|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Građani EU bace 22 miliona tona hrane |
| |
U Evropskoj uniji se godišnje baci 22 miliona tona hrane koja
može da se konzumira, a u tome prednjači Velika Britanija, pokazala je
studija istraživačkog centra pri Evropskoj komisiji.
U Velikoj Britaniji se dnevno baci hrane u težini konzerve pasulja po
stanovniku, dok se hrana najmanje baca u Rumuniji gde bačena količina
odgovara težini jabuke po osobi dnevno, pokazalo je istraživanje čiji su
rezultati objavljeni u časopisu Invajronmental riserč leters (Environmental
Reserach Letters).
Istraživanje koje je sproveo Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske
komisije, obuhvatilo je šest od 28 članica EU - Holandiju, Dansku, Finsku,
Nemačku i Rumuniju, u periodu 1996-2005, piše danas portal EurAktiv Srbija.
Istraživač JRC-a Dejvi Venam (Davy Vanham) rekao je da u EU može da se
iskoristi 80 odsto bačene hrane.
"To ne samo da će uštedeti dosta novca potrošačima, već i lokalnim vlastima
koje moraju da plaćaju sakupljanje i tretman otpada. Pritom, to će uštetedi
velike količine vode i sprečiti ispuštanje reaktivnog azota, ali i sačuvati
prirodne resurse, poput fosfora, zemljišta i energije", dodao je on.
U EU se po stanovniku godišnje ukupno baca između 55 i 190 kilograma hrane,
a u proseku 123 kilograma, što je oko 16 odsto ukupne hrane koja dođe do
potrošača, utvrđeno je istraživanjem.
Ukupno 97 kilograma bačene hrane po stanovniku godišnje može se spasiti. To
se odnosi na jestivi deo koji nije konzumiran, dok ostaci poput kostiju,
ljuski od jaja ili kora od voća i povrća spadaju u deo čije se bacanje ne
može izbeći.
Procenjuje se da se godišnje po stanovniku baci između 45 i 153 kilograma
hrane koja se može konzumirati.
Pritom, ako se od 45 kilograma minimlna količina koja otprilike odgovara
jednoj jabuci dnevno, pomnoži sa brojem stanovnika EU, dobija oko 22 miliona
tona bačene i dalje jestive hrane godišnje.
Maksimalna godišnja količina od 153 kilograma po stanovniku odgovara
količini od 420 grama dnevno što je težina manje vekne hleba, a kada se to
pomnoži sa brojem stanovnika dobija se 75 miliona tona godišnje.
Ljudi najčešće bacaju voće, povrće i cerealije zbog kratkog veka trajanja,
ali je meso to koje sadrži najveće količine azota i vode.
"U proizvodnji mesa više se troše resursi tako da i mala sačuvana količina
bačene hrane može imati veliki efekat u očuvanju resursa", kaže Venam.
|
|
Hakeri i brokeri prevarom zaradili 100 miliona dolara |
| |
Međunarodna mreža hakera i brokera optužena je u SAD da su upadima u
kompjutere novinskih agencija specijalizovanih za poslovne vesti zaradili
100 miliona dolara.
Hakeri su čitali vesti pre njihovog objavljivanja i zatim trgovali tim
informacijama na Vol stritu.
Američke vlasti su saopštile da je to najveća prevara te vrste za koju je
podignuta optužnica, po broju učesnika, količini hartija od vrednosti kojima
je nezakonito trgovano i po ostvarenoj zaradi.
Krivične prijave podnete su protiv devet ljudi u SAD i Ukrajini, a Komisija
za hartije od vrednosti i berze pokrenula je građanski postupak protiv još
23 pojedinca i kompanije iz SAD, Rusije, Ukrajine, Francuske, Malte i Kipra.
Dvojica Ukrajinaca su hakeri, a šestorica optuženih, od kojih petorica iz
SAD, su brokeri. Njihov deo zarade bio je 30 miliona dolara. Predsednica
Komisije Meri Džo Vajt izjavila je da ovaj slučaj ilustruje koliko je
finansijski svet izložen opasnosti sajbernapada.
Od 2010. do maja ove godine hakeri su imali pristup više od 150.000
informacija koje je trebalo da objave servisi za poslovne vesti Marketvajerd
iz Toronta, Pi-ar Njuzvajer iz Njujorka i Biznisvajer iz San Franciska.
