|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Prijem Kosova u Unesko bio bi opasan presedan |
| |
 Predsednik
Srbije Tomislav Nikolić upozorio je u sredu u sedištu UN da bi se
prihvatanjem zahteva za članstvo Kosova u Unesku "stvorio opasan presedan i
otvorio prostor za legalizovanje nasilja nad nacionalnim, kulturnim i
verskim identitetom bilo kog naroda, bilo gde" i pozvao UN da se usprotive
toj inicijativi.
Govoreći o zahtevu za prijem Kosova u Unesko, Nikolić je pozvao UN da
očuvaju kredibilitet i da se usprotive inicijativi koju je podnela Albanija
sa još 44 zemlje.
"Siguran sam da ćete se, kao odgovorni državnici i časni ljudi, usprotiviti
nepravdi i zlu koje bi bilo naneto Srbiji eventualnim prihvatanjem te
nečasne inicijative i koje bi, u budućnosti, moglo kao domino efekat da se
prelije i na druge narode i države", rekao je Nikolić.
On je ocenio da je "Srbija jedina zemlja u Evropi, kojoj pored otimanja dela
teritorije, proterivanja građana, nekažnjenog ubijanja i takozvane žetve
organa, sada pokušavaju da otmu i kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska", i
izneo podatke o uništavanju pravoslavnih hramova i drugih objekata na Kosovu
od dolaska misije UN i Kfora 1999.
"U tom periodu albanski teroristi su sistematski uništavali tragove
duhovnosti i kulture i viševekovnog života srpskog naroda na Kosovu i
Metohiji... Prema stavu 31. Konferencije Uneska, na Kosmetu je izvršen
zločin prema kulturnoj baštini", naglasio je Nikolić.
Po njegovim rečima, "na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se evropska
kultura, svetsko pamćenje, čuva se značajan korak civilizacijskog hoda
čovekovog na čitavoj Zemlji" zbog čega je važno da Srbija kao punopravna
članica Uneska ostane "čuvar svog i svetskog kulturnog blaga".
"Braneći pravo Srbije da, kao i u prethodnih 11 vekova, čuva i ponosno
ističe svoje identitetsko kulturno nasleđe, braneći se od nečasne namere da
se tuđa baština ukrade i pripiše drugome, mi branimo princip, osnovna načela
na kojima počiva međunarodno pravo, ljudska pravda, princip na kojem je
ustrojen Unesko. Zato apelujem na sve predsednike da ne dozvolite da se
srpskom narodu oduzme njegovo biće, otme njegova suština, njegova duhovna
vertikala - manastiri na Kosovu i Metohiji, i proglase kulturnom baštinom
albanskog naroda na Kosovu i Metohiji.
To prosto nije istina, nije istorijska i naučna činjenica. Nije pravda",
rekao je Nikolić.
Govoreći o Kosovu, Nikolić je kazao da Srbija razgovara s predstavnicima
administracije u Prištini, da će ispuniti sve obaveze iz Rezolucije 1244
Ujedinjenih nacija i do sada postignutih dogovora u Briselu, ali da "nikada
neće priznati nezavisnost dela svoje teritorije za koji vezuje svoje
postojanje, autonomne pokrajine Kosovo i Metohija".
Kao najveći izazov danas, Nikolić je naveo problem masovnih migracija s
Bliskog Istoka, ocenivši da je humanitarna katastrofa s kojom se suočava
svet samo posledica krize koja već više od četiri godine potresa Siriju bez
adekvatnog odgovora međunarodne zajednice.
On je rekao da se Srbija, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, trudi da
izbeglicama obezbedi pristojan boravak i smeštaj, ali i upozorio da "ako
međunarodna zajednica, a pre svih Evropska unija, ne učini konkretan napor
da se problem reši, Jugoistočnoj Evropi preti još veća humanitarna
katastrofa sa nepredvidivim posledicama".
Nikolić je naveo da je u Srbiji od početka godine do 14. septembra
evidentirano ukupno 125.138 izbeglica, od kojih su samo 524 podnele zahtev
za azil, i ukazao na "zabrinjavajuće ponašanje predstavnika vlasti u
pojedinim državama koje su podigle žičane i žilet-ograde u nameri da
getoiziraju azilante koji beže od rata i nemaštine".
On je ukazao da takvo ponašanje, suprotno Konvenciji o statusu izbeglica i
proklamovanoj solidarnosti članica EU, dodatno otežava situaciju "onim
zemljama koje poštuju međunarodno pravo i ponašaju se humano prema ljudima
koje je zadesila nesreća"."Vlade pojedinih zemalja, članica UN, ponašaju se
kao da nikada nisu izašle iz ideologije koja je vladala do završetka Drugog
svetskog rata, i ruše teškom mukom postignutu krhku stabilnost na Balkanu
kojoj je najviše doprinela Srbija", rekao je predsednik Srbije.
