|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Kanadski premijer zvezda skupa u Davosu |
| |
 Tokom
Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Švajcarska, skupa na kome je među
učesnicima čak četiri petine muškaraca, održan je panel o rodnom paritetu,
na kome je govorio i premijer Džastin Trudo.
On je pozvan na panel zbog ravnopravnog rodnog sastava svog kabineta,
obrazloženja, ‘Zato što je 2015. godina!’, koje je dao pri preuzimanju
premijerske funkcije, kao i zbog svoje želje da to bude pravilo, a ne
izuzetak u politici.
Trudo je priznao da je pre te rečenice godinama unazad trebalo mnogo toga
uraditi i ubediti neke izuzetne žene da se uključe u politiku.
Trudo je istakao da on i njegova supruga i u vaspitavanju svoje troje dece
insistiraju na ravnopravnosti polova.
U panelu su učestvovale i Melinda Gejts i direktorka Fejsbuka Šeril
Sandberg.
Za vreme sastanka sa 50 perspektivnih mladih ljudi od 20-30 godina,
izuzetnih po potencijalu, dostignućima i želji da daju svoj doprinos
zajednici, premijeru Trudou su izrečene pohvale i za lično prisustvo na
dočeku pri dolasku prvih sirijskih izbeglica u Kanadu, uz opasku da bi to
trebalo da posluži kao primer ostalim liderima.
Kolika je on zvezda pokazuje i to što su brojni prisutni, među njima i
glavni moskovski rabin Pinčas Goldsmit, pravili selfije sa Trudoom.
Svi detalji u vezi sa harizmatičnim kanadskim premijerom bili primećeni i
prokomentarisani, od njegovih čarapa, preko zavrnutih rukava na košulji, do
mladosti i svežine koju je uneo u kanadsku i svetsku politiku.
|
|
Srpsko slikarstvo i istorijsko nasleđe na izložbi u Kanadi |
| |
U Srpskom centru, prvoj instituciji te vrste u istoriji
kanadske prestonice Otavi, otvorena je izložba "Duhovno nasleđe" na kojoj su
izloženi radovi savremenih srpskih i gostujućih slikara koji žive u Kanadi i
Srbiji.
Do 9. februara posetioci će moći da vide dela 16 umetnika u tehnikama ulja
na platnu, akriliku, temperi-ikona, digitalnoj fotografiji i kombinovanim
tehnikama.
Autori slika su akademski i drugi slikari, među kojima su dva Beograđanina.
Među izlagačima su grafičar Budimir Dimitrijević, osnivač festivala poezije
i pratećeg likovnog programa Ljubomir Marković, slikar iz Kruševca Zoran
Rajković i autorka unikatnog projekta "Moja ćirilica" Olgica Stefanović iz
Novog Sada.
Radovi ovih umetnika, osim Markovića, u fundusu su časopisa za književnost i
umetnost "Ljudi govore" koji u knjiškom formatu i obimu već osam godina
izlazi na srpskom i delimično na engleskom jeziku u Torontu.
Taj časopis u svakom broju objavljuje reprodukcije umetničkih dela jednog
srpskog autora i "Priču o umetniku".
Izloženi su i radovi akademskih slikara-doseljenika srpskog porekla: "Portret
patrijarha Pavla" slikara-realiste čiji je umetnički opus svojevrstan omaž
starim majstorima Miloša Bojovića iz Toronta i "Carica Milica" nekadašnje
dobitnice akademske Oktobarske nagrade Beograda koja je decenijama prisutna
na kanadskoj likovnoj sceni Marine Gavanski iz Montreala.
Među srpskim umetnicama iz Kanade su i Živana Đukić Kostić, Branka Francetić
(Vuleta), Sretenka Odobašić, Tanja i Marina Sofrenović, Marko Trivunović,
Živomir Novaković, kao i tri umetnika iz drugih etničkih zajednica.
Govoreći o jedinoj srpskoj galeriji u prestonici Kanade, organizatorka
izložbi i umetnica mozaika Jelena Mitrić rekla je za Betu da je cilj da se
ne samo sugrađanima u Otavi nego i pripadnicima drugih etničkih zajednica i
rođenim Kanađanima kontinuirano predstavlja savremena srpska likovna,
vajarska i druga vizuelna umetnost, ali i tradicija.
"Znatan deo prihoda od prodatih umetnina namenjen je otplati kredita za prvu
otavsku novosagrađenu srpsku crkvu Sveti Stefan", rekla je Jelena Mitić.
