|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Peking postao svetska prestonica milijardera |
| |
Peking je postao nova svetska prestonica milijardera u kojoj
živi njih stotinu, čime je premašio Njujork koji je dom za 95 milijardera,
preneo je šangajski časopis Hurun.
Istraživanje, koje dolazi nekoliko meseci nakon izveštaja da u Kini ima više
milijardera nego u SAD, ukazuje na to da kineska elita nastavlja da
ostvaruje ogromno bogatstvo uprkos previranju na berzi i slabljenju
ekonomije.
Različite liste bogatstva, kao što su Huruna i Forbsa, u prošlosti su imale
neznatno drugačije rezultate u zavisnosti od njihove metodologije.
Rupert Hugeverf, koji rukovodi Hurun reportom, izjavio je da se u Kini
nalazi veliki procenat milijardera koji su sami stekli svoje bogatstvo, u
odnosu na SAD.
"Mi smo danas pokazali da Kinezi sada vode na nivou stvaranja super-bogatstva",
rekao je Hugeverf
Prema njegovim rečima, ljudi će sada na Kinu gledati na isti način kako su
gledali 1990-tih na Silicijumsku dolinu.
Moskva se našla na trećem mestu sa 66 milijardera, dok su Hong Kong i Šangaj
na četvrtom i petom mestu sa 64, odnono 50 milijardera, navodi Hurun.
Među kineskim milijarderima koji su dospeli na globalnu listu 100
najbogatijih nalaze se vlasnik kompanije "Vanda" Vang Đianlin, osnivač
kompanije Alibaba Dek Ma i vlasnik pivara Zong Ćingou.
|
|
Rast nivoa mora najviši u poslednjih 3.000 godina |
| |
Nivoi okeana rastu brže u poslednjem veku nego tokom tri
poslednja milenijuma zbog klimatskih promena, pokazuju najnovije studije.
Između 1900. i 2000. nivoi okeana i mora na planeti su porasli za oko 14
centimetara kao posledica topljenja leda, posebno na Arktiku, navode
istraživači čiji su radovi objavljeni u ponedeljak u dve odvojene studije u
stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS),
prenose svetske agencije.
Naučnici koji se bave klimom, ocenili su da bi bez podizanja temperature
Zemlje zabeležene od industrijske ere podizanje nivoa okeana bilo upola
manje u 20. veku.
"Prošli vek bio je izuzetan u odnosu na tri poslednja milenijuma i rast
nivoa okeana se čak ubrzao poslednjih 20 godina", rekao je Robert Kop,
profesor na Odeljenju za nauku o Zemlji na američkom univerzitetu Rutgers, i
glavni autor studije koja je posmatrala nivoe mora u poslednja tri veka.
Međunarodni naučni tim posmatrao je dvadsetak lokacija širom sveta da
zabeleži kako su se podizali i smanjivali nivoi mora tokom vekova i
milenijuma.
Do 1880-ih i industrijalizacije, najbrži porast mora bio je oko tri do
četiri centimetra za sto godina. Tokom tog vremena globalni nivo mora nije
zapravo dostizao mnogo viši ili mnogo niži nivo od 7,5 centimetara iznad ili
ispod godišnjeg proseka tokom 2.000 godina.
Ali u 20. veku nivoi mora na planeti porasla su za 14 centimetara. Od 1993.
stopa rasta je skočila na 30 centimetara po veku.
Dve različite studije objavljene u časopisu PNAS navode da će do 2100.
godine okeani porasti između 28 centimetara i 1,31 metar, ako svet nastavi
da zavisi u tolikoj meri od fosilnih goriva.
Ako države ispune ciljeve dogovorene na konferenciji o klimi u Parizu u
decembru prošle godine da ograniče globalno zagrevanje na dodatnih dva
stepena u odnosu na preindustrijsku eru, nivoi mora bi se podigli između 28
i 56 centimetara do kraja ovog veka.
Da bi utvrdili kako se menjao nivo okeana tokom poslednja tri milenijuma,
naučnici su koristili nove geološke podatke, indikatore o visini vode kao
što su močvare i koralni grebeni i arheološke lokacije. Koristili su i
podatke o plimi i oseci na 66 mesta na planeti tokom poslednjih 300 godina.
Te procene o varijaciji nivoa okeana tokom poslednjih 30 vekova dozvoljavaju
da se prave preciznije projekcije, rekao je Endru Kemp, profesor nauke
okeana na univerzitetu Tafts.
Da bi izračunali ranije nivoe mora i njihovo podizanje i opadanje, naučnici
se upuštaju u svojevrsnu geološku detektivsku priču, rekao je koautor
studije Ben Horton, takođe sa Rutgers univerziteta.
