|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Nasina sonda ušla u orbitu Jupitera |
| |
Sonda Džuno američke svemirske agencije Nasa je ušla u orbitu
Jupitera i posle pet godina putovanja počeće istraživanje najveće planete
Sunčevog sistema.
Niz radio signala poslatih iz letelice potvrdio je da manevar ulaska u
orbitu izveden kao što je planirano, što je izazvalo veliki aplauz u Nasinoj
laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, u američkoj državi Kaliforniji.
"Džuno, dobrodošao na Jupiter", rekla je Dženifer Delaven iz kontrole misije
iz kompanije Lokid Martin koja je napravila sondu.
Da bi uša u polarnu orbitu Jupitera, sonda je morala da upali svoj glavni
motor kako bi prikočila i kako bi je uhvatila gravitacija Jupitera i ubacila
u polarnu orbitu.
Zbog kašenjenja u komunikaciji između Jupitera i Zemlje, letelica je bila na
autopilotu kada je izveden taj manevar. Sonda je teška 3,6 tona, pokreće se
na solarnu energiju i putuje brzinom od 64 kilometara u sekund, a misija,
vredna 1,1 milijardu dolara, trajaće 20 meseci.
Zbog radioaktivnog zračenja koje okružuje planetu, sva elektronika su sondi
smeštena je u titanijumski sef. Plinovit Jupiter je peta planeta od Sunca, a
oko njega kruži 67 prirodnih satelita.
Tokom nadletanja Jupitera instrumenti sonde proučavaće ogromne aurore
borealis, atmosferu planete i njenu magnetosferu. Zadatak će biti da se
napravi mapa gravitacionih i magnetnih polja Jupitera da bi se utvrdila
njegova unutrašnja struktura.
Nasini naučnici najviše se raduju rešavanju takozvane velike crvene pege,
ogromne ciklonske oluje, veličine tri Zemlje, koja hara Jupiterom više od
300 godina.
Ulazna strana globalnog internet pretraživača Gugl danas je u znaku ulaska
sonde Džuno u orbitu Jupitera.
|
|
Tihi okean se oporavlja posle nesreće u Fukušimi |
| |
Nivo radioaktivnost Tihog okeana se vraća u normalu pet godina
posle nuklearne katastrofe u japanskoj elektrani u Fukušimi, piše u studiji
objavljenoj juče.
Jak zemljotres i cunami koji je usledio, razorili su 11. marta 2011.
područje Tohoku i izazvali havariju nuklearne centrale Fukušima i jedno od
najvećih zagađenja radioaktivnošću u okeanima do sada.
Nekoliko dana posle te nesreće, dok se reaktor sve više pregrevao, morala je
u okean biti ispuštena voda iz sistema za hlađenje, iako je bila visoko
radioaktivna.Nevladina međunarodna organizacija, Naučni komitet za
istraživanje okeana saopštio je, pet godina posle Fukušime, da je
koncentracija radioaktivne supstance u Tihom okeanu opala, a stigla je do
suprotne strane tog okeana, do obale SAD.
U izveštaju piše da je posle nesreće radioaktivnost Pacifika bila nekoliko
desetina miliona puta iznad normale, a da se sada vratila skoro na potpunu
normalu.
"Skoro polovina uzoraka riba iz okeana blizu Fukušime je 2011. godine bila
je opasno radioaktivna. Ta stopa je 2015. godine znatno opala", izjavio je
koautor istraživanja Pir Mask.
Međutim, radioaktivno zagađenje živih organizama u Tihom okeanu blizu
Fukušime i dalje je veoma visoko.
Za potrebe tog istraživanja je analiziran nivo cezijuma koji je nusprodukt
nuklearne enrgetike, lako se rastvara u vodi i smatra se idealnim merilom
količine nuklearnog materijala u okeanima.
|
|
Oko 30.000 stranih terorista u Iraku i Siriji |
| |
Gotovo 30.000 stranih boraca terorista nalaze se u Iraku i u
Siriji, rekao je direktor Komiteta UN za borbu protiv terorizma Žan-Pol
Labord i upozorio da postoji rizik od sve jačih napada u njihovim zemljama
porekla.
Labord je rekao da su strani teroristički borci vrlo brojni u Iraku i u
Siriji, da ih ima oko 30.000 i da će se oni, sada kada se smanjuje prostor
pod kontrolom Islamske države u Iraku, vraćati u svoje zemlje porekla i to
ne samo u Evropi, nego i druge zemlje kao što su Tunis i Maroko.
"Rizici od terorističkih napada u zemljama porekla mogu biti jači kao
kontrateža pritiscima koji se vrši na njih", rekao je Labord, na
konferenciji za štampu u UN.
On je pozvao države da uspostave metodu "filtriranja" da se izdvoji veliki
broj stranih boraca koji nisu opasni od onih koji jesu.
