|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Leonardo DiKaprio konačno dobio Oskara |
| |
 Američki
glumac Leonardo DiKaprio dobio je prvi put u karijeri nagradu američke
Akademije za film i nauku "Oskar", za nabolju mušku ulogu u filmu "Povratnik".
DiKaprio koji je više puta bio nominovan za prestižnu nagradu, bio je i
veliki favorit 88. ceremonije dodele Oskara koja je održana u Los Anđelesu u
nedelju uveče posebno zbog izuzetne podrške preko Interneta.
Iako se očekivalo da će zahvaliti kampanji koju su njegovi obožavaoci
pokrenuli na Internetu, DiKaprio je samo standardno zahvalio ekipi filma,
producentu i najbližima.
U svom obraćanju najviše pažnje DiKaprio je obratio na "opasne" klimatske
promene, istakavši da ljudi nisu na ovoj planeti da bi je uništili, već
moraju da se bore da opstanu na planeti. "Klimatske promene su stvarne, one
se događaju upravo sada. To je najhitnija pretnja najšoj vrsti trenutno i
moramo da radimo na tome sada", rekao je DiKaprio.
DiKaprio je imao jaku konkurenciju jer su pored njega za Oskara bili
nominovani - Majkl Fasbender, Edi Redmejn, Brajan Krenston i Met Dejmon.
Inače, film "Povratnik" sa 12 nominacija, osvojio je manje nagrada nego što
se očekivalo, ukupno tri - za najbolju režiju, najboljeg glumca i
fotografiju.
Film "Pod lupom" (Spotlight) reditelja Toma Makartija o istraživačkom
novinarstvu o seksualnom zlostavljanju rimokatoličkih sveštetnika osvojio
Oskara i za najbolji film kao i za najbolji scenario.
Oskara za najbolju žensku ulogu dobila je Bri Larson za ulogu u filmu
"Soba".
Meksički reditelj Alehandro Gonzales Injaritu osvojio je Oskara za najbolju
režiju za ostvarenje "Povratnik" i postao treći reditelj s uzastopnom
nagradom za najbolju režiju, pošto je prošle godine nagrađen za film "Čovek
ptica".
Pre njega, reditelji koji su dva puta zaredom osvojili tu nagradu bili su
Džon Ford (1941. i 1942) i Džozef Mankijevič (1950. i 1951).
Britanski glumac Mark Rajlens je osvojio Oskara za najbolju sporednu mušku
ulogu u filmu "Most špijuna" (Bridge of Spies) Stivena Spilberga iako je
favorit za tu kategoriju bio Silvester Stalone koji do sada nije nikada
dobio Oskara.
Nagradu za najbolju žensku sporednu ulogu osvojila je švedska glumica
Alisija Vikander za film "Dankinja".
Iznenađenje na dodeli prestižnih nagrada predstavlja film "Pobesneli Maks
4", koji se s deset nominacija, osvojio šest Oskara u, kako navode filmski
kritičari, manje važnim kategorijama, među kojima za kostimografiju, montažu,
scenografiju, zvuk i šiminku.
Čuveni italijanski kompozitor Enio Morikone dobio je Oskara za najbolju
filmsku muziku za ostvarenje "Omražena osmorka" (The Hateful Eight)
reditelja Kventina Tarantina. Morikone (87), autor više od 500 kompozicija
za film do sada je osvojio počasnog Oskara za životno delo.
Na dodeli je nastupala pevačica Lejdi Gaga, koju je najavio američki
potpredsednik Džozef Bajden, iskoristivši holivudski glamur da promoviše
inicijativu Bele Kuće protiv seksualnog zlostavljanja u studentskim
gradovima u SAD.
Lejdi Gaga je izvela pesmu "Til it Happens to You" koja se pojavljuje u
dokumentarnu filmu "The Hunting Ground" posvećenom tom pitanju.
Ovogodišnja dodela Oskara održana je u znaku polemika o nedostatku rasne i
etničke raznolikosti u Holivudu. Američka akademija je meta žestokih kritika
jer je drugu godinu zaredom izostavila u nominacijama glumce koji nisu belci.
