneska. To je za nas strateški važno zato što je reč o Rezoluciji
1244", rekao je Dačić.
Upitan šta Srbija može da uradi da spreči direktan ulazak Kosova u Unesko
budući da se vrlo lako to može desiti, jer je u izvršnom odboru od 58
članica 33 priznalo Kosovo i Metohiju, Dačić je rekao da sada treba pratiti
na koji način će generalna direktorka Uneska reagovati na ovakav zahtev,
kome će se obratiti, kako će se to pravno utemeljiti.
Prema njegovim rečima, do sada nije bilo ovakvih slučajeva u Unesku.
"Srbija gde god može da spreči jednostrane akte, ona to radi, tamo gde ne
može, mi izražavamo protivljenje svemu tome. Zato govorimo da sve zemlje
treba da znaju za šta glasaju, ako im navedemo sve podatke šta je sa srpskom
kulturnom baštinom koja je pod zaštitom Uneska, ako pogledaju kako su se
odnosili prema crkvama - palili ih, lomili krstove, pa neka se svaka zemlja
odredi sama", rekao je Dačić.
Upitan da je Vladi Srbije upućen spisak od 10 ambasadora koji bi trebalo da
stupe na ambasadorske funkcije Dačić je naveo da "imena onih koji se
predlažu za ambasadore ne objavljuju dok se ne dobije agreman od zemalja
domaćina".
"Promenila su se vremena. Ne zavisi od toga kakvog ambasadora, imate već
zavisi od toga kakvu imate vlast u zemlji. Sigurno da ambasador u Hrvatskoj
neće rešiti probleme između Srbije i Hrvatske. Isto tako najbolje moguće
odnose smo s Nemačkom ostvarili u vreme kad nismo imali ambasadora, a to
znači da su se vremena promenila", rekao je Dačić o ambasadorima koji če
nakon tri godine otići u Berlin, Atinu i Zagreb.
|
|
Uskoro razgovori sa MMF o povećanju plata i penzija |
| |
Premijer Srbije Aleksandar
Vučić je najavio da će sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja
u Beograd dolazi 20. avgusta, razgovarati o povećanju penzija i plata u
javnom sektoru, ali da to ne sme da ugrozi javne finansije i budžet Srbije.
"Mislim da tu neće biti problema jer ja nisam široke ruke po tom pitanju",
kazao je Vučić novinarima prilikom obilaska Aerodroma "Nikola Tesla" u
Beogradu.
Napomenuo da je, pri odlučivanju o povišicama za zaposlene u javnom sektoru
i penzionere, neophodno voditi računa o stanju državnog budžeta i javnim
finasijama i da u tome ne sme biti široke ruke.
"Tražićemo povećanje plata i penzija, ali nikako nećemo dopustiti da bude
ugroženo stanje javnih finansija i budžet", rekao je Vučić.
Vučić je ranije rekao da su se stekli uslovi da do kraja ove godine budu
povećane plate 360.000 ljudi u prosveti, zdravstvu, vojsci, policiji i
socijalnim radnicima, kao i penzije.
Plate u javnom sektoru i penzije su, po sporazumu sa MMF-om, smanjene od
novembra 2014. godine, za oko 10 odsto, a bilo je predviđeno da se te
isplate ne povećavaju do kraja 2017. godine.
|
|
Obeležena godišnjica Mišarske bitke |
| |
U selu Mišar, nedaleko od
Šapca, juče je obeležena 209. godišnjica Mišarske bitke, najznačajnije
pobede u Prvom srpskom ustanku.
Vence na spomenik Karađorđu i mišarskim junacima položili su predstavnici
Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Vojske Srbije,
lokalne samouprave i zadužbinskih društava.
Pomoćnik ministra Milan Popović rekao je okupljenima da je zajednička
obaveza sećanje na mišarske junake.
U boju na Mišaru, prema podacima Austrougarske, učestvovalo je 9.000 srpskih
ustanika i 40.000 turskih vojnika koje je predvodio Sulejman Paša-Skopljak.
Turska je u tom boju i kasnijem povlačenju izgubila 12.000 vojnika.
