|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Britanski referendum u svakom slučaju menja Evropu |
| |
Nemačko-francuski tandem mora preuzeti ključne poslove u
Evropskoj uniji, a Evropska centralna banka zajamčiti stabilnost evra kakav
god bio ishod referenduma o opstanku Velike Britanije u EU, a glavni je cilj
da se spreči da i druge članice EU krenu ka "nacionalizaciji" politika i
sistema odlučivanja i razgrađivanju Unije.
To je preovlađujuće mišljenje komentatora i političara uglavnom u "starim"
članicama Unije, koje takođe podvlače da u slučaju Bregzita- pobede
zagovornika izlaska Britanije iz EU, to mora značiti da Ujedinjeno
Kraljevstvo gubi sve povlastice i prava i biva potpuno isključeno iz Unije.
To mora biti i ključna poruka nekima, naročito na istoku EU, koji
razmišljaju o vraćanju ovlašćenja iz institucija Unije ponovo u nacionalne
ravni.
Velika Britanija će u tom slučaju morati ponovo da s EU pregovara o prirodi
ekonomskih i drugih veza i postati "strana treća zemlja" za , u tom slučaju
ponovo evropsku 27-oricu.
Moguće je da se, ali uz temeljite i duge pregovore, nađe model saradnje
Britanije i Unije, po uzoru na veze koje EU ima s grupom Norveška, Island,
Lihtenštajn, odnosno sa Švajcarskom ili zemljama EFTA.
Opšte su procene ekonomskih i finansijskih analitičara da će vrednost
britanske funte osetno pasti, deo kapitala i kompanija preći s Ostrva u EU
ili drugde, a ostaje da se vidi hoće li Škotlanđani takođe raspisati
referendum o izlasku iz Velike Britanije i uključivanju u Evropsku uniju i
kako kažu škotski politički vođi, napustiti funtu i uključiti se u evro.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk misli da bi izlazak Velike Britanije
iz EU bio udarac i početak raspada EU i celog Zapada, ali većina u Uniji
tako ne misli, iako svi kažu da se, čak i da Britanci ostanu, Unija mora
preustrojiti i ponovo utvrditi, učvrstiti svoje ciljeve, ustanove i
mehanizme odlučivanja.
Harizmatički francuski ministar ekonomije Emanuel Makron podvlači da će
posle britanskog referenduma "naš izazov biti dvojak:izbeći zarazu
'Bregzita' i odmah pokrenuti dinamiku novog pozitivnog projekta Evrope".
Zemljotres koji je izazvao britanski referendum je dobrim delom i posledica
naročito još uvek neprevaziđene ekonomsko-finansijske i izbegličke krize,
jačanja krajnje desničarskih i opasnih populističkih, pa i neonacističkih
snaga.
Moguće je da bogatije i prevashodno "stare" članice EU zaključe da se
stabilnost i novi ekonomsko-socijalni zamah može naći samo ako se još više
udruže oni koji su u stanju i žele da osnaže dalju evropsku integraciju.
Ali za to će biti potrebno vremena i vrlo opipljivi rezultati da bi se u
"svetlu evropsku budućnost" ubedili sve surevnjiviji građani EU koji su
teško razočarani i neoliberalnim modelom preraspodele bogatstva najviše u
ruke i kase bogatih i vladavinom tržišta i banaka na uštrb "realne
ekonomije" i otvaranja radnih mesta.
Bivši francuski predsednik i viđeni kandidat za predsedničke izbore u
Francuskoj 2017.
Nikola Sarkozi je posle razgovora s kancelarkom Angelom Merkel i ključnim
nemačkim zvaničnicima izjavio da su on i kancelarka Merkel za to da se
"izgradi novi sporazum o EU da bi se spasla Evropa".
Izbori će iduće godine biti održani i u Nemačkoj, a Sarkozi kaže da je sad
nužna "nova francusko-nemačka inicijativa" i tvrdi da je "Angela Merkel
spremna".
