|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbija nema nameru da pristupi bilo kom vojnom savezu |
| |
 Predsednik
Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da Srbija nema nameru da pristupi bilo
kom vojnom savezu, ali da će nastaviti da podržava mirovne operacije
Ujedinjenih nacija (UN) i Evropske unije (EU).
"Srbija nema nameru da pristupa bilo kom vojnom savezu, da sa bilo kojim
vojnim savezom u svetu ima zajedničke akcije. Srbija će i dalje nastaviti da
podržava mirovne operacije UN-a i EU", kazao je Nikolić u Sarajevu na
konferenciji za novinare posle sastanka regionalnih lidera Procesa
"Brdo-Brioni".
On je dodao da su lideri zemalja regiona pokazali razumevanje za takav stav
Srbije, a kako je ocenio to što među zemljama regiona postoje razlike u
pogledu članstva u NATO je stvar svake države ponaosob.
Nikolić je kazao da će Srbija nastaviti da učestvuje u Procesu
"Brdo-Brioni", kao što i Vlada Srbije iskreno učestvuje u procesima koji su
proistekli iz te inicijative.
"Uz sve problem koje Evropa ima, a koji su preneti na naše međusobne odnose,
ove sastanke ne treba prekidati, na njima treba insistirati.
Današnji skup doneo je novi kvalitet - otvoreno smo razgovarali o onome što
nas pomalo deli, što nas pomalo svađa, što jedni drugima zameramo", rekao je
on i dodao da Srbija iskreno želi da postane članica Evropske Unije (EU) i
da ispunjava uslove koje se pred nju postavljaju.
Prema njegovim rečima, Srbija je zamerila Hrvatskoj što je odmah na prvom
poglavlju iskazala želju da pokaže kako Srbija nije spremna da postane deo
EU.
"Mislim da ćemo to otkloniti u direktnim razgovorima i unapred ćemo o tome
razgovarati kako se ne bi stvarao utisak da države koje su poslednje ušle u
EU žele i same da zaustave proces prošenja, mada se i kod samih osnivača EU
pojavio zamor u proširenju", naveo je predsednik Srbije.
Sumirajući sastanak regionalnih lidera Procesa "Brdo-Brioni", on je ocenio
da je to bila prilika za postizanje zajedničkog dogovora oko problema koji
se tiču svih zemalja Balkana, dodajući da je lično insistirao da zemlje koje
su u procesu pridruživanja EU zajednički iskazuju svoju želju da postanu
članice EU i da zajedno deluju na tom putu.
Nikolić je kazao da Srbija ima i poglavlje 35 (normalizacija odnosa sa
Kosovom), koje je, kako je ocenio, problem ne samo za nju već i za EU koja
je to poglavlje osmislila.
Predsednik Srbije izrazio je zadovoljstvo rezultatima sastanka regionalnih
lidera - zajedničkom usaglašenom izjavom, a kako je dodao Srbija će veoma
rado učestvovati i na sledećem sastanku regionalnih lidera Proces
"Brdo-Brioni", koji će se održati sledeće godine u Makedoniji.
U parlamentu Bosne i Hercegovine je održan sastanak regionalnih lidera kojem
su, osim članova Predsedništva BiH, koji su organizator skupa, prisustvovali
predsednici Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Albanije, Makedonije i
Kosova.
|
|
Konsultacije o sastavu vlade počinju u ponedeljak |
| |
Konsultacije mandatara za sastav Vlade i predsednika Srpske
napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića o sastavu Vlade sa drugim partijama
najverovatnije će početi u ponedeljak, nezvanično saznaje agencija Beta.
Glavni odbor SNS ovlastio je u subotu Predsedništvo stranke da pregovara o
koalicijama na republičkom, lokalnom i pokrajinskom nivou.
Kako je juče javila Radio-televizija Srbije konsultacije će početi tek po
konstituisanju Skupštine.
Predsednik SNS Aleksandar Vučić najavio je da će konstitutivna sednica
Skupštine biti održana 3. ili 4. juna, a da će Vlada biti formirana do 16.
juna.
Konsultacije su prema ranijim najavama trebalo da počnu juče.
Još se ne zna koje stranke će SNS zvati na razgovor, za sada je jedino
poznato da će u Vladi biti Savez vojvođanskih Mađara.
|
|
Srbija 27. na svetu po borbi protiv modernog ropstva |
| |
Srbija je po merama prevencije i zaštite od modernog ropstva
27. od oko 160 zemalja u svetu, a u ovoj situaciji nalazi se 28.700 njenih
građana, ili oko 0,4 odsto stanovništva, pokazao je izveštaj Vok fri
fondacije Svetski indeks ropstva za 2016. godinu.
