|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Bosna podnela molbu za članstvo u EU |
| |
 Predsedavajući
Predsedništva Bosne i Hercegovine Dragan Čović u ponedeljak je u Briselu
podneo molbu Evropskoj uniji za status kandidata BiH za članstvo u EU i
izjavio da je ključni cilj zemlje ulazak u EU i NATO i da zato pred Bosnom
ove godine stoje ključna iskušenja - "verodostojnost na putu ka EU i
unapređenje ekonomskih i socijalnih prilika".
Bert Kunders, šef diplomatije Holandije, predsedavajuće EU, kome je Čović
uručio molbu za članstvo BiH, pozdravio je ovaj čin i naglasio da je "Savet
ministara EU potpuno opredeljen za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u redove
Unije".
On je posebno istakao zadovoljstvo time da se "Bosna i Hercegovina vratila
reformama nužnim za evropsku integraciju".
"Savet ministara EU smatra da je opipljiv napredak u primeni reformi nužan
da bi Evropska unija razmotrila davanje statusa kandidata", naglasio je šef
holandske diplomatije.
Čović je izrazio uverenje da će rešenošću za dalje temeljite reforme Bosna i
Hercegovina izdejstvovati kod EU status kandidata za članstvo, izgraditi
društvo po meri svih naroda i građana i priključiti se se u regionu
Hrvatskoj, koja je već članica EU, i Crnoj Gori koja pregovara o članstvu sa
EU i NATO-om, kao i "Srbiji, koja je otvorila svoja vrata Evropskoj uniji".
Evropski komesar za proširenje Johanes Han je na svečanosti prilikom
uručivanja molbe BiH za kandidaturu za članstvo istakao da je BiH ostvarila
značajan napredak u pripremi za ovaj čin, ali je dodao da je to "početak
dugog puta".
Han je posebno naglasio da je za reforme koje vode članstvu u EU uslov da
radi opipljivo koordinacioni mehanizam političkih vlasti BiH za saradnju s
Unijom.
Evropski komesar je naglasio da je naročito važno da se promenama unutar BiH
stvore uslovi da se mladi u zemlji ne samo školuju i obrazuju, već i da nađu
posao.
Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini
je istakla da je u BiH ostvareni napredak u evropskim reformama rezultat "teškog
rada, uz vašu i našu energiju u EU, ali pre svega zahvaljujući vašem
jedinstvu".
Federika Mogerini je predočila da je to naročito dobra vest za ljude u BiH,
"koji danas mogu da vide da, ako vođstva u njihovoj zemlji u svim ravnima
vlasti zajednički deluju, onda i cilj može biti postignut", i da je to i
bitna poruka za budućnost zemlje.
|
|
Arapi preuzeli Duvanski kombinat u Podgorici |
| |
Arapska kompanija BMJ Industri preuzeće upravljanje Novim
duvanskim kombinatom u Podgorici (NDPK) i uložiti 20 miliona evra u
izgradnju nove fabrike, saopštila je Tenderska komisija Vlade Crne Gore.
Kako se navodi, predstavnici Vlade Crne Gore, gradske uprave Podgorice i
kompanije iz Ujedinjenih arapskih emirata potpisali su danas ugovor o
dokapitalizaciji i upravljanju NDKP.
Kupac se obavezao da u narednih godinu dana uloži 20 miliona evra u novu
fabriku duvana u Podgorici, da do završetka fabrike angažuje najmanje 80
radnika, a da u novoj fabrici po otvaranju angažuje 55 radnika i još po 20
na godišnjem nivou.
NDKP je bio u stečaju. Vlada Crne Gore u NDKP ima 69,9 odsto udela, a Glavni
grad Podgorica 30,08 odsto akcija.
Arapski BMJ Industri poseduje fabriku za proizvodnju duvana kapaciteta 200
hiljada kartona mesečno i raspolaže sa 20 brendova i 40 različitih vrsta
cigareta.
|
|
Slovenac imenovan za koordinatora za migracije |
| |
Slovenac Andrej Grošelj je imenovan za koordinatora Evropske
unije (EU) za migracije.
EU je u sklopu nastojanja za savlađivanje migranskee krize uvela mesto
koordinatora čiji će zadatak biti da usklađuje aktivnosti u evropskoj službi
spoljnih poslova u oblasti migracija.
Položaj koordinatora za migracije je više službeničko mesto u direktoratu za
globalne izazove u evropskoj spoljnoj službi, a Grošelj, koji je do sada bio
savetnik u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova u stalnom predstavništvu
Slovenije pri EU, na novu dužnost bi trebao stupi u aprilu.