Spisak glavnih dobitnika Oskara
- Najbolji film: "Pod lupom" (Spotlight) Toma Makartija
- Nabolja režija: "Povratnik" Alehandra Gonzalesa Injaritua
- Najbolji glumac: Leonardo DiKaprio za "Povratnik"
- Najbolja glumica: Bri Larson za "Soba" (Room)
- Najbolja muška sporedna uloga: Mark Rajlens za "Most špijuna" (Bridge of
Spies)
- Najbolja ženska sporedna uloga: Alisija Vikander za "Dankinja" (The Danish
Girl)
- Najbolji strani film: "Son of Saul" (Mađarska)
- Najbolji dokumentarni film: "Amy"
- Najbolji animirani film: "Inside Out"
- Najbolji originalni scenario: "Pod lupom" (Spotlight)
- Najbolji adaptirani scenario: "Opklada veka" (The Big Short)
|
|
Viktorija Abril otvorila Fest |
| |
Španska glumica, muza reditelja Pedra Almodovara, Viktorija
Abril otvorila je u petak u Sava centru zvanično 44. Međunarodni filmski
festival - Fest, nakon čega je usledila projekcija debitantskog
dugometražnog filma Nikole Ljuce "Vlažnost".
Viktorija Abril, koja je u Beogradu bila i 2007. godine kada je promovisala
svoj album, pred ulazak u Sava centar rekla je da je očarana i vrlo srećna i
zahvalna što je dobitnica "Beogradskog pobednika".
"Sve je ovo za mene iznenađenje, drago mi je, očarana sam tom časti koju mi
je FEST učinio. Vrlo sam srećna što sam imala mogućnost da dođem ove godine
i da učestvujem na festivalu nekoliko dana sa Beograđanima koji su kada sam
došla da pevam, bili sjajni", rekla je Abril.
Dodala je da radi na projektu "Rođena da pobedi", i da se nada da će na
Festu biti i naredne godine.
"Reditelj je neverovatan, bila sam iskreno srećna scenarijom ali sam filmom
još zadovoljnija, premijera u Španiji je u maju, a u Gvadalahari sledeće
nedelje", rekla je Abril.
Abril je zajedno sa rediteljem Džonom Mektirnanom dobila priznanje "Beogradski
pobednik" za stvaralaštvo, dok je "Pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj
umetnosti pripao Velimiru Bati Živojinoviću. Nagradu u njegovo ime primila
je supruga Julijana Živojinović.
Abril je primajući nagradu rekla "Hvala puno, hvala puno, dobro veče" na
srpskom. Dodala je da je nagradu posvetila filmu zahvaljujući kome je već
bila u Beogradu i pevala.
Mektirnan je rekao da je sjajno dobiti ovakvu nagradu, ali je ironično dodao
da je poražavajuće što je došao do tačke kada mu uručuju priznanja za
životno delo.
Tokom FEST-a, pod sloganom Brisanje granica, do 6. marta biće prikazao više
od 110 filmskih ostvarenja, među kojima preko 20 rediteljskih debija, iz
svih delova sveta.
Umetnički direktor FEST-a Jugoslav Pantelić rekao je da je pred otvaranje
poslao poruku "krenulo je, počelo je", jer veruje da će FEST ovaj put otići
još dva koraka gore.
"Gore - želja nam je da budemo prvi ne samo u regiji već i jedan od
najuticajnijih festivala u Evropi, pa onda idemo na svet", rekao je Pantelić
pred otvaranje festivala.
Najveću pažnju privlače filmovi "Ave Cezare" braće Koen, "Mladost" Paola
Sorentina, "Kerol" Toda Hejnsa, "Komuna" Tomasa Vitenberga, "99 domova"
Ramina Bahramija, "Novosti sa Marsa" Dominika Mola, "Klan" Pabla Trapera, "Dipan"
Žaka Odijara, "Nerazuman čovek "Vudija Alena, "Jastog" Jorgosa Lantimosa, "Imati
17 godina" Andrea Tešinea.
|
|
Pokretne slike - Glas protiv čutnje |
| |
Pod lupom” (“Spotlight”) ko-scenarista i reditelj: Tom Mekarti,
glavne uloge: Majkl Kiton, Mark Rafalo, Rejčel Mekadams, Brajan D’Arsi Džems,
Lijev Šrajber
Na prošlonedeljnoj 88.-oj dodeli “Oskara”, punoj neizvesnosti i iznenađenja,
najviše nagrada (ukupno šest) osvojio je Milerov furiozni “Pobesneli Maks:
Autoput besa”, ali je pobednik večeri ipak postao film “Pod lupom”!
