|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Dan stupidnosti |
| |
 “Dan
nezavisnosti: Nova pretnja” (“Independence Day: Resurgence”), režija: Roland
Emerih, glavne uloge: Džesi Ušer, Bil Pulman, Džef Goldblum, Džud Hirš,
Vivika Foks
Hej, Holivude, je li nas to zezaš? Samo nam je to trebalo! Nakon 20 godina,
poraženi zli i ljigavi vanzemaljci su se osvetnički vratili na Zemlju da
uzvrate udarac, a hrabri Ameri jedva čekaju da ponovo odbrane “slobodni
svet” od propasti! Oh, zar opet?
Ima li iko u Holivudu da smisli nešto originalno i drugačije? Bilo kako
bilo, 24. juna u “multipleksima“ je osvanuo “Dan nezavisnosti: Nova pretnja”
koji se pretvorio u Dan stupidnosti! To je još jedan glupi nastavak
spektakularno glupog “sajens-fikšn” filma iz 1996. godine, koji će
populaciji “redneka” sasvim sigurno uveličati najveći američki praznik.
Odgovornost za sve to snosi megalomanski
producentsko-scenarističko-rediteljski tendem Roland Emerih i Din Devlin,
holivudski specijalisti za filmske hibride specijalnih efekata, naučne
fantastike i aktuelne američke politike. Oni su u protekle dve decenije
postali “pljaškaši” bioskopskih blagajni sa svojim “blokbasterskim”
digitalnim eskapadama.
“Zvezdana kapija” (1994.), “Dan nezavisnosti” (1996.) i ”Godzila” (1998.) su
njihovi super-komercijalni produkti sa sličnim pričama na zadatu temu o
Amerikancima - dežurnim spasiocima sveta, donosiocima demokratije i ljudskih
prava i centurionima Novog svetskog poretka (koji je, avaj, počeo da se
raspada!), koje su nam poznate i iz stvarnog života.
Posle bogate žetve dolara na “boks-ofisima” (preko 800 miliona dolara
prihoda 1996. godine) uvek se znalo da će se vanzemaljci kad-tad ponovo
vratiti na “Dan nezavisnosti” da daju kompenzaciju i šansu Amerima da bar na
velikom ekranu dobiju sve one izgubljene bitke koje im se u stvarnosti
dešavaju u poslednje vreme. U “Novoj pretnji” odzvanja eho originala od pre
decenije u kojem je američki predsednik-vojni pilot Vitmor sokolio svoje
zemljake sa patriotsko-motivatorskim rečima: ”Mi nećemo tiho utonuti u mrak.
Nećemo nestati bez borbe. Mi ćemo preživeti. Danas slavimo naš Dan
nezavisnosti!”
U međuvremenu, “Alijeni” su imali 20 godina da se pripreme za novi obračun,
ali i Ameri! Koristeći zaplenjenu tehnologiju vanzemaljaca, Zemljani,
predvođeni, naravno, Amerima su razvili široki odbranbeni sistem da zaštite
Planetu. Ali, ni to nije dovoljno da se suprotstave tehnološkoj
superiornosti vanzemaljaca, pa će sve pasti na pleća nekoliko pronicljivih i
odvažnih Amera da vrate svet sa ivice provalije i nestanka. “Danas je
Četvrti jul. Hajde da im priredimo vatromet!” - veli u filmu novi
“sveamerički” junak Dilan Hiler (Džesi Ušer).
On sledi stope svog pokojnog oca-pilota Stivena Hilera (Vil Smit), koji je
zajedno sa kompjuterskim ekspertom Dejvidom Levinsonom (Džef Goldblum) i
američkim predsednikom Vitmorom (Bil Pulman) pre dve decenije odigrao
ključnu rolu u spasavanju Zemlje od vanzemaljskinh invazionista.
Pokazalo se da su i Golblum i Pulman još živi! Ko bi to rekao? Oni se
pojavljuju u novoj epizodi “Dana nezavisnosti, ali je, zato, izostao famozni
Vil Smit, zaštitni znak filma. Ovaj crnoputi glumac je sa “Danom
nezavisnosti” postao velika holivudska zvezda sa nadimkom “Mr. Četvrti jul”,
ali će sada neko drugi umesto njega morati da grize cigaru i udara pesnicom
vanzemaljce u lice!
