|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Planeta Zemlja tuče rekorde u globalnom zagrevanju |
| |
Američka Nacionalna administracija za okean i atmosferu
saopštila je su temperature u avgustu, celog leta i prvih osam meseci 2015.
godine potukle sve globalne rekorde u toploti.
Ovo je peta uzastopna sezona koja se smatra rekordno toplom. Avgust je
takođe četvrti uzastopni rekordno topli mesec.
Meteorolozi kažu da će 2015. godina gotovo izvesno nadmašiti 2014. godinu
kao rekordno toplu otkako su merenja počela, 1880. godine.
Od početka novog milenijuma, Zemlja je mesečne toplotne rekorde postavila 20
puta, a na sezonskom nivou - 11 puta.
Naučnici ovu pojavu pravdaju kombinaciju klimatskih promena koje je
uzrokovao čovek i prirodnog fenomena zvanog El Ninjo.
Avgustovski rekord je probijen za šestinu stepena Celizijusovih, a letnji
rekord za petinu stepena.
|
|
Više od 500.000 migranata došlo u EU do kraja avgusta |
| |
Više od 500.00 migranata prešlo je spoljne granice Evropske
unije od januara do avgusta ove godine, dok ih je cele 2014. godine bilo
280.000, saopštila je Agencija za zaštitu granica EU, Fronteks, ali i dodala
da je moguće da su neki migranti registrovani dva puta.
Dolazak migranata raste već pet meseci, a avgusta ih je u EU ušlo 156.000.
Agencija je dodala da je veliki broj ljudi na granici Srbije i Mađarske već
registrovan pre nekoliko nedelja po dolasku iz Turske u Grčku.
Na grčkim ostrvim takođe je zabeležen rekordan broj migranata u avgustu -
88.000 ljudi, odnosno jedanaest puta više nego u istom mesecu 2014. godine.
Blizu tri četvrtine ljudi koji stižu iz Turske su Sirijci.
Fronteks je predložio slanje dodatnog osoblja da pomogne registrovanje
migranata na grčkim ostrvima Kos i Lezbos koja su posebno pogođena, rekao je
direktor agencije Fabris Leđeri, navodi se u saopštenju.
Fronteks navodi da migranti koji stižu u Tursku govore da su krijumčari sve
agresivniji i svirepiji, da ne obraćaju pažnju na sve lošije vreme i
primoravaju migrante da se ukrcavaju u pretrpane gumene čamce da bi izvukli
što veći profit od svakog prelaska.
Veliki broj migranata koj istiže u Grčku nastavljaju put ka Mađarskoj gde je
njihov broj zabeležen na granici sa Srbijom uvećan dvadeset puta, i dostigao
je 52.000 ljudi u avgustu, a od početka godine stiglo je ukupno više od
155.000 ljudi.
S druge strane, u Italiju je stiglo 13.000 migranata u avgustu, što je skoro
upola manje nego u istom mesecu prošle godine. Većina dolazi iz Eritreje i
zemalja podsaharske Afrike, preko Libije. Sve veći broj dolazi i preko
Turske.
Fronteks dodaje da je ove godine na Sredozemnom moru spaseno 106.000
migranata, što je šest odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Većina akcija spasavanja bila je bliže pomorskoj granici Libije, nego
granici zemalja EU.
|
|
Ulaznica za procesiju pape nekoliko hiljada dolara |
| |
Njujorški zvaničnici i kardinal Timoti Dolan osudili su
preprodaju ulaznica za procesiju poglavara Rimokatoličke crkve Franje tokom
njegove predstojeće posete SAD.
Za procesiju u njujorškom Central parku 25. septembra, koju će predvoditi
papa Franja, gradske vlasti podelile su lutrijom 80.000 ulaznica.
Potom su se te ulaznice pojavile na sekundarnom tržištu, kao što je
aukcijski sajt Ibej, s cenom od nekoliko hiljada dolara.
Njujorški kardinal Timoti Dolan rekao je da su ulaznice s razlogom besplatne,
da bi što više ljudi dobilo priliku da učestvuje u papinoj poseti,
uključujući siromašnije.