Simbolično, ovom delu reditelja Toma Mekartija uručena je prva (za najbolji
originalni scenario) i zadnja, ali zato glavna nagrada (za najbolji film) na
ceremoniji koja je imala dramaturgiju napetog holivudskog trilera.
“Boston Gloub” protiv Katoličke crkve! To je dramatska okosnica filma “Pod
lupom”, koje je najbolje delo o istraživačkom žurnalizmu još od “Svih
predsednikovih ljudi” (1976.) Alana Pakule. Iako im zbog zamaha društvene
mreže uticaj i značaj opada, novinari su u Holivudu, paradoksalno, u zadnjih
par godina u “fokusu” kamera, kao poslednji “dinosaurusi” iz Gutenbergovog
doba.
Filmovi “Rosenjater”, “penzionisanog” satiričara–komičara Džona Stjuarta i
“Istinita priča” Ruperta Gulda govore o iskušenjima i nedaćama ovog zanata,
koji polako odumire u svom tradicionalnom smislu. Međutim, “Pod lupom”
ukazuje koliko je i u današnjem digitalnom vremenu unifikacije medija i
“onlajn” reporterstva, hrabro i društveno angažovano, klasično pisano
novinarstvo nezamenljivo i dragoceno, kako u otkrivanju istine, tako i u
prozivanju moćnika na odgovornost.
“Grad cveta kada njegove najveće institucije rade zajedno!”- sugeriše
manipulativni kardinal uredniku novina za vreme “prijateljskog ćaskanja” u
parohiji. Grad o kojem je reč je Boston, a godina Gospodnja je 2001.
Katolički kardinal je Bernard Lou (Len Kariu), a urednik, tek pristigao sa
Floride u “Boston Gloub”, je Jevrej Martin Baron (Lijev Šrajber). On se
učtivo razilazi sa kardinalovom vizijom o “građanskoj harmoniji”,
insistirajući da novine treba da budu samostalne.
Ovaj razgovor, koji se dešava na početku filma “Pod lupom”, zapravo
postavlja scenu za centralni konflikt koji sledi. Podstaknuti od strane
Barona, elitna grupa od četiri reportera će provesti narednih osam meseci (i
dva časa filma) “kopajući” za istinom i ulogom koju je bostonska
nadbiskupska dioceza imala u zataškavanju i prikrivanju seksualnog
zlostavljanja dece od strane lokalnih sveštenika.
Ta slika dva prominetna čoveka, koji tiho razgovaraju iza zatvorenih vrata,
prati kao duh ovaj mračni i uzbudljivi film i kristališe njegovu
usredsređenost na način na koji sile operišu u odsutnosti bilo kakve
odgovornosti.
Kad moćne institucije, samouverene u njihove vlastite veličine, “rade
zajedno”, šta se obično dešava je da istina ostaje duboko zakopana, dok
nevini pate i stradaju. Prekinuti ovakvu vrstu kolaboracije nije lako, a
usprotiviti se čvrsto etabliranom, široko respektovanom autoritetu može biti
veoma zastrašujuće.
Usko zasnovan na stvarnim činjenicama, “Pod lupom” je izvrsna novinarska
drama i napeta detektivska priča koja se suprotstavlja zlu bez
senzacionalizma. Uzimajući svoj naziv od istoimenog istraživačkog tima
“Boston Glouba”, ovaj film se fokusira istovremeno i na individualnu,
ljudsku, stranu, ali i na birokratsku inertnost, sistemsku dimenziju i šire
političke konture skandala kojeg su reporteri razotkrili.
Njih predvodi nadzorni urednik Volter Robinson (uloga Majkla Kitona), koji
poseduje tipični skeptični stav novinara-veterana i pripada bostonskom
rimo-katoličkom establišmentu.
Njegova ulična reporterska “njuškala” su Saša Fajfer (Kanađanka Rejčel
Mekadams), Majk Rezendes (Mark Rafalo) i Mat Kerol (Brajan D’Arsi Džems),
koji takođe potiču iz katoličkog miljea i imaju pomešana osećanja o onome
šta rade.