Izložba "Duhovno nasleđe" uključuje i eksponate istorijske vrednosti poput
replike zlatnog pečata kneza Strojimira iz 9. veka, verovatno najstarijeg
obeležja srpske državnosti, čiji je original Ministarstvo kulture Srbije
kupilo u Nemačkoj pre 10 godina.
U toj grupi istorijskih artefakata su i stare fotografije, svedočanstvo iz
1888. godine i drugi arhivski dokumenti o srpskom školstvu iz kolekcije
Otavljanina Miljka Bogdanovića.
|
|
Deca iz rezervata diskriminisana |
| |
Tribunal za ljudska prava smatra da je federalna vlada
diskriminisala decu iz rezervata kod finansiranja i raspodele socijalne
pomoći, da pojedine usluge iz tog domena nisu bile u skladu sa onim što su
drugi dobijali ili ih uopšte nisu dobili zbog nedovoljnog angažovanja vlade.
Potvrđeno je i da je to bilo uzrok većih patnji dece i porodica Prvih nacija,
kojima je u pojedinim slučajevima, bilo uskraćeno pravo da ostanu zajedno
ili da, u razumnom roku, ponovo dobiju mogućnost da se spoje i žive pod
istim krovom.
Tribunal je izneo ovakvo mišljenje po žalbi iz 2007. godine, koju su podneli
Skupština Prvih naroda i Društvo Prvih naroda za brigu o deci i porodici, u
kojoj su naveli da postoji neravnopravna raspodela vladine socijalne pomoći
za decu.
Sindi Blekstok, izvršni direktor Društva Prvih naroda za brigu o deci i
porodici, kaže da ova odluka predstavlja veliki dan za decu Prvih naroda,
ali i za sve Kanađane koji veruju u pravdu i jednakost.
Ona je istakla da diskriminacija dece ne sme da se toleriše, kao i da je
neophodno da svi građani budu upućeni u to kako se sprovodi ova odluka i
kako deca Prvih naroda u potpunosti i u istoj meri kao i ostali, mogu da
dobijaju sve iz oblasti obrazovanja, zdravstva i osnovnih životnih potreba,
poput stanovanja i vode.
Dobrobit dece bilo je jedno od osnovnih pitanja kojima se bavio i izveštaj
Komisije za istinu i iskupljenje.
|
|
BLIC VESTI |
| |
TORONTO – Ontarijski Univerzitet Trent u narednoj
školskoj godini namerava da upiše 15 studenata na program za školovanje
pripadnika starosedelačkih naroda za nastavnike. Novi program je delimično
posledica reakcije na izveštaj Komisije za istinu i iskupljenje, kojim se
apeluje da svi nivoi vlasti promenom politike zaleče probleme nastale u
internatima za decu starosedelačkog porekla.
TORONTO – Univerzitet Toronto planira da izgradi novi Centar za
civilizacije i kulture, na istom mestu na kome je nekada bio poznati
Meklaflinov planetarijum.
TORONTO – Ivon Marčand iz Skarbora, tuži laboratoriju Maderisk pri
Bolnici za bolesnu decu, kao i nadležne u njoj, jer je zbog njihovih
pogrešnih rezultata analize iz vlasi kose, i navodnog alkoholizma izgubila
pravo na starateljstvo nad svojim jedinim detetom. Sudeći po nekim najavama,
iz ovoga bi mogla nastati velika parnica, pošto je tokom poslednjih 25
godina doneto na hiljade odluka o starateljstvu zasnovanih na tim i takvim
nepouzdanim analizama.
MELBURN, Australija – Na Otvorenom prvenstvu Australije u tenisu,
kanadski teniser poreklom iz Crne Gore Miloš Raonić je u subotu, posle meča
sa Viktorom Troickim, rekao da svoju pobedu posvećuje žrtvama pucnjave u
školi u La Lošu, Saskačuan. On je uputio i reči podrške čitavoj zajednici i
želje za brzi oporavak.
OTAVA – Posle određenih problema i promene instruktora, na
Univerzitetu Otava ponovo su uvedeni besplatni časovi joge za studente sa
posebnim potrebama i invaliditetom. Nova instruktorka joge je poreklom
Indijka.
TORONTO – Iako skoro tri petine anketiranih žitelja Ontarija veruje
da svet postaje sve opasnije mesto, skoro trećina kaže da će putovanje biti
najzastupljeniji način zabave u ovoj godini, ispred onoga čime se zabavljuju
kod kuće ili dobiju na koncertu, sportskom događaju, u muzeju ili baru.