Senator Čak Šumer pohvalio je odluku Ibeja da zabrani prodaju ulaznica za
papinu procesiju.
|
|
Evropljani smatraju da žene nisu za nauku |
| |
Skoro sedam od 10 stanovnika EU smatra da žene nemaju kapacitet
da postanu naučnice visokog nivoa, pri čemu mišljenje dele i muškarci i žene,
pokazalo je istraživanje francuskog instituta Opinion vej, koje pokazuje da
je reč o upornim predrasudama.
U istraživanju koje je sprovedeno u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji,
Francuskoj i Italiji za fondaciju Loreal 66 odsto žena i 67 odsto muškaraca
je ocenilo da žene nemaju mogućnosti za vrhunske naučnike, a samo 33 odsto
ispitanika ocenilo je da ženama ne nedostaje ništa da bi ostvarile uspeh u
ovoj oblasti.
"Predrasude prema ženama su veoma uporne", istakao je predsednik Opinion
veja Ig Kaznav u razgovoru za AFP.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, region u kojem je najveći udeo žena među
istraživačima su Latinska Amerika i Karibi (45,2 odsto), dok je Evropa na
drugom mestu (34 odsto), pri čemu u Evropi prednjače istočnoevropske i
baltičke zemlje - Letonija sa 52,4 odsto, a slede Makedonija, Litvanija,
Monako i Bugarska, dok je Srbija na šestom mestu sa 47,4 odsto.
Evropska komisija organizuje i kampanje za podsticanje devojaka i žena da se
bave naukom.
Od zemalja obuhvaćenih istraživanjem Opinion veja, Nemačka je na
pretposlednjem, 40. mestu na listi Uneska sa udelom od 24,9 odsto, Italija
na 28. mestu sa 33,8 odsto, Velika Britanija na 21. mestu sa 37,9 odsto žena
među istraživačima, a Španija je tik ispred sa 38,1 odsto.
Najveće predrasude imaju Nemci kojih 71 odsto smatra da žene nisu sposobne
za visok nivo u nauci, slede Italijani (70 odsto), pa Francuzi i Britanci
(64 odsto) i Španci (63 odsto).
Svaki četvrti ispitanik ocenio je da ženama nedostaje samopouzdanje, svaki
peti je dao odgovor profesionalna mreža (21 odsto) i takmičarski duh (19
odsto), skoro svaki sedmi da im nedostaje ambicija (15 odsto) i svaki osmi
(12 odsto) da imaju manjak interesovanja za nauku.
Ispitanici su odgovorili i da ženama fali upornost (11 odsto), racionalnost
i praktičnost (po 8 odsto), disciplina i sposobnost za nauku (po 7 odsto).
Ispitanici su mogli da daju više odgovora.
Prema mišljenju ispitanika, zanimanja koja najviše odgovaraju ženama su
poslovi u socijalnom sektoru (38 odsto), komunikacija (20 odsto) i jezici
(13 odsto), preneo je AFP.
Evropljani ipak smatraju da se položaj žena u nauci promenio, pa dve trećine
Evropljana (66 odsto) smatra da je udeo žena među dobitnicima Nobelove
nagrade od pokretanja 1901. isuviše mali jer iznosi 3 odsto, a 63 procenata
smatra da bi bilo dobro da u budućnosti udeo muškaraca i žena među
dobitnicima Nobelove nagrade bude jednak.
Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 5.032 odrasle
osobe, oko 1.000 po zemlji koja je učestvovala u istraživanju, od 10. do 15.
juna, preko upitnika na internetu.
|
|
Za 40 godina prepolovljena populacija morskih vrsta |
| |
Populacija morskih životinjskih vrsta (sisara, ptica, gmizavaca
i riba) prepolovila se u posednjih 40 godina kao posledica preteranog
ribarenja, zagađenja i klimatskih promena, upozorio je Svetski fond za
prirodu (SFP).
"Delovanje čoveka je uzrok tih trendova, od preteranog ribarenja do
industrija vađenja rude i uređenja obale i zagađenja preko emisija gasova sa
efektom staklene bašte i kiselosti okeana do zagrevanja mora", navela je ova
organizacija u svom novom izveštaju.
Na svetskom nivou, prosečno konzumiranje ribe je poraslo sa 9,9 kilograma po
stanovniku tokom 1960-ih na 19,2 kilograma 2012. godine, navod SFP.