Reditelj Tom Mekarti, koji je zajedno sa Džošom Singerom (“Tajne petog
staleža”) napisao scenario za film, posmatra novinare prvenstveno kroz
objektiv njihovog rada. On prati Fajferovu dok intervjuiše žrtve
zlostavljanja, Rezendesa dok se “rva” sa advokatima, i Kerola koji ”kopa” po
dugo sakrivenim, arhivskim materijalima. Pri tome, film balansira između
pažnje na individualne slučaje sa prožimajućim osećajem nevidljive korupcije
unutar političkog, socijalnog i legalnog sistema. “Što vam je trebalo toliko
vremena?”- pitanje je koje su reporteri često čuli u njihovoj potrazi za
istinom koja je otkrila rašireni psihijatrijski fenomen.
Kako se broj zlostavljača (preko 80 sveštenika!) i njihovih žrtava
neprestano povećavao, postalo je sasvim jasno da su kardinal Lou i oni oko
njega znali šta se dešava i da su svesno štitili krivce. Šok i indignaciju
zamenio je duboki osećaj moralnog užasa.
Reporterski tim “Boston Glouba” je objavio 600 članaka istražujući
“epidemiju” pedofilije meću katoličkim sveštenicima u Bostonu i za svoj rad
je dobio “Pulicerovu nagradu.” Oni su podigli snažni glas protiv
orkestrirane ćutnje i prekinuli zlokobnu tišinu koja je godinama prekrivala
počinjena zlodela. Ono što je počelo kao lokalna priča pretvorilo se u
međunarodni skandal sa globalnim odjekom, što je primoralo dotad
“nedodirljivog” kardinala Loua da podnese ostavku.
“Naš film je dao glas preživelim žrtvama. Osvojeni “Oskar” pojačava njihov
glas koji će, nadam se, postati hor koji će se čuti sve do Vatikana. Vreme
je da zaštitimo našu decu i povratimo veru!”- optimistično je izjavio na
“oskarovskom” podijumu ko-producet filma Majkl Šugar.
Mekartijevo delo ne upada u jeftinu nostalgiju za nestajućom slavom pisanog
novinarstva, već veliča profesionalni etos i naglašava ključnu konstantu
koju žurnalizam treba da bi i dalje ostao releventan: borbeni duh!
“Pod lupom” odaje počast neprolaznoj vrednosti i snazi klasičnog
pripovedanja. Gledaočeve oči i uši su reporterski tim, kojeg izvanredno
otelotvoruje perfektno kalibrisani glumački ansambl.
Stilistički, “Pod lupom” ne donosi ništa novo, ali sve je u njemu urađeno
elegantno i u skladu sa karakterističnim minimalističkim rediteljskim stilom
Toma Mekartija (“Agent sa stanice”, 2003., “Posetioc”, 2008.). U ovom filmu
nema ni grama holivudskih koještarija!
|
|
Politikin Zabavnik proslavio 77. rođendan |
| |
"Politikin Zabavnik" proslavio je u nedelju 77. rođendan, prvi
broj pojavio se 28. februara 1939. godine, stekavši brzo ne samo verne
čitaoce nego čitaoce – vernike, što se nije promenilo do danas.
Strip, priča, vrhunska ilustracija, "vesti iz nesvesti", rubrike o kojima su
čitaoci do tada sanjali, romani u nastavcima, avanture na čijim se krilima
putovalo preko svih meridijana i u sve kutke sveta, u beskraje vaseljene,
učinili su novi list magnetski privlačnim za sve naraštaje. S kakvim je
nestrpljenjem očekivan, pokazuje konkurs kojim je "Politika" poslednjeg dana
1938. godine pozvala čitaoce da novom glasilu nadenu ime.
Stiglo je oko 35.000 predloga, a skoro petina je predložila da se zove "Politikin
Zabavnik". Zato je ime pobednika konkursa trebalo izvlačiti iz bubnja.
Devetogodišnjoj Antoniji Savić iz Novog Sada posrećilo se da bude kuma i da
to ostane zabeleženo u istoriji lista.
"Zabavnik" je tada izlazio utorkom i petkom, a oduševljenje kojim je dočekan
ubrzo je potvrđeno i visokim tiražom, koji je premašio "granicu snova" od
40.000 primeraka.
"Primili su se" na "Zabavnik" i "očevi i deca", vrlo brzo je to čudo od
novina steklo ne samo verne čitaoce, nego čitaoce – vernike, što se nije
promenilo do danas.