Ispostavilo se da je Smit odlučio da ne ipak učestvuje u “Novoj pretnji” jer
je nakon debakla sa filmom “Posle Zemlje”(2013.), u kojem je igrao sa svojim
sinom Džejdanom, odustao od još jednog sličnog “sajens-fikšna” koji u sebi
sadrži priču o ocu i sinu.
“Dan nezavisnosti: Nova pretnja” dokazuje da su digitalna tehnologija i
specijalni vizuelni efekti i dalje glavna “narativna” sredstva Holivuda.
Poslednje Emerihovo delo je još jedan tipični “popkorn” film katastrofe
potpuno oslonjen na “CGI” softver. Holivudsko ispiranje mozgova gledalaca se
nastavlja u nedogled!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Glumca Antona Jelčina zgazio sopstveni auto |
| |
Mladi američki glumac Anton Jelčin, jedna od zvezda nove serije
filmova "Star Trek", poginuo je u nesreći pod neobičnim okolnostima - zgazio
ga je sopstveni automobil, ispred njegove kuće u Los Anđelesu, saopštila je
policija.
Njegov automobil, "Jeep Grand Cherokee" iz 2015. godine može biti jedno od
800.000 vozila za koje je aprila ove godine "Fiat Krajsler" (CAF) najavio
vanrednu popravku jer mogu da krenu iako je ručica automatskog menjača u
položaju "PARK" - "zaustavljeno".
Proizvođač je danas, dan posle pogibije glumca, saopštio da je u kontaktu s
vlastima i da "vodi detaljnu istragu".
Policija Los Anđelesa je saopštila da se nesreća dogodila na strmom
pristupnom putu do garaže kuće glumca u San Fernandu gde je nakratko
zaustavio svoj automobil i izašao iz njega.
Automobil "je krenuo unazad na strmom prilazu i prignječio ga (glumca) na
stub poštanskog sandučeta, a zatim na zid od cigala", rekla je portparolka
policije Dženi Hauser.
Tu su ga mrtvog ubrzo našli prijatelji koji su mu došli u posetu.
Moguće je da automobil glumca ima istu manu koju je istražila Agencija SAD
za bezbednost saobraćaja NHTSA koja je februara ove godine pokrenula istragu
zbog nepouzdanosti tih vozila sa automatskim menjačem jer mogu da krenu doik
motor radi, iako je ručica menjača u položaju "parkiran".
U 117 takvih prijavljenih slučajeva je povređeno 28 ljudi.
Dva meseca od pokretanja istrage, proizvođač je najavio povlačenje tih
vozila na popravku, ali to još nije sproveo.
Rođen u Rusiji, u današnjem Sankt Peterburgu, Anton Jelčin je kao dete došao
u SAD s roditeljima, slavnim klizačima lenjingradskog "Baleta na ledu".
Karijeru je započeo već sa devet godina, i dobio nekoliko uloga u
televizijskim serija 1990-ih godina.
Sa 27 godina, već je nastupio u tridesetak filmova, a posebno se izdvajaju
njegova tumačenja Pavela Čehova u "Star Treku" (2009), "Star Trek into
Darkness" (2013), "Star Trek: No Limits"(2016)". Zapamćene su i njegove
uloge u filmovima "Alpha Dog" (2006) i "Terminator Renaissance" (2009).
Igrao je i u policijskom filmu "Green Room" koji je kritika pozdravila
prošle godine, a bio je i član rok-grupe "The HammerHeads".
|
|
Grupa Roling stons predstaviće u Njujorku izložbu svog stvaralaštva |
| |
Članovi britanske grupe Roling stons predstaviće u novembru u
Njujorku svoje stvaralaštvo izložbom više od 500 snimaka i predmeta iz svoje
arhive.
Izložba "Exhibitionism", posvećena istoriji benda, otvorena je u aprilu u
Londonu, a u Njujorku će premijerno biti predstavljena u novembru.
Pevač grupe Roling stons Mik Džeger naveo je u pisanoj izjavi da izložba
"neće biti kao ulazak u muzej", već da će to biti "događaj, iskustvo".
Na izložbi britanske rok grupe biće predstavljena muzika, umetnost, dizajn,
film, moda i nastup, a među predmetima koje će posetioci moći da vide su
gitare, kostimi i audio snimci.
|
|
Priznanje Vilijemu Defou na festivalu u Karlovim Varima |
| |
Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, koji će se
održati od 1. do 9. jula, dodeliće specijalno priznanje američkom glumcu,
scenaristi i producentu Vilijemu Defou, saopštili su danas organizatori.