Njegov zadatak će biti koordinacija aktivnosti u evropskoj službi spoljnih
poslova i saradnja sa nadležnim službama Evropske komisije i međunarodnim
organizacijama u hvatanju u koštac sa migrantskom krizom.
Naglasak će biti na ostvarivanju obaveza usvojenih na konferenciji EU i
Zapadnog Balkana, na prošlogodišnjem samitu EU i afričkih država u La Valeti
i u sklopu akcionog plana EU i Turske.
Imenovanje se u Sloveniji tumači kao veliko priznanje državi.
|
|
U Skoplju otkriven spomenik Dvoglavi orao |
| |
Spomenik "Dvoglavi orao" otkriven je u skopskoj opštini Čair, u
kojoj je na vlasti najveća partija Albanaca u Makedoniji, Demokratska unija
za integracije (DUI).
Kako je prenela Televizija Telma, spomenik crnog dvoglavog orla, koji je
simbol albanskg naroda, otkiven je na okretnici u Topanskom polju, uz mnogo
govora, albanskih pesama, aplauza i ovacija prisutnih građana.
Lider DUI Ali Ahmeti je poručio da Albanci treba da budu ponosni na
postavljane spomenika dvoglavom orlu učast obeležavanja 15. godišnjice od
početka konflikta u Tanuševcima.
"Ima li bolji način da se obeleži ovaj dan", upitao je prisutne Ahmeti,
predsednik stranke koja sa VMRO DPMNE čini vladajuću koaliciju u Makedoniji
U Tanuševcima, mestu u blizini Skoplja, 16. februara 2001. godine je počeo
oružani sukob, napadom uniformisanih Albanaca sa oznakama UČK na pripadnike
makedonske policije.
Sukob je trajao do 13. avgusta i završen je potpisivanjem "Ohridskog dogovra",
kojim su proširena prava Albanaca u Makedoniji.
Na podizanje spomenika "Dvoglavi orao" Grad Skoplje je reagovao informacijom
da je nepropisno postavljen, bez potrebnih dozvola.
Istovremeno, gradonačelnik gradske opštine Čair Izet Medžiti tvrdi da je sve
oko postavljanja spomenika "Dvoglavi orao" urađeno po zakonu i da je o tome
razgovarao i sa skopskim gradonačelnikom Koceom Trajanovskim.
|
|
Spreman sam dati izjavu Tužilaštvu BiH u Banjaluci |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je
spreman dati izjavu Tužilaštvu BiH povodom slučaja Pavlović banka u
Banjaluci, ali da neće ići u Sarajevo, ako ga pozovu, jer se tamo ne oseća
sigurno.
"Spreman sam da u Banjaluci bilo kada i po bilo kom osnovu dam izjavu, a u
Sarajevu me neće videti. Ne osećam se sigurno u Sarajevu i ja tamo ne idem,
jer su spremni za manpilacije", rekao je Dodik na vanrednoj konferenciji za
novinare.
Po njegovim rečima, "dobra namera" Slobodana Pavlovića da dođe u Tužilaštvo
BiH da da izjavu u slučaju Pavlović banka iskorištena je da on bude uhapšen.
Dodik je rekao da nije obavešten da se protiv njega vodi postupak u
Tužilaštvu BiH u vezi sa tim slučajem, ali da je to vidljivo iz
dokumentacije Tužilaštva BiH i obrazloženja za traženje pritvora za
Pavlovića i ostale uhapšene u tom predmetu.
Predsednik RS je je hapšenje vlasnika Pavlović banke i troje njegovih
saradnika u vezi sa spornim kreditom od 750 hiljada evra, koji mu je ta
banka dala za kupovinu vile na Dedinju u Beogradu, nazvao "hajkom protiv
njega i politički montiranim procesom".
Komentarišići obrazloženje Tužilaštva BiH za hapšenje Pavlovića i njegovih
saradnika, Dodik je naveo da se iz toga može zaključiti da je glavni razlog
"da ne postoji ugovor iz 2007. godine" o dodeli kredita i da je na taj način
obezbeđena imovinska korist za njega, a da su službenici Pavlović banke
nastojali to da sakriju.
On je još kazao da je Tužilaštvo BiH optužilo Pavlovića i njegove sardanike
da su pokušali da unište dokumentaciju iz 2007. godine, koja se odnosi na
sporni kredit, odnosno ugovor okreditu, ugovor o depozitu, granacije za taj
kredit i odluku Kreditnog odbora banke.
"Znajući da se već duže vreme vodi hajka i da se pokušava i da se želi
pokazati određena odgovornost za nešto što nisam učinio, izložen sam
neprofesionalnom, bahatom, politički motivisanim aktivnostima Suda i
Tužilaštva BiH, što potvrđuje da su Pavlović i ostali priotvoreni zbog mog
kredita i Ugovora o tom kreditu", rekao je Dodik.
