|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Đukanović ponudio više nego što je Pozitivna tražila |
| |
 Analitičarka
Daliborka Uljarević ocenila je juče da je u kadrovskom smislu crnogorski
premijer Milo Đukanović ponudio "više nego što je Pozitivna Crna Gora
tražila" za podršku vladi u parlamentu i da se taj predlog "delom naslanja
na zahteve opozicije o prelaznoj vladi".
"Ovo je nešto o čemu opozicija treba da razmisli i da ima jasan stav",
kazala je Uljarević podgoričkoj "Atlas televiziji" i dodala da je bojkot
izbora opcija koja uvek može da se primeni.
Vlada premijera Mila Đukanovića dobila jepodršku Skupštine zahvaljujući
glasovima opozicione Pozitivne Crne Gore, nakon što je premijer prihvatio
ponudu te partije o ulasku opozicije u izvršnu vlast.
Đukanović je pozvao sve parlamentarne partije da uđu u vladu i saopštio da
je spreman da im ponudi resore unutrašnjih poslova, finansija, rada i
socijalnog staranja, poljoprivrede i potpredsedničko mesto kako bi se
obezbedila kontrola državnih resursa u izbornom procesu.
Prema rečima Daliborke Uljarević, u ponudi Pozitivne Crne Gore o ulasku
opozicije u vladu i kontroli izbora "nema ništa sporno za opoziciju sa
stanovišta principa i zahteva".
Ona je kazala da je pitanje da li je to trebalo da posluži za "neku vrsti
opravdanja" Pozitivne za podršku Đukanoviću.
"Sada je na opoziciji da se odredi i da kaže da li je ova ponuda farsa ili
da uđe u pregovore i testira je", ocenila je ona.
Protiv Đukanovićeve vlade glasao je njegov dugogodišnji partner u vladi
Socijaldemokratska partija (SDP) i opozicija koja učestvuje u radu Skupštine,
dok Demokratski front (DF) bojkotuje njen rad i protestima traži pad vlade.
Za sada postoji poziv predsednika Skupštine Ranka Krivokapića da partije
razmisle o predlogu do 1. februara, kada je nastavak parlamentarnog dijaloga
o uslovima za održavanje izbora.
Na tom sastanku lideri svih partija u Crnoj Gori bi trebalo da razgovaraju o
pravno-političkom modelu za sprovođenje izbora, odnosno da li će to biti
aktuelna vlada, prelazna koju traži opozicija ili model koji su predložili
Đukanović i Pozitivna.
"Ovo je viseća Vlada bez realnog poverenja. Ali, dobro je da krenemo u tom
pravcu dijaloga. Sve će biti na stolu. Krećemo u nešto što će doprineti,
nadam se, parlamentarizmu, u interesu građana, za fer izbore", rekao je
Krivokapić nakon što je Đukanovićeva vlada dobila poverenje.
Opozicija se nije izjasnila o najnovijoj ponudi, ali je izglasavanje
poverenja vladi nazvala "političkom korupcijom" i "prevarom".
"Svesno su udarili zadnji ekser u kovčeg političkog dijaloga… Dijalog je za
nas u ovom formatu mrtav, parlament nije šoping mol… Najbliži smo bojkotu
svega postojećeg, ali ja to kažem u svoje ime, imaćemo konsultacije",
poručio je poslanik Dritan Abazović iz Građanskog pokreta "URA".
|
|
Obeležna 23. godišnjica smrti Srđana Aleksića |
| |
Srđan Aleksić iz Trebinja preminuo je pre 23 godine od
posledica povreda koje su mu naneli pripadnici Vojske Republike Srpske,
pošto je on pokušao i uspeo da od njih spase prijatelja Bošnjaka.
Na trebinjskoj pijaci 21. januara 1993. godine pripadnici Vojske Republike
Srpske legitimisali su građane i tako došli do Alena Glavovića, kojeg su,
zbog toga što je Bošnjak, počeli da tuku.