Kop i kolege su istraživali porast nivoa mora tokom poslednjih 3.000 godina,
i ustanovili su da su nivoi mora na Zemlji bili u padu do industrijskog
doba. Porast nivoa mora u 20. veku je uglavnom posledica delovanja čoveka,
navode autori studija.
"Tako je tesna povezanost između nivoa mora i temperature. Voleo bih da
nije, onda ne bismo bili toliko zabrinuti", rekao je Horton.
Ako mora nastave da rastu kao što se predviđa, dodatnih 46 centimetara nivoa
mora izazvaće mnogo problema i troškova, posebno kada se podignu za vreme
oluja, rekao je jedan od autora jedne studije Stefan Ramstorf, iz nemačkog
Instituta za istraživanja o uticaju klime u Potsdamu.
Kopova studija i odvojena studija koju je objavio drugi tim predviđa budući
nivo mora na osnovu različitih tehnika.
Oni su došli do istih opštih procena, iako su koristili različite metode,
rekao je Anders Leverman, koautor druge studije i istraživač na Institutu u
Potsdamu.
U odvojenoj studiji koja još nije objavljena, Kop i drugi naučnici su
pronašl da je od 1950. oko dve trećine poplava na 27 priobalnih mesta u
Americi posledica zagrevanja koje je izazvao čovek.
|
|
Beč najbolji grad za život, Beograd na 141. mestu |
| |
Beč je najbolji grad na svetu po kvalitetu života, pokazuje
nova lista kompanije Merser (Mercer), na kojoj je od 230 gradova Beograd
zauzeo 141. mesto.
Među prvih pet gradova po kvalitetu života su i Cirih, Okland, Minhen i
Vankuver.
U centralnoj i istočnoj Evropi, najbolje je plasiran Prag, na 69. mestu, dok
su od gradova u regionu Ljubljana na 76. i Budimpešta na 77. mestu. Sa
Balkana su među prvih 100 i Atina (87) i Zagreb na (98). Bukurešt je na 109,
Sofija na 115, Istanbul na 122, Beograd na 141, Sarajevo na 158 Skoplje na
159. Od rangiranih gradova iz regiona najniži kvalitet života ima Tirana na
179. mestu.
I pored nedavnih bezbednosnih problema, socijalnih previranja i zabrinutosti
za ekonomiju, evropski gradovi i dalje nude najbolji kvalitet života, navodi
Merser, dodajući da je bezbednsot jedan od ključnih činilaca koje
multinacionalne kompanije razmatraju kada šalju svoje radnike u inostranstvo,
pošto to utiče na ličnu bezbednost, ali i može značajno uticati na troškove
naknada.
Merser navodi da listu sastavlja kako bi omogućio multinacionalnim
kompanijama i poslodavcima da daju adekvatnu naknadu za život u inostranstvu.
Za poziciju na listi važni su lična bezbednost zasnovana na unutrašnjoj
stabilnosti, podacima o kriminalu, radu bezbednosnih službi i odnosima
zemlje s drugima. Luksemburg je prvi na listi kad je reč o ličnoj
bezbednosti, a slede Bern, Helsinki i Cirih, dok Bagdad i Damask dele
poslednja dva mesta.
U evropi su posle Beča, Ciriha i Minhena, najbolje plasirani Diseldorf (šesto
mesto), Frankfurt (sedmo), Ženeva (osmo) i Kopenhagen (deveto). Najlošije
plasirani su Kijev (176), Tirana (179) i Minsk (190).
Kad je reč o bezbednosti, više gradova je plasirano znatno niže zbog
terorističkih napada ili socijalnih nemira u prethodnim godinama.
Najnebezbedniji gradovi iz Evrope na listi su Kijev (189), Sankt Peterburg
(197) i Moskva (206), mada su ta tri grada generalno bolje plasirana - na
176, 174. i 167. mestu.
U dve Amerike, kanadski gradovi zauzimaju najbolje pozicije - Vankuver (5),
Toronto (15) i Otava (17). U SAD, prema Merserovoj listi, San Francisko ima
najbolji kvalitet života na 28. mestu, posle čega slede Boston (34),
Honolulu (35), Čikago (43) i Njujork (44). Iz Meksika je najbolje plasiran
Monterej (108) i grad Meksiko (129), dok su od karipskih gradova najbolje
prošli Havana (191) i Port-op-Prens (227). Od južnoameričkih gradova
najbolji su Montevideo (78), Buenos Ajres (93) i Santjago (94).
U azijsko-pacifičkom regionu posle Singapur najviši kvalitet života ima
Kuala Lumpur (86), Bangkok (129), Manila (136) i Džakarta (142). Na istoku
Azije najbolje je plasiran Tokio (44), Hong Kong (70), Tajpej (84), Šangaj
(101) i Peking (118).
