|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Petak, 9. jun 2017. |
|
Ne postoji zabrinutost za Zapadni Balkan |
| |
U Evropskoj uniji ne postoji neka posebna zabrinutost oko razvoja, niti se
vidi neka pretnja sukobimaa na Zapadnom Balkanu i stanje se samo redo-vno
analizira, što pokazuje i susret šefova diplomatija EU u ponedeljak na čijem
dnevnom redu je kriza u Siriji i na Bliskom istoku, rekli su izvori EU u
Briselu.
To predstavlja odgovor diplomata u Savetu ministara EU na pitanje agencije
Beta kako EU gleda na veliku političku i međunacionalnu podvojenost u
Makedoniji, na spor oko proslave dana Republike Srpske u Bosni i
Hercegovini, na zategnutost i sukobe vlasti i opozicije na Kosovu, kao i na
objašnjenja o "odbrambenom jačanju" koja vladajući krugovi u Beogradu i
Zagrebu daju za kupovinu savremenog naoružanja.
Zvaničnici su kazali da trenutno nema priprema za otvaranje novih
pregovaračkih poglavlja o članstvu Srbije u EU, iako je Hrvatska povukla sve
zamerke u vezi s poglavljem 26, čije je otvaranje bilo pripremljeno u
decembru.
"Verovatno je da će to poglavlje i još neka druga moći da se se otvore
početkom marta", rekli su diplomatski izvori.
Oni su objasnili da je do zapleta oko poglavlja 26 došlo i zbog toga što je
šef hrvatske diplomatije uoči ministarskog zasedanja EU u decembru najpre
rekao da zamerki nema, da bi onda ipak saopštio da zamerke ostaju na snazi i
to zbog sugestije jedne važne vlade i visokog funkcionera EU. Ispostavilo se
da za takvu tvrdnju hrvatskog ministra nije bilo osnova, ali je otvaranje
poglavlja ipak odloženo.
Nezvanično se u evropskim i međunarodnim diplomatskim krugovima navodi da to
sve doduše govori da stanje na Zapadnom Balkanu nije sređeno onako kako se
želi, ali se navodi da jedini put, na kojem će EU insistirati, jesu evropske
reforme i pomirenje kao jaka privlačna snaga za otvaranje vrata članstva u
Uniji.
Zvaničnici u Briselu su agenciji Beta želeli da ukažu i na to da je američki
potpredsednik Džo Bajden kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju u četvrtak u
Vašingtonu upravo stavio do znanja da "SAD podstiču vladu Kosova da nastavi
da napreduje u dijalogu sa Srbijom i sprovodi reforme kako bi se zauzdala
korupcija i podstakao privredni rast na Kosovu".
Bajden je u suštini ponovio ono što je u avgustu 2016. rekao i u Prištini, a
to je da Kosovo ne može računati na američku podršku, niti napredak ka EU,
ako ne sprovodi sporazume u dijalogu s Beogradom, posebno kad je reč o
formiranju Zajednice srpskih opština.
Tači je, isto kao i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitanović, došao u
Vašington da sazna kakve se promene na Balkanu mogu očekivati pošto
administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa preuzme vlast 20.
januara, imajući u vidu i to da su svi Albanci dali potpunu podršku i novac
za kampanju poraženom izbornom kandidatu Hilari Klinton, primetili su
međunarodni diplomatski izvori u Briselu.
Tači je sad ponudio punu saradnju i Trampu, pa i dosad u Prištini smatranom
"velikom neprijatelju", ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Nedavno je političku i ekonomsku podršku u Ankari Tači zatražio i od turskog
predsednika Tajipa Redžepa Erdogana, koji je zahtevao da se na Kosovu
zatvore sve obrazovne ustanove s programom i novcem ključnog Erdoganovog
političkog neprijatelja, turskog islamskog verskog i političkog vođe
Fetulaha Gulena, koji živi u izbeglištvu u Americi.
Erdogan je ponudio da se to zameni delovanjem turske fondacije Maarif, i
zatvaranje Gulenovih škola zatražio takođe u Bosni i Albaniji i od vođe
Bošnjaka Bakira Izetbegovića i albanskog premijera Edija Rame, što je Rama
odbio.
Hrvatska presednica je u za hrvatske medije i javnost nejasnoj poluprivatnoj
poseti Vašingtonu zatražila da SAD budu više prisutne na Balkanu.