On objašnjava da bi novi temeljni akt EU značio da se uspostavi
"euro-Šengen", Evropski monetarni fond i politike i ustanove EU koje bi bile
snažno usredsređene na prioritetne dosijee i ciljeve.
Protiv izlaska Velike Britanije iz EU je i zvanični Vašington, a u osvrtu
američkog lista Vol strit džornal se navodi da je "slobodna i napredna
Evropa u interesu Amerike" koja misli da tom cilju najbolje služi da je
Britanija deo EU da bi bila ravnoteža Nemačkoj i Francuskoj".
Dragan Blagojević,
Brisel
Rezultati s britanskog referenduma u petak
Prvi bitniji rezultati današnjeg referenduma u Velikoj Britaniji o tome da
li zemlja da ostane ili izađe iz EU očekuju se u ranim jutarnjim satima u
petak, a televizije neće objavljivati izlazne ankete jer nisu sigurne da će
dobiti dovoljno tačan rezultat, piše britanski list Indipendent.
U članku o tome šta očekivati u referendumskoj noći, britanski list navodi
da će televizije početi specijalne emisije o referendumu nekoliko minuta pre
zatvaranja birališta u 22.00 časa (23.00 časa po centralnoevropskom vremenu)
i naredna dva sata ne očekuju se neki bitni rezultati.
Prvi rezultati počeće da stižu oko 01.00 posle ponoći u petak (02.00 sata po
centralnoevropskom vremenu), a sat kasnije će početi da pristiže više
rezultata, mada neće biti moguće da se sa sigurnošću prognozira koja strana
će pobediti. Ipak, ako ima naznaka o jasnoj prednosti za jednu ili drugu
stranu to bi trebalo da se pokaže u ovo vreme, navodi Indipendent.
Većina rezultata biće proglašena oko pet sati ujutro (šest po
centralnoeropskom vremenu) i trebalo bi da između četiri i pet sati bude
jasno koji je rezultat, osim ako je zaista tesno.
Konačni rezultati očekuju se oko sedam ujutro, kada bi trebalo i premijer
Dejvid Kameron da bude spreman da se obrati naciji, piše list.
Odmah po zatvaranju birališta biće objavljena anketa onlajn panela instituta
Jugav (YouGov), u kome se ispitanici pitaju kako su glasali. Slična anketa
posle škotskog referenduma o ostanku u Velikoj Britaniji pre dve godine dala
je onima koji su bili protiv 54 odsto, jedan procentni poen manje od
konačnog rezultata od 55 odsto, navodi Indipendent.
Takođe će odmah biti objavljena i manja anketa kompanije za ispitivanje
tržišta TNS, ali ona se radi na samo 200 onlajn ispitanika i nije smišljena
da pruži neke prognoze, već više je usmerena na to zašto je neko promenio
mišljenje.
|
|
Rekordna vrućina na jugozapadu SAD, ima i mrtvih |
| |
Živa se popela na paklenu visinu na jugozapadu SAD, uz smrt
najmanje četiri osobe u Arizoni, i velike teškoće vatrogasaca u borbi protiv
požara.
"Blizu smo istorijskog rekorda" vrućine, rekao je u ponedeljak za AFP
portparol vatrogasne službe grada Finiksa, Lari Sabervi, dodavši da je
prethodni istorijski vrhunac bilo 50 stepeni u tom gradu 1990. godine, a
poslednjih nekoliko dana termometar se zakovao na 49 stepeni. Drugde na
jugozapadu SAD rekordi su već premašeni.
Četvoro izletnika umrlo je u Arizoni od toplotnog udara, uključujući ženu od
28 godina koja je biciklom krenula da se provoza oko Finiksa. U Nju Meksiku
i Kaliforniji talas vrućine je nezapamćen: 50 stepeni u šumi Sibola gde gore
tri veoma velika požara, 48 stepeni u Palm Springsu i 40 u Los Anđelesu.