Srđan Aleksić je pritekao u pomoć Glavoviću i spasao ga.
Od zadobijenih povreda preminuo je 27. januara.
Srđanov otac Rade u čitulji sinu je napisao: "Umro je vršeći svoju ljudsku
dužnost".
Jedan od onih koji su pretukli Srđana Aleksića poginuo je tokom rata, dok su
ostali osuđeni na ukupno dvadeset i osam meseci zatvora.
Srđan je posthumno odlikovan brojnim priznanjima u gotovo svim zemljama
bivše Jugoslavije, a u mnogim gradovima ulice su nazvane njegovim imenom.
Deo ulice Dr Ivana Ribara na Novom Beogradu danas će biti preimenovana u
Ulicu Srđana Aleksića.
|
|
Počelo suđenje Naseru Oriću za ubistvo Srba |
| |
U Sudu BiH u Sarajevu u sredu je održano prvo ročište ratnom
bošnjačkom komandantu Srebrenice Naseru Oriću, koji se zajedno sa
Sabahudinom Muhićem tereti za ratni zločin ubistva tri ratna zarobljenika
srpske nacionalnosti tokom 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i
Kunjerac.Na ročištu je dogovoreno da se suđenje nastavi 16. februara, kada
će biti izvedeni i prvi svedoci.
Po izlasku iz zgrade Suda BiH, Orić nije želio da daje izjave
Radojka Filipović, predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih
boraca i nestalih civila opštine Bratunac, ocenila je, s druge strane, da je
sramotno što se Oriću sudi samo za tri ubistva, ali da se nada pravednom
procesu.
"Došli smo na mesto gde bi trebalo potražiti istinu o stradanju Srba i gde
treba da se donese pravosnažna sudska presuda, za barem jednog ubijenog
Srbina sa područja Bratunca, Srebrenice, Milića, Šekovića, Vlasenice,
Zvornika, za zločine koje su činili Muslimani iz Srebrenice, pod komandom
Nasera Orića", istakla je Filipovićeva.
Ona je dodala da ubijeni Srbi nisu stradali u napadu na Srebrenicu, već da
su sedeli kod svojih kuća.
"Nadam se da će proces pokazati da je Naser Orić kriv i da će mu se izreći
pravosnažna sudska presuda", zaključila je Radojka Filipović.
Prvom ročištu na suđenju Naseru Oriću prisustvovala je grupa građana koja je
želela da pokaže podršku ratnom komandantu Srebrenice, ali i grupa građana
iz Republike Srpske, među kojima su članovi porodica žrtava, za čije ubistvo
se terete Naser Orić i Sabahudin Muhić.
|
|
Skoplje dobija još tri jeftina leta do evropskih metropola |
| |
Mađarska niskotarifna aviokompanija Vizer (Vizz Air) će od
marta iz Skoplja uspostaviti još tri jeftina leta za evropske metropole - za
Berlin, Bratislavu i Kopenhagen.Početna cena aviokarte za Berlin će biti
1.799 denara (30 evra), a za Bratislavu i Kopenhagen 1.499 denara (25 evra).
Planirana su po dva leta sedmično.
Mađarska aviokompanija je za pet godina, od početka letenja sa skopskog
Aerodroma "Aleksandar Veliki", prevezla više od dva miliona putnika.
"Vizer ima tri aviona koji saobraćaju sa dva aerodroma u Makedoniji i 75
lokalno zaposlenih, a ukupno 84. Imamo 49,2 odsto tržišnog učešća na
aerodromima u Skoplju i u Ohridu", rekao je juče Gabor Vašareli, menadžer te
aviokompanije za komunikacije.
Mađarski niskotarifni avioprevoznik, podržan subvencijama makedonske vlade,
iz Makedonije održava 24 linije za 11 zemalja.
|
|
Mandatar Orešković uspešan biznismen bez političkog
iskustva |
| |
Mandatar Tihomir Orešković, hemičar i menadžer iz Kanade, u
hrvatsku politiku dolazi s funkcije glavnog finansijskog direktora
farmaceutske kompanije Teva i nema nikakvog političkog iskustva.