Labord, bivši francuski sudija rekao je i da međunarodna zajednica ima
pravna sredstva da se bori potiv terorizma ali je naglasio da je
prilagodljivost i fleksibilnost terorističkih organizacija mnogo brža od
organizhacije vlada.
On se založio za to da međunarodna zajednica više radi sa privatnim firmama
kao što su Gugl, Tviter ili Majkrosoft da bi bolje nadzirali teroriste preko
interneta, a da se istovremeno ne krši sloboda izražavanja.
On je takođe pozvao države da brže razmenjuju informacije i upozorio će broj
terorističkih napada nastaviti da raste ako se to ne bude radilo.
|
|
Francuska priprema predlog za oporavak Evrope od Bregzita |
| |
Francuska će tokom leta pripremiti predlog za "oporavak Evrope"
posle odluke Velike Britanije da napusti EU, koji će izneti na samitu
evropskih lidera u septembru, saopštila je francuska vlada.
Prema rečima portparola francuske vlade Stefana Le Fola, predsednik Fransoa
Oland naložio je premijeru Manuelu Valsu da pripremi "predlog za oporavak
Evrope" koji će biti predstavljen na samitu lidera EU u septembru.
Predlozi koji će biti izneti na samitu "podsticajni su, ali neće dovesti do
zaključenja novih ugovora", dodao je Le Fol.
Prema njegovim rečima, Francuska će svoju inicijativu zasnivati na zaštiti
granica, investicijama i merama za poboljšanje položaja mladih.
Posle referendumske odluke da istui iz EU, Velika Britanija bi trebalo da
podnese formalni zahtev za izlazak iz članstva, ali to neće učiniti pre
izbora novog premijera u septembru.
Evropa je posle Bregzita podeljena između dve struje, od kojih se jedna,
federalistička, zalaže za jačanje institucija EU, a druga za proširenje
nadležnosti zemalja članica.
Među "federalistima" su Francuska, evropske institucije i socijaldemokrate
koje pokušavaju da iskoriste Bregzit za preusmerenje Evrope ka promeni
budžetske politike.
U drugom taboru su nemačka kancelarka Angela Merkel, brojni evropski
konzervativci i zemlje članice iz bivšeg socijalističkog bloka.
Lideri 27 zemalja EU, bez Velike Britanije, sastaće se 16. septembra u
Bratislavi na neformalnom samitu o budućnosti Unije.
|
|
Britanski izveštaj o okupaciji za Iračane ne menja ništa |
| |
Izveštaj komisije o ulasku Velike Britanije u rat u Iraku 2003.
godine ne menja ništa za Iračane, koji obavljaju svoje svakodnevne
aktivnosti 13 godina posle užasnih posledica tog rata, ocenila je agencija
Frans pres.
Tri dana pre izveštaja u Bagdadu je izvršen jedan od najkrvavijih napada od
američko-britanske invazije. Najmanje 250 ljudi poginulo je u nedelju u
napadu džihadista iz Islamske države.
Koreni Islamske države, koja je zauzela deo teritorije Iraka od 2014.
godine, datiraju iz pokreta pobunjenika koji su se borili protiv američke
okupacije posle svrgavanja predsednika Sadama Huseina i u njenim redovima se
nalaze članovi bivših vlasti, naveo je Frans pres.
"Koji izveštaj?", rekao je AFP-u neimenovani portparol iračkog Ministarstva
inostranih poslova, što je ocenjeno da Iračani ne pridaju značaj izveštaju
za razliku od Velike Britanije i SAD.
Mnogi Iračani ocenili su da izveštaj ne predstavlja ništa novo."Jasno je da
su Amerikanci i Britanci počinili grešku tim ratom. Taj izveštaj ništa ne
menja", rekao je Abas Salma Mahi, dok je Zainab Hasan rekao da je dokument
od 2,6 miliona reči "samo bla-bla priča".
Poslanik Ali al-Laka rekao je da bez obzira da li je to ocenjeno kao dobra
ili loša odluka "rat u Iraku je ostavio velike posledice". "Ne verujem da će
to uopšte na nešto uticati posle toliko godina", dodao je on.
Bivši britanski premijer Toni Bler izrazio je žaljenje i izvinio se posle
objavljivanja izveštaja komisije.
Komisija Džona Čilkota je napravila izveštaj od 2,6 miliona reči u kojem je
analizitala uslove ulaska Velike Britanije u rat po odluci tadašnjeg
premijera Blera 2003. godine. Tokom istrage saslušano je 129 svedoka među
kojima i Toni Bler i njegov naslednik Gordon Braun.
Ser Džon Čilkot, predsednik komisije, rekao je da je "Velika Britanija
odlučila da se priključi invaziji Iraka pre no što su iscrpljene mogućnosti
mirnih opcija razoružanja. Vojna akcija u to vreme nije bila poslednja
opcija".
On je rekao da je vlada tadašnjeg premijera Tonija Blera predstavila procenu
pretnje oružja Sadama Huseina sa "sigurnošću koja nije bila opravdana".