Brojčanu nadmoć turske vojske Krađorđe je prevladao korišćenjem
fortifikacijskih objekata i taktikom uvođenja konjice popa Luke Lazarevića.
|
|
12 godina od ubistva i ranjavanja dece u Goraždevcu |
| |
U crkvi Presvete Bogorodice u
Goraždevcu, na Kosovu, juče je služen pomen Ivanu Jovoviću (19) i Panteliji
Dakiću (12), ubijenim pre 12 godina, kada su i dalje nepoznate osobe iz
automatskog oružja pucale na grupu srpske dece dok su se kupali u reci.
Za taj zločin na Bistrici, u kome su teško ranjeni jo Đorde Ugrenović (20),
Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13), još niko
nije odgovarao, a Euleks je usled nedostataka dokaza, zatvorio istragu koju
je po dolasku na Kosovo preuzeo od UNMIK-a.
Parastosu za stradale je služio episkop raško-prizrenski Teodosije,
uzprisustvo zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Željko Jović,
zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović, kosovski ministar za zajednice
i povratak Dalibor Jevtić, kao i predstavnici Liste Srpska.
Nakon parastosa, Jović i vladika Teodosije obišli su grobove ubijenih dečaka
i spomenik žrtvama stradalim u NATO bombardovanju 1999, kao i deci stradaloj
na Bistrici.
Početkom jula, u seriji napada na povratnike u Klini i incidenata u
Goraždevcu, nepoznate osobe bacile su molotovljev koktel na to spomen
obeležje čime je, po oceni Eparhije raško prizrenske, porodicama koje su
izgubile bližnje u vreme rata i u masakru na Bistrici 2003. godine, nanet
dodatni bol.
Napadači na srpsku decu koja su se kupala na reci 500 metara od centra sela,
nikada nisu nađeni uprkos obećanju tadašnjeg šefa UNMIK policije da će "prevrnuti
svaki komad zemlje kako bi našao ubice", a nije pomogla ni nagrada od milion
evra koju je ponudio UNMIK.
UNMIK je posle napada u Goraždevcu saopštio da je "nepoznat broj ljudi iz
žbunja otvorio vatru iz "kalašnjikova" na 50-ak dece i mladih, većinom Srba
iz goraždevačke enklave". Kosovska policija saslušala je 75 svedoka, među
kojima su bila i ranjena deca. Pretresla je 100 kuća.
Očevi ubijenih dečaka tvrde da se zna ko je pucao na Ivana i Panteliju i da
su to rekli i Kforu. Ubistvo dece osudili su domaći i strani zvaničnici, a
tim povodom održana je i hitna sednica Saveta bezbednosti UN.
U Goraždevcu danas živi manje od 1.000 Srba, što je trećina od broja od pre
1999. godine. Ubistvo u Goraždevcu, spada u jedan od četiri najveća zločina
nad Srbima od dolaska međunarodne misije u Pokrajinu.
Ubice su ostale nekažnjene kao i u tri ostala zločina - u Starom Grackom,
Obiliću i kod Podujeva. U Starom Grackom ubijeno je 14 žetelaca, u Obliću
porodica Stolić, a kod Podujeva 12 putnika autobusa "Niš ekspresa" koji je
dignut u vazduh.
|
|
Sedište Specijalnog suda Kosova možda u Holandiji |
| |
Država-domaćin Specijalnog
suda Kosova još nije određena, ali se najviše pominje mogućnost da to bude
Holandija, piše Koha ditore.
Prema pisanju lista, predstavnici Holandije navode da o tome nisu
pregovarali sa Kosovom već Evropskom unijom.
Zvanična Priština odbila je da se izjasni o ulozi koju ima u procesu
pregovora o tome gde će biti sedište tog suda, a ministar pravde Kosova
Hajredin Kuči juče je izjavio da o tome nema informacija.
Stručnjaci za pravo izrazili su bojazan da Kosovo neće imati nikakvu ulogu u
tom procesu, pošto se u amandmanu 24 na ustav Kosova navodi da Specijalni
sud može pregovarati sa drugim zemljama u vezi sa sedištem i funkcionisanjem
van Kosova.
Očekuje se da Specijalni sud pre odluke o sedištu počinje da ostvaruje svoja
ovlašćenja u vezi sa sklapanjem međunarodnih sporazuma.
List navodi da je u kancelariji Evropske unije u Prištini rečeno da će
predstavnici vlasti u Prištini biti deo pregovora o sedištu suda.