O tom 49-godišnjem Hrvatu iz Kanade veoma malo se znalo pre nego što ga je
desna Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) neočekivano kao nestranačku osobu
predložila za mandatara.
To je bio rezultat kompromisa o formiranju većine sa koalicijom nezavisnih
lista Most koja je bila najveće iznenađenje novembarskih parlamentarnih
izbora.
Javnost je bila iznenađenja tim potezom budući da je o njemu odlučeno u roku
od 24 sata, ali još više kada se u njegovom prvom obraćanju novinarima
otkrilo da govori lošim hrvatskim jezikom s jakim kanadsko-engleskim
akcentom.
Pojedini analitičari su odmah upozorili da je veći problem od njegovog
nepoznavanja jezika to što ne poznaje Hrvatsku i što je sve oko njega velika
nepoznanica - od načina na koji je izabran do uslova u kojima je prihvatio
tako odgovornu političku dužnost, a da većinu svojih ministara vidi prvi put
u životu.
Kritičari dovode u pitanje njegovu samostalnost, jer su vladu najvećim delom
sastavljali predsednici HDZ i Mosta, Tomislav Karamarko i Božo Petrov, dok
zagovornici njegovog izbora ističu Oreškovićevu neopterećenost domaćim
političkim odnosima, veoma uspešnu međunarodnu poslovnu karijeru i svesnost
da je gorući problem Hrvatske javni dug.
"Domoljub sam i čast mi je da sam dobio priliku da se mogu vratiti i pomoći
svom narodu", rekao je Orešković u jedom od svojih prvih obraćanja
novinarima.
Orešković je rođen 1966. u Zagrebu, a dve godine kasnije s roditeljima se
odselio u Kanadu. Diplomirao je hemiju na Univerzitetu Mekmasgter u Kanadi,
na kojem je završio i MBA studije usmerene na finansije i informacione
sisteme.
Profesionalnu karijeru počeo je 1992. u proizvodnji farmaceutske firme Eli
Lili u Kanadi u kojoj je obnavljao razne funkcije, a iz nje odlazi s mesta
direktora za odnose s državnom administracijom i ekonomske poslove.
Karijeru nastavlja u Novofarmu u Kanadi, danas članici Teva grupe, na
poziciji potpredsednika zaduženog za razvoj poslovanja i specijalne
proizvode te glavnog finansijskog direktora.
Plivi se pridružio 2009. kao glavni finansijski direktor za Istočnu Evropu,
a godinu kasnije je imenovan na poziciju glavnog finansijskog direktora za
region EMIA (Istočna Evropa, Mediteran, Izrael i Afrika).
Od 2012. je bio predsednika Uprave i vodio je poslovanje Plive u regionu
Jugoistočne Evrope.
Od prošle godine obavlja funkciju glavnog finansijskog direktora vlasnika
Plive, kompanije Teva Evropa, sa sedištem u Amsterdamu.
Iako Orešković ima uspešnu međunarodnu polovnu karijeru, retko se
pojavljivao u javnosti, ali su po objavljivanju da će biti predložen za
mandatara u medijima objavljeni njegovi kritički stavovi o ekonomskoj klimi
u državi i sporoj birokratiji.
O njegovom privatnom životu malo se zna, a u službenoj biografiji koja je na
stranicama Sabora Hrvatske objavljena uoči glasanja o novoj vladi, pod "Ostalo"
su navedeni golf, putovanja, fotografija i čitanje.
Nedavno je u intervjuu Jutarnjem listu rekao da je katolik i da kad god ima
priliku, sa suprugom i četvoro dece ide u crkvu.
|
|
Makedonija ima ozbiljan problem sa korupcijom |
| |
Makedonija spada u zemlje koje imaju ozbiljan problem sa
korupcijom, prema izveštaju nevladine organizacije Transparansi internešnel.