Optuženi su zatim za trgovinu na berzama koristili oko 800 tih vesti pre
nego što su objavljene, nekada i tri dana pre objavljivanja.
Vesti od zaradi ili druge pozitivne novosti o jednoj kompaniji mogu da budu
uzrok rasta vrednosti njenih akcija, dok negativne informacije mogu da
dovedu da pada vrednosti. Hakerima je bilo plaćeno na osnovu zarade koju su
ostvarili brokeri. Za najteže tačke optužnice predviđeno je do 20 godina
zatvora.
|
|
Epidemija ebole može biti pobeđena |
| |
Direktorka Svetske
zdravstvene organizacije (SZO) Margaret Čan izjavila je da epidemija
smrtonosnog virusa ebole u Zapadnoj Africi može biti pobeđena do kraja ove
godine ukoliko ne bude novih slučajeva obolelih.
Ona je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, rekla da nisu
zabeleženi novi slučajevi obolelih od ebole u Liberiji, kao i da su tokom
poslednje dve nedelje zabeležena samo tri nova slučaja u Sijera Leoneu i
Gvineji, što je najmanji broj u ovoj godini.
"Istovremeno, moram da upozorim na lažan osećaj sigurnosti", kazala je
Margaret Čan.
Prema podacima SZO-a, od ebole je do sada umrlo 11.280 osoba, a Čanova je
epidemiju ebole opisala kao "daleko najveću, najdužu i najtežu do sada".
Ebola ili hemoragična groznica je veoma zarazno virusno oboljenje koje
izaziva četiri ili pet poznatih virusa.
Oboleli dobijaju groznicu praćenu bolovima u mišićima, naglim rastom
temperature, glavoboljom i slabošću organizma, a ponekad i krvarenjem. Ebola
se prenose direktnim kontaktom s krvlju i telesnim izlučevinama pacijenta.
Virus je dobio ime po reci Eboli u Kongu, gde je 1976. godine prvi put
otkriven i identifikovan.
|
|
AI traži dekriminalizaciju prostitucije širom sveta |
| |
Međunarodna organizacija za
ljudska prava Amnesti internešnal (AI) zatražila je da se prostitucija
potpuno dekriminalizuje širom sveta kao najbolji način za zaštitu prava
seksualnih radnica.
Ta organizacija je saopštila da je na jučerašnjem glasanju u Dablinu
promenila stav o prostituciju i da se zalaže za "opštu dekriminalizaciju
svih aspekata seksualne industrije, gde su usluge pružaju uz saglasnost obe
strane", ali je to naišlo na osudu nekih grupa za zaštitu prava žena.
Amnesti navodi da studije pokazuju da je dekriminalizacija najbolji način za
zaštitu prava seksualnih radnica, dok Koalicija protiv trgovine ženama (The
Coalition Against Trafficking in Njomen) tvrdi da će potpuno legalizacijom
makroi imati legalan biznis u koji će uvlačiti ranjive osobe.
Zajedno s grupama za prava žena, odluci Amnestija usprotivile su se i
poznate glumice Meril Strip, Anđela Baset, Selma Bler, Kler Dejns, Lise
Kudrou i druge.
Amnesti se, međutim, pridružio uticajnim organizacijama koje se zalažu za
potpunu dekriminalizaciju među kojima su Svetska zdravstvena organizacija (SZO),
Program UN za borbu protiv side UNAIDS i vodeći medicinski časops Lanset
(The Lancet). Te grupe smatraju da stigma i kriminalizacija koje okružuju
prostituciju onemogućavaju da se zaustave zlostavljanje, trgovina ženama i
širenje side.
Odluka Amnestija je donesena u Dablinu gde je učestvovalo 400 delegata iz 70
zemalja.
Generalni sekretar Amnestija Salil Šeti rekao je da je prostitucija kao
ključno pitanje ljudskih prava veoma složeno i da Amnesti da se ono rešeava
iz perspektive međunarodnih standarda ljudskih prava.
U peticiji Koalicije protv trgovine ženama se navodi da je "neshvatljiv"
predlog Amnestija koji je protivan reputaciji te organizacije.