A želela je da sazna neće li Trampova vlada smanjiti zanimanje i upliv na
Balkanu, ako sve govori da Tramp namerava da s Rusijom sklopi globalni savez
s ključnim prioritetom bitke protiv najveće svetske opasnosti, a to je
Islamska država Iraka i Sirije i islamski terorizam.
Na opasku Bete evropskim i međunarodnim diplomatama da je nemoguće oteti se
zaključku da se i na Zapadnom Balkanu jasno vide težnje i potezi ka
preustrojstvu odnosa snaga i regionalnih odnosa, imajući u vidu i pisanje
"Volstrit džornala" o mogućoj "Novoj Jalti na Balkanu" i poruke bivših
visokih funkcioneri CIA da treba ići i na promenu granica, odgovor je glasio
da to "mogu biti samo probni baloni, baš kao što je to ocenio i srpski
ministar Ivica Dačić".
Ali opšti zaključak jeste da će u odnosima velikih sila, pre svega SAD i
Rusije, doći do strateških promena i dogovora, a to će uticati delom i na
razvoj na Zapadnom Balkanu i trebalo bi da unese veću stabilnost i spoznaju
u redovima političkih snaga da je miran razvoj jedini moguć, jer ni Amerika,
ni Evropa, niti Rusija ne žele i neće dopustiti ratne sukobe u regionu.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Dogovor važi makar i na salveti |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u
Beogradu da "oružane snage i bezbednosne snage ne mogu da dolaze na sever
Kosova" i da se poštovanje dogovora postignutih na visokom nivou podrazumeva
bez obzira da li su usmeni.
"Kada razgovaraju predsednici, premijeri, ministri spoljnih poslova njima se
podrazumeva da imaju dovoljno kapaciteta da sklapaju dogovor", rekao je
Dačić na pitanje novinara kakvu težinu usmeni dogovori imaju u međunarodonom
pravu.
On je dodao da je "apsolutno nebitno da li je usmeno, pismeno, s pečatom ili
bez pečata, na salveti ili na hartiji".
Zvaničnici NATO u Briselu juče su agenciji Beta rekli da "Briselski sporazum
iz 2013. godine, na koji se poziva Srbija, ne obuhvata policijske snage"
Kosova i da "kosovske vlasti ne moraju od Kfora da traže odobrenje za
upućivanje svojih policijskih snaga širom Kosova". Oni su to rekli povodom
tvrdnji da je pisanim aktom, kao delom Briselskog sporazuma, predviđeno da
kosovske vlasti moraju da traže saglasnost od Kfora za slanje policijskih, a
ne samo bezbednosnih snaga na sever Kosova.
Dačić je rekao i da je premijer Srbije Aleksandar Vučič povodom situacije na
Kosovu imao uspešne sastanke u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu i da se
dijalog sa Prištinom nastavlja.
Na pitanje o sankcijama koje su SAD uvele predsedniku Republike Srpske
Miloradu Dodiku, Dačić je rekao da će se Srbija rukovoditi svojim interesima
i interesima regionalne stabilnosti ali nije želeo dalje da komentariše.
"Premijer je zamolio da mu omogućimo da zbog ozbiljnosti teme i regionalnih
odnosa on odgovara na pitanja u vezi sa regionalnim političkim temama",
rekao je Dačić novinarima posle razgovora sa šefom iračke diplomatije
Ibrahimom al Džafarijem u Beogradu.
|
|
Nikolić išaranim vozom hteo da spase funkciju |
| |
Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj ocenio je
da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, svestan toga da nema više šta da
očekuje u političkom životu Srbije, slanjem "išaranog voza" na Kosovo
pokušao da izazove krvoproliće i stvori situaciju u kojoj bi ga videli kao
vođu i spasitelja.
"Nikolić je bio spreman da izazove krvoproliće provokacijom s putničkim
vozom išaranim parolama koje bi sigurno Šiptare iritirale, izazvale njihov
bes i teror, ali u ovom slučaju i njihovu oružanu bandu formiranu uz podršku
NATO-a", rekao je Šešelj na konferenciji za novinare, i dodao da je to bio
primer kako predsednik, nezadovoljan potičkom pozicijom, može da nanese
štetu i državi i svom narodu.
