|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Putin ostaje najmoćniji čovek na svetu |
| |
|
Ruski predsednik Vladimir Putin ostaje najmoćniji čovek na
svetu ispred novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa i nemačke
kancelarke Angele Merkel, prema objavljenoj rang listi najmoćnijih ljudi na
svetu za 2016. godinu časopisa Forbs.
Putin (64) prvi je na rang listi američkog časopisa, četvrtu godinu za
redom.
"Lider Rusije nastavlja da ostvaruje svoje ciljeve počev od domovine, preko
Sirije i američkih izbora", ocenio je Forbs.
Tramp, koji krajem januara zvanično preuzima funkciju od Baraka Obame,
izgleda kao da je "otporan na skandale, ima oba doma Kongresa i lično
bogatstvo od nekoliko milijardi dolara", dodao je časopis.
Angela Merkel, na vlasti 11 godina i kandidat na predstojećim parlamentarnim
izborima u Nemačkoj, pala je s drugog na treće mesto rang liste.
Nemačka kancelarka je prva žena na tom spisku, u kojoj se nalaze samo tri
žene u prvih 20 mesta. Pored Merkelove, šesta na rang listi je guvernerka
američke Centralne banke Dženet Jelen, dok je na 13. mestu britanska
premijerka Tereza Mej.
Odmah iza Putina, Trampa i Merkelove, kao četvrti najmoćniji čovek na svetu
nalazi se kineski predsednik Si Đinping a peti je papa Franja.
Na spisku od 74 ličnosti nalaze se i Bil Gejts (Majkrosoft), Leri Pejdž
(Gugl) i Mark Zakerberg (Fejsbuk).
Novoizabrani američki državni sekretar i predsednik naftne i gasne kompanije
Ekson Mobil Reks Tilerson nalazi se na 24. mestu, odmah iza predsednika
Francuske Fransoaa Olanda.
Američki magazin Forbs je veoma poznat po svojim listama i rangiranjima,
uključujući liste najbogatijih Amerikanaca (Forbs 400) i rangiranje vodećih
svetskih kompanija (Forbs global 2000).
Druge dobro poznate liste Forbsa su spisak svetskih milijardera, kao i rang
lista najmoćnijih ljudi na svetu.
|
|
Milijarder bez diplomatskog iskustva |
| |
Budući američki državni sekretar Reks Tilerson je naftni magnat
i milijarder koji nema nikakvo političko iskustvo, ali ima dobre veze s
državnicima i velikim biznismenima širom sveta, ocenjuje danas nemačka
štampa, prenosi Dojče vele.
Pod naslovom "Velika nepoznata" Špigel onlajn piše da je naslednik Džona
Kerija šef Eksona, najvećeg naftnog i gasnog koncerna na svetu, ali i da je
to sve što Berlin o njemu zna.
"U Berlinu, u Ministarstvu spoljnih poslova, i dalje se nagađa šta Tilerson
misli o budućnosti NATO, o nuklearnom štitu SAD i saveznicima u Evropi, o
politici prema Kini, o povredama ljudskih prava, o ratu u Siriji, Iraku,
uopšte o ulozi SAD u svetu - sve su to otvorena pitanja", piše Špigel
onlajn.
Špigel dodaje da Tilerson ne zna ništa o spoljnoj politici, iako ima
međunarodno iskustvo - doduše u surovom biznisu.
Lista njegovih sagovornika u svetu je duga i impozantna. On je s mnogim
šefovima vlada pregovarao o projektima eksploatacije nafte i gasa - od
Saudijske Arabija i Katara pa do Venecuele. Njegov koncern je bogatiji od
mnogih država, a u mnogim zemljama u kojima je aktivan ima svoje privatne
snage bezbednosti, piše Špigel.
Dnevnik Velt tvrdi da je "budući američki predsednik Donald Tramp s Reksom
Tilersonom u svoj kabinet uveo još jednog klimatskog skeptičara".
"Čovek koji će verovatno biti sledeći ministar spoljnih poslova SAD,
rukovodi koncernom koji je gotovo tri decenije poricao promene klime.
Naučnici Eksona su, kako se priča, još 1981. upozorili da bi korišćenje
fosilnih goriva moglo da šteti životnoj sredini - ali je to saznanje
prećutano. Koncern je navodno investirao više od 30 miliona dolara za borbu
protiv teze o promeni klime", piše Velt i dodaje tvrdnje Grinpisa da je
novac uložen u reklamnu kampanju i za naučnike koji su objavljivali
skeptične studije.
