|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Presuda Karadžiću politički motivisana i ne doprinosi pomirenju |
| |
 Presuda
Haškog tribunala bivšem predsedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću
je politički utemeljena i motivisana i ne doprinosi pomirenju i jačanju
poverenja između naroda na prostoru bivše Jugoslavije, ocenila je danas
Vlada RS.
Vlada RS je u saopštenju, nakon posebne sednice povodom izricanja
prvostepene presude Karadžiću za zločine počinjene tokom rata u Bosne i
Hercegovine, ocenila da se ta presuda odnosi na pojedinca, a ne na
kolektivitet i da ne postoji mogućnost da se ona koristi za osporavanje RS i
njenih institucije.
Navodi se i da će Vlada RS u okviru svojih ovlašćenja i mogućnosti pomoći
timu odbrane Karadžića u procesu žalbenog postupka. Vlada RS je zadužila
Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih
lica da sarađuje sa timom odbrane na prikupljanju i obradi činjenica koje će
biti od koristi u žalbenom postupku.
Vlada RS zatražila je od svih nadležnih organa da istraže navode Sudskog
veća Haškog tribunala prilikom izricanja presude Karadžiću da su muslimanske
snage tokom rata u Bosni i Hercegovini vršile napade sa područja koje su
same kontrolisale kako bi privukle pažnju međunarodnog faktora.
U saopštenju se apeluje na sve političke aktere u Bosni i Hercegovini da
svojim izjavama i postupcima ne doprinose daljoj politizaciji presude
Karadžiću i na građane da se suzdrže od bilo kakvih aktivnosti kojima bi
bili narušeni javni red i mir u Republici Srpskoj.
U saopštenju se navodi da Vlada RS smatra da sve osobe, bez obzira na
nacionalnost, za koje se sumnja da su učestvovale u izvršenju bilo kojeg
krivičnog dela, a posebno ratnih zločina tokom rata na prostoru bivše
Jugoslavije, treba da budu procesuirane pred nadležnim domaćim ili
međunarodnim pravosudnim organima.
|
|
Jankulovska osumnjičena u slučaju sa prisluškivanjem |
| |
Makedonsko specijalno tužilaštvo objavilo je u sredu da je
pokrenulo istragu protiv bivše ministarke unutrašnjih poslova Makedonije
Gordane Jankulovske i dva načelnika Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu (UBK)
zbog sumnje da su uništili opremu za prisluškivanje.
Specijalna tužiteljka Katica Janeva je na konferenciji ta novinare rekla da
je novi istražni posupak, koji je nazvan "Tvrđava", povezan sa nezakonitim
sleđenjem komunikacija i korišćenjem opreme i uređaja u vlasništvu
Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
U novom slučaju koje je otvorilo Specijalno tužilaštvo za slučaj
prisluškivanih razgovora ukupno je osumnjičeno pet osoba, a prvoosumnjičeni
je načelnik Pete uprave UBK Goran Gruevski. Policija traga za Gruevskim po
nalogu Specijalnog tužilaštva kako bi ga privela na saslušanje.
Specijalno tužilaštvo je najavilo da će za deo osumnnjičenih tražiti zabranu
da napuštaju mesto gde žive i da im bude oduzet pasoš.
Dva načelnika u UBK i bivša ministarka unutrašnjih poslova Gordana
Jankulovska su osumnjičeni da su u toku prve polovine 2015. godine dozvolili
uništavanje opreme za prisluškivanje kao da je zastarela oprema. Prema
tužilaštvu, visina štete je procenjena na 10 miliona evra.
To krivično delo je, kako navode neki mediji, učinjeno odmah nakon što je
sud doneo odluku da je nezakonito sleđenje komunikacija urađeno sa opremom
MUP. Precizira se da je prvoosumnjičeni da bi se krivično delo prikrilo dao
usmeni nalog da se uništi tehnička oprema pod ozgovorom da je zastarela.
Porptalol Sepcijalnog tužilaštva, tužiteljka Lenče Ristevska je rekla da je
Jankulovska izvršila krivično dela zloupotreba službenog položaja za šta po
krivičnom zakonu sledi kazna od pet do 20 godina.