Najveća učestalost modernog ropstva u Evropi je u Makedoniji, sa 0,639
procenata stanovništva, a tik iza je Turska sa 0,626, slede Poljska sa 0,476
i Bosna sa 0,467 odsto stanovništva, dok je Srbija sa 0,404 odsto na petom
mestu koje deli sa još 10 evropskih zemalja - Rumunijom, Grčkom, Češkom,
Bugarskom, Hrvatskom, Litvanijom, Letonijom, Estonijom, Kiprom i Crnom
Gorom, preneo je EurAktiv Srbija.
U Evropi je najmanja rasprostranjenost modernog ropstva od 0,018 odsto u 12
zemalja, pretežno Zapadne Evrope, uključujući Francusku, Nemačku, Austriju,
Dansku i Norvešku, piše danas portal Euraktiv Srbija.
Moderno ropstvo je u izveštaju široko shvaćeno i obuhvata raznolike
situacije uključujući trgovinu ljudima, ugovorene brakove, prinudnu
prostituciju i rad, dužničko ropstvo i sve druge situacije u kojima se osoba
drži protiv svoje volje, uz uzimanje dokumenata, pretnje ili silu.
Po podložnosti stanovnika modernom ropstvu Srbija je među zemljama sa većim
rizikom, zajedno sa drugim zemljama regiona poput Crne Gore, Makedonije,
Bosne i Hercegovine, Albanije, ali i nekih članica EU Bugarske i Grčke, koje
sve imaju rizik veći od 30 na skali do 100.
Podložnost se meri ocenjivanjem više od 20 faktora iz oblasti civilne i
političke zaštite, socijalnih, zdravstvenih i ekonomskih prava, lične
bezbednosti i uticaja izbeglica i sukoba, a u slučaju Srbije Indeks pokazuje
da je najslabija tačka civilna i politička zaštita, što uključuje poverenje
u pravosuđe, političku nestabilnost, pristup oružju, polnu diskriminaciju,
raseljena lica, odgovor vlade na problem ropstva i politička prava.
Po odgovoru na problem modernog ropstva i prevenciji problema, Srbija je na
27. mestu od skoro 160 zemalja, u proseku za Evropu.
Srbija i više od 10 evropskih zemalja dobilo je rejting BB koji znači da je
vlada uvela odgovor na moderno ropstvo, što uključuje kratkoročnu podršku
žrtvama, krivično gonjenje nekih oblika modernog ropstva, telo za usklađeni
odgovor i zaštitu za najizloženije modernom ropstvu.
U ovom pogledu Srbija je dobila 54,4 na skali do 100 i u istoj je grupi sa
zemljama regiona poput Albanije koja ima 54,34, Slovenije koja ima skor
54,8, Makedonije 55,16 i Crne Gore sa 58,27 poena. Na čelu grupe je Nemačka,
a na začelju Kipar.
Po odgovoru na moderno ropstvo u Evropi lideri su Holandija, Velika
Britanija, Švedska, Portugalija i Hrvatska.
U ovoj oblasti Srbija je najlošiju ocenu dobila za koordinaciju na
nacionalnom i lokalnom nivou i pozivanje vlade na odgovornost, što
podrazumeva postojanje nacionalnog tela za koordinaciju, praćenje akcionog
plana i izveštavanje o postupanju, ali i postojanje nezavisnog tela da prati
delovanje.
Najbolju ocenu Srbija je dobila u pogledu krivičnog pravosuđa, pokazatelja
kojim se meri usaglašenost zakonodavstva sa međunarodnim konvencijama, kao i
pristup ravosuđu za žrtve i podrška.
Na samom čelu liste po merama protiv modernog ropstva navodi se Holandija,
koja ima sveobuhvatno zakonodavsvo, nezavisnog izvestioca o švercu ljudi i
seksualnom nasilju nad decom, mehanizam upućivanja na nacionalnom nivou kao
i grupu za delovanje u oblasti šverca ljudima.
Po broju ljudi koji su u situaciji modernog ropstva, najgore su Severna
Koreja sa 4,37 odsto i Uzbekistan sa 3,97 odsto, dok još 15 zemalja ima udeo
od najmanje 1 odsto, a najviše 1,65.
Samo četiri zemlje označene su kao zemlje sa potpuno neadekvatnim sistemom,
što može da uključi i moderno ropstvo uz saglasnost države, a to su Severna
Koreja, Iran, Eritreja i Ekvatorijalna Gvijena.
Izveštaj je pokazao da je u svetu više od 45 miliona ljudi u modernom
ropstvu, od čega dve trećine u regionu pacifičke Azije.
|
|
UN garant za sprovođenje rezolucije 1244 |
| |
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić sastao se
sa pomoćnikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za mirovne operacije
El-Gasimom Vanom, a tema susreta bio je tok dijaloga Beograda i Prištine.
