|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Automobili bez vozača u centru pažnje |
| |
 Japanski
proizvođač Nisan predstavio je u sredu na Sajmu automoibila u Tokiju
električni automobil bez vozača s ekološkom tehnologijom.
Vozilo koje je japanska kompanija nazvala IDS (intelligent driving system -
inteligentni sistem vožnje) opremljeno je laserskim skenerima, kamerom od
360 stepeni, radarom i kompjuterskim čipovima.
Nisan, čije je sedište u Jokohami, saopštio je da će probni automobil biti
na putevima Japana do kraja sledeće godine, a da će do 2018. biti
napravljena tehnologija uz pomoć koje će moći da prelazi iz trake u traku.
Automobil koji će moći sam da prođe kroz raskrsnicu u gradskoj sredini biće
dostupan do 2020. godine.
Zvaničnici kompanije izjavili su da rade na tome da automobil bude dovoljno
"pametan" da prepozna razliku između crvenog svetla na semaforu i zadnjeg
svetla na automobilu, da nauči kako da skrene na raskrsnici gde možda nema
linijskih oznaka na kolovozu ili da iz govora tela predvidi da li će pešak
preći ulicu.
IDS je elektično vozilo, s baterijom koja je jača od baterije koja se
trenutno koristi u Nisanovm električnom automobilu "Leaf".
Prednost samoupravnih automobila je to što je veća šansa da se izbegne
nezgoda, pošto je ljudska greška najčešći uzročnik saobraćajnih nesreća.
Te automobile mogli bi da koriste i ljudi koji ne mogu da voze, a manje
zagađenje životne sredine je takođe jedna od prednosti ovih vozila.
S druge strane, takvi automobili bi morali da dele puteve s drugim kolima s
vozačima, kao i s pešacima, životinjama i neočekivanim predmetima. U
nepredviđenim situacijama ljudska reakcija je od presudne važnosti. Pored
Nisana, na razvoju automobila bez vozača rade i drugi proizvođači,
uključujući Dženeral motors, BMNj, Mercedes, Tojota i Tesla, kao i kompanije
izvan automobilske industrije, kao što su Gugl i Uber.
Automobili već danas mogu da se povežu na internet, a proizvođači rade na
tome da kola mogu da rade slično današnjim pametnim telefonima,
omogućavajući putnicima da provere elektronsku poštu, gledaju filmove ili
četuju na društvenim mrežama, prepuštajući vožnju automobilu.
Japanska vlada želi da se automobili bez vozača nađu na putevima do
Olimpijskih igara koje se održavaju u Tokiju 2020, kako bi mogli da, na
primer, prevoze sportiste od aerodroma do Olimpijskog sela.
|
|
Dušan Petričić dobitnik nagrade Dušan Bogavac |
| |
Karikaturisti i ilustratoru Dušanu Petričiću juče je u Beogradu
uručena ovogodišnja nagrada za novinarsku hrabrost i etiku "Dušan Bogavac".
Zahvalivši na nagradi Petričić je rekao da njegove karikature imaju "autoterapijsko
i terapijsko dejstvo" i da su nastale u zapitanosti "kako smo se našli u
situaciji u kojoj se nalazimo u ovom društvu".
"Živimo u društvu sa toliko mnogo laži, obmana i istovremeno u društvu i sa
medijima sa toliko malo istine i hrabrosti... Ne znam kako da objasnim tu
enermno pogrešnu disproporciju", rekao je on.
U obrazloženju žirija navodi se da je Petričić "simbol kreativne i
angažovane vertikale naše duhovnosti, od Dositeja Obradovića, Jovana Sterije
Popovića, Radoja Domanovića, Branislava Nušića... do Stanislava Vinavera,
Duška Radovića i Danila Kiša".
Članica žirija, novinarka Danica Vučinić rekla je u Medija centru da se u
Petrčićevom opusu nalaze sećanja na najvrednije strane naše kulture i
umetnosti.
Dobitnik posebne zahvalnice za afirmaciju etike i hrabrosti u srpskom
novinarstvu i za doprinos očuvanju nagrade "Dušan Bogavac" tokom proteklih
25 godina je novinar Radio Beograda 202 Filip Mladenović.
On je kazao da su svih šest režima koji su se smenjivali od osnivanja NUNS-a
bili pođednako neblagonakloni prema tom udruženju.