U Nju Meksiku, požar je već progutao 72 kvadratna kilometra rastinja,
desetine kuća i drugih objekata. Dvostruko veći požar koji je izazvao grom,
već je spalio 146 kvadratnih kilometara šume i neće biti savladan ni u
narednih mesec dana, upozorile su vlasti. U Arizoni je 245 kvadratnih
kilometara u plamenu zbog požara na tri mesta.
Jedan požar u Kaliforniji, u rezervatu Los Padres se čak udvostručio tokom
vikenda, na 32 kvadratna kilometra. Evakusani su ljudi iz 140 kuća, dok je
požar još daleko od toga da bude pod kontrolom.
|
|
UN: Više od 65 miliona izbeglih i raseljenih u 2015. godini |
| |
Broj izbeglih i interno raseljenih dostigao je rekordnih 65,3
miliona krajem prošle godine, čemu su posebno doprineli ratovi u Avganistanu
i Siriji, saopštio je Komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).
U 2014. godini, broj izbeglica i raseljenih iznosio je 60 miliona, što je
bilo najviše od završetka Drugog svetskog rata, ali je ta cifra porasla za
10 odsto prošle godine, kada se Evropa suočila sa velikim prilivom
migranata, navodi se u godišnjem globalnom izveštaju UNHCR-a.
UNHCR je pozvao evropske i svetske lidere da ulože dodatni napor u okončanje
ratova, koji su glavni razlog masovnog egzodusa ljudi iz njihovih domova.
"Nadamo se da će svetski lideri čuti poruku prinudno raseljenih. Potrebna
nam je politička akcija da zaustavimo ratove, jer ako ne rešimo probleme,
problemi će doći kod nas", rekao je visoki komesar UN za izbeglice Filipo
Grandi.
Prema podacima UNHCR-a, svakog minuta 24 osobe napustile su svoje domove
tokom prošle godine, što je ukupno 34.000 raseljenih dnevno.
Broj izbeglih i raseljenih na globalnom nivou udvostručio se od 1997.
godine, a povećao se za još 50 odsto 2011, kada je počeo rat u Siriji. Više
od polovine svih izbeglica potiče iz Sirije, Avganistana i Somalije, a
Turska je drugu godinu zaredom zemlja koja je prihvatila najviše raseljenih
osoba, oko 2,5 miliona, navodi se u izveštaju.
Posle Turske, najviše izbeglica primili su Pakistan i Liban, zemlje koje se
graniče sa Avganistanom i Sirijom.
Prema Grandijevim rečima, pred političarima i aktivistima za ljudska prava
stoje krupni izazovi u suzbijanju ogromnog priliva izbeglica, jer je u
zemljama zahvaćenim ratovima interno raseljeno 40,8 miliona, 21,3 miliona je
napustilo svoje zemlje, a 3,2 miliona ljudi traži azil.
Većina migranata dolazi u Evropu, što je dovelo do političke krize u EU, a
veliki problem predstavljaju rastuća ksenofobija i fizičke i zakonske
prepreke za prolaz izbeglica, kao što su ograde na granicama i ograničenje
ulaska u bogatije i sigurnije zemlje EU.’
|
|
Direktor Nisana zaradio više od devet miliona evra |
| |
Generalni direktor japanskog proizvođača automobila Nisan,
Karlos Gon, zaradio je više od milijardu jena (devet miliona evra) u
fiskalnoj 2015/2016 godini, pored sume koju je dobio za upravljanje Renoom
čiji je takođe direktor.
Šef japanske kompanije primio je 1,07 milijardi jena od aprila 2015. do
marta 2016, što je 3,5 odsto više nego prethodne godine, rekao je on tokom
generalne skupštine akcionara Nisana u Jokohami, predgrađu Tokija.