Glavni urednik ovog kultnog nedeljnika, koga obožavaju svi od sedam do 77
godina, Zefirino Grasi rekao je da takvog lista nema u sazvežđu novina ni na
strani ni na domaćoj sceni, ne samo zbog dugovečnosti."'Politikin Zabavnik'
izmišljen je kako bi uz pomoć starijih privukao mlađe čitaoce i pripremio ih
da kasnije budu ’isporučeni’ Politici", rekao je Grasi.
"Politika" je tog utorka pisala o "teškim" temama, primerice, da su
Francuska i Engleska dan ranije priznale vladu generala Franka u Španiji, da
se Nemačka i Italija spore sa Engleskom o raspodeli rudnih bogatstava, a
preko trećine stranice objavljen je oglas, ilustrovan Pajom Patkom: "Danas
je izišao iz štampe i pušten je u prodaju ’Politikin Zabavnik’. Tražite prvi
broj od svojih prodavaca i revizora novina".
|
|
Otkriven Spomenik književniku Borislavu Pekiću |
| |
Na Cvetnom trgu u Beogradu je otkriven Spomenik književniku
Borislavu Pekiću (1930-1992) a premijer Aleksandar Vučić ocenio je tom
prilikom da je Pekić svojim impresivnim umetničkim opusom zadužio Srbiju.
Vučić je na svečanosti otkrivanja biste kazao da je Pekić bio učitelj
demokratije i da je Srbiju voleo mnogo više nego što je ona njega volela.
"Za njega na neki način, Srbija nikad nije bila kriva nego mi sami. Zato je
ovo spomenik sa namenom i ovde treba da izgovorimo da idemo u Evropu sa
našom dušom i korenima, da gledamo pravo i da idemo pravo", naveo je
premijer.
Prema njegovim rečima, Srbija i Beograd se podizanjem spomenika delimično
odužuju Pekiću.
"Ako kažem da danas delimično vraćamo dug Pekiću, biću u pravu ali ću se
ogrešiti o Boru koji je mislio da mu niko nije dužan u njegovoj borbi za
demokratsku Srbiju", rekao je Vučić dodavši da je Pekić uvek govorio da "treba
ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih".
Supruga književnika i predsednica Fondacije "Borislav Pekić", Ljiljana Pekić
kazala je da je velika čast što spomenik krasi "novi i moderni Cvetni trg".
"Moral je životni kredo koga se Borislav uvek držao a moralna odgovornost
bila je njegov život i rad", rekla je Pekić.
Dobitnik NIN-ove nagrade za 2015. godinu Dragan Velikić ocenio je da
Beograd, za sve vreme svog postojanja, nigde nije toliko prisutan kao u
književnim delima Borislava Pekića.
"Niko nije poznavao beogradske ulice kao junaci Pekićevih dela. Nadam se da
će ovo obeležje služiti kao spomen nepokolebljivoj individulanosti", dodao
je Velikić.
Borislav Pekić je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka,
romansijer, dramski pisac, filmski scenarista i akademik. Bio je dopisni
član SANU od 1985. godine, potpredsednik PEN-a i član Krunskog saveta.
Njegova najpoznatija dela su "Zlatno runo", "Vreme čuda", "Godine koje su
pojel skakavci", "Besnilo", "Hodočašće Arsenija Njegovana" za koje je dobio
NIN-ovu ndu 1970. godine.
Pekić je 1989. godine, sa još dvanaest intelektualaca, obnovio rad
Demokratske stranke a 1990. godine, postao je član Glavnog odbora DS-a.
Bio je kandidat te partije za narodnog poslanika u Skupštini Srbije u
beogradskoj opštini Rakovica na izborima 1991. godine, na kojima je izgubio
od protivkandidata Vojislava Šešelja. Odluka o podizanju spomenika Pekiću
doneta je na inicijativu njegove porodice, a spomenik je podignut sredstvima
Fondacije "Borislav Pekić".
|
|
Rašićeva izložba u Nacionalnoj biblioteci Perua |
| |
Izložba fotografija Rolingstonsa čiji je autor Branislav Brajan
Rašić biće u subotu, na dan koncerta te rok grupe u Limi, otvorena u
Nacionalnoj biblioteci Perua.
Izložba, čiji je jedan od pokrovitelja Ministarstvo kulture Perua, trajaće
dva meseca, do 4. maja.