Mladenović je rekao da je Srbiji potreban "trijumf znanja, ustanak dobrote i
pobuna zdravog razuma".
"Živela sloboda u mediji u Srbiji", rekao je Mladenović.
Ove godine u užem izboru za nagradu "Dušan Bogavac" bili su novinarke Tamara
Grujić i Dragana Sotirovski, novinari Stevan Dojčinović i Dragoljub Petrović,
kao i Centar za istraživačko novinarstvo. Žiri je radio u sastavu Danica
Vučenić, Branka Bogavac, Predrag Blagojević i Vukašin Obradović.
|
|
Dubravka Ugrešić dobitnica nagrade Neustadt |
| |
Jugoslovenska književnica Dubravka Ugrešić dobitnica je
prestižne Međunarodne nagrade za književnost "Neustadt", poznate i kao
američki Nobel, za 2016. godinu.
Nagradu dodeljuju Univerzitet Oklahoma i časopis "Svetska književnost danas"
(World Literature Today), a laureat dobija i novčanu nagradu 50.000 dolara.
Do sada su ovu nagradu dobili pisci među kojima su Markez, Česlav Miloš,
Škvorecki, Mak Friš,Oktavio Paz i druga najistaknutija literarna imena
današnjice.
"Njene knjige, koje karakteriše kombinacija ironije i saosećanja, prevedene
su na više od 20 jezika, a dobitnica je i nekoliko drugih velikih književnih
nagrada", navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu.
Dubravka Ugrešić, koja sada živi u Amsterdamu, autorka brojnih romana, eseja
i knjiga za decu, dobitnica je Austrijske nagrade za evropsku književnost
1998. i nagrade za eseje "Jean Améry" 2012, a bila je i užem izboru za
nagradu Buker 2009.
"Kao neko ko je dobrovoljno otišao u egzil, ona opisuje zajedničko iskustvo
samoće u svojim pričama o izbeglicama. Ona obuhvata nepravdu, korupciju i
sve što je pogrešno u svetu, ali na tih način", izjavila je Alison Anderson,
američki književni prevodilac koja je bila u žiriju.
Nagradu "Neustadt" mogu dobiti pesnici, pisci i scenaristi, a često se
poredi s Nobelovoim nagradom za književnost.
|
|
Ekonomska kriza u Brazilu pogađa i Deda mraza |
| |
Ekonomska kriza u Brazilu ove godine neće poštedeti ni Deda
mraza, jer dva meseca pred božićne praznike mnoge kompanije nisu voljne da
angažuju Deda mraza, preneli su brazilski mediji.
Direktor jedne škole za sezonsku obuku Deda mrazova u Rijo de Žanejru,
Limašen Ćerem izjavio da se mali broj ljudi prijavio za obuku od 40 dana s
kandidatima koji bi trebalo da budu stariji od 50 godina."Kompanije čekaju
poslednji trenutak da angažuju Deda mraza", rekao je Ćerem i dodao da se ove
godine prijavilo 200 kandidata, odnosno dvostruko manje u odnosu na 2014.
Obučeni Deda mrazovi mogu da zarade od 800 do skoro 4.000 dolara tokom
božićnih praznika, pretežno u tržnim centrima.
|
|
Đoković dodelio MTV EMA nagradu |
| |
Najbolji teniser sveta Novak Đoković bio je jedan od prezentera
na evropskoj dodeli MTV nagrada prošle nedelje u Milanu.
Na dodeli koja je održana u dvorani"Mediolanum Forum" u Milanu, Đoković je
prošetao crvenim tepihom pre same ceremonije, na kojoj je potom i uručio
jednu od MTV EMA nagrada.
Osim Đokovića, ulogu prezentera nagrada u nedelju veče imali su i Čarli
DžCDž (Ćarli DžCDž), britanski reper Tajni Tempa (Tinie Tempah) i
19-godišnja manekenka Hejli Baldvin (Hailey Baldnjin), kao i ranije
najavljeni producent Mark Ronson, glumice Ešli Benson (Ashley Benson) i Šej
Mičel (Shay Mitchell), ženski bend Fift Harmoni (Fifth Harmony) i holandski
DJ i producent Martin Geriks (Martin Garridž).