Defo je dva puta nominovan za Oskara. On će primiti Kristalni globus za
izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, a nagrada će mu biti uručena na
otvaranju 51. filmskog festivala u Karlovim Varima, navodi se u saopštenju.
Festival će otvoriti svetska premijera filma "Antropoid" britanskog
reditelja Šona Elisa, u kojem glavne uloge tumače Džejmi Dornan, zvezda
filmskog hita "Pedeset nijansi siva", i irski glumac Kilijen Marfi.
"Antropoid" je priča o atentatu na nacističkog generala Rajnharda Hajdriha,
guvernera Bohemije i Moravske i jednog od tvoraca holokausta, kojeg su 27.
maja ubili Jan Kubiš, koga u filmu glumi Dornan, i Jozef Gabčik, koga igra
Marfi.
Festival u Karlovim Varima prošle godine posetilo je oko 135.000 ljudi.
|
|
Napravljena igračka s likom Čubaka mame |
| |
Nakon što je video snimak Amerikanke Kendas Pejn, u kojem se
histerično smeje s maskom Čubake, postao viralan s više od 157 miliona
pregleda, kompanija igračaka Hasbro napravila je igračku s njenim likom.
Kandas Pejn, prozvana "Čubaka mama", pre nepunih mesec dana postavila je
snimak na Fejsbuku u kojem govori koliko je oduševljena poklonom koji je
sebi kupila za rođendan, a zatim stavlja masku Čubake, lika iz filmova
"Ratovi zvezda", i počinje zarazno da se smeje bez prestanka.
Snimak, koji je postavila s opisom "To su jednostavne radosti u životu...",
do sada je na Fejsbuku pogledalo 157 miliona ljudi.
Kompanija Hasbro, koja je napravila masku Čubake, pozvala je Kandas u
sedište kompanije u Potaketu na Roud Ajlandu, gde joj je predstavila igračku
koja ima telo Čubake i njenu glavu, sa malom maskom Čubake koja može da se
skida.
Figurica "Čubaka mama" izgovara i nekoliko rečenica koje je Pejnova rekla u
video snimku, kao što su "Ne pravim ja taj zvuk, to je maska" i "Ja sam baš
srećna Čubaka".
Kandas Pejn je posle objavljivanja snimka dobila brojne poklone iz
prodavnice gde je kupila masku i kompanije Hasbro i gostovala je širom
zemlje na događajma na kojima je govorila o tom videu.
|
|
Festival psećeg mesa u kineskom gradu Julin |
| |
Tradicionalni festival na kojem se jede pseće meso počeo je u
kineskom gradu Julin uprkos oštrikm kritikama i protestima aktivista za
zaštitu prava životnja.
Aktivisti su kupovali pse koje su prodavci planirali da ubiju, dok su se
lokalni stanovnici žalili da ljudi koji nisu odatle kvare lokalnu tradiciju.
U desetinama restorana širom grada na jugu Kine kolju se kučići i kuva
njihovo meso, a na meniju se može naći i meso mačaka.
Veruje se da se tokom festivala ubije oko 10.000 kučića, a oni praktikuju
ovakvu ishranu kažu da jedenje psećeg mesa tokom leta pomaže da izdrže
vrućine i da imaju zdrav metabolizam.
Lokalne vlasti su prethodnih godina pokušavale da se distanciraju od tog
događaja, tvrdeći da to nije zvanična svetkovina, a svake godine pre početka
festivala šalju policajce, privredne i sanitarne inspekcije.
Procenjuje se da se u Kini godišnje ubije između 10 i 20 miliona pasa zbog
njihovog mesa, a festival u Julinu je postao glavna meta kritika i simbol
okrutnosti i nedostatka higijene koji su povezani s tom uglavnom
neregulisanom industrijom.
Veruje se da su mnogi psi ustvari kućni ljubimci ukradeni od njihovih
vlasnika ili pokupili na ulici.
Postoji i praksa ubijanja životinja prebijanjem, paljenjem ili drugim bolnim
metodama, u uverenju da će teko meso biti ukusnije.