On je dodao da su granice Srbije otvorene za izbeglice, ali da zbog
ekonomske krize s kojom se suočava od 2008, "Srbija nije zemlja u kojoj
izbeglice mogu da ostvare nešto više od sopstvene bezbednosti".
"Zato je potreban sveobuhvatni plan koji bi morao da se realizuje u
najkraćem mogućem roku. Ako ga ne bude, migranti će se potpuno prepustiti
krijumčarima ljudi. Pasivnost i sve nehumaniji odnos prema migrantima,
otvaraju tržište za krijumčare. Onda bi niz katastrofa, od Sredozemlja do
Britanije, bio tragičan, a onu u kojoj je poginulo više od 800 ljudi pamtili
bismo samo kao jednu u tom nizu", naglasio je predsednik Srbije.
U obraćanju Generalnoj skupštini UN Nikolić je rekao i da građani Srbije
nisu genocidni zločinci, već humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi.
"Iako nije direktno učestvovala u sukobu devedesetih na području bivše
Jugoslavije, koji je na sličan način iniciran i insceniran kao sukob u
Siriji, Srbija je označena krivom", rekao je Nikolić i podsetio na pokušaj
da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o Srebrenici kojom bi se,
kako je rekao, "Srbi žigosali kao primer genocidnog naroda, iako takva
tvrdnja za bilo koji narod u svetu nema opravdanja".
"Kakvi smo to mi genocidni zločinci, da li o tome ili o dobrodušnim i
velikodušnim domaćinima govore snimci migranata koji u regionu jedino u
Srbiji ne deluju uplašeno i zabrinuto postupcima naroda ili vlasti. Da li su
se to građani Srbije promenili? Nisu. Građani Srbije svih nacionalnosti su
oduvek, i tada i sada, humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi", rekao
je Nikolić.
On je podsetio da je Srbija, pored izbeglica s Bliskog istoka, "domovina
više stotina hiljada izbeglih i raseljenih lica sa područja bivše
Jugoslavije, među kojima je najveći broj Srba, a ima i Bošnjaka, Hrvata,
Roma i pripadnika drugih nacionalnosti i još uvek se suočava s posledicama
tih migracionih promena koje su izmenile demografsku, socijalnu i svaku
drugu strukturu države i društva".
Nikolić je rekao da Srbija kao zemlja koju je kriza mnogo pogodila, očekuje
odgovorno i humano ponašanje članica UN. "Trebalo bi da svi budemo svesni da
će situacija u kojoj se nalazimo, imati globalne posledice. Civilizacija se
nalazi na prekretnici. Evropa je na velikim iskušenjima. Sada je vreme da
pokaže da li je i dalje lučonoša u primeni ljudskih prava, poštovanju
međunarodnog prava, ili će nastaviti da zatvara oči pred očiglednim duplim
standardima i dopustiti da tekovine civilizacije važe samo za neke države i
neke narode", naveo je Nikolić.
Predsednik Srbije govorio je i o izazovima koje predstavljaju ekstremizam i
fanatizam, ali i klimatske promene, o održivom razvoju, borbi protiv
siromaštva.
On je rekao je da se bolja budućnost može očekivati "samo uz prevazilaženje
problema kao što su glad, ratovi i bolesti" zbog čega Srbija, kako je dodao,
aktivno učestvuje u mirovnim operacijama širom sveta, predsedava OEBS-u i
kao kandidat za članstvu u EU "odlučnim merama svoj sistem i praksu
prilagođava standardima Unije".
Naglasivši da "ravnopravnost ne važi samo u odnosima između pojedinaca, već
i odnosima među državama" Nikolić je pozvao UN na empatiju, solidarnost,
odgovornost i humanizam.
"Želeo bih da se naredne godine sretnemo na ovom mestu sa drugačijim
porukama, ako ne rešenim, a ono bar perspektivno načinjenim pomacima u
rešavanju problema koji nas danas opterećuju. Da iz godine u godinu budemo
bolji i da svet oseti da ideje slobode i ravnopravnosti, ideje humanog i
pravednog društva nisu tek reči koje izgovaramo kao retoričke fraze, već
istinska posvećenost da budu primenjene na našoj zajedničkoj planeti", rekao
je predsednik Srbije.
|
|
Savet Evrope će ispitati zaštitu srpskog jezika u Hrvatskoj |
| |
Zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope Gabrijela
Bataini-Dragoni prenela je juče premijeru Srbije Aleksandru Vučiću da će
Savet Evrope, u okviru svog mandata, ispitati stepen zaštite prava jezika
manjina u Hrvatskoj zbog skidanja ćiriličnih tabli u Vukovaru?, saopšteno je
iz srpske vlade.