On je dodao da je "tragajući u svojoj ličnoj arhivi našao ugovor o kreditu
od 15. maja 2007. godine", između Pavlović banke i njega, koji je, kako je
rekao, demantuje navode Tužilaštva BiH.Taj kredit, rekao je dalje, pratio je
Ugovor o oročenju depozita kao garanciji za kredit, a svemu je prethodila
odluka Nadzornog odbora banke.
"U obrazloženju Tužilaštva BiH za određivanje mera pritovora, tvrde upravo
da nemaju ta tri dokumenta. Kao što vidite ugovor postoji", rekao je Dodik,
pokazujući dokument, za koji tvrdi da je originalan dokument koji je
pronašao u svojoj arhivi.
Dodik je istakao da će ovu dokumentaciju dostaviti odbrani Pavlovića i
ostalih uhapšenih u tom slučaju, dodavši da se nada da će to zaustaviti "politički
progon"."Ugovor o kreditu iz 2007. godine postoji, može da ga veštači ko
hoće, a Tužilaštvo mora da povuče svoje odluke, jer su politički motivisane",
naglasio je predsednik RS.
Tužilaštvo BiH je u svom zahtevu za određivanje pritvora Slobodanu Pavlovića
i njegovim saradnicima navelo da su utvrdili da ugovor o kreditu iz 2007.
godine između Pavlović banke i Milorada Dodika ne postoji, već da se 2008.
godine potpisivajem ugovora o kreditu pokušalo fiktivno prikazati da postoji
ugovor iz 2007. godine.
Dodik tvrdi da se "oseća veoma sigurnim, da je čist", a da oni koji su
Tužilaštvu dostavili dokumentaciju o spornom kreditu, SDS i lider te stranke
Mladen Bosić, "žele politički obračun s njim i njegov progon".
Dovodeći u pitanje "moral" lidera SDS-a, Dodik je rekao kako je lično Bosić
ranije došao kod njega i tražio da se deblokira dva miliona maraka, koji je
međunarodna zajednica blokirala SDS-u u Privrednoj banci Sarajevo, te da mu
je Bosić tada rekao da je taj novac namenjen za odbranu Radovana Karadžića.
"Došao je kod mene i molio i ja sam nazvao (direktorku Agencije za
bankarstvo Slavicu) Injac i rekao da vidi da li je to moguće u skladu sa
propisima. Ta sredstva su deblokirana, a ja ne znam da li su završila kod
Karadžića, koliko znam nisu", naveo je on.
Predsednik RS je rekao da zna ko je i "zaštićeni svedok" Tužilaštva BiH,
navodeći da se radi o bivšem direktoru Pavlović banke", koji je Slobodanu
Pavloviću "pokušao da otme banku", u šta je pokušao da uvuče i njega lično.
"Postao je zaštićeni svedok samo da bi se osvetio Slobodanu Pavloviću i
banci", kazao je Dodik.
Tužilaštvo i Sud BiH koristi se "spekulacijama i podmetanjima", rekao je
Dodik tvrdeći da je on legalno dobio kredit od Pavlović banke od 750 hiljada
evra, za koje je kupio vilu u Beogradu, koju sada izdaje za mesečnu naknadu
od 4700 evra.
"Gotovo čitav taj iznos ide za otplatu ovog kredita", rekao je Dodik.
Predsednik RS je optužio ministra inostranih poslova Igora Crnatka da je
prilikom nedavnog boravka u SAD tražio da se protiv Dodika pokrene "široka i
opsežna istraga i progon, koji bi onemogućio da on bilo šta radi".
"To nije politički zahtev. To je zahtev koji smatram ličnim, a oprostiti
neću. Kada ću i šta učiniti, to ću ja odlučiti, ali se držim jedne kineske
poslovice da se osveta servira hladna, a nikada vruća", rekao je Dodik.
Navodeći da on nije RS, već jedan od izabranih funkcionera, Dodik je ocenio
da protiv njega traje hajka, jer godinama ukazuje na to da su Sud i
Tužilaštvo BiH nelegalne institucije.
Upitan kako komentariše izjavu lidera Saveza za bolju budućnost (SBB)
Fahrudina Radončića da je njegovo hapšenje samo uvod u udar na Milorada
Dodika, predsednik RS je rekao da ne zna šta bi Tužilaštvo preko
Radončićevog slučaja imalo šta njemu da poručuje.
On smatra da će proces protiv Radončića, poput ranijih procesa protiv nekih
visokih funkcionera u BiH, doživeti debakl.