Jankulovska je visoka funcionerka vladajućeg VMRO DPMNE i jedan od najbližih
saradnika lidera te partije Nikole Gruevskog. Specijalno tužilaštvo protov
nje već vodi istragu u slučaju Titanik", gde je osumnjičena, zajedno sa još
nekoliko bivših i sadašnjih državnih funcionera, da je učestvovala u
nameštanju izbora.
Prvosumnjičeni Goran Gruevski je i rođak bivšeg premijera i lidera Vladajuće
VMRO DPMNE Nikole Gruevskog i blizak saradnik bivšeg direktora UBK Saše
Mijalkova, koji je zajedno sa Jankulovskom, pod pritiskom podneo ostavku
prošle godine nakon sukoba u Kumanovu. Mijalkov je takođe blizak saradnik i
rođak Nikole Gruevskog.
Protiv načelnika Pete uprave Gorana Gruevskog najveća opziciona stranka
Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) prošle godine je podnela krivičnu
prijavu za nezakonito prisluškivanje više od 20.000 građana Makedonije i
stranih diplomata.
Specijalno tužilaštvo na čijem čelu je tužiteljka Katica Janeva deo je
Dogovora iz Pržina o prevazilaženju političke krize i formirano je da se
bavi prisluškivanim razgovorima i kriminalnim radnjama koje iz njih
proističu. Formirano je na jesen prošle godine, a počelo je da radi u
novembru.
Aferu prisluškivani razgovori pokrenuo je lider opozicionog SDSM Zoran Zaev,
koji je mesecima prošle godine javno emitovao prisluškivane razgovore,
tvrdeći da ih je neovlašćeno snimala vlast i da dokazuju nameštanje izbora,
zloupotrebu vlasti i korupciju.
|
|
U Sloveniji više mobilnih telefona nego stanovnika |
| |
U Sloveniji je prijavljeno 2,35 miliona mobilnih telefona, što
je više od broja stanovnika, dok je klasičnih telefonskih aparata tri puta
manje - prijavljeno je 721.000 priključaka fiksne telefonije, objavio je
statistički zavod.
Kako prenosi agencija Hina, broj fiksnih priključaka i dalje se smanjuje,
ali i njihovo korišćenje, pa je promet u fiksnoj telefoniji prošle godine
smanjen za 22 odsto.
Broj korisnika mobilne telefonije u isto vreme je povećan za četiri odsto,
ali dužina razgovora stagnira ili se skraćuje, dok broj poslatih SMS poruka
raste već desetak godina.
Računa se da će u svetu mobilna telefonija po broju priključaka nadmašiti
fiksne priključke 2020, kada će u svetu, kako se računa, biti u upotrebi 6,1
milijarda mobilnih telefona.
|
|
Neće biti pokretanja revizije presude po tužbi BIH |
| |
Srpski član Predsedništva Bosne i Hecegovine Mladen Ivanić
izjavio je u Sarajevu da neće dozvoliti pokretanje revizije presude po tužbi
BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
"Od eventualne revizije tužbe BiH protiv Srbije ne može i neće biti ništa,
jer za takvu proceduru treba da bude doneta odluka Predsedništva BiH, a ja
kao srpski član Predsedništva BiH za to neću glasati i apsolutno je nemoguće
da se takva odluka donese mimo moje volje", objasnio je Ivanić.
On je rekao novinarima da postoji teorijska mogućnost da bude preglasan u
Predsedništvu BiH i da bi u tom slučaju mogao da stavi veto na odluku
Predsedništva BiH, te da je siguran da bi takav njegov potez podržala i
Skupština Republike Srpske.
Prema njegovim rečima, na taj način bi odluka Predsedništva BiH doneta
preglasavanjem bila onemogućena.
Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović najavio je juče da će
pravni timovi analizirati presudu Haškog tribunala prvom predsedniku RS
Radovanu Karadžići kako bi utvrdili da li ima novih elemenata koji bi
omogućili pokretanje revizije u tužbi BiH protiv Srbije.
|
|
Karadžić osuđen na 40 godina zatvora |
| |
Haški tribunal osudio je, prošlog etvrtka, na 40 godina zatvora
bivšeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njenih oružanih
snaga Radovana Karadžića, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici i
zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH,
1992-95.