Vučić je sa zamenicom generalnog sekretara Saveta Evrope u Strazburu
razgovarao o evropskim integracijama Srbije, migrantskoj krizi, odnosima u
regionu i ekonomskim reformama.
On je zahvalio na brzoj reakciji Saveta Evrope u svakoj krizi s kojom se
Srbija suočavala, kao i pomoći koju joj je ta institucija pružila tokom
prošlogodišnjih poplava, navodi se u saopštenju.
Bataini-Dragoni je rekla da Savet Evrope može mnogo da doprinese stabilnosti
regiona, što je važno za celu Evropu.
"Zadovoljni smo i ekonomskim i zakonskim reformama koje sprovodite u skladu
sa politikom EU", istakla je Bataini-Dragoni i predložila jačanje saradnje
Srbije i Saveta Evrope, kako bi Savet doprineo bržem procesu reformi, što je
premijer Vučić prihvatio.
Vučić nastavlja posetu Strazburu obraćanjem poslanicima Parlamentarne
skupštine SE i susretom s predsednikom Kongresa lokalnih i regionalnih
vlasti Saveta Evrope Žan-Klodom Frekonom.
|
|
Prema istraživanju najviše glasova bi osvojio SNS |
| |
Na pitanje da li bi izašli na izbore ako bi bili održani u
nedelju, potvrdno je odgovorilo 51 odsto.
Najviše glasova osvojio bi SNS - 51,5 odsto, zatim Socijalistička partija
Srbije 8,8 odsto rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković, Demokratska
stranka sedam odsto i i Srpska radikalna stranka šest odsto.
Prema istraživanju, DSS bi dobio tri odsto glasova a pokret Dveri 3,1 odsto,
što bi, prema rečima Stankovića, značilo da bi i te stranke ušle u parlament
ukoliko bi na izbore išli u koaliciji.
|
|
Migrantsku krizi rešavati u zemljama iz kojih izbeglice dolaze |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u
Ujedinjenim nacijama da je migrantsku krizu, neophodno rešavati u korenu
problema, odnosno u zemljama iz kojih izbeglice dolaze.
Dačić je u Njujorku učestvovao na skupu pod nazivom "Jačanje saradnje u
pogledu migracija i izbeglica u kontekstu Nove razvojne agende", na kom je
ponovio da zidanje zidova i ograda, zatvaranje granica svakako ne
predstavlja rešenje, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
"Neophodna je solidarnost svih u i znalazenju održivog rešenja", naglasio je
Dačić.
Dačić je tokom zasedanja Generalne skupštine UN-a, razgovarao sa svojim
argentinskim kolegom Ektorom Timermanom, koji je zahvalio na podršci Srbije
Rezoluciji GS UN-a o osnovnim principima procesa restrukturiranja suverenog
duga, usvojenoj 10. septembra.
Timerman koga je Dačić pozvao da poseti Srbiju, ponovio je stav Argentine o
principijalnom nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
|
|
Vučić: Izbeglice su problem za Nemačku, ne za Srbiju |
| |
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče u Strazburu da
su izbeglice najveći teret za Nemačku i druge evropskezemlje jer će one
morati da se staraju o njima godinama i decenijama, dok je obaveza Srbije i
zemalja u regionu da se staraju o njima samo tri dana.
"Većina tih ljudi koji odlaze u Nemačku prošli su kroz Srbiju, bila im je
pružena humanitarna i medicinska pomoć i oni se nisu bojali da se registruju
kod nas. Dakle, naš pristup ovom problemu je drugačiji od hrvatskog i
mađarskog, pokazali smo solidarnost i tolerantnost u tretiranju izbeglica",
izjavio je Vučić posle sastanka s predsednicom Parlamentarne skupštine
Saveta Evrope An Braser.
Vučić je izrazio zadovoljstvo zbog svoje prve posete Savetu Evrope zbog toga
što je ova institucija, kako je istakao, uvek promptno reagovala kada je to
Srbiji bilo potrebno i zbog činjenice da su dobro upoznati sa situacijom
naZapadnom Balkanu.
Predsednica PS SE An Braser pohvalila je srpskog premijera zbog humanog
pristupa koji Srbija pokazuje prilikom tretiranja izbeglica koje prolaze
preko njene teritorije, kao i zbog velikog truda da se održi pozitivan
dijalog sa zemljama susedima.
"Cenim trud Srbije da se održi pozitivan dijalog, samo tako se mogu rešiti
problemisa zemljama susedima. Nadam se da ćemo se sledeći putsvi zajedno
sresti uSarajevu i razgovarati o još boljem unapređivanju odnosa", izjavila
je predsednica PS SE posle sastanka sa srpskim premijerom.
