|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Rekordan broj izbeglica u Nemačkoj |
| |
Nemačka je septembra prihvatila 280.000 izbeglica što je više
nego tokom cele 2014. godine, a to povećanje je posledica i drastičnog
ubrzavanja procedure na granici.
"Na osnovu aktuelnih podataka (...) septembra je između 270.000 i 280.000
izbeglica stiglo u Nemačku", izjavio je juče ministar unutrašnjih poslova
Bavarske, Joakim Herman, u skupštini te savezne države kraj granice Austrije.
"Priliv je za mesec dana veći nego tokom cele 2014. godine", kada je
registrovano nešto više od 200.000 azilanata, ukazao je on, upozorivši da se
stanjem uskoro "više neće moći upravljati".
Avgust je u Nemačkoj bio rekordan sa 105.000 azilanata.
Nemačka koja računa da će joj ove godine doći između 800.000 i milion
azilanata, ponovo je sredinom septembra uvela granične kontrole u pokušaju
da usmeri i organizuju dolazak izbeglica.
"Veoma je važno da se odmah smanji migracioni pritisak na nemačku granicu",
rekao je Herman, dok bavarske vlasti koje su u koaliciji sa konzervativcima
kancelarke Angele Merkel, nedeljama kritikuju njenu politiku otvorenosti
prema izbeglicama.
Merkel se zalaže za raspodelu azilanata širom Evropske unije u ime evropskih
načela i vrednosti, ali tu ideju su odbile mnoge zemlje.
Ali, njen ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, iz konzervativnih
redova i zastupnih oštrije politike, odnedavno predlaže da se ograniči
priliv izbeglica u Nemačku preraspodelom onih koji su već u EU, dok je
kancelarka protiv toga.
De Mezijer je predložio i da se na samoj kopnenoj granici Nemačke uvede
ubrzani postupak za razmatranje zahteva za azil, da bi se brže odbacivali
kandidati koji ne ispunjavaju uslove za izbeglički status.
Time bi se smanjio broj azilanata koji na tlu Nemačke čekaju odgovor na
zahtev za azil, i smanjili troškovi za njihovo zbrinjavanje, ali bi to
zahtevalo izgradnju objekata na granici, pre svega sa Austrijom.
Njegovo Ministarstvo unutrašnjih poslova priprema zakon o tome, rekao je na
radiju de Mezijer, a potom pred poslanicima objasnio da Vlada još nije
odlučila o tome.
Socijaldemokrate SPD, saveznici konzervativaca na saveznom nivou, pozvali su
ministra unutrašnjih poslova da se "koncentriše" na sprovođenje već uvedenih
vladinih mera. "Svakodnevno iznošenje neblagovremenih predloga ničemu ne
pomaže", požalio se zamenik predsednika SPD, Ralf Štegner u "Tagešspigelu".
U utorak, Vlada je donela nekoliko mera za olakšavanje i ubrzavanje
proterivanja i za ubrzavanje razmatranja zahteva za azil, posebno
podnosilaca s Balkana čija se ogromna većina smatra ekonomskim migrantima.
|
|
Maloprodajne cene u EU opet pale zbog jeftine nafte |
| |
Maloprodajne cene širom evrozone pale su u septembru prvi put
posle šest meseci pošto su i cene energenata otišle na dole, pokazuju juče
objavljeni rezultati, koji bi mogli povećati pritisak na Evropsku centralnu
banku (ECB) da ubrizga još podsticaja u ekonomiju.
Eurostat je saopštio da je u septembru na godišnjem nivou inflacija minus
0,1 odsto, posle porasta od 0,1 odsto u avgustu. Tome je najviše doprineo
pad cena energenata od minus 8,9 odsto na godišnjem nivou u odnosu na
avgustovskih minus 7,2 odsto.
Prema preliminarnim podacima Eurostata, najviše su poskupeli hrana, alkohol
i duvan - 1,4 odsto naspram avgustovskih 1,3 odsto, usluge 1,3 odsto naspram
1,2 odsto i industrijska roba 0,3 odsto naspram 0,4 odsto.
Iako očekivana, negativna inflacija teško da će obradovati rukovodioce ECB-a
koja je ranije ove godine pokrenula program podsticaja od 1.100 milijardi
evra kako bi pogurala inflaciju ka cilju na nešto ispod dva odsto.
Taj program je neko vreme davao rezultate - oslabio je evro, što je
poskupelo uvoznu robu i pomoglo privredi učinivši proizvode iz evrozone
konkurentnijim, dok je istovremeno smanjio kamate na zajmove. U aprilu je
četvoromesečni niz negativne inflacije okončan.
Pad cena mada zvuči dobro, pošto pojeftinjuje robu, naročito kad je reč o
energentima, ima problem što može usporiti privredu. Deflacija otežava
privredne aktivnosti, kao što je bilo u Japanu prethodnih godina. Pad cena u
dužem periodu navodi kupce da odlažu kupovinu u nadi da će dobiti još
povoljnije ponude, dok kompanije nerado investiraju.
|
|
700.000 izbeglica do kraja godine u Evropi preko Mediterana |
| |
Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) predviđa da će oko
700.000 izbeglica doći u Evropu do kraja godine putem Sredozemnog mora,
ocenjujući da će isti broj doći i 2016. godine, saopštila je ta organizacija
u novom izveštaju.
"Predviđamo da će do kraja godine Sredozemnim morem doći oko 700.000
izbeglica u Evropu. Moguće je da će 2016. godine doći isti ili čak veći broj",
navodi se u izveštaju.