Dren Doli iz grupe za pravne i političke studije rekao je da se postavlja
pitanje ko može u ime Kosova da potpiše i ratifikuje međunarodne sporazume
za koje se u Ustavu kaže da su isključiva nadležnost Skupštine Kosova.
"Pitanje je i da li amandman može isključiti nadležnosti koje u pregovorima
(o sedištu suda) imaju predsednica Kosova, premijer, ministar spoljnih
poslova", dodao je on.
Doli je ocenio da niko sem Skupštine nema pravo da ratifikuje međunarodne
sporazume i da je samo predsednica Kosova na predlog Vlade nadležna da
odlučuje o sadržaju i ekipi koja će voditi pregovore.
|
|
Saljihu: Najviše optužnica iz perioda posle rata |
| |
Profesor međunarodnog
krivičnog prava Ismet Saljihu ocenio je da će najveći broj optužnica u
Specijalnom sudu u Prištini biti iz perioda posle okončanja rata na Kosovu,
dok će broj optuženih za zločine u vreme sukoba biti manji.
U interviju za dnevnik Epoka e re on je rekao da bi u slučaju da kosovska
Skupština ne usvoji zakon o Specijalnom sudu došlo do prekida procesa
uključenja Kosova u Evropsku uniju i međunarodne organizacije i da će
formiranje suda omogućiti dalji napredak Kosova.
Saljihu je rekao da je formiranje Specijalnog suda rezultat neuspeha Unmika,
Euleksa i nadležnih institucija Kosova, u čijoj su isključivoj nadležnosti
bila teška krivična dela.
"Misije Unmik i Euleks za glavni cilj imale su stvaranje pravne države na
Kosovu, tako da je to njihov neuspeh, ali u određeno meri i naš, naših
pravosudnih organa", rekao je Saljihu.
On je ocenio da Kosovo treba da porodicama optuženih pomogne i omogući im
posete, ali je dodao da sumnja da će država preuzeti na sebe da plaća
međunarodne advokate koji traže izuzetno velike honorare.
|
|
Đurić traži angažovanje UNMIK-a i Euleksa u slučaju Ivanović |
| |
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić zatražio je od od šefa
UNMIK-a Farida Zarifa i šefa Euleksa Gabriela Meučija da se angažuju kako bi
Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću bilo omogućeno da se brane sa
slobode.
On je Zarifa i Meučija pozvao da, ne dovodeći u pitanje načelo nezavisnosti
sudstva, hitno preduzmu mere iz svoje nadležnosti i iskoriste sva formalna i
neformalna sredstva kako bi se ostvarila osnovna ljudska prava i slobode
pritvorenih i izbegla destabilizacija klime na Kosovu i Metohiji.
Kako je saopštila Kancelarija za Kosovo i Metohiju Đurić je u pismu istakao
da je Ivanoviću i Delibašiću pritvor još jednom produžen "mimo svake pravne
logike, i da je reč o procesno i politički sasvim jedinstvenoj situaciji
koja zahteva i iznimnu reakciju".
On je podsetio na sve ranije dopise Kancelarije za Kosovo i Metohiju u
kojima su izneti argumenti za puštanje Ivanovića i Delibašića da se brane sa
slobode i predočene garancije Vlade Srbije da će oni do kraja postupka biti
dostupni Euleksu,
Đurić je podsetio da je pravosudni sistem na Kosovu pod nadzorom Euleksa
"koji je prilici da gradi, ili da ruši svoj kredibilitet", kao i da su
Beograd i Priština uz posredovanje i garancije EU postigli sporazum o
pravosuđu čija puna implementacija tek predstoji.
"Biće veoma teško uspostaviti poverenje srpske zajednice u pravosudni sistem
na KiM, ukoliko se ne pronađe rešenje u ovom predmetu, budući da čitava
srpska zajednica na KiM i profesionalna javnost u Srbiji osporavaju
kriterijume na osnovu kojih je Ivanoviću i Delibašiću produžen pritvor",
naveo je Đurić.
Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović pritvoren je krajem januara
2014. godine, a odlukom Međunarodnog veća sudija pritvor mu je produžen do
6. oktobra. Zbog odbijanja sudskog veća da mu omogući da se brani sa
slobode, Ivanović je stupio u štrajk glađu 7. avgusta.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