Po presudi, koja je nepravosnažna, Karadžić (70) je kriv za genocid u
Srebrenici progon Muslimana i Hrvata širom BiH terorisanje stanovništva
Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika
Unprofora za taoce.
Presudom, koju je izrekao predsedavajući sudija O Gon Kvon iz Južne Koreje,
utvrđeno je da su u julu 1995. srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio
vrhovni komandant, sistematski i planski streljale "najmanje 5.115
muslimanskih muškaraca" iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao
etničku grupu.
Pored genocida, Karadžić je osuđen za progon, istrebljenje, ubistva,
deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite
napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela
kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja
rata.
Raspravno veće Karadžića je, usled nedostatka dokaza, oslobodilo krivice po
tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih
opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.
Presudom je utvrđeno da su zločini za koje je Karadžić osuđen bili počinjeni
u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo "trajno
uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje
su srpski lideri proglasili svojim".
Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu,
zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kome Tribunal sudi po
istoj optužnici.
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i
Mladićem, bili su, prema presudi, i Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić,
Nikola Koljević, Mićo , Momčilo Mandić, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav
Šešelj.
Karadžić je osuđen i kao protagonista tri "dodatna zločinačke poduhvata"
čiji su ciljevi bili terorisanje civila u Sarajevu, zatim "eliminisanje
bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih
nacija".
Na kraju suđenja, u oktobru 2014, tužilaštvo je tražilo da Karadžić bude
kažnjen doživotnim zatvorom. Karadžić je tvrdio da nije dokazana njegova
krivica i zatražio je da bude oslobođen.
|
|
Posle šahovnice iznad Mostara, u Neretvu bačen kamen sa natpisom |
| |
Nepoznate osobe bacile su u Neretvu sa Starog mosta u Mostaru
kamen na kome je na engleskom napisano "Ne zaboravi '93", javili su sarajevski
mediji u ponedeljak.
Snage Hrvatskog veća odbrane su 1993. godine srušile Stari most u Mostaru, a on
je obnovljen 2004. godine, posle čega je uvršten na popis svetske kulturne
baštine UNESKO.
Pre dva dana je na brdu Planinica iznad Mostara osvanula šahovnica, raširena na
površini od oko dve hiljade metara kvadratnih.
Mediji su javili da je šahovnicu na brdu Planinica postavilo četrdesetak
pripadnika navijačke grupe "Ultras-Zrinjski".
Postavljanje šahovnice izazvalo je burna reagovanja u Mostaru, posebno zbog
činjenice da intezivno traju pregovori SDA i HDZ-a o utvrđivanju statusa grada i
izbornim pravilima za Mostar, u kojem lokalni izbori nisu održani osam godina.
|
|
Obeležena godišnjica stradanja Srba u Sijekovcu |
| |
U crkvi u Sijekovcu kod Broda u subotu je obeleženo 24 godine od
stradanja srpskih civila koje su 26. marta 1992. godine ubili pripadnici
regularne vojske Hrvatske.
Pomen sijekovačkim žrtvama služio je vladika zvorničko-tuzlanski Hrizostom, a
liturgiji su prisustvovali ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić, predstavnici
Vlade RS, prvi predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik,
kao i predstavnici boračkih udruženja.
Posle pomena posećena Milji Zečević, kojoj su tog dana 1992. godine ubijena dva
sina i muž, a potom je na spomen-obeležje ispred njene kuće položeno cveće.
Cveće je položeno na spomen-ploču deci koja su ubijena u Sijekovcu, a za čijim
se posmrtnim ostacima još traga.
Regularne snage Hrvatske, s paravojnim muslimansko-hrvatskim formacijama iz
tadašnje Republike BiH, tokom 1992. godine u nekoliko su navrata napadale selo
Sijekovac kod Broda, usmrtivši 46 civila, uglavnom žena, dece i staraca.
Zapaljeno je 15 kuća, kao i pravoslavna crkva.
Napad u Sijekovcu bio je prvi oružani napad na teritoriji Bosne i Hercegovine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