Aktivisti kažu da skupovi koje organizuju širom zemlje kao i poruke i
kritike na društvenim mrežama koje postavljaju ljubitelji pasa već imaju
efekta. Restorani koji služe pseće meso prinuđeni su da festival organizuju
u zatvorenom prostoru i više se ne može videti konzumiranje psećeg mesa na
otvorenom u velikim razmerama.
|
|
Talenti iz Ćuprije otvorili Kalemegdanske sutone |
| |
Ciklus koncerata "Kalemegdanski sutoni" otvoren je, na Svetski
dan muzike 21. juna, u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu
nastupom učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije.
Do 5. avgusta na programu manifestacije biće koncert studenata Fakulteta muzičke
umetnosti iz Niša, dečji mjuzikl "Moj život u vrtiću", nastup Bojane Nikolić i
njene etno-grupe, a najavljene su i večeri filmske muzike, resitala i kamernog
muziciranja.
Svetski dan muzike ustanovljen je 1982. godine na predlog nekadašnjeg ministra
kulture Francuske Žaka Langa. On je predložio da se najduži dan u godini, dan
letnje dugodnevice, širom Francuske proslavlja muzikom, besplatnim koncertima
amatera i profesionalca.
Pored Francuske, mnoge evropske zemlje su prihvatile ovaj predlog.
|
|
Katrin Denev dobitnica nagrade Limijer |
| |
Francuska glumica Katrin Denev dobitnica je nagrade "Limijer",
koja će joj biti uručena na istoimenom filmskom festivalu koji će biti održan u
Lionu od 8. do 16. oktobra, saopštio je direktor te filmske smotre Tjeri Fremo.
"Nagrada 'Limijer' biće dodeljena Katrin Denev zbog onoga što ona jeste, što
govori, glumi, peva. Ostala je istovremeno tajanstvena i moderna žena koja nas
je očarala", rekao je Fremo.
Slavna glumica (72) prva je žena koja će dobiti to priznanje koje se dodeljuje
ličnostima sedme umetnosti.
Nagradu koja je ustanovljena 2009. godine, do sada su je dobili Martin Skorseze,
Pedro Almodovar, Kvetin Tarantino, Ken Louč, Žerar Depardije, Miloš Forman i
Klint Istvud.
Katrin Denev je u višedecenijskoj glumačkoj karijeri snimala s najpoznatijim
rediteljima, od Luisa Bunjuela do Romana Polanskog, Andrea Tešinea i Larsa von
Trira. Igrala je u ostvarenjima koja su postala klasici filmske umetnosti.Među
najpoznatijim filmovima Ketrin Denev su "Šerburški kišobrani" Žaka Demija
(1964), "Odbojnost" Romana Polanskog, "Lepotica dana" Luisa Bunjuela (1967),
"Poslednji metro" Fransoaa Trifoa (1980) i "Indokina" Režisa Varnijea (1992), za
koji je dobila svoju jedinu nominaciju za Oskara.
|
|
Predstava Pijani nagrađena na festivalu u Zagrebu |
| |
Predstava Ateljea 212 "Pijani", po tekstu Ivana Viripaeva u
režiji Borisa Liješevića, osvojila je dve glumačke nagrade na upravo završenim
40. Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu.
Prema saopštenju beogradskog pozorišta, nagrada "Ivo Serdar" za ulogu najbolje
prihvaćenu od publike dodeljena je Branki Šelić za ulogu Linde, Karlove supruge.
Jednu od pet ravnopravnih glumačkih nagrada dobio je Svetozar Cvetković za ulogu
Gustava, bankara.
Dani satire Fadila Hadžića jedinstveni je festival u regionu koji u prvi plan
postavlja najzanimljivija satirična ostvarenja iz protekle pozorišne sezone,
odajući tako počast satiri i komediji kao neiscrpnom izvoru inspiracije i uvek
snažnom pozorišnom odgovoru na vreme u kome živimo.
Ovogodišnji Dani satire predstavili su najnovije produkcije velikih regionalnih
institucija iz Hrvatske, Srbije, BIH, Slovenije, Makedonije i Mađarske, po
izboru selektorke Željke Udovičić Pleštine, ugledne hrvatske dramaturškinje.
Predstava "Pijani" nastala je po tekstu jednog od trenutno najizvođenijih ruskih
i evropskih savremenih dramskih pisaca Ivana Viripaeva.