Domaćin dodele bio je muzičar Ed Širan (Ed Sheeran) i manekenka Rubi Rouz (Rubi
Rouz, a nastupili su, između ostalih, Džastin Biber (Justin Bieber) i Farel
Vilijams (Pharrell Njilliams), kao i Džejson Derulo (Jason Derulo),
Rudimental i Andrea Bočeli.
|
|
Dikaprio oduševljen saradnjom s de Nirom i Skorsezeom |
| |
Glumac Leonardo Dikaprio izjavio je da je prilika da radi s dve
filmske očinjske figure - Robertom de Nirom i Martinom Skorsezeom - na
kratkom promotivnom filmu za kockarnicu u Makau, za njega bio "komadić
raja".
Dikaprio je rekao da je za njega bila "ogromna radost da konačno bude na
snimanju s obojicom", de Nirom kao glumcem i Skorsezeom kao rediteljem filma
"Audicija" (The Audition).
"Prilika da imam scenu s Bobom i da režira Marti je mali komadić raja za
mene kao glumca", rekao je Dikaprio.
Dikaprio je za de Nira i Skorseze rekao da su njegovi "očevi u svetu filma".
Petnaestominutni promotivni film, koji je premijerno prikazan u utorak, deo
je kampanje za kockarnicu Studio siti u Makau i svedoči o rastu uticaja te
kineske oblasti koja zauzima sve važnije mesto među svetskim kockarnicama.
Skorseze je za film rekao da je "zasnovan na realnosti s malo humora". U
filmu Skorseze zove u Makau Dikaprija i de Nira na audiciju za istu ulogu. U
filmu se pojavljuje i Bred Pit.
Skorseze je režirao više filmova s Dikaprijem ili de Nirom, ali u "Audiciji"
prvi put nastupaju svi zajedno.
Snimanje "Audicije" je koštalo 70 miliona dolara i smatra se najskupljom
reklamom ikada snimljenom.
|
|
Slobodna Zona od 5. do 10. novembra |
| |
Festival filma Slobodna Zona biće održan od 5. do 10. novembra u
osam bioskopa u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Festival će biti otvoren 5. novembra u 20 sati u Centru Sava, projekcijom
dokumentarnog filma "Ejmi" reditelja Asifa Kapadije o pevačici i kantautorki
Ejmi Vajnhaus.
Festival će otvoriti novinarka i glumica Olja Bećković koja je Gošća selektorka
ovog festivala.
Ove godine se na programu Slobodne Zone nalaze 25 dokumentarna i igrana filma,
dobitnici nagrada na najprestižnijim svetskim festivalima, navodi se u
saopštenju.
Kako se navodi, jedan od miljenika publike i kritike je dobitnik Zlatnog medveda
na ovogodišnjem Berlinalu, igrano-dokumentarni film "Tadži" Džafara Panahija. Tu
je i veliki festivalski hit, film "Ovnovi" islandskog reditelja Grimura
Hakonarsona.
Olja Bećković će uređivati i voditi treće veče Noćnih razgovora, u nedelju 8.
novembra posvećeno sjajnom dokumentarnom filmu Glumica Roberta Grina. Njoj će se
u holu Dvorane Kulturnog centra Beograda pridružiti glumice Jelena Đokić, Dara
Džokić, Branka Šelić i Milica Mihajlović, koje će zajedno pokušati da odgovore
na pitanja da li je biti glumica samo profesija, šta je glumica bez uloge i na
koje "uloge" se ne pristaje.
U okviru Ženske programske linije publika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu će
između ostalog imati priliku da vidi francuskog kandidata za Oskara 2016. - film
mlade turske rediteljke Deniz Gamze Egruven "Mustang".
Muzički dokumentarni film "Ples" sa Marijom, Ivana Gergoleta o plesnom studiju
devedesetogodišnje Marije Fuks, izuzetne žene, koja decenijama okuplja igrače
bez obzira na njihova telesna ograničenja i slavi terapeutsku moć muzike.
Američki film "The Yes Men su revoltirani", Laure Niks i "Klub" Pabla Laraina,
pravi su filmski dragulji Slobodne Zone koje ne bi trebalo propustiti.
Festivalsku publiku posle projekcija filmova od 21 čas u holu Dvorane Kulturnog
centra Beograda i ove godine ponovo očekuju Noćni razgovori, čiji je urednik
Ivan Milenković.
Festival svečano zatvara film "Yallah! Underground", koji nam predstavlja
najuticajnijie i najprogresivnije muzičare aktiviste i umetnika arapske
andergraund scene. Uz filmove The Residents - Teorija opskurnosti" i "Ejmi"
predstavlja deo segmenta programa posvećenog vezi između muzike, aktivizma i
dokumentarnog filma.