Gon (62) koji vodi firmu od 1999. godine, spada u grupu najbolje plaćenih
generalnih direktora u Japanu, gde plate direktora ne dostižu iste sume kao
u SAD ili u Evropi.
Na primer Akio Tojoda, direktor prvog svetskog proizvođača automobila
Tojote, je u fiskalnoj 2014-2015 godini primio 352 miliona jena (2,7 miliona
evra). Gon je ukazao na diverzitet svog upravljačkog tima, i rekao da se
Nisan po nivou plata svrstava među svoje svetske rivale.
Primera radi Mark Filds, generalni direktor Forda zaradio je 18,6 miliona
dolara prošle godine a Meri Bara direktorka Dženeral Motorsa 28,6 milona
dolara, prema ciframa agencije Blumberg njuz.
"Treba da nastavimo napore (po pitanju plata) da bi mogli da privučemo
talente koji su nam potrebni da bi ostali konkurentni u našoj industriji",
rekao je Gon.
Gon je takođe rekao da je kompanija imala rekordnu prodaju u 2015/2016
godini i zabeležila rast neto dobiti od 14,5 odsto, odnosno četiri milijardi
evra. Nisan ipak predviđa pad dobiti u ovoj fiskalnoj godini zbog jačanja
jena i nestabilnosti finansijskih tržišta.
Aprilska skupština akcionara Renoa, čiji je Gon takođe direktor, bila je
burnija, i akcionari su se prvi put izjasnili protiv Gonove plate od 7,25
miliona evra za 2015. godinu. Međutim upravni odbor grupe Reno nije uzeo u
obzir predlog akcionara.
|
|
Britanci pre referenduma menjali funte za druge valute |
| |
Britanske menjačnjice zabeležile su poslednjih nekoliko dana
porast broja klijenata koji su menjali funte za druge valute uoči
referenduma o ostanku zemlje u Evropskoj uniji (EU).
Predstavnik menjačnice BestForeinEhange Rejsaka Disanajake izjavio je Frans
presu da su poslednjih dana povećane i onlajn transakcije, pošto su
analitičari ranije predvideli pad funte u slučaju da se Britanci danas
opredele za izlazak iz EU.
"Neki klijenti su dolazili lično i čekali u redu skoro sat vremena da bi
zamenili svoj novac", rekao je Disanajake i dodao da su građani pretežno
tražili dolare i evre.
Prema njegovim rečima, transakcije su se odnosile od nekoliko funti do
nekoliko stotina funti.
Britanska funta i evropske berze ojačale su u prepodnevnoj trgovini, što
ukazuje da investitori računaju na to da je verovatnije da će Britanci na
današnjem referendumu glasati za ostanak u Evropskoj uniji.
Britanska funta je porasla 1,1 odsto danas, i s vrednošću od 1,487 prema
dolaru dostigla je najviši nivo od početka godine.
|
|
NATO ne može da odbrani baltičke zemlje u slučaju ruske invazije |
| |
NATO trenutno nije u stanju da odbrani baltičke zemlje u
slučaju da dođe do ruske invazije, izjavio je jedan od komandanata američke
vojske u Evropi Ben Hodžis.
"Istina je da bi Rusija mogla brže da okupira baltičke zemlje nego što bi
NATO mogao da ih odbrani", rekao je Hodžis za novo izdanje nemačkog
nedeljnika Cajt (Die Zeit), u jeku vojnih vežbi NATO-a u Poljskoj.
Vežbe pod nazivom "Anakonda-16" počele su 6. juna i u njima učestvuje 31.000
vojnika iz Poljske, SAD i još 17 članica NATO-a, kao i pet partnerskih
zemalja.
Ta operacija odvija se uoči samita NATO-a u Varšavi, zakazanog za 8. i 9.
jul, na kojem će se raspravljati o pojačanju prisustva snaga Alijanse u
centralnoj i istočnoj Evropi.
Prema Hodžisovim rečima, vežbe su zapravo manevri poljskih, a ne snaga
NATO-a, i ne predstavljaju pretnju Moskvi.