Protivnici potpune legalizacije prostitucije pozivaju na "švedski model" u
kojem je prodaja seksa legalna, ali je kupovina kažnjiva velikim novčanim
kaznama ili zatvorom do šest meseci.
Zagovornici opšte legalizacije, međutim, navode da kažnjavanje samo kupovine
seksa mušterije gura u podžemlje. Iako je prostitucija u Švedskoj legalna,
ona je i dalje stigmatizovana.
Neke prostitutke, na primer, imaju probleme sa stanodavcima, koji mogu biti
kaženjeni za podvođenje ako se prostitucija odvija u njihovom vlasništvu,
navodi list Indipendent.
|
|
Maduro optužuje SAD za planiranje sabotaže |
| |
Predsednik Venecuele Nikolas
Maduro optužio je SAD da planiraju destabilizaciju njegove socijalističke
vlade.
Maduro je rekao da je vojska SAD postavila svoje agente u ambasadi Karakasu
kako bi organizovali plan za sabotiranje privrede i podsticanje nasilja.
Predsednik Venecuele je rekao da će u narednima danima predstaviti dokaze o
svojim tvrdnjama o "Planu lešinar".
Američki Stejt department je prošle nedelje pozvao venecuelanske zvaničnike
da ukinu zabranu koja spečava istaknute kritičare vlade da se kandiduju na
izborima 6. decembra, na šta je venecuelansko ministarstvo spoljnih poslova
odgovorilo da Vašington pokušava da se meša u suverena pitanja zemlje.
|
|
Počeo da radi prvi reaktor u Japanu posle 4 godine |
| |
Prvi nuklearni reaktor ponovo
je u utorak pušten u rad, više od četiri godine od nesreće u Fukušimi koja
je dovela do obustave rada svih nuklearnih postrojenja u Japanu, javile su
svetske agencije. "Reaktor broj jedan centrale Sendai pušten je rad u 10.30
po lokalnom vremenu", saopštila je japanska elektrokompanija Kijuši.
Japanski premijer Šinzo Abe izjavio je da bezbednost okoline mora da bude
prioritet u ponovnom puštanju u rad nuklearnih centrala u zemlji.
Protivnici nuklearne energije okupili su se ispred centrale i najavili da će
isti skup biti održan ispred rezidencije japanskog premijera u Tokiju.
Reaktor Sendai zatvoren 10. maja 2011. godine, dva meseca posle havarije u
Fukušimi.
Tri reaktora u Fukušimi oštećena su u razornom zemljotresu i cunamiju koji
je Japan pogodio u martu 2011. godine.
Havarija je izazvala zračenje koje i dalje kontaminira vodu, vazduh i
zemljište u okolini postrojenja. U toj nuklearnoj elektrani nijedan reaktor
ne radi već četiri godine.
|
|
Otvorena granica između Kirgistana i Kazahstana |
| |
Kirgistan koji je 6. avgusta
postao članica Evroazijske ekonomske unije, juče je otvorio granicu prema
Kazahstanu i ukinuo carinu između dve zemlje.
Predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev je na ceremoniji u gradu Čorpom Ati
izrazio zadovoljstvo zbog tog "istorijskog događaja".
Na ceremoniji je bio i njegov kazahstanski kolegaNursultan Nazarbajev koji
je Kirgistanu poželeo "sreću i uspeh" i naglasio da će otvaranje granice
poboljšati odnose dve zemlje.
Kirgistan je 6. avgusta zvanično ušao u Evroazijsku ekonomsku uniju, u kojoj
su već Rusija, Jermenija, Belorusija i Kazahstan. Bivša sovjetska republika
je u decembru potpisala sporazum o pristupanju, ali je morala da sačeka da
ga ratifikuju četiri članice Unije. Evroazijska ekonomska unija zvanično je
počela da postoji 1. januara 2015. godine, a cilj je jačanje saradnje četiri
zemlje.
Kirgistan je 1998. godine bio prva zemlja među bivšim sovjetskim republikama
koja je postala članica Svetske trgovinske organizacije. Ulazak Kirgistana u
Evroazijsku ekonomsku uniju trebalo bi da pojednostavi administrativne
procedure između te zemlje i Rusije, gde rade mnogi kirgistanski državljani.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