Ovogodišnji festival Slobodna zona podržali su: Ministartsvo za kulturu Srbije,
Rekonstrukcije Žesnki Fond, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Francuski
institut u Beogradu i Taff line.
|
|
Asanž savetuje novinare da koriste poštu zbog špijuna |
| |
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž predložio je novinarima da
koriste poštu a ne imejl da bi izbegli da ih špijuniraju obaveštajne službe, u
intervjuu objavljenom u belgijskom dnevniku Soar (Le Soir).
"Moj predlog ljudima koji nemaju deset godina iskustva u kriptografiji je da se
vrate starim metodama, da koriste tradicionalnu poštu", rekao je Asanž.
On je rekao da obaveštajne službe tretiraju novinare kao špijune, i da protiv
njih koriste iste metode kao one koje koriste protiv špijuna pa stoga novinari
treba da nauče metode kontrašpijunaže da bi zaštitili svoje izvore.
Posavetovao je novinare da se sastaju sa svojim izvorima na konferencijama ili
na svakom mestu gde neko ko špjunira izvan zgrade ne može da vidi da se tu
sastaju.
U odvojenom intervjuu za belgijski dnevnik Eko Asanž je obećao da će u
ponedeljak njegova organizacija Vikiliks otkriti novu seriju dokumenata. U
četvrtak je Vikiliks objavio spisak kontakata navodno pokupljenih iz ličnog
imejl naloga šefa CIA Džona Brenana. "Obećali smo da ćemo otkriti seriju
dokumenata u ponedeljak. Te dokumente čekaju mnogi aktivisti za ljudska prava i
advokati ali takođe i osobe koje su mučene", rekao je on. Asanž je rekao i da će
uskoro preko interneta objaviti informacije o ugovoru o Transatlantskom
trgovinskom partnerstvu (TTIP). Vikiliks je 11. avgusta ponudio 100.000 evra
svakome ko toj organizaciji nabavi kopiju tog ugovora o slobodnoj trgovini
između SAD i Evrope.
Asanž se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu od 2012. godine, gde se sklonio da
ne bi bio izručen Švedskoj gde je optužen za seksualne napade koje on negira.
|
|
Saudijski bloger Raif Badavi dobitnik nagrade Saharov |
| |
Saudijski bloger Raif Badavi, osuđen na 10 godina zatvora i 1.000
udaraca bičem zbog vređanja islama, dobitnik je ovogodišnje prestižne nagradu
Saharov za ljudska prava koju dodeljuje Evropski parlament.
Badaviju je dodeljena ta nagrada kao simbolu borbe za slobodu govora, a
proglašenje dobitnika danas u Evropskom parlamentu u Strazburu evropski
poslanici pozdravili su ovacijama. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc
opisao je Badavija kao "izuzetno dobrog, uzornog čoveka, nad kojim je sprovedena
jedna od najstrašnijih kazni koje postoje u toj zemlji, koja može biti opisana
samo kao brutalna tortura".
"Pozivam kralja Saudijske Arabije da ga oslobodi, da bi mogao da primi nagradu",
izjavio je Šulc.
Badavi je osuđen na 10 godina zatvora zbog vređanja islama i kršenja zakona o
tehnologijama svojim blogom. Dobio je i kaznu od 1.000 udaraca bičem i novčanu
kaznu od 226.000 dolara. Bičevanje, koje je trebalo da bude izvedeno iz 20 puta,
odloženo je posle primanja prvih 50 udaraca u januaru, što je izazvalo oštre
kritike međunarodne javnosti.
Evropski parlament je u februaru izglasao rezoluciju kojom je pozvao na hitno i
bezuslovno oslobađanje Badavija i u kojoj je kazna bičevanjem opisana kao "surova
i šokantna". Nagrada Saharov za slobodu mišljenja dobila je ime po sovjetskom
naučniku i disidentu Andreju Saharovu. Ustanovljena je 1988. godine da oda
počast pojedincima i organizacijama koji brane ljudska prava i osnovne slobode.
