|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
EBRD povećao procenu ekonomskog rasta Srbije |
| |
 Evropska
banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je procenu ovogodišnjeg rasta bruto
domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 0,7 procentnih poena, na 2,5 odsto.
Od zemalja iz okruženja, EBRD Crnoj Gori u 2016. prognozira rast od četiri
procenta, Albaniji 3,3 odsto, BiH 2,7 odsto a Makedoniji 2,1 odsto. Ove
godine će najveći rast u regionu jugoistočne Evrope imati Rumunija, od 4,8
odsto, a najmanji Grčka, koja će zabeležiti stagnaciju.
Ekonomski rast Srbije u 2017. godini EBRD sada prognozira na 2,7 odsto, što
je za 0,4 procentna poena više nego u prethodnoj prognozi objavljenoj u
maju.
Evropski kreditor naveo je da Srbija i Rumunija podižu prosek rasta u
regionu jugoistočne Evrope, Grčka je napravila zaokret zahvaljujući dobroj
turističkoj sezoni i unapređenju poslovnog poverenja a Kipar nastavlja trend
rasta iz 2015.
Jedino je smanjena procena rasta BDP Makedonije na koji negativno deluje
politička kriza, kao i Bosne i Hercegovine.
Rast jugoistočne Evrope EBRD prognozira na 2,8 odsto u 2016. i tri procenta
u 2017.
U celom regionu EBRD koji se proteže od južnog i istočnog Mediterana do
istočne Evrope i centralne Azije ove godine se očekuje prosečan rast od 1,6
odsto a sledeće od 2,5 odsto.
|
|
Prve optužnice za zločine OVK u prvoj polovini 2017. |
| |
Prve optužnice u Specijalnom sudu za ratne zločine pripadnika
OVK mogle bi da budu podignute u prvoj polovini 2017. godine, izjavila je
portparolka suda Avis Beneš, prenosi prištinski list Koha ditore.
List na naslovnoj strani piše da je holandski parlament glasao za
ratifikaciju sporazuma o Specijalnim sudu za ratne zločine OVK na osnovu
izveštaja Dika Martija.
Zvaničnici holandske ambasade rekli su za prištinski dnevnik da će sporazum
stupiti na snagu mesec dana nakon što Holandija obavesti Kosovo o toj odluci
parlamenta.
Portparolka Beneš je dodala za list da optužnice neće biti podignute dok ti
sporazumi ne stupe na snagu.
|
|
SAD ne treba da daju pogrešne signale |
| |
Ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je da je Srbija
zatražila pomoć SAD u rasvetljavanju pozadine pokušaja ubistva premijera
Srbije Aleksandra Vučića ili njegovog brata.
Vulin je novinarima kazao da su Srbija i SAD dve prijateljske zemlje i da
nije tražio polemiku sa američkim ambasadorom u Srbiji Kajlom Skotom niti je
na bilo koji način povezivao SAD sa ugrožavanjem života srpskog premijera.
"Samo sam ukazao da službenici ambasade SAD ne treba da daju svojim
ponašanjem pogrešne signale o kvalitetu odnosa naših država", rekao je
Vulin.
Ocenio je da je nezamislivo da bi službenici ambasade Srbije u Vašingtonu u
izbornoj noći u toj zemlji podržavali opoziciju, ili da se nalaze na zabavi
gde se čuju najgore pogrde na račun SAD.
"Takvi signali mogu nekog pogrešno da usmere da su naši odnosi toliko
loši... Siguran sam da ni ambasada SAD to ne želi", rekao je Vulin.
Dodao je da sve što SAD očekuju od diplomata Srbije, to i Srbija očekuje od
diplomata SAD.
Vulin je otkriće oružja u blizini porodične kuće premijera Srbije doveo juče
u vezu sa Ambasadom SAD i rekao da je slučaj Jajinci počeo još u izbornoj
noći, 24. na 25. aprila.
"Slučaj Jajinci je počeo izborne noći, kad je došlo do upada svih partija u
Republičku izbornu komisiju, pokušaja da se izmene izborni rezultati i
njihov odlazak kod američkog ambasadora Kajla Skota", rekao je Vulin na
RTS-u.
On je dodao da je američki ambasador prethodno šest godina boravio u Moskvi
i da odlično zna pravila diplomatije: u izbornoj noći ne prima vlast, ne
prima ni opoziciju, ne meša se u to.
"I odmah sutradan Savamala počinje da bude glavna priča, govore i pišu kako
će se režim ugušiti u krvi. Imate službenike američke ambasade koji idu na
te proteste da ih čuju, a onda ga naše službe snime kako duva u pištaljku i
kako aktivno učestvuje u tome", dodao je Vulin.
Američki ambasador u Beogradu Kajl Skot nije želeo da komentariše Vulinove
navode.