Čilkot je rekao da vojno planiranje za rat i za post-konfliktni period nije
bilo na nivou zadatka i dodao da se irački narod "teško napatio" zbog vojne
intervencije koja je "krenula jako naopako".
Objavljivanje izveštaja nekoliko puta je odlagano, delimično zbog svađa oko
uključivanja poverljivog materijala, uključujući razgovore između Blera i
američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg.
|
|
Lideri Bregzita kukavice |
| |
Zvaničnici EU oštro su kritikovali lidere kampanje o istupanju
Velike Britanije iz Evropske unije (EU), uz ocenu da su uništili zemlju i
kao kukavice podneli ostavke.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je da su "dojučerašnji
blistavi heroji Bregzita danas tužni heroji Bregzita".
Predvodnici kampanje za izlazak Britanije iz EU Boris Džonson i Najdžel
Faraž "nisu patriote", rekao je Junker i dodao da "patriote ne podnose
ostavke kada je teško, oni ostaju".
Lider liberalnog bloka u Parlamentu EU Gi Ferhofstat izjavio je povodom
ostavki vođa Bregzita da "pacovi beže sa broda koji tone".
Šef najveće grupe u Evropskom parlamentu, Evropske narodne partije, Manfred
Veber izjavio je povodom Faražove odluke da je "kukavička".
Jedan od najvećih zagovornika Bregzita Najdžel Faraž izjavio je u da će
podneti ostavku na čelo evroskeptične stranke UKIP pošto je postigao
politički cilj da Velika Britanija izađe iz EU.
Bivši gradonačelnik Londona Boris Džonson izjavio je prošle nedelje da
odustaje da se kandiduje za mesto premijera.
|
|
Američki imperijalizam kriv za Bregzit |
| |
Severnokorejski Rodong sinmun (Radničke novine), zvanični list
Centralnog komiteta Radničke partije Koreje, krivicu za odluku Britanaca da
izađu iz Evropske unije svalio je na američki imperijalizam.
"Stvarnost Evrope danas, slikovito pokazuje da su upravo SAD izazvale
izbegličku krizu i krizu kolapsa EU", navodi se u tekstu čiji je prevodu
objavljen na portalu NKnenjs.
Glavni motiv za Bregzit je bila sirijska izbeglička kriza koju je izazvao
"američki imperijalizam", navodi list Centralnog komiteta radničke partije
Koreje.
Bregzit pokazuje da "povlađivanje SAD bez posedovanja čvrstih načela vodi
neizbežnoj katastrofalnoj sudbini (kao kod EU)", navodi se u tekstu koji su
preneli i britanski Gardijan i američki Vašington post.
Radničke novine, prema prevodu, objašnjavaju čitaocima da je EU isprva
napravljena kao protivteža "imperijalistilčkom monolitnom sistemu SAD", ali
da je izgubila "prvobitni duh" osnivanja Unije podrškom SAD i potonjim
doprinosom krahu bliskoističnih zemalja kao što su Irak, Avganistan, Jemen i
Sirija.
|
|
Uvoz iz Kine povećao trgovinski deficit SAD |
| |
Spoljnotrgovinski deficit SAD povećao se u maju pošto je povećen
uvoz mobilnih telefona, kompjutera i druge robe iz Kine na najviši nivo u
poslednjih šest meseci.
Trgovinski deficit SAD u maju je povećan na 41,1 milijardu dolara, dok je u
aprilu bio 37,4 milijarde dolara, saopštilo je američko ministarstvo trgovine.
Izvoz, koji je otežan ove godine zbog jakog dolara i slabog rasta u
inostranstvu, pao je za 0,2 odsto na 182,4 milijarde dolara, dok je uvoz povećan
za 1,6 odsto na 223,5 milijardi dolara.
Deficit SAD u razmeni s Kinom povećan je za 19,4 odsto na 29 milijardi dolara,
što je najveći disbalans od novembra, a dolazi u politički osetljivom trenutku
pošto verovatni republikanski predsednički kandidat Donald Tramp optužuje
administraciju Baraka Obame da nije zaštitila američke radnike od nefer
postupanja Kine i drugih zemalja.
U prvih pet meseci ove godine, spoljnotrgovinski deficit SAD je 3,5 odsto manji
nego u istom periodu 2015. Deficit je manji uprkos manjem izvozu iz SAD, zato
što je i uvozu smanjen, velikim delom zbog nižih cena nafte.
U maju je uvoz nafte porastao za 8,4 odsto na 11,1 milijardi dolara, što je
odrazilo skok u cenama nafte tog meseca. Tada je prosečna cena po barelu
povećana za 4,71 dolara na 34,19 dolara, što je najveće mesečno povećanja od
maja 2011. kada je povećanje bilo za 5,55 dolara po barelu. I s porastom cena
nafte, prosečno se po barelu plaća za 16,57 dolara manje nego pre godinu dana.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