TORONTO – Bivši poslanik i ministar pravosuđa Piter Mekkej postao je
partner u multinacionalnoj pravnoj firmi Beker i Mekkenzi u Torontu.
OTAVA – Poslanik Liberalne stranke Moril Belandžer po drugi put
podnosi predlog zakona da se u tekst kanadske himne unesu promene tako da
bude rodno neutralna. U prethodnom pokušaju je njegov predlog bio tesno
nadglasan, pa on veruje da će ovoga puta imati više sreće, tim pre što su
njegove stranačke kolege prošlog aprila podržale predlog.
TORONTO – Dva mladunčeta pande, blizanci, za sada još bez imena, koji
su pre stotinu dana rođeni u torontskom Zoološkom vrtu, kandidati su za
jednu od globalnih nagrada za gigantske pande. Ove prve pande rođene u
Kanadi, posetioci vrta će imati priliku da vide najverovatnije sredinom
marta.
VANKUVER – Građani Vankuvera će do 26. aprila biti u prilici da u
Sajens vorldu, Svetu nauke, vide kapsulu i svemirsko odelo koje je Feliks
Baumgartner koristio u svom neverovatnom poduhvatu, letu do ivice kosmosa,
odakle je skočio i u, slobodnom letu, supersoničnom brzinom stigao do Zemlje.
Taj poduhvat je pripreman skoro osam godina, a pomogla ga je kompanija Red
bul.
MONTREAL – Pogodnosti oslabljenog kanadskog dolara najviše se osećaju
u turizmu, koji u čitvoj zemlji beleži rekordni rast, posebno u poslednja
dva meseca 2015. godine. Gosti iz inostranstva, između ostalog, ističu da
zahvaljujući povoljnom kursu, još više uživaju u hrani i šopingu.
TORONTO – Mark Vofer, vlasnik franšize Tim Hortons u Skarborou, gde
ima šest restorana, ponudio je da zaposli radnike Gudvila koji su ovih dana
ostali bez posla. Radi se uglavnom o osobama sa invaliditetom. Vofer, koji
zbog nagluvosti i sam spada u osobe sa posebnim potrebama, ističe da je
poslednjih 20 godina kod njih zaposleno 126 osoba sa invaliditetom i to na
kompetitivno plaćenim radnim mestima.
EDMONTON – Istraživanje naučnika sa Univerziteta Alberta pokazuje da
je kod Inuita iz Kanade i drugih zemalja, kod kojih dugo gotovo da nije bilo
obolelih od raka, sada najviša stopa obolelih od raka pluća u svetu. Ovaj
fenomen se objašnjava veoma velikim brojem pušača, čak i među trudnicama,
gde ide i do 90%, kao i usvajanjem novih navika koje nisu deo njihove
kulture. Zabrinjavajući je podatak da su u porastu i druge vrste raka,
posebno dojke i debelog creva.
BRAMPTON – Narednih nedelja će većnici regiona Pil odlučivati da li
će se u pijaću vodu i dalje ubacivati fluor. Ukoliko se saglase sa predlogom
da se fluor više ne koristi, onda će se i ovaj region naći u grupi u kojoj
su već Kvebek Siti, Kalgari, Voterlo, Vindzor i Sent Džon. Razlozi za
izbacivanje fluora su, pored materijalnih, i naučna saznanja o problemima sa
kostima zbog ovakvog njegovog unošenja.
VANKUVER – Sudeći po istraživanju američke grupe Demografija,
Vankuver je na trećem mestu po nedostupnosti stambenog prostora, jer je za
kupovinu kuće srednje vrednosti potrebno izdvojiti 10,8 godišnjih porodičnih
primanja srednje vrednosti. Na listi sa 367 gradova, skuplji su samo
Hongkong i Sidnej, Australija. Od kanadskih gradova tu su se našli još i
Viktorija i Toronto, ali je za kupovinu kuće u njima potrebno 6,9, odnosno
6,7 srednjih godišnjih prihoda domaćinstva.
TORONTO – Koledž lekara i hirirga Ontarija je u ponedeljak odobrio
preliminarne smernice za lekare kojima će se do 6. juna obratiti pacijenti
za pomoć pri eutanaziji, odnosno za period pre nego nego što lekarska
asistencija pri umiranju postane i legalizovana u čitavoj zemlji.