"Nemam reči, bilo je previše izjava, bolje bi bilo da se usredsredimo na
činjenice u našim odnosima", rekao je Skot.
|
|
Vrhovni sud Kosova zahteva ocenu ustavnosti Zakona o Trepči |
| |
Posebno odeljenje Vrhovnog suda Kosova zatražilo je juče da se
ustavnost Zakona o Trepči još jednom oceni jer ga smatra protivustavnim.
Zahtev za ocenu ustavnosti tog zakona došao je od sudije koji razmatra
potraživanja prema Trepči i koji smatra da je zakon protivustavan.
Sudija Euleksa Verner Kanenberg je u obrazloženju zahteva za ponovnu ocenu
ustavnosti Zakona o Trepči napisao da je ekskluzivno pravo Ustavnog suda da
poništi usvojeno zakonodavstvo od strane Skupštine Kosova.
Posebno odeljenje Vrhovnog suda Kosova koje se bavi predmetima privatizacije
nekadašnjih društvenih preduzeća shodno Ustavu Kosova zahteva ponovno
razmatranje ustavnosti Zakona o Trepči.
Kako piše portal Kaldžo.com, sudija je detaljno razmatrao sadržaj zakona
koji je stupio na snagu krajem oktobra.
Sudija je ocenio da je ekonomski cilj zakona oduzimanje imovine iz
društvenog preduzeća Trepča i njeno prenošenje na novostvoreno akcionarsko
društvo bez preuzimanja bilo kakvih obaveza u prethodnim potraživanjima koja
se odnose na Trepču.
"Ako obaveze ostaju društvenom preduzeću Trepča to će imati teške zakonske
posledice. Zakon ne sadrži nijednu odredbu o zakonskom nasledstvu u vezi s
bilo kojom obavezom koju je imalo društveno preduzeće. Stoga obaveze ostaju
nedirnute, što znači da one ostaju na teret samog preduzeća, tako da se
nijedna obaveza iz Trepče ne prenosi na novostvoreno akcionarsko društvo",
navodi se u zahtevu posebnog odeljenja Vrhovnog suda Kosova.
Pre dva dana predsednik Kosova Hašim Tači je potpisao ukaz o proglašenju
Zakona o Trepči. Odluka predsednika je došla posle odluke Ustavnog suda koji
je na osnovu zahteva Srpske liste ocenio da je zakon u skladu s Ustavom.
|
|
Ni Srbija ni Kosovo ne ispunjavaju obaveze iz Brisela |
| |
Ambasador SAD Kajl Skot ocenio je da i Beograd i Priština
moraju da ispunjavaju obaveze iz Briselskog sporazuma i da se dogovorene
obaveze ne ispunjavaju dovoljno brzo.
"Kosovo ne ispunjava ono što je obećalo. Što se tiče Zajednice srpskih
opština oni nisu uradili ono što su obećali. Ali mislim da je za Srbiju
bolje da ispunjava ono što je ona obećala", rekao je Skot za televiziju N1.
On je dodao da ako Srbija bude ispunjavala svoje obaveze, u EU niko neće
reći da ona koči dijalog.
Skot je rekao da ne vidi da Srbiju iko tera da bira između prijateljstva sa
Rusijom i SAD. On je rekao i da je možda nenamerno rekao nešto čime se
umešao u unutrašnju politiku Srbije, ali da to nije hteo da učini i dodao da
je njegov zadatak da u Srbiji predstavi "ideje jake demokratije".
"Srbija je kroz istoriju imala dobre odnose sa Rusijom, i to nikome ne
smeta. Mi isto hoćemo da razvijamo dobre odnose sa Rusijom. Ja ne vidim da
postoji zahtev da Srbija može da bude dobra samo sa Rusijom ili SAD. Srbija
može da ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Zapadom", rekao je Skot.
On je dodao da će Srbija verovatno morati da uskladi spoljnu politiku sa
Evropskom unijom, onda kada postane članica, ali da će tada ravnopravno moći
i da kreira tu politiku.
Skot je dodao da se niko ne protivi slanju humanitarne pomoći Siriji i da za
to postoje mnogi kanali, pre svega Ujedinjene nacije.
On je rekao da niko nikoga ne tera da postane član NATO. "Srbija je već
izrazila svoje mišljenje da neće da bude član NATO, ali može da bude
partner", rekao je Skot.
Skot je komentarišući za slučaj rušenja objekata u beogradskom naselju
Savamala kazao da neće da komentariše dešavanja u Srbiji, a da bi bio
razočaran kada policija u njegovoj zemlji ne bi došla ako bi je usred noći
pozvao zbog rušenja u susedstvu.
"Ja neću govoriti o Srbiji, ja ću sad govoriti o mojoj zemlji. Ako bi u mom
susedstvu došli neki ljudi u sred noći da sruše neku zgradu, i ako bi ja
zvao policiju, a niko ne bi došao bio bih jako razočaran, jer je vladavina
prava osnova dobre i jake demokratije", rekao je ambasador SAD u Srbiji.
Prema njegovim rečima, vladavina prava znači da se svaki građanin oseća
jednakim pred zakonom i da je isti zakon za svakoga.