Na svojoj prvoj južnoameričkoj izložbi Rašić izlaže 30 fotografija sa osam
nastupa iz novijeg perioda koncertne aktivnosti jednog od najslavnijih i
najdugovečnijih bendova u istoriji rok muzike. Slike su različitih dimenzija,
od gigantskih 3 dž 2 metra do onih veličine 70 dž 50 centimetara.
Prva fotografija obeležava 50. godišnjicu postojanja benda 2012, a sledi
fotografija sa premijere filma "Crošfire Hurricane" iste godine. Potom se
ređaju Rašićevi foto zapisi sa novijih koncerata koje je snimao za "Rolingstonse",
čiji je ekskluzivan fotograf bio u više navrata.
Izloženi su foto zapisi sa koncerata u Parizu, Londonu (koncert u areni O2 i
dva koncerta u Hajd parku), zatim sa legendarnog nastupa "Stonsa" na
Glastonberi festivalu, potom snimci sa koncerata u Oslu i Rimu.
"Želim da publici i fotografijom približim ono što će kao posetioci
verovatno gledati i slušati na koncertu u Limi, iako je snimljeno na drugim
lokacijama. To su ekskluzivni snimci rađeni i na bini, tokom celih koncerata
što je retko kome omogućeno jer velike pop-rok zvezde obično dozvoljavaju
foto snimanje samo tokom prve dve pesme", izjavio je za Betu Branislav
Brajan Rašić.
On je naglasio da je počastvovan da rok fotografije izlaže u peruanskom
hramu kulture, Nacionalnoj biblioteci koja je osnovana 1821. i ima sedam
miliona bibliotečkih jedinica, od knjiga i novina, preko istorijskih
dokumenata do mikrofilmova, tonskih i filmskih zapisa.
Autor Rašić objasnio je da je njegova izložba inicirana kontaktima preko
društvenih mreža i da iako su, kako kaže, "danas svi fotografi i sve se može
videti na internetu" autentična fotografija ostaje nezamenljivo
svedočanstvo. "Svakako je drugačije kad posmatrač stane ispred kvalitetne
fotografije koja uvek priča priču", smatra Rašić.
On je najavio da će, nekoliko dana posle otvaranja izložbe u Limi, imati i
izložbu manjeg obima u gradu Kusko (Cuzco) u Andima. "Kusko se nalazi na
visini od 3.400 metara i to će biti moja izložba 'na najvišem nivou'.
Ozbiljno govoreći, nema većeg zadovoljstva nego kad te sopstveni rad vodi
širom sveta uz upoznavanje ljudi, sticanje prijateljstva..." rekao je Rašić.
Rođeni Beograđanin Branislav Brajan Rašić (61) duže od tri decenije živi i
radi u Londonu i tokom profesionalne karijere snimao je najznačajnije pop i
rok grupe i pevače. Od prošle godine ekskluzivno snima za najpoznatiju
svetsku foto agenciju "Geti" (Getty).
Prve fotografije Rašić je objavio sredinom 70-ih godina prošlog veka u
jugoslovenskom rok magazinu "Džuboks". Krajem sedamdesetih i početkom
osamdesetih kao deo tandema "Saša i Raša" s novinarom Svetislavom Sašom
Stojanovićem bio je foto-dopisnik "Džuboksa" iz Londona, a potom samostalno
radio za, takođe beogradski magazin "Rok".
|
|
Najmanji broj gledalaca dodele Oskara u poslednjih osam godina |
| |
Broj gledalaca ovogodišnje ceremonije dodele Oskara bio je
najmanji u poslednjih osam godina a kako je preneo Ej Bi Si, ceremoniju održanu
u nedelju, pratilo je 34,3 miliona gledalaca.
Prošle godine, ta manifestacija sa Nilom Patrikom Harisom u ulozi domaćina,
imala je 37,3 miliona gledalaca. U poslednjih 15 godina, rekord u gledanosti
drži voditelj Elen Dedženeris: 43,7 miliona gledalaca 2014. godine, kada je
trijumfovao film "Dvanaest godina ropstva'' (Tnjelve years a slave).
Ovogodišnji domaćin Kris Rok je na nedeljnoj ceremoniji otvoreno pokrenuo
pitanje slabe zastupljenosti rasnih manjina na dodelama Oskara, kojeg je nazvao
"nagradom za belce'', ciljajući direktno na tabu pitanje: "Da li je Holivud
rasistički?''.