"Sada su zaštitnici životne sredine ogorčeni zato što će Tilerson biti šef
ministarstva - kuće koja na međunarodnom nivou pregovara o klimatskoj
politici SAD.
Firma čiji koreni sežu do kompanije Standard oil koju je 1863. osnovao Džon
D. Rokfeler, zbog toga je nedavno izgubila podršku osnivačke porodice koja
je nedavno saopštila da sa Eksonom više ne želi da bude dovođena u vezu",
dodaje se.
"Šef diplomatije bez političkog iskustva" je naslov kojim je Tilersona
okarakterisao Frankfurter algemajne cajtung koji piše da "neke od najtešnjih
veza Tilerson gaji s Rusijom s čijim se predsednikom Vladimirom Putinom i
lično vrlo dobro razume".
List dodaje da je 2013. Putin Tilersonu dodelio Orden prijateljstva, da
Tilerson kaže da nimalo ne drži do sankcija protiv Moskve i da se veruje da
Tilerson "ima više ličnih kontakata sa Putinom od svih drugih Amerikanaca".
"Kada je reč o praktičnoj politici, teško je odrediti gde spada Tilerson.
Kao šef Eksona, on s jedne strane zastupa interese fosilne energetske
industrije, ali prihvata i promenu klime.... i navodno nije pristalica
izlaska SAD iz Pariskog sporazuma o zaštiti klime.
Stavovi o kriznim žarištima Siriji, Bliskom istoku, međunarodnom terorizmu
ili odnosu sa Kinom - nisu poznati, o tim temama se još nije javno
izjašnjavao", piše Frankfurter algemajne cajtung.
|
|
Dogovor OPEK-a će dovesti do manjka nafte sledeće godine |
| |
Svetsko tržištu nafte će preći s viška na manjak nafte već u
prvoj polovini 2017. godine pošto članice OPEK-a i države van tog kartela
ispune dogovor o smanjenju proizvodnje, saopštila je Međunarodna agencija za
energiju (IAE).
IAE je navela da će zalihe nafte pasti za oko 600.000 barela dnevno u
narednih šest meseci, prenela je agencija Blumberg, dodajući da je prema
prethodnim procenama IAE manjak trebalo da se oseti tek krajem sledeće
godine.
Cene nafte povećane su za oko 17 odsto otkada je OPEK 30. novembra dogovorio
prvo smanjenje u poslednjih osam godina, što je dopunjeno sporazumom od 10.
decembra kada je smanjenje najavilo još 11 država koje nisu u kartelu, poput
Rusije i Kazahstana.
IAE navodi da će do pada u zalihama doći samo ako se ispuni dogovor OPEK-a
da se proizvodnja smanji na 32,7 miliona barela dnevno, dok je u novembru
crpljeno rekordnih 34,2 miliona barela dnevno.
Na tržištu se već osećaju neki znaci smanjenja. Iako su zalihe sirove i
rafinisane nafte u industrijskim zemljama i dalje iznad 300 miliona barela
iznad petogodišnjeg proseka, one su u oktobru smanjene treći mesec za redom,
što je najduži pad od 2011.
|
|
Trinaest evropskih zemalja pogođeno ptičjim gripom |
| |
Trinaest evropskih zemalja pogođeno je virusom ptičjeg gripa
tipa H5N8, rekao je francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol.
On je rekao da u Francuskoj ima 19 žarišta ptičjeg gripa na živinskim
farmama na jugozapadu zemlje i da će bezbednosne mere biti primenjene i
preduzete sve mere pdostrožnosti.
Pored Francuske, slučajevi ptičjeg gripa registrovani su u još 12 evropskih
zemalja, među kojima je i Srbija, pokazuju podaci francuskog tela za
epidemiološki nadžor zdravlja životinja. Slučajevi se pojavljuju među
divljim pticama, na farmama živine i u zoološkim vrtovima ili rezervatima za
divlje životinje.
Prema podacima sa sajta tog tela, Mađarska je najteže pogođena sa 120
žarišta virusa ptičjeg gripa H5N8 detektovanih na farmama i četiri žarišta
među divljim pticama. Sledi Nemačka sa 98 žarišta među divljim pticama, 14
na farmama i četiri žarišta u zoološkim vrtovima ili rezervatima za divlje
životinje.
U Švajcarskoj je zabeležn 81 slučaj ptičjeg gripa među divljim pticama. u
Danskoj 31 slučaj, u Holandiji 18, Austriji pet, Poljskoj četiri, Švedskoj
četiri, Finskoj tri, Hrvatskoj dva slučaja među divljim pticama, Rumuniji
dva slučaja među divljim pticama i Srbiji jedan slučaj, takođe među divljim
pticama.
|
|
Guteres položio zakletvu i založio se za reformu UN |
| |
Antonio Guteres položio je u ponedeljak zakletvu kao novi
generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) i ocenio da ta organizacija "mora
da se pripremi za promene".