OTAVA – Ministar inostranih poslova Stefan Dion kaže da će Kanada
početi da skida neke sankcije Iranu, u skladu sa preporukama Ujedinjenih
nacija i sa delovanjem saveznika. On je takođe rekao da se razmatra i
ponovno otvaranje ambasade u Teheranu, ali da to ne spada u prve korake ka
obnavljanju odnosa između dve zemlje.
|
|
Kanadske arktičke jabuke ne tamne na preseku |
| |
Prve genetski modifikovane jabuke uzgojene su u Samerlendu,
Britanska Kolumbija, u voćnjaku Nila Kartera, osnivača Okanagan spešalti
fruts.
Do njih se došlo posle nekoliko godina rada na uklanjanju enzima koji čini
da jabuka promeni boju i potamni na preseku.
Ove nove jabuke, poznatih sorti delišes i greni smit, ostaju bele na preseku
i zato su nazvane arktičke.
Pored ovih stabala u Britanskoj Kolumbiji, ima i zasada u državi Vašington i
severnom Njujorku, ali ona su još uvek u probnoj i demonstracionoj fazi.
Odobrenja za proizvodnju dobijena su prošle godine, i u SAD-u i u Kanadi,
kada je procenjeno da su ‘bezbedne za konzumiranje, sa svim hranljivim
vrednostima i bez razlike u odnosu na druge jabuke na tržištu’. Očekuje se
da će njihova proizvodnja drastično da se uvećava u narednom periodu godina,
moguće i sa po pola miliona novih sadnica godišnje.
No, Mreža za biotehnološku akciju insistira da ove jabuke, kao i svaka druga
modifikovana namirnica, treba da bude posebno označena.
I ogomna većina građana se u anketi prošlog septembra, izjasnila da bi i u
Kanadi, kao u Evropi, trebala da postoji obaveza označavanja svake genetski
modifikovane hrane. Kada jabuke budu u širokoj prodaji, onda će postojati i
propisi koji određuju pravila.
|
|
Izumiranje jezika prolazi neopaženo |
| |
Izumiranje jezika prolazi neopaženo
Politički lider kanadskih domorodačkih plemena Edvard Džon pozvao je da se u
svetu preduzmu hitne mere na oživljavanju jezika domorodaca, čije izumiranje
prolazi neopaženo dok je svet fokusiran na očuvanje kulturnog nasleđa.
Džon, član Stalnog foruma UN za pitanja domorodaca, izjavio je u četvrtak na
konferenciji za novinare u sedištu UN u Njujorku da su drevna čuda važna,
ali da su domorodački jezici "suštinski element kulturnog nasleđa" i treba
da dobiju međunarodnu pažnju i podršku kako bi bio osiguran njihov opstanak.
"Prioritet koji čujem od svih stručnjaka jeste da treba stvoriti osobe koje
tečno govore te jezike", izjavio je Džon po završetku trodnevnog sastanka
stručnjaka za domorodačke jezike koji su razmatrali načine za oživljavanje
mnogih od 6.000 do 7.000 jezika kojima govore domoroci širom sveta.
Džon je rekao da je pažnja do sada bila najviše usmerena na pismenost,
razvojne knjige, rečnike i kalendare u domorodačkim jezicima, ali ne i na
tečnost govora.
Podsetio je na obraćanje generalnog sekretara UN Ban Ki Muna u maju 2011,
kada je rekao da svake dve sedmice umre jedan domorodački jezik.
Ono što je neophodno, istakao je Džon, jeste posvećenost svake vlade
identifikovanju domorodačkih jezika u svojoj zemlji i utvrđivanje broja i
starosti njegovih korisnika, kako bi prvi put mogla da bude napravljena
svetska mapa tih jezika. Onda bi, kako je dodao, moglo da se fokusira na
oživljavanje onih jezika s manjim brojem govornika i nalaženje sredstava
kojima će se sprečiti njihovo izumiranje.
Džon je rekao i da bi pametni telefoni i moderna tehnologija mogli da budu
sredstva u učenju mladih njihovim maternjim jezicima, a na sastanak u UN
svog stručnjaka je poslala i kompanija Gugl.
Tatjana Degaj, pripadnica etničke grupe Iteljmeni, koja žvi na ruskom
poluostrvu Kamčatka, kaže da je jezik njenog naroda u velikoj opasnosti i da
je ostalo samo pet žena, starijih od 70 godina, koje govore tim jezikom.
Degajeva kaže da nije samo taj jezik ugrožen. Od 47 priznatih domorodačkih
naroda u Rusiji, 40 živi na severu, u Sibiru i na Dalekom istoku i većina
njihovih jezika je na granici izumiranja.