Na sajtu Variety.com (Varajeti), bibliji filmske industrije, navodi se i da je
polemički karakter ceremonije takođe mogao privući neke gledaoce.
''Los Anđeles Tajms'' naglasio je međutim da gledanost prenosa dodela nagrada
sve više opada poslednjih godina. Ovaj dnevni list i Varajeti ocenili su da je
odsustvo blokbastera u trci za najbolji film mogući uzrok pada gledanosti.
|
|
Projekat obeležavanja spomenika kulture QR kodovima |
| |
Projekat udruženja Vikimedija Srbije "Obeležavanje spomenika
kulture QR kodovima", čiji je cilj da građani na brz i jednostavan način putem
savremenih tehnologija dobiju informacije o beogradskim kulturnim dobrima,
predstavljen je u petak u Beogradskoj zadruzi.
Predstavljanju su prisustvovali gradonačelnik Beograda Siniša Mali, profesor
Fakulteta organizacionih nauka (FON) Milan Martić, direktorka Zavoda za zaštitu
spomenika kulture grada Beograda Nela Mićović i predsednik Vikimedije Filip
Maljković.
Mali je rekao da će projekat biti promovisan, da bi se do kraja sledeće godine
LjR kodom obeležio što veći broj spomenika, jer se time unapređuje turizam i
kultura Beograda.
"Ovo je proizvod naše pameti i naše kulture, stoga mi je posebno drago što su na
tom projektu radili studenti FON-a. Do sada je obeležen 21 spomenik kulture i mi
ćemo da promovišemo projekat kroz sve moguće institucije, sa ciljem da do kraja
2017. godine obeležimo 413 spomenika", kazao je Mali.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda omogućio je postavljanje tabli,
kao i stručnu literaturu za članke o spomenicima kulture, koje su potom na tabli
unosili na Vikipediju studenti Fakulteta organizacionih nauka, a Vikimedija
Srbije je pružila studentima obuku uređivanja Vikipedije.
Profesor FON-a Milan Martić rekao je da iako se na tom fakultetu ne izvučavaju
istorija, umetnost i kultura, studenti uče kako da na adekvatan način može da se
ponudi znanje i to kroz tehnologije 21. veka.
Neki od spomenika, gde se aktiviranjem LjR koda pristupa Vikipediji na pet
svetskih jezika, trenutno su Stari i Novi dvor, Konak kneginje Ljubice, Bajrakli
džamija i Dom Narodne skupštine Srbije.
|
|
Domaćin Oskara s ćerkom prodavao kolače na pauzi ceremonije |
| |
Domaćin i voditelj 88. svečane dodele Oskara, Kris Rok i njegova
ćerka s drugaricama prodavali su kolače gladnim slavnim ličnosti tokom reklamnih
pauza na ceremoniji. Kako je javila agencija AP, među prvim kupcima su bili
reditelj Stiven Spilberg i glumac Benisio del Toro.
Glumac Kristijan Bejl, koji je bio nominovan za Oskara u kategoriji najbolje
muške sporedne uloge za film "Opklada veka", takođe je kupio kutiju kolača nakon
što je pozajmio novac od supruge.
Rok je otvorio ceremoniju 88. dodele prestižnog Oskara, pominjući odmah na
početku polemiku o nedostatku rasne i etničke raznolikosti u Holivudu.
|
|
Obeleženi Dan Narodne biblioteke Srbije i Nacionalni dan knjige |
| |
Proslava povodom Dana Narodne biblioteke Srbije i Nacionalnog
dana knjige 28. februara, organizovana je u zgradi nacionalne biblioteke u
Beogradu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić kazao je na svečanosti da Srbija ne zaslužuje
manje od takve Narodne biblioteke koja prati savremene trendove u
bibliotekarstvu, u čuvanju, zaštiti i promociji knjiga i dodao da je
bibliotekarstvo kulturna i prosvetiteljska delatnost.
"Narodna biblioteka neumorno gradi lepu sliku Srbije u svetu, ne zaboravljajući
pri tom stalnu komunikaciju sa svojim korisnicima. Vi ste most između čitaoca i
knjige, njegov vodič, promoter kulture čitanja koja ne sme da posustane u
vremenu opterećenom lakom zabavom i estradom", kazao je Nikolić.
Nikolić je podsetio da su do sada obnovljeni trezor i fototeka biblioteke,
nabavljene su kompakt police, a radi se i na uređivanju eksternog depoa.