Radnja ove drame smeštena je negde na Zapadu, u nekom od današnjih velegrada,
gde je 14 likova zbog različitih razloga i povoda, pijano. U tom omamljenom
stanju oni osećaju da je sreća nadohvat ruke, da su pronašli srž života i zato
ne žele da se otrezne.
|
|
Prvi Festival muzičkog dokumentarnog filma |
| |
Prvi Festival muzičkog dokumentarnog filma održava se u Domu
kulture "Studentski grad" na Novom Beogradu i do 26. juna će biti prikazano više
domaćih i inostranih ostvarenja posvećenih tom žanru.
Pod sloganom "Dokumenti našeg ritma", u takmičarskom delu biće prikazani filmovi
iz regiona, a u revijalnom aktuelni filmovi inostrane produkcije, najavili su
danas organizatori.
Festival će biti otvoren filmom "B Movie: Požuda i zvuk u Zapadnom Berlinu" o
berlinskoj alternativnoj umetničkoj sceni osamdesetih godina prošlog ; veka, a
biće zatvoren filmom "Pola stoljeća diska" o prvim disko-klubovima u
Jugoslaviji.
Na programu prvog dana festivala će biti projekcije filmova "Maske" Brankice
Drašković ; i "Limunovo drvo" Branka Radakovića.
Otvaranje će obeležiti i razgovor sa Srđanom Gojkovićem Giletom, frontmenom
grupe Električni orgazam i koncert benda Maljčiki.Programski direktor festivala
Igor Toholj kaže da je ovo prvi festival te vrste u Srbiji čija misija je
posebno usmerena na to da se studentska populacija "vrati pod okrilje urbane
kulture - kako pop kulture, tako i rokenrola".
Na zatvaranju festivala nastupiće, kako je najavljeno, beogradska grupa
S.T.R.A.H.
|
|
Festival Teatar u tvrđavi u Smederevu od 6. do 11. jula |
| |
Selektor i predsednik Organizacionog odbora festivala "Teatar u
tvrđavi" Radoslav Pavlović saopštio je danas da će taj festival biti održan
od 6. do 11. jula u Smederevu i naveo autore, ali ne i sva dela koja će biti
na programu.
Pavlović je naveo u saopštenju, da će festival "proteći u znaku velikih
pisaca", a prva predstava biće Šekspirov "Julije Cezar", ali nije
precizirano kada će biti odigrana i u čijoj izvedbi.On je najavio da će na
programu festivala biti izvedeno i delo Bertolda Brehta, kako je kazao
"jednog Nemca, inspiratora revolucije u modernom pozorištu, rasnog pisca,
vrhunskog reditelja, začetnika svega što se danas u Evropi zove modernim
pozorištem".
Najavljen je i Branko Ćopić kao "ljubav, sećanje, rat, detinjstvo,
načitaniji i najprevođeniji pisac kod nas" i kao "partizan, antifačista,
epikurejac i čovek koji je sam odlučio koliko će trajati njegov život".
U saopštenju, Pavlović je pomenuo i Dobricu Ćosića i njegovo podsećanje,
kako je dodao, "na stradanje i junaštvo naših bliskih predaka, koje smo,
čini se, posle sto godina zaboravili i možda zbog tog zaborava danas i
stradamo".
Najavljen je i Brana Crnčević, kao "svetla tačka pobune, jedan od prvih među
piscima koji je govorio pohvalno o svom ocu, svojoj majci i o jeziku kojim
piše".
Pavlović je u saopštenju najavio i komad Majkla Frejna "Iza kulisa", koji po
njegovoj oceni ima moć da razgrne tamu, da izmami smeh do suza i pošalje
gledaoca kući "u udoban san".
|
|
Drevni poklopci sarkofaga vraćeni u Egipat |
| |
Dva staroegipatska poklopca za sarkofag dopremljena su Egipatskom
nacionalnom muzeju u Kairu nakon što su ponuđeni na jednoj aukciji u Izraelu.
Egipatski ministar za antikvitete Haled el Anani izjavio je da su raznobojni
drveni poklopci, ukrašeni hijeroglifima i ilustracijama, pronađeni pošto su
ponuđeni na prodaju 2012. godine i dostavljeni muzeju u saradnji Egipta, Izraela
i Interpola.
El Anani je rekao da će drevni predmeti restauirani i izloženi u Egipatskom
muzeju u Kairu ili novom, Velikom muzeju koji je u izgradnji kod piramida u
Gizi.
On je naveo da i dalje nije poznato kako su retki artefakti dospeli u Izrael,
dodajući da će Egipat nastaviti sa vraćanjem svih antikviteta koji su na
ilegalan način izneseni iz zemlje.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