Ejmi Kalili, koja vodi organizacijzu za promovisanje havajskog jezika, kaže
da je posle "kulturne renesanse" krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina
počelo rašireno obrazovanje đaka na havajskom i da su ljudi počeli u velikoj
meri da se bore protiv izumiranja jezika.
Isti je slučaj i sa maorskim jezikom na Novom Zelandu, gde postoje i posebni
radio i televizijski kanali na tom jeziku koje finansira država.
|
|
Podmetanje bombe u avionu Er Indije |
| |
Jedini optuženi za postavljanje bombe u avionu Er Indije, na letu
iz Vankuvera, Toronta i Montreala ka Nju Delhiju, 1985. godine, Inderdžit Sing
Rejat pušten je iz zatvora i sada se nalazi u kući na pola puta.
Njegovo puštanje izazvalo je šok i razočaranje među porodicama žrtava te velike
avionske nesreće u kojoj je, kod obale Irske, stradalo 339 osoba, uglavnom
Kanađana.
Rejatu je krivica potvrđena 2010. godine i on je osuđen na rekordnih devet
godina zatvora, a sada je pušten zato što po zakonu zatvorenih dobija pravo na
zakonsko oslobađanje posle odslužene dve trećine određene kazne. Tokom ovog
preostalog perioda, on će morati da poštuje izvesna ograničenja u svom ponašanju
i kretanju, biće pod nadzorom i radiće sa savetodavnom službom.
Još dvojica osumnjičenih, Ripudaman Sing Malik iz Vankuvera i Adžab Sing Bagri,
iz Kamlupsa, Britanska Kolumbija, oslobođeni su krivice za ubistvo i
saučesništvo u ovoj nesreći.
|
|
Tinejdžer ubio četiri i ranio sedam osoba u La Lošu |
| |
Prošlog petka je vest iz La Loša, malog mesta na severu
Saskačuana, o ubistvu dvojice tinejdžera u njihovom domu, dvoje nastavnika i
ranjavanju još sedam osoba u lokalnoj školi šokirala žitelje čitavog mesta, ali
i sve Kanađane. Ubijeni su braća Dejn i Drajden Fontejn, 17 i 13 godina, Mari
Dženvijer, 21, asistent nastavnika, i Adam Vud, 35, nastavnik.
Za zločin je okrivljen sedamnaestogodišnji mladić, koga su, sudeći po izjavama
njemu bliskih osoba, deca zadirkivala i maltretirala, najviše zbog velikih ušiju.
Kažu da je bio povučen i usamljen, nije se družio ni u školi, niti kod kuće,
retko je pričao, a još manje se poveravao, kao i da nikada kod njega nisu
primećeni nikakvi pokazatelji da bi mogao biti nasilan.
Baka dvojice ubijenih tinejdžera, koja je rodbinski povezana i sa ubicom,
zamolila je sve da oproste optuženom dečaku i porodici.
Gradonačelnik La Roša Kevin Džanvijer i federalni poslanik Džordžina Džoliboa su
apelovali da se škola sruši i sagradi nova, ali zvaničnici iz Ministarstva
obrazovanja Saskačuana ističu da za sada nema nikakvih razgovora ili odluka na
tu temu.
Ovo je najteži zločin koji se u poslednjih deset godina dogodio u nekoj školi u
Kanadi.
Premijer Džastin Trudo je iz Davosa, Švajcarska, izrazio saosećanje sa
porodicama žrtava i sa čitavom zajednicom, zbog ove najgore noćne more svakog
roditelja.
La Loš je mesto od oko tri hiljade stanovnika koji pripadaju starosedelačkoj
grupi Denej. Ta zajednica ima najvišu stopu samoubistava u provinciji, trostruko
višu od nacionalnog proseka.
Provincijska vlada saopštila je da će kada škola ponovo bude počela da radi, u
njoj biti angažovano dodatno obezbeđenje.
|
|
Kazna za neočišćen automobil |
| |
Policija je u blizini Brisela, Ontario, zbog neočišćenog
automobila zaustavila i kaznila vozača starog osamdeset godina.
On se po gradu vozio automobilom koji je imao očišćen samo deo šoferšajbne, dok
je ostatak bio potpuno prekriven snegom. Policija je procenila da nije bezbedno
dozvoliti mu da učestvuje u saobraćaju, pa su ga udaljili sa puta i odredili mu
kaznu od 110 dolara.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