U grupu tih zemalja Makedoniju svrstava korupcija u sektoru ljudskih sloboda i
prava i nemogućnost da se ostvare prava u pravosudnom sistemu, preneo je portal
Nova tv.
U izveštaju o percepciji korupcije za 2015. godinu Makedonija je pala za dva
mesta u odnosu na prethodnu godinu i deli 66. mesto sa Turskom i Sao Tome i
Principe. Makedonija ima 42 poena na skali od 0 do 100, dok je u prošlogodišnjem
izveštaju imala 45 poena.
Navodi se da je mali broj zemalja u Evropi i centralnoj Aziji napredovao na
listi i da je stagnacija opšta slika u tom velikom regionu.
U regionu Slovenija je na 35. mestu, Hrvatska na 50, Grčka na 58, Crna Gora na
61, Makedonija na 66, Bugarska na 69, Srbija na 71, Bosna i Hercegovina na 76,
Albanija na 88. i Kosovo na 103. mestu.
|
|
Više hiljada ljudi na skupu podrške televiziji Z1 |
| |
Više hiljada ljudi okupilo se u sredu u Zagrebu na skupu podrške
zagrebačkoj lokalnoj televiziji Z1 koja je kažnjena trodnevnim oduzimanjem
koncesije zbog govora mržnje i širenja netolerancije prema Srbima.
Protestni skup organizovalo je zagrebačko udruženje ratnih veterana i invalida,
a tokom protesta se nekoliko puta čulo uzvikivanje ustaškog pozdrava "Za dom
spremni".
Prema proceni policije na skupu je bilo oko 5.000 ljudi, dok su organizatori
procenili da je ih bilo i do 10.000. Učesnici skupa su u koloni iz Savske ulice,
gde već više od godinu dana protestuje deo ratnih veterana u šatoru ispred
resornog ministarstva, u koloni došli do sedišta Agencije za elektronske medije,
koja je izrekla kaznu Z1 televiziji.
Razlog za to je bila poruka voditelja i urednika emisije Marka Juriča
Zagrepčanima da budu oprezni, jer je na Cvetnom trgu pravoslavna crkva u kojoj
stoluju "četnički vikari".
"Pripazite kada se šetate Cvetnim trgom, pogotovo majke s decom, da ne bi koji
od tih četničkih vikara istrčao iz crkve i u svojoj maniri klanja izveo svoj
krvavi pir na našem najlepšem zagrebačkom trgu koji bi možda trebalo obeležiti
tablama - pazi, oštar četnik u blizini", rekao je Jurič u odjavi emisije.
Na skupu u organizaciji dela ratnih veterana bio je i Marko Jurič koji je rekao
da su on i pojedine njegove kolege, poput Velimira Bujanca, takođe poznatog po
nacionalnističkim izjavama, došli zbog istine.
"Nisam uvredio sve Srbe u Hrvatskoj već sam govorio o četnicima, o Srpskoj
pravoslavnoj crkvi, koja peva četničke pesme", rekao je Jurič novinarima.
Podršku je dao i potpredsednik Sabora Ivan Tepeš, iz desničarke Hrvatske stranke
prava "Ante Starčević", koja je deo vladajuće Domoljubne koalicije. On je rekao
da je ponovo na delu "verbalni delikt".
Učesnici skupa pevali su domoljubne pesme, ali se čulo i uzvikivanje ustaškog
pozdrava "Za dom spremni". Razvili su i transparent 1991. borba za slobodu
Hrvatske, 2016. borba za slobodu govora" i "Komunizam-fašizam, SDP-deca
komunizma, Stop četnicima u Hrvatskoj".
Pojedini učesnici protesta upućivali su pogrdne poruke predsednici Agencije za
elektronske medije Mirjani Rakić, kojoj su Jurič i Bujanec, kako su javili
pojedini portali, u sedištu Agencije predali četničku kapu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