"Vreme je da UN prepoznaju svoje nedostatke i da se reformiše način njihovog
funkcionisanja", rekao je Guteres. On je naveo da su reforme neophodne u
oblasti održavanja mira, pomoći u održivom razvoju i upravljanju.
Guteres je dodao da se svet suočava s brojnim krizama i sukobima poput rata
u Siriji i da je potrebno raditi na unapređenju medijacije, arbitraže i
preventivne diplomatije, rekavši da je "spreman i da se, ako je potrebno,
lično angažuje".
Novi generalni sekretar UN ocenio je da su pripadnici mirovnih misija u
svetu često na meti optužbi da "održavaju nepostojeći mir" i predložio
"globalnu reformu strategije i operacija pod kontrolom UN" u korist mira i
bezbednosti.
Guteres je takođe izrazio nadu da će biti postignuta "najbolja moguća
koordinacija" između različitih instanci unutar UN zaduženih za borbu protiv
terorizma i ocenio da UN moraju "više ulagati u ljude, a manje u
birokratiju".
Prema njegovim rečima, UN bi trebalo da budu "brže i efikasnije", jer je,
kako je naveo, "potrebno čak devet meseci da bi se neko poslao na teren".
Guteres, koji će 1. januara zvanično preuzeti dužnost i na mestu generalnog
sekretara naslediti Ban Ki-muna, istakao je i potrebu za "boljom
komunikacijom", poboljšanjem položaja žena i promovisanjem mladih unutar UN.
|
|
Islamska država proizvodi oružje na industrijskom nivou |
| |
Teroristička organizacija Islamska država (ID) proizvodila je
oružje na industrijskom nivou u iračkom gradu Mosulu, koristeći materijal
kupljen u Turskoj, navodi se u izveštaju Centra za istraživanje oružanih
sukoba.
Ta međunarodna organizacija sa sedištem u Londonu navodi da ID održava
"pouzdan i čvrst" lanac snabdevanja između Turske i Iraka, što borcima
omogućava da proizvode desetine hiljada komada oružja.
Grupa je analizirala oružje ID koje je pronađeno u proizvodnim pogonima i na
bojnim poljima tokom iračke operacije preuzimanja Mosula koja je u toku.
Kako iračke snage napreduju, ekstremisti gube fizički kapacitet za
proizvodnju oružja na industrijskom nivou. Direktor Centra za istraživanje
oružanih sukoba Džejms Bevan upozorava da se visoko obučeni borci lako
povlače, ali da sa sobom nose i stručnu osposobljenost za izradu oružja.
"Ova grupa (ID), kao veoma dobro organizovana, jasno vidi šta će se dogoditi
u Mosulu", rekao je Bevan agenciji Asošiejted pres.
On je izrazio zabrinutost da je ID već prebacila svoje najobučenije
proizvođače bombi u Siriju i na jug Turske.
"Oni veoma vrednuju tehničke sposobnosti i učiniće sve što mogu da ih
sačuvaju", kazao je Bevan i dodao da ekstremisti kupuju materijal za izradu
oružja u Turskoj, znajući da će njihova potražnja nadmašiti raspoloživu
ponudu u Iraku.
Iračke snage se svakodnevno suočavaju sa velikim otporom u Mosulu,
uključujući niz samoubilačkih napada automobilima-bombama, otkako su u
oktobru počele ofanzivu za preuzimanjem grada od ID.
|
|
IEA: Ne bliži se kraj uglju |
| |
Potrošnja uglja u svetu će se značajno smanjiti do 2021, ali će
uprkos zagađenju biti nezaobilazno gorivo u proizvodnji električne energije
u Aziji, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA). Zvaničnik IEA
zadužen za tržišta i energetsku bezbednost Kejsuke Sadamori ocenio je da je
rano da se kaže da je kralj uglja blizu uprkos posledicama koje to gorivo
ima na kvalitet vazduha.
Očekuje se da će planeta da troši 5,6 milijardi tona uglja u 2021. godini,
što je manje od prethodnih procena od 5,8 milijardi tona, navodi se u
godišnjem izveštaju IEA.
Potražnja za ovim gorivom iznosila je četiri odsto od 2000. do 2013, a
procenjuje se da će do 2021. godišnji prosek pasti na 0,6 odsto.