Komentarišući to što je tuzlanska Fondacija "Istina, pomirenje, pravda"
protiv njega podnela krivičnu prijavu za izazivanja nacionalne i verske
mržnje zbog izjave da su Bošnjaci "savremeni Turci", Dodik je rekao da on to
"nije tako rekao, već je kazao da se u BiH i dalje primenjuje princip
"kadija te tuži, kadija ti sudi", što se vidi i na slučaju Pavlović banka.
|
|
Dodik : Nismo odustali od referenduma |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da vladajuća
koalicija u RS nije odustala od referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, ali da čeka
da za sprovođenje referenduma dobije podršku opozicije.
"Čekamo da oni postanu Srbi i patriote, da sa nama zajedno to potvrde i idemo na
referendum", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.
On je negirao tvrdnje opozicije da je odustao od referenduma, optuživši
opozicioni Savez za promene da u Sudu i Tužilaštvu BiH vide način da se
obračunaju sa vlastima u RS.
Dodik je rekao da mehanizam koordinacije, kao operativni proces u pregovorima sa
Evropskom unijom (EU), moguć samo ako se iste odluke u tom procesu usvoje na
nivou entitetskih vlada i Saveta ministara BiH.
On je posle sastanka predsednika vladajuće koalicije (SNSD-DNS-SP) rekao da
Savet ministara BiH ima veoma male nadležnosti o evropskim integracijama,
navodeći da prema Ustavu i Dejtonskom mirovnom sporazumu ima samo devet
ovlašćenja, dok o svemu ostalom treba da se dogovore entiteti.
"Ovako se pokušava odlukom Saveta ministara BiH taj mehanizam nametnuti
drugima", rekao je Dodik novinarima posle sastanka sa liderima DNS-a Markom
Pavićem i SP-a Petrom Đokićem.
Prema njegovim rečima, lideri vladajućeg bloka dogovorili su da zatraže sednicu
Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj bi bila razmatrana odluka o sistemu
koordinacije procesa evropskih integracija u BiH koju je Savet ministara BiH
usvojio 26. januara.
|
|
Počeli pregovori BiH i Evropske komisije o SSP |
| |
Pregovarački timovi Bosne i Hercegovine (BiH) i Evropske komisije
otpočeli su u utorak u Sarajevu prvu rundu pregovora o adaptaciji Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju (SSP) BiH sa Evropskom unijom (EU), koji se
prvenstveno odnose na zahtev EU za uspostavljanje takozvane tradicionalne
trgovine sa Hrvatskom.
Pregovori o adaptaciji SSP-a počeli su na pregovaračkim pozicijama koje je na
predlog Saveta ministara BiH utvrdilo Predsedništvo BiH, a član pregovaračkog
tima iz Republike Srpske Miljan Erbez napustio je pregovore, javili su
sarajevski mediji.
Hamdo Tinjak, šeg pregovaračkog tima BiH, potvrdio je da je Erbez napustio
pregovore.
Upitan da li će to uticati na tok pregovora, Tinjak je rekao da se pregovori
nastavljaju i da to neće uticati na njihov tok, jer ne mogu pregovarati sa onima
koji to ne žele.
"Jedino što vam mogu reći je da se stajališta BiH dosta razlikuju od stajališta
Evropske komisije, nećemo odustati od naših kvota, pokušavamo dogovoriti ono što
je najbolje za BiH", rekao je Tinjak.
Pregovori o adaptaciji SSP-a počeli su samo dan nakon što je BiH u Briselu
predala aplikaciju za članstvo u EU.
Osim mehanizma koordinacije, koji je utvrđen na sednici Saveta ministara BiH 26.
januara, adaptacija SSP-a posle ulaska Hrvatske u EU jedan je od ključnih uslova
za kredibilnu aplikaciju BiH za članstvo u EU.
Govoreći o pregovorima oko adaptacije SSP-a, ministar spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović je rekao da je "u nekoliko navrata govorio
da je potpuno neizvesno koliko će ti pregovori da traju".
"Ako bi pitali samo mene ti pregovori treba da traju do onog trenutka dok se ne
uvaži minimum zahteva BiH. U ovakvoj situaciji, mi jednostavno gledamo da
obezbedimo najbolju poziciju za BiH", rekao je Šarović.
Prema njegovim rečima, od BiH se traže posebne kvote za šećer, ribu, vino, voće
i povrće.
Predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović i zamenik ministra spoljne
trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mate Franjičević rekli su da se u pregovorima
sa EU oko adaptacije SSP-a razgovara prvenstveno o modalitetima izvoza mleka i
mesa iz BiH u EU.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