Na Bliskom istoku i Africi, nabolje je plasiran Dubai na 75. mestu, a slede
Abu Dabi (81) i Port Luis (83). Prestonica Centralnoafričkle Republike
Bangui i Bagdad su najgori gradovi u regionu i svetu.
Neposredno iznad Beograda su Manila (Filipini), Nandžing (Kina), Hiderabad (Indija)
i Sijan (Kina), a iza njega Džakarta (Indonezija), Gaborone (Bocvana), Pune
(Indija) i Bangalor (Indija).
|
|
UN: Velike sile podstiču vojnu eskalaciju u Siriji |
| |
Ratni zločini u Siriji su u porastu dok konlifkt u toj zemlji
postaje sve složeniji sa uključivanjem raznih koalicija iz inostranstva koje
podstiču vojnu eskalaciju u toj zemlji, navodi se u izveštaju UN.
Nezavisna međunarodna komisija za istragu o zločina u Siriji saopštila je da
se međunarodne i regionalne sile zalažu za postizanje mirnog rešenja
sirijskog konlikta ali istovremeno i podstiču "vojnu eskalaciju" u toj
zemlji.
Novi izveštaj te komisije pod okriljem UN dolazi pošto su se SAD i Rusija
dogovorile o prekidu vatre koji treba da u subotu stupi na snagu. Sličan
dogovor postignut je 11. februara, ali do primirja u Siriji nije došlo.
Istražioci UN upozorili su da je "iscepkana sirijska država na ivici kolapsa"
i da postoji sve veća opasnost od internacionalizacije sukoba. U izveštaju
se poziva Savet bezbednosti UN da preduzme mere kako bi se počinioci zločina
izveli pred lice pravde u Međunarodnom krivičnom sudu ili da se formira
poseban tribunal za zločine u Siriji.
Sirijska opozicija saopštila je da prihvata privremeni prekid vatre u zemlji,
ako se ispune njeni uslovi. Odbor sirijske opozicije za pregovore naveo je
posle sastanka u Saudijskoj Arabiji da prihvata "međunarodne napore o
prekidu neprijateljstava u Siriji". Opozicija je dodala da su uslovi za
prihvatanje primirja da sirijske vlasti okončaju opsadu 18 područja u rukama
pobunjenika, oslobode zatvorenike i obustave vazdušne i artiljerijske napade.
SAD i Rusija saopštile su u ponedeljak da prekid vatre u Siriji koji stupa
na snagu u subotu, još treba da potvrde sirijske vlasti i opozicija, a to
primirje isključuje džihadiste iz Islamske države i Al Kaide.
|
|
Rekordan broj prijava za astonaute u NASA |
| |
Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je primila
rekordan broj prijava za sledeću klasu astronauta - oko 18.300.
Broj prijava za buduće astronaute znatno je veći od prethodnog rekorda od
8.000 koliko je bilo za prvu klasu astronauta za spejs šatlove 1978.
Šanse da se uđe u američku svemirsku agenciju na ovaj način su izuzetno male
pošto će NASA izabrati samo 14 kandidata.
Kao i u klasi 2013, kada je bilo osam primljenih, budući astronauti će imati
obuku za letove do Međunarodne svemirske stanice u letelicama koje razvijaju
kompanije Spejseks (SpaceX) i Boing (Boeing), kao i u letelici NASA Orion
koja je namenjena istraživanju svemira.
|
|
Jačanje Amerike na svetskom tržištu oružja |
| |
Američki proizvođači oružja ojačali su poslednjih godina svoju
svetsku dominaciju na tržištu naoružanja i nalaze se ispred Rusije i Kine,
dok Evropa gubi zamah, navodi Međunarodni institut za istraživanje mira iz
Stokholma (Sipri).
Podaci ovog insituta, koji se odnose na petogodišnji period (2011-2015) da
bi mogle da se vide glavne tendencije, pokazuju da obim svetske trgovine
oružjem stalno raste od 2001, posle pada od oko dvadeset godina.
U oblasti isporuka SAD su daleko ispred drugih, naveo je Sipri u saopštenju.
Njihov udeo u tržištu naoružanja porastao je na 33 odsto, u odnosu na 29
odsto u periodu 2006-2010.
Američki porizvođači oružja imaju i najraznolikiju klijentelu. "SAD su
prodale ili dale veliko oružje za 96 zemalja u poslednjih pet godina, i
američka industrija naoružanja priprema velike narudžbine za izvoz, od kojih
ima ukupno 611 borbenih aviona F-35 za devet zemalja", rekla je Od Fleran,
direktorka programa naoružanja i vojnih izdataka Instituta.