U izveštaju se navodi da indeks Živa planeta morske populacije kojim se mere
trendovi rasta ili pada populacija morskih vrsta zabeležio pad od 49 odsto
između 1970. i 2012. godine. Najveće smanjenje živih vrsta u morima bio je
od 1970. do sredine 1980-ih zatim se situacija relativno stabilizovala da bi
broj vrsta ponovo počeo da opada.
Globalni indeks krije značajne razlike između regiona, navodi Svetski fond
za prirodu.
Stručnjaci upozoravaju da bi koralni grebeni mogli da nestanu do 2050. kao
posledica klimatskog zagrevanja. Znajući da tu živi 25 odsto svih morskih
vrsta i da blizu 850 miliona ljudi direktno živi od toga, gubitak koralnih
grebena bi imao katastrofalnu posledice na zajednice, upozorava Fond.
"Kolektivno vodimo okeane na ivicu ponora", rekao je generalni direktor SFP-a
Marko Lambertini u uvodu izveštaja.
"U trajanju samo jedne generacije, ljudske aktivnosti su ozbiljno narušile
okeane time što se lovila riba bržim tempom nego što je tempo njene
reprodukcije i što su se uništavala uzgajišta", rekao je Lambertini i dodao
da nestajanje okeanskog ekosistema rizikuje da izazove ozbiljnu ekonomsku
krizu.
|
|
Mađarska prekšila međunarodno pravo |
| |
Visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad el Husein ocenio
je juče da je Mađarska prekrišila međunarodno pravo, odbijanjem da primi
izbeglice i upotrebom sile protiv njih.
"Zapanjen sam bezosećajnim, i u nekim slučajevim ilegalnim postupcima
mađarskih vlasti poslednji dana, što uključuje uskraćivanje ulaska, hapšenja,
brzo odbijanje i vraćanje izbeglica, korišćenje prekomerne sile protiv
migranata i izbeglica, kao i napade na novinare i zaplenjivanje video
dokumentacije. Neki od ovih postupaka se svode na očigledno kršenje
međunarodnog prava", naveo je visoki komesar UN.
On je rekao da su "šokante" slike napada na žene i malu decu suzavcem i
vodenim topovima na mađarskoj granici sa Srbijom.
Visoki komesar je takođe izrazio žaljenje zbog ksenofibičnih i antiislamskih
stavova koji su "izgleda u srcu sadašnje politike mađarske vlade" i koji su
"odraženi u otvorenoj ksenofobnoj poster kampanji vlade ranije ove godine".
|
|
OPEK smanjio prognozu proizvodnje nafte u SAD |
| |
Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK smanjila je danas
prognozu proizvodnje nafte u zemljama koje, poput SAD, nisu članice tog
udruženja.
OPEK je danas saoptšio da je smanjio prognozu rasta dnevne proizvodnje za
zemlje koje nisu članice za 72.000 barela dnevno na 880.000 pošto veruje da
će SAD proizvesti manje nego što se očekivalo. Za sledeću godinu očekuje se
smanjenje za 110.000 na 160.000 barela. Kartel proizvođača nafte je
predvideo da će ove godine biti povećana globalna potražnja za oko 84.000
barela dnevno na 1.46 miliona, a za 50.000 barela na 1,29 miliona sledeće
godine.
Cene nafte pale su ove godine zbog velike ponude i slabije potržanje kod
veliki potrošača kao što je Kina.
Cena američke nafte pala je danas za 14 centi na 44,49 dolara po barelu.
|
|
EU treba da finansira kampove na Bliskom istoku |
| |
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je juče
da bi EU trebalo da finansira izbegličke kampove za Sirijce u Jordanu, Libanu,
Turskoj, i Iraku.
On je kazao da je interes ljudi koji beže od sukoba da kraj rata sačekaju "što
je bliže moguće" njihovim kućama, kao i da je Mađarska spremna da u velikoj meri
pomogne gradnju kampova.
Sijarto je ponovio da je Mađarska spremna da obezbedi novac i ustupi svoju
policiju i vojsku, kako bi sprečila izbeglice da ilegalno uđu u Grčku, odakle
često nastavljaju put ka Nemačkoj.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