NATO je doneo odluku o pojačanom prisustvu svojih trupa u centralnoj i
istočnoj Evropi, na inicijativu Poljske i baltičkih zemalja, koje traže
bezbednosne garancije od mogućih akcija Rusije.
Alijansa će 2017. godine po principu rotacije rasporediti četiri bataljona u
Poljskoj, Letoniji, Litvaniji i Estoniji, a tu odluku zvanično će odobriti
lideri zemalja članica na predstojećem samitu u Varšavi.
S druge strane, SAD će iduće godine u istočnoj Evropi stacionirati još jednu
brigadu i rasporediti dodatnu vojnu opremu.
|
|
Četvrta godišnjica Asanžovog boravka u ambasadi Ekvadora u Londonu |
| |
Osnivač sajta Vikiliks Džulijan Asanž počeo je petu godinu
boravka u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde mu je odobren politički azil.
Asanž se sklonio u ambasadu Ekvadora 19. juna 2012. godine, a peta
godišnjica biće obeležena skupovima podrške u nekoliko evropskih gradova,
uključujući i Beograd.
Tokom sledeće nedelje, biće priređene manifestacije podrške i u Montevideu,
Buenos Ajresu, Njujorku i Kitu, a Asanž će se učesnicima obratiti putem
video-linka iz svoje sobe u ambasadi Ekvadora, gde boravi već četiri godine
kako bi izbegao izručenje Švedskoj zbog optužbi za silovanje.
Mnoge poznate ličnosti, među kojima su Noam Čomski, Janis Varufakis, Vivijen
Vestvud, Majkl Mur i Ken Louč, učestvovaće sa Asanžovim pristalicama u
programima podrške 44-godišnjem australijskom "sajber ratnika" u Parizu,
Berlinu i Milanu.
Reditelj Ken Louč napisao je u poruci da je britanskim pravosuđem
"manipulisano" da bi se jedan "hrabar čovek" držao u izolaciji.
Bivši australijski haker negira optužbe za silovanje i odbija da se vrati u
svoju zemlju zbog straha od izručenja vlastima SAD, gde se tereti za
objavljivanje 500.000 tajnih dokumenata o ratu u Iraku i Avganistanu i
250.000 diplomatskih depeša američkih ambasada i konzulata širom sveta.
Prema rečima njegovih advokata, Asanž je "ljut" na švedske vlasti koje su
krajem maja odlučile da zadrže na snazi poternicu za njim, iako su UN
ocenile da Švedska i Velika Britanija krše njegova osnovna prava.
|
|
Turska odbila da primi nemačku delegaciju zbog rezolucije o genocidu |
| |
Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu potvrdio je juče da je
njegova zemlja zabranila ulazak visoke nemačke delegacije na svoju teritoriju,
kao odgovor na usvajanje rezolucije o priznavanju genocida nad Jermenima u
nemačkom parlamentu.
"Mi smatramo da je ta poseta neprihvatljiva", rekao je Čavušoglu novinarima u
Ankari.
Nemačke vlasti saopštile su juče da su državni sekretar za odbranu Ralf
Braukzipe i poslanici nemačkog Bundestaga bili prinuđeni da otkažu posetu
Turskoj, pošto im zvanična Ankara nije dozvolila da slete u vojnu bazu
Indžirlik, prenela je agencija Frans pres.
U vojnoj bazi Indžirlik na jugu Turske stacionirana je vazdušna flota
međunarodne vojne koalicije koja se bori protiv Islamske države, a među njima i
nemački borbeni avioni za izviđanje tipa "tornado" i avioni za snabdevanje.
Posle usvajanja rezolucije o priznavanju genocida Otomanske imperije nad
Jermenima 1915. godine, usvojene 2. juna u Bundestagu, Turska je povukla svog
ambasadora u Berlinu, a predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je sankcijama
Nemačkoj.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