Badavi je bio jedan od troje nominovanih za nagradu ove godine, zajedno sa
venecuelanskim opozicionim pokretom "Mesa de la Unidad Democratica" i ubijenim
ruskim opozicionim vođom Borisom Nemcovim.
|
|
Ručni sat nošen na Mesecu prodat za 1,6 miliona dolara |
| |
Izuzetno redak sat koji je nosio jedan američki astronaut na
Mesecu 1971. godine, prodat je za više od 1,6 miliona dolara u Bostonu,
saopštila je aukcijska kuća.
Dejv Skot, komandant misije Apolo 15, nosio je sat "bulova kornograf" tokom
trećeg izlaska na Mesec, nakon što je njegov standardni sat "omega" oštećen.
To je jedini lični sat koji je boravio na Mesecu. Kupio ga je jedan biznismen iz
američke savezne države Florida posle 12 minuta aukcijske prodaje, navela je
kuća RR Okšen Boston Masačusets.
Sat je prodat za tačno 1,625 miliona dolara, dok je početna cena bila 750.000
dolara.
Austronauti na Mesec nose satove "omega" i smatraju se imovinom države SAD, dok
je prodat sat pripadao Skotu.
Astronaut, sada 83-godišnjak, rekao da je posle drugog izlaska na Mesec primetio
da je njegov sat "omega" oštećen. Odlučio se da za treći izlazak uzme lični sat
jer je želeo da meri koliko je dugo bio na Mesecu.
|
|
Džin paprika raste u selu Prosek kraj Niša |
| |
Kafedžija iz sela Prosek kraj Niša Ivan Petrović (58) proizveo
je u svom plasteniku od tridesetak kvadrata papriku čija stabla dostižu
visinu 2,7 metara.
Ova paprika ne samo da je dostigla džinovske razmere, već je i odlično
rodila, tako da su Ivan, njegova supruga i sin čitavog leta brali njen rod,
a sada uveliko pripremaju zimnicu.
Ivan Petrović je kazao da je i sam iznenađen veličinom stabala i rodom
paprike koju uzgaja, jer u plasteniku povrtara iz sela Pejkovca od kojeg je
rasad kupio, ista ta paprika ne premašuje pola metra.
Prema njegovim rečima, paprika sorte "strižanka", "kameleon" i "krasanka" u
planinskom Proseku daleko nadmašuje sve druge paprike proizvedene u ovom
delu zemlje.
On je izrazio i uverenje da je uzgajio papriku za Ginisa zahvaljujući
odlično nađubrenom zemljištu, redovnom navodnjavanju, kao i letu sa mnogo
sunčanih dana.
"Plastenik sam podigao ovog proleća u brdu iznad kuće, na zemljištu u kome
je više kamena nego plodne zemlje. Da bih dobro bilo kakav rod dobro sam ga
nađubrio stajskim đubrivom. To je i te kako pogodovalo paradajzu, ali pre
svega paprici", naveo je Ivan Petrović.
Prema njegovim rečima, povrće u plasteniku ovog leta nije tretirao ni jednim
hemijskim preparatom.
"Plastenik sam podigao upravo iz tog razloga, da bih porodici obezbedio
zdravu hranu. Povrtari previše prskaju raznim hemikalijama povrće koje
kupujemo na pijacama", rekao je on.
Kako je dodao, i naredne godine će saditi povrće u plasteniku, kako zbog
proizvodnje zdrave hrane, tako i zbog toga što mu svakodnevni povrtarski
poslovi predstavljaju svojevrsnu terapiju koju su mu lekari prepisali nakon
teške operacije glave.
|
|
Lenjinova statua u Ukrajini pretvorena u Darta Vejdera |
| |
Lenjinova statua u Odesi pretvorena je u statuu Darta Vejdera,
čuvenog mitskog i zlog junaka "Ratova zvezda" Džordža Lukasa u okviru "desovjetizacije"
Ukrajine, javila je agencija Frans pres sa lica mesta.
Nova statua ukrajinskog umetnika Oleksandra Milova, inaugurisana je u prisustvu
samog umetnika u kostimu Darta Vejdera, na području jedne fabrike u Odesi, gde
se ranije nalazio kip lidera Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.
Stara Lenjinova statua je uklonjena u okviru novog zakona, usvojenog u maju,
kojim se zabranjuju sovjetski i nacistički simboli u Ukrajini.
Dart Vejder je popularan u Ukrajini gde se za predsedničke izbore 2014. godine
kandidovao čovek često viđen na ulicama Kijeva s crnom kacigom i plaštom, kao
lik iz filma.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