Iza SAD takođe je napredovala Rusija, sa 5 odsto svetskog izvoza, iako je
taj trend bio dosta lošiji 2014. i 2015. godine kada je Zapad uveo ekonomske
sankcije Moskvi zbog uloge u ukrajinskom sukobu. Rusi izvoze više od
Amerikanca u Indiju, koja je najveći svetski uvoznik.
Kina koja je 2010-2014 postala treći svetski izvoznik oružja i prešla
Nemačku i Francusku, ojačala je taj položaj sa oružanom industrijom koja je
sve priznatija i koja pre svega snabdeva azijske zemlje (Pakistan,
Bangladeš, Mjanmar).
Evropski proizvođači oružja gube udeo u svetskom tržištu. U poslednjih pet
godina izvoz Francuska (5,6 odsto tržišta) pao je za deset odsto u odnosu na
pet godina pre toga, a izvoz Nemačke (4,7 odsto) pao je za pedeset odsto.
Te industrije snose posledice pada porudžbina od njihovih evropskih partnera
(minus 41 odsto), koji su uveli budžetsku štednju.
Sa strane uvoznika, Indija ostaje broj jedan (14 odsto) i kupuje duplo više
stranog oružja od drugog uvoznika na listi Saudijske Arabije, i tri puta
više od Kine.
|
|
ID većinu bombi pravi od komercijalnih proizvoda |
| |
Teroristička organizacija Islamska država za pravljenje većine
bombi koristi delove koje mogu kupiti civili, navodi se u izveštaju koji je
objavila londonska grupa za istraživanje oružja u sukobima.
Većina materijala, kao što su hemikalije i detonatori, dolaze iz kompanija
iz Turske i Iraka, koje možda i ne znaju da njihove proizvode kupuju
ekstremisti, a neki delovi dolaze čak iz SAD, Japana, Kine Brazila.
U izveštaju se navodi da se mnogi delovi koje koriste islamisti
upotrebljavaju i u civilne svrhe, kao što je rudarstvo, zbog čega ih je
relativno lako nabaviti.
Grupa za istraživanje oružja u sukobima je utvrđivala poreklo više od 700
delova nađenih u fabrikama bombi Islamske države i iz bombi koje nisu
eksplodirale. Delovi čije su poreklo istraživači uspeli da u potpunosti
potvrde bili su legalno stečeni.
Najčešće korišćen eksploziv pravljen je s amonijum nitratom, koji se u
poljorivredi uobičajeno koristi kao đubrivo.
Telefoni koje pripadnici Islamske države uglavnom koriste za daljinsku
aktivaciju eksploziva je nokija 105, navodi se u izveštaju.
Delovi za bombu su uglavnom napravljeni u kompanijama u Turskoj i Iraku, što
je verovatno zbog toga što su blizu uporišta Islamske države.
"Najupečatljiviji nalaz u izveštaju je to što je Islamska država u velikoj
meri samoodrživa u svojoj oblasti delovanja kada su u pitanju nabavka oružja
i druge robe od strateškog značaja. Mogu da dođu do mnogo komercijalno
dostupnih proizvoda u regionu", izjavio je direktor istraživačke grupe
Džejms Bevan.
Islamska država do velike količine oružja dolazi i zauzimanjem vojnih baza u
Siriji i Iraku, kao i na crnom tržištu.
|
|
Nastavljen pad funte |
| |
Britanska funta nastavila je pad prema dolaru na najniži nivo u
skoro sedam godina, usled neizvesnosti oko članstva Velike Britanije u Evropskoj
uniji.
Funta je u sredu bila na 1,3879 dolara, što je najniži nivo od sredina marta
2009. U utorak je vredala 1,4022 dolara, a pre nedelju dana 1,4148 dolara.
Analitičar kompanije CMC Markets Džasper Loler rekao je funta pada usled
očiglendne pretnje od Bregzita.
Funta je počela da pada u ponedeljak pošto je uticajni konzervativac i
gradonačelnik Londona Boris Džonson najavio da će se pridružiti kampanji za
izlazak iz EU.
Džonson je time ušao u sukob s dugogdišnjim saradnikom premijerom Dejvidom
Kameronom, čiji bi mogao da bude naslednik u slučaju da Velika Britanija na
referendumu 23. juna odluči da izađe iz EU.
"Pad funte je obično dobar za britanske izvoznike, ali samo u meri u kojoj
pobljašava njihovu konkurentnost u inostranstvu. To sada nije slučaj pošto pada
usled straha da će Velika Britanija prekinuti trgovinske veze izlaskom iz EU",
rekao je Loler.
S druge strane, kvote u kladionicama za Bregzit su povećane u odnosu na utorak -
kada je kvota na ostanak u EU bila 2/5, a za izlazak 15/8. Juče je kvota za
izlazak bila nešto preko dva, dok je za ostanak oko 1/3.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