"Neophodno je u dijalog vratiti poverenje, a ono može biti stvoreno jedino
primenom sporazuma o osnivanju Zajednice srpskih opština, kao ključne tačke
dosadašnjeg toka briselskog dijaloga", rekao je Đurić, a preneto u
saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
On je istakao da su UN garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva
na Kosovu i Metohiji, kao i za sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti UN.
Đurić je rekao da je zadovoljan zbog dobre saradnje Vlade Srbije sa
kancelarijom UN u Beogradu i Misijom UN na Kosovu i Metohiji (UNMIK).
Prema njegovim rečima, tromesečni izveštaji generalnog sekretara UN su od
ključnog značaja za stvaranje objektivne slike o situaciji na Kosovu i
Metohiji na međunarodnoj političkoj sceni.
Đurić je predstavnika UN upoznao sa položajem i problemima srpske zajednice
na Kosovu i Metohiji i naglasio značaj prisustva Kfora za bezbednost u
pokrajini.
Sastanku su prisustvovali specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN i
šef UNMIK-a Zahir Tanin i predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija i direktorka Kancelarije UN u Beogradu Simona-Mirela Mikulesku.
|
|
Hrvatska nije uspela ni Evropi da dokaže svoje zahteve |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da Hrvatska nije
uspela Evropi da dokaže svoje zahteve za blokadu pregovora Srbije sa
Evropskom unijom."Hrvatska je iskoristila priliku da zaustavlja Srbiju
zahtevima za koje bi mogla da kaže da su opravdani, ali to nije uspela u
potpunosti da dokaže ni Evropi", kazao je Nikolić na konferenciji za
novinare u Sarajevu po završetku sastanka regionalnih lidera "Brdo-Brioni"
procesa, a nakon razgovora sa predsednicom Hrvatske Kolindom
Grabar-Katarović.
On je rekao da bi uskoro trebalo da se održi sastanak na kome će državni
funkcioneri i eksperti iz Srbije i Hrvatske dogovoriti sledeće korake,
ocenivši da Hrvatska ne može da opravda svoj stav da Srbija nije ispunila
poglavlje 23 u procesu pridruživanja EU.
Nikolić je rekao i da smatra da će Srbija imati otvoreno to poglavlje,
dodavši da je Srbija spremna da otkloni sve opravdane zahteve Hrvatske.
"Znam da neki političari u Hrvatskoj svoje postojanje opravdavaju i dokazuju
tako što će uvek misliti negativno o Srbiji i pokušati da Srbiju ostave
negde po strani, da ne bude punopravna članica EU", kazao je predsednik
Srbije.
Nikolić je dodao da se nada da će to biti "politička manjina i Hrvatskoj i
da Hrvatska, okrenuta budućnosti, neće morati da se vraća u prošlost i iz
prošlosti traži savete kako da se ponaša prema Srbiji i Srbima".
"To nam je uvek donosilo sukobe", kazao je on.
|
|
Hrvatska skreće pažnju sa političkih događaja u toj zemlji |
| |
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je da je
Hrvatska pokušajima da blokira Srbiju u procesu otvaranja pregovaračkih
poglavlja sa Evropskom unijom nastojala da skrene pažnju sa događaja na
političkoj sceni Hrvatske.
"Nema osnova za ono što Zagreb postavlja kao uslove za otvaranje poglavlja",
rekao je Ljajić novinarima u Beogradu i istakao da nijedan od tri uslova
koje je Zagreb postavio u stvarnosti ne stoje.
Radio-televizija Srbije prenela je da je Hrvatska dala pismenu saglasnost da
se nastave pripreme za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima o pristupanju
Srbije EU i da se očekuje da će formalna odluka biti doneta danas na
sastanku ambasadora zemalja članica EU.
Ranije su hrvatski zvaničnici saopštili da Srbija ne ispunjava uslove za
otvaranje poglavlja 23 zbog nesaradnje sa Hagom, primene zakona o
univerzalnoj jurisdikciji suda za ratne zločine i prava manjina.
Lajić je naglasio da je Srbija ispunila sve obaveze prema Haškom tribunalu.
Govoreći o jurisdikciji suda za ratne zločine Ljajić je istakao da šest
država članica EU ima istu nadležnost.
"Prema tome, ne vidim nikakav razlog da se od toga pravi problem Srbiji za
otvaranje poglavlja", rekao je on.
Govoreći o hrvatskim primedbama u vezi sa zastupljenošću manjina u
parlamentu, Ljajić je naveo da Srbija ima odredbu izbornog zakona o
"prirodnom pragu", koji manjinama omogućava ulazak u parlament sa cenzusom
od svega 0,4 odsto. Ljajić je ocenio da ne postoji država u EU koja
bezuslovno omogućava svim manjinskim zajednicama ulazak u parlament i da to
ne omogućava ni Hrvatska svojim izbornim zakonom.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