U noći između 24. i 25. aprila, osobe maskirane fantomkama bagerima su
porušile objekte u Hercegovačkoj ulici, odmah pored gradilišta budućeg
naselja "Beograd na vodi". Građani su te noći pozivali policiju i
prijavljivali da ih te osobe maltretiraju, vezuju, ispituju i oduzimaju
lične stvari, ali policija nije reagovala, već ih je upućivala na Komunalnu
policiju.
"Mi verujemo i u slobodu govora, da svaki građanin ima pravo da izrazi svoje
nezadovoljstvo sa vladom, politikom, pa kako god da bude. To u stvari se
dogodilo tu U Srbiji, a isto i kod nas, što se tiče onoga što je ministar
(Nebojša) Stefanović rekao govoreći o protestima u Americi", rekao je Skot.
Skot je ocenio da je "dobro i zdravo" da u zemlji postoji debata, da ljudi
odlučuju i preuzimaju odgovornost za odluke, i da se vodi istraga koja će
rezultirati određenim zaključcima.
Upitan da prokomentariše spekulacije u javnosti da Američke bezbednosne
službe operišu u regionu, Skot je rekao da službenici američke Vlade nikad
ne odgovaraju na pitanje što se tiče obaveštajnih službi.
"Niti da demantujemo, niti da kažemo da je nešto istina. Tako da je jedini
moj komentar na pitanje mora da ostane 'nemam komentar'", rekao je Skot.
|
|
Hočevar želi da poremeti odnose SPC sa Svetom stolicom |
| |
Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) kritikovao je juče
beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara zbog izjava o vladici Nikolaju
Velimiroviću koga je, kako navode, uporedio sa zagrebačkim nadbiskupom i
kardinalom Alojzijem Stepincem.
U saopštenju objavljenom na sajtu SPC navedeno je da je Hočevar sebi dao
slobodu da, "po njemu poznatim merilima, dovede u pitanje svetost Novog
Zlatousta, čak poredeći ga sa kardinalom Stepincem ili proglašavajući ga za
srpski ekvivalent Stepincu".
Hočevar je za dnevni list "Politika" 28. oktobra, govoreći o poseti
poglavara Rimokatoličke crkve, pape Franje Srbiji, rekao da mu se poseta
pape čini sve izvesnijom, ali da se ipak to i dalje uslovljava
raščišćavanjem događaja iz Drugog svetskog rata koji su se odigrali na
teritoriji NDH i za koje katolici u Srbiji nemaju nikakvu odgovornost.
"Katolici se jako čude kako to da se od njih zahteva toliko proučavanje, a
nije se postupilo na isti način kada je SPC proglašavala svoje svece.
Katolička crkva se nije mešala u kanonizaciju svetaca na koje bi možda ona
imala zamerke. Znamo da, na primer, ni u samoj srpskoj javnosti nije bilo
jedinstvenog mišljenja oko kanonizovanja vladike Nikolaja Velimirovića, ali
on je, ipak, uvršten u red svetih bez dubljeg razmatranja tih zamerki",
rekaoje Hočevar.
Sinod SPC u saopštenju zato Hočevaru osporava pravo da svoje zalaganje za
posetu pape Franje Srbiji "zapravo koristi kao sitnu monetu za
potkusurivanje u nesvesnom - a možda i svesnom - nastojanju da pokvari
odnose Srpske Pravoslavne Crkve sa Svetom Stolicom".
"U tom nastojanju, uvereni smo, neće uspeti", ističe se u saopštenju.
|
|
Predsednik Srbije pokrovitelj godišnjice Topličkog ustanka |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić biće pokrovitelj proslave
stote godišnjice Topličkog ustanka u Toplici, saopšteno je juče u Prokuplju
na sednici Organizacionog odbora te manifestacije.
Sednici je prisustvovala savetnica za medije predsednika Srbije Stanislava
Pak Stanković, koja je rekla da će centralnoj proslavi u Prokuplju 26.
februara 2017. godine prisustvovati predsednik Tomislav Nikolić.
"Ovaj istorijski događaj iz oslobodilačkih ratova Srbije, koji je značajan
ne samo za toplički kraj već i za celu Srbiju brojnim manifestacijama pod
pokroviteljstvom Vlade Srbije obeležavaće se od 20. do 26. februara 2017.
godine", kazala je Pak i dodala da će tokom tih dana biti organizovane
kulturne manifestacije, izložbe i predavanja za osnovce i sređoškolce u svim
opštinama Topličkog okruga.
Toplički ustanak 1917. godine, poznat i kao ustanak na jugu Srbije ili
narodna buna je bio srpski ustanak protiv bugarske i austrougarske okupacije
za vreme Prvog svetskog rata. To je bio jedini "ustanak iza frontova odnosno
jedini ustanak u nekoj državi okupiranoj od Centralnih sila tokom celog
Prvog svetskog rata.
U bugarskoj okupaciji je za mesec dana u Toplici ubijeno 20.000 ljudi i
potpuno uništeno 55 sela.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