Manja potražnja posledica je, između ostalog, razvoja obnovljivih izvora
energije i politike sprovedene u cilju borbe protiv klimatskih promena.
Situacija će se ipak razlikovati po regionima. U Aziji je ugalj sve više u
upotrebi - 46 odsto je iznosila 2000, a 73 dosto 2015. godine, dok se u
istom periodu beleži pad potrošnje u Evropi (sa 22 na 12 odsto) i Severnoj
Americi (sa 25 na 10 odsto).
|
|
Bregzit: Ugrožene desetine hiljada radnih mesta u bankarstvu |
| |
U Velikoj Britaniji bi desetine hiljada zaposlenih u bankarstvu
mogle da ostanu bez posla zbog odluke o istupanju iz EU, a glavni problem je
neizvesnost u pogledu odnosa Velike Britanije i EU nakon istupanja, upozoriće
sutra u izveštaju o uticaju Bregzita na finansijske usluge članovi odbora
britanskog Doma lordova.
Na članove odbora za Bregzit snažno je uticala poruka koju su dobili u stručnim
krugovima da finansijske institucije ne mogu da čekaju okončanje pregovora o
istupanju iz EU 2019. godine da bi sa izvesnošću znali da li će i nakon
istupanja Britanije moći iz Londona da trguju na jedinstvenom tržištu, preneo je
list Gardijan.
Ovaj odbor, jedan od nekoliko koji su dobili zadatak da razmotre uticaj Bregzita
u različitim sektorima, dobio je upozorenje da će već naredne godine velike
banke početi da donose odluke o budućim aktivnostima u kontekstu Bregzita zbog
toga što je je za prekid značajnih finansijskih aranžmana potrebna čitava
godina.
Procene o broju radnih mesta koja bi mogla biti izgubljena i preći u
kontinentalnu Evropu varira, a najdramatičnija je procena po naružbini Londonske
berze, koju je izradila konsultantska kuća Ernst end Jang (EY), da je u pitanju
čak 200.000 radnih mesta.
Glavno pitanje za bankarski sektor je kakvi će nakon Bregzita biti odnosi bivše
članice i EU, odnosno da li će Velika Britanija i dalje imati pristup
jedinstvenom tržištu, što znači da bi finansijske firme na teritoriji Britanije
zadržale takozvani evropski pasoš koji im omogućava da u Uniji prodaju proizvode
i usluge bez prepreka i obaveze da otvaraju filijale.
Nedavno istraživanje međunarodne pravne kancelarije Gauling NjLG pokazalo je i
da o izmeštanju ne razmišljaju samo firme u finansijskom sektoru.
Kako je preneo list Independent, skoro 40 odsto američkih firmi sa sedištem u EU
navodi da zbog Bregzita razmatra prebacivanje u drugu članicu EU, i upozorava da
će istupanje uticati i na odnose Britanije i SAD.
Pored finansijskih usluga, koje su očekivano među sektorima u kojima su firme
najspremnije za pakovanje kofera, pogođeni su i sektori hrane i pića.
Iz ovoga je jasno zašto raste pritisak na vladu Britanije da pruži više detalja
o planu za istupanje, u čemu bi trebalo da pomognu i izveštaji odbora Domu
lordova, gornjem domu britanskog parlamenta.
Mišljenja članova britanske vlade o prelaznim periodima, koji bi bili dobri za
očuvanje predvidivosti, razlikuju se, jer neki smatraju da su potrebni pošto je
nemoguće postići i dogovor o novim ekonomskim odnosima sa EU do kraja 2018, dok
drugi misle da je sasvim u redu vratiti se na pravila Svetske trgovinske
organizacije, i sa tog polazišta pregovarati o budućim odnosima.
Ministar finansija Filip Hamond je u ponedeljak postao najglasniji zastupnik
prelaznog ugovora, dok ministar za Bregzit Dejvid Dejvis (David Davis) smatra da
to nije neophodno.
Britanski Telegraf (Telegraph) međutim prenosi da je, za sada u nezvaničnim
razgovorima, i Dejvis prihvatio značaj prelaznih ugovora i da je na sastancima
sa zvaničnicima EU i nekim funkcionerima u bankarstvu naveo da nije protivnik
ovakvog sporazuma koji bi omogućio da se premosti period od formalnog istupanja
do uspostavljanja novih trgovinskih odnosa.
U EU, bar zvanično, odbacuju mogućnost tranzicionih sporazuma i drugih načina da
se Londonu izađe u susret pre postizanja dogovora o budućim odnosima. Brisel
smatra da zadržavanje pristupa jedinstvenom tržištu ide u paketu sa slobodnim
kretanjem ljudi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