Upravnik Narodne biblioteke Laslo Blašković je kazao da biblioteka bez eksternog
depoa u naredne tri do četiri godine neće imati gde da odlaže knjige.
Ministar kulture Ivan Tasovac kazao je da su biblioteke su čuvari kolektivnog
pamćenja svake pismene kulture.
"Moramo poštovati prošlost. Poštovanjem prošlosi međutim, ne znači da je naše
nasleđe nedodirljivo. Moramo ga proučavati, tumačiti, kritikovati. Bez
bibliotekara ne bismo mogli da izučavamo prošlost, niti da razumemo sadašnjost,
a još manje da osmišljavamo i gradimo sopstvenu budućnost", kazao je Tasovac.
Nagrada za najbolju knjigu u mreži javnog bibliotekarstva uručena je piscu
Filipu Davidu za delo "Kuća sećanja i zaborava". On je kazao da je obilazeći
Srbiju video da "tamo gde nema ni privrede ni ekonomije ima biblioteka" i
apelovao da se one očuvaju.
"Živimo u svetu gde je primitivizam prisutan u svakom delu života. Od
primitivizma se možemo i moramo braniti samo kulturom. Zato su knjige važne i
zato su biblioteke važne", kazao je David.
Nagrada za bibliotečku delatnost "Janko Šafarik" uručena je danas direktorki
Biblioteke gada Beograda Jasmini Ninkov za odgovornost, inovativnosti i
prepoznavanje potebe da bibliotekarstvo izađe iz svojih okvira.
|
|
Dastin Hofman o Oskarima: Uvek je bilo rasizma |
| |
Čuveni američki glumac Dastin Hofman (Dustin Hoffman) smatra da
u Americi postoji sistemski problem rasizma koji nije prisutan samo na
dodelama Oskara.
Dvostruki oskarovac u nedelju uveče nije prisustvovao ceremoniji niti je
gledao prenos, ali je bio na istom mestu gde i ovogodišnji dobitnik počasnog
Oskara, koji je takođe bojkotovao ceremoniju.
"'Otišao sam da gledam meč Njujork Niksa i tamo video svog prijatelja Spajka
Lija koji se obukao za dodelu Oskara, ali je umesto toga gledao meč ", rekao
je sinoć Hofman Asošijejted presu.
Li je prisustvovao utakmici na Medison Skver Gardenu u Njujorku u crnom
smokingu, a tu je bio i komičar Trejsi Morgan, koji je takođe učestvovao u
bojkotu. Ovogodišnja dodela Oskara prošla je u znaku polemika o nedostatku
rasne i etničke raznolikosti u Holivudu. Američka akademija na meti je
žestokih kritika jer su drugu godinu zaredom iz nominacija izostavljeni
glumci koji nisu belci. ''Uvek je bilo rasizma. To je slika ove zemlje,''
rekao je Hofman. Na pitanje kako bi bilo moguće unaprediti raznolikost u
Holivudu, glumac je odgovorio da se ''menjamo samo onda kada nas oni koji su
ugnjeteni nateraju na to''.
Hofman je dobitnik dva Oskara za najboljeg glumca u filmovima ''Kramer
protiv Kramera'' 1979. i ''Kišni čovek'' 1988. godine.
|
|
Filmovi više zarade kada polovina glumaca nisu belci |
| |
Zarada od filmova mnogo je veća kada polovina uloga nije
dodeljena belcima, navedeno je u godišnjem izveštaju Centra za afroameričke
studije Univerziteta UCLA.
Centar navodi da su poslednjih godina filmovi zarađivali više, ako barem dva ili
tri glumca u filmu nisu belci.
Prema poslednjem izveštaju o prodaji karata 2014. godine, idealna varijanta je
da četiri od osam glumaca ne budu belci.
Centar je takve zaključke doneo na osnovu razmatranja 200 filmova koji su
napravljeni u poslednjih nekoliko godina. U obzir su uzeti oni filmovi u kojima
su igrali samo belci, i oni sa jednim, dva, tri ili četiri glumca druge boje
kože.
Konstatovano je da je zarada od karata bila u proseku 122,2 miliona dolara, kada
bi polovina uloga bila podeljena glumcima koji nisu belci. To je više nego duplo
od 52,6 miliona dolara zarade filmova u kojima među prvih osam glumaca nema
glumaca koji nisu belci.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