Premijer Srbije u prvu posetu Savetu Evrope došao je na poziv predsednice PS
SE An Braser. Vučić će se danas obratiti poslanicima 47 zemalja članica SE i
odgovarati na poslanička pitanja.
Na zasedanju PS SE učestvuje i srpska parlamentarna delegacija predvođjena
poslanicom Aleksandrom Đurović.
|
|
Srbija u Briselu tražila razgovor o položaju SPC |
| |
Delegacija Srbije u sredu je u dijalogu s delegacijom Kosova u
Briselu zatražila otvaranje dijaloga o položaju Srpske pravoslavne crkve (SPC)
na Kosovu, o uspostavljanju avio-saobraćaja i pregovore o srpskoj imovini na
Kosovu, izjavio je direktor Kancelarije vlade Srbije za Kosovo, Marko Đurić.
Đurić je novinarima u Briselu rekao da je prištinska strana prihvatila
uzajmno priznavanje i nostrifikaciju svih diploma.
Đurić, šef srpskog tima, naglasio je da je "zatražen razgovor na visokom
politčlkom nivou o položaju i statusu SPC na Kosovu".
"Smatramo da je sada trenutak da i ovde u Briselu štitimo status naše crkve
kojoj godinama pokušavaju da umanje prava, značaj i ulogu na Kosovu i
Metohiji", rekao je Đurić.
On je dodao da u nastavku razgovora treba da se razmotre normalizacija
vazdušnog saobraćaja, srpska imovina na Kosovu i procenat učešća Srba u
kosovskim institucijama.
Đurić je rekao da je u ovoj rundi dijaloga, uz učešće predstavnika EU,
razmotreno šta je do sada učinjeno u provođenju sporazuma dvojice premijera
od 25. avgusta i naročito da se ubrza rad na formiranju Zajednice srpskih
opština (ZSO).
On je dodao da je dobio uveravanja i predstavnika EU i Prištine da se
ubrzano radi na tome da Vlada Kosova donese izvršnu uredbu koju treba da
potvrdi Ustavni sud Kosova o uspostavljanju ZSO, što će omogućiti da radna
grupa izradi status ZSO.
Đurić je ukazao na izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Dejvida
Mekalistera da status i formiranje ZSO moraju biti okončani do 25. decembra.
Đurić je rekao i da je razgovarao i s visokim diplomatama članica EU koje
nisu priznale nezavisnost Kosova i obavestio ih o toku dijaloga Beograd-Priština
i zamolio da se i dalje podržavaju stava Srbije o statusu Kosova.
On je rekao da te zemlje podržavajući takav stav Srbije, podržavaju i
međunarodno pravo i štite na određen način sve druge države koje mogu da se
nađu u sličnoj situaciji.
Đurić je ocenio da je ova runda dijaloga bila povoljna, iako je bilo
neslaganja o sprovođenju dogovora, ali je naglasio da se i dalje istrajava
na povoljnim porukama i za Srbe i za Albance koji nemaju drugog puta osima
saradnje i pomirenja.
Na pitanje o tome kako gleda na nastojanja Kosova da bude primljeno u UNESKO,
Đurić je odgovorio da srpska diplomatija vodi snažnu bitku zbog suštinskog
pitanja, a to je da "oni koji su rušili, palili i razarali crkve i kulturna
dobra,ne mogu da uđu u UNESKO".
Na molbu novinara da se osvrne na izjavu šefa kosovske diplomatije Hašima
Tačija da je NATO dao odobrenje Prištini za formiranje oružanih snaga Kosova,
Đurić je odgovorio da ne veruje u istinitost tih navoda jer je, kako je
rekao, "NATO ozbiljna organizacija".
"Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Tehnički sporazum iz Kumanova jasno
definišu koje oružane snage mogu biti na Kosovu i Metohiji, i NATO i Kfor su
jedne od tih snaga, a druge snage su definisane Kumanovskim sporazumom i
uključuju prisustvo naše vojske uz eksplicitno odobrenje Kfora", rekao je
Đurić.
Đurić je ocenio da je na Kosovu bilo "dosta rasipanja na oružje i vojske", i
da je svim tamošnjimgrađanima "dosta da vide bilo čiju uniformu i da se ne
raduju ni domaćoj, ni stranoj uniformi".
Na pitanje o izjavi lidera Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića
da je Kosovo nezavisno i da Srbi na Kosovu treba da brinu sami o sebi, Đurić
je rekao da bi "Čeda trebalo ponovo da se polije kofom hladne vode, pošto mu
ona prva očigledno nije pomogla".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