UNHCR je u prošlom izveštaju naveo da se očekuje oko 350.000 izbeglica do
kraja 2015. godine, ali je taj broj sada udvostručen.
Od 1. januara u Evropu je stiglo 520.957 izbeglica Sredozemnim morem, od
kojih 387.530 u Grčku i 131.000 u Italiju, navodi se u novom izveštaju i
dodaje da 18 odsto izbeglica čine deca a 13 odsto žene.
Zbog novih procena, UNHCR je početkom septembra zatražio dodatnih 70 miliona
evra za period od juna 2015. do decembra 2016.
Pored novca za spasavanje izbeglica u Sredozemnom moru i humanitarne pomoći,
UNHCR planira da poboljša uslove u prihvatnim centrima, dodaje se u
izveštaju pod nazivom "Specijalna inicijativa za Mediteran".
|
|
U Engleskoj i Velsu zabranjeno pušiti u kolima s decom |
| |
U Engleskoj i Velsu od juče je zabranjeno pušiti u vozilu u
kojem se nalaze i deca.
Svako ko zapali cigaru u automobilu u kojem je i dete mlađe od 18 godina
biće kažnjen sa 50 funti. Kaznu će dobiti i vozač, čak iako on sam ne puši.
Zabrana se odnosi i u slučaju otvorenih prozora i šibera, ali ne važi za
kabriolete kada je krov spušten.
Policija je saopštila da će u početku imati edukativni i savetodavni pristup
i da neće odmah izricati oštre kazne, nego upozorenja.
Zdravstveni zvaničnici veruju da će zabrana pomoći u zaštiti dece od
posledica pasivnog pušenja.
Zabrana, međutim, ne važi za druge dve pokrajine Ujedinjenog Kraljevstva -
Škotsku i Severnu Irsku.
|
|
Snouden za šest sati dobio 625.000 pratilaca na Tviteru |
| |
Bivši saradnik američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA)
Edvard Snouden je za šest sati od otvaranja naloga na Tviteru dobio 625.000
pratilaca.
Samo u prvom satu od objavljivanja prve poruke "Možete li sada da me čujete"
(Can you hear me nonj?) Snoudena je počelo da prati 185.000 ljudi. Snouden,
međutim, prati samo jedan nalog - NSA.
Pošto je 2013. objavio tajne podatke o programu nadziranja NSA, Snouden se u
SAD suočava s optužbama za špijunažu, za šta može biti osuđen na 30 godina
zatvora. Trenutno živi u egzilu u Rusiji.
|
|
Američka železnica uvela taksu za prtljag |
| |
Američka železnička kompanija Amtrak je uvela taksu za prtljag
i lične predmete putnika, po uzoru na avio-prevoznike koji su na taj način
zaradili milijarde dolara.
Amtrak od 1. oktobra naplaćuje 20 dolara putnicima s prtljagom i ličnim
predmetima težim od dozvoljenog.
Portparol Amtraka, Mark Maljari rekao je da će taksa podstaći sprovođenje
već ustanovljenih pravila kompanije, doprineti da bude više prostora u
vagonima redovno punim putnika i smanjiti probleme s preteškim prtljagom pri
ulasku i izlasku putnika.
Putnici mogu da besplatno u voz unesu po dva komada prtljaga težine do 11
kilograma i po dva lična predmeta pojedinačne težine do 23 kilograma. Lični
predmeti su ranac, laptop, tašna ili manje torbe. Taksa se odnosi na
prekoračenje navedenih ograničenja.
Američke avio-kompanije počele su da uvode naknadu za prtljag 2008. godine i
sada naplaćuju standardnu taksu u iznosu od 25 dolara za prvi čekirani kofer.
Na taj način prikupljeno je 1,6 milijarde dolara samo tokom prvog kvartala
ove godine.
Maljari je rekao da Amtrak ne želi da time zaradi, već da taksom dovede u
red mali procenat od svoji 31 milion putnika godišnje koji preteruju s
veličinom prtljaga koji unose u voz.
Takse su, bez obzira na težinu prtljaga, oslobođeni putnici koji kabast
prtljag pred putovanje predaju u za to namenjeni, teretni odeljak putničkog
voza.
|
|
Nemiri u Centralnoafričkoj Republici i dalje traju |
| |
Najveći nemiri u Centralnoafričkoj Republici u ovoj godini i
dalje traju, gde je najmanje 500 zatvorenika pobeglo iz zatvora, dok su
prethodnih nekoliko dana 42 osobe ubijene u sukobima, uključujući dečaka
koji je obezglavljen, saopštili su zvaničnici te zemlje.
Sukobi su počeli pošto je telo jednog muslimana ostavljeno u blizini džamije,
dok je privremena predsednica Centralnoafričke Republike Katrin Samba Panza
boravila u Njujorku na zasedanjua Generalne skupštine UN.
"Smrtonosno nasilje u prestonici pokazuje da je Centralnoafrička Republika
ostaje u veoma slabom stanju i da je neophodno preduzeti direktnu akciju za
pojačanje kapaciteta mirovnih snaga UN kako bi se efikasno reagovalo na
takve incidente pre eskalacije napada na civile", saopštila je organizacija
Amnesti internešenel.
SAD su osudile nemire obećavajući podršku prelaznoj vladi Katrin Sambe Panze
koja bi trebalo da organizuje izbore do kraja godine, dok je Savet
bezbednosti UN izrazio u saopštenju "duboku zabrinutost zbog porasta nasilja".
Papa Franja posetiće Centralnoafričku Republiku krajem novembra ove godine,
u okviru njegove predstojeće posete Africi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