Prema rečima lidera radikala, Tomislav Nikolić je to sračunato uradio
očekujući da će ako Šiptari napadnu voz, biti žrtava i krvoprolića, da će
srpska policija reagovati i da će na taj način probuditi patriotizam.
"Očekivao je da će naša policija uzvratiti, doći će do veoma neuralgične
situacije u kojoj će probuditi patriotizam i svi će u njemu videti vođu i
spasioca i niko mu ne može opepeliti ništa u pogledu nove predsedničke
kandidature", rekao je Šešelj.
On je dodao da se srećom taj Nikolićev scenario nije obistinio, jer su ga
svi politički činioci, ne samo u Srbiji već i u svetu prozreli.
"Međutim, svi politički činioci su ga odmah prozreli i narod u celini, i
nikome u ovom trenutku nije bilo do toga da se izaziva nova kriza, niti je
to pametno za srpski narod", rekao je Šešelj.
Prema njegovim rečima, situacija oko voza je pokazala kakvu štetu državi i
narodu može da izazove sadašnji predsednik nezadovoljan političkom
pozicijom. Dodao je da se slično moglo videti i na primeru odlazećeg
predsednika SAD Baraka Obame, duboko nezadovoljnog izbornim rezultatima i
onima koji vlast nasleđuju.
"I ako predsednik u Srbiji nema velike nadležnosti, videli smo da sadašnji
predsednik ima mogućnosti da napravi ogromne probleme državi i narodu ako je
lično nezadovoljan političkom pozicijom, ako je svestan da ga dojučerašnja
partija neće istaći kao kandidata na izborima i ako je svestan da više ništa
ne može da očekuje u političkom životu Srbije", rekao je Šešelj.
On je dodao da je sada navažnije da Srbija sačeka smenu garniture u SAD i
prvi susret američkog i ruskog predsednika, i da svoj mali čamac čvrsto
priveže uz moćni ruski brod i da zajedno krenu u oluju.
"Nikolić ne može izazvati oružanu krizu a da ne konsultuje saveznike i
najbolje i prijatelje... da uradi tako da je Rusija zaprepašćena, da je Kina
zaprepačćena", rekao je Šešelj i dodao da Srbija nikada nije pravila poteze
bez konsultacija s Rusijom, ni pred Prvi svetski rat ni pred Balkanske
ratove.
|
|
Savladana ledena barijera na Dunavu kod Dalja |
| |
Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine saopštilo je da se
posle dva dana, uz velike napore, jedan od ledolomaca iz Mađarske probio
kroz ledenu barijeru u Daljskoj krivini.
Kako se navodi u saopštenju, ledene sante bile su visoke i više od dva
metra, a barijera je duga oko 15 kilometara.
Preduzeće upozorava da probojem ledene barijere još nije završen posao, jer
je ledolomac "samo napravio uzan prolaz kroz led, posle čega počinje
uzvodno, kontrolisano i postepeno lomljenje leda".
Dodaje se da će potiskivač "Sloga", koji je prethodnih dana širio koridor
između novosadskih mostova, biti spreman i za prihvat uzvodnog leda, koji se
očekuje posle probijanja barijere u Daljskoj krivini.
"Sloga" bi santama trebalo da omogući bezbedan prolaz ispod novosadskih
mostova, a prve količine leda iz daljske krivine kod Novog Sada mogu se
očekivati sutra ujutro, navode iz Vode Vojvodine.
Redovna odbrana od zagušenja ledom sprovodi se na 643 kilometra Tise i
banatskih vodotoka, a vanredna na 104,7 kilometara Dunava.
|
|
Srpski festivali za Evropu |
| |
U EU info centru u Beogradu je održana prezentacija novog
projekta Evropske asocijacije festivala "Evropa za Festivale, festivali za
Evropu", koji omogućava festivalima iz Srbije i sa Balkana da dobiju etiketu
za kvalitet EFFE 2017-2018.
Festivali iz Srbije i Zapadnog Balkana mogu da se prijave za EFFE 2017-2018.
do 17. februara ove godine.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je agenciji Beta da
je Srbija bogata kvalitetnim festivalima i da je povezivanje različitih
kultura jedan od najboljih načina da se zemlje upoznaju i približe jedna
drugoj.
"Evropa zato izdvaja značajna sredstva za programe kulture u zemljama
regiona i zato se trudimo da približimo festivale i pomoću njih promovišemo
mir, saradnju i razmenu iskustava", rekao je Benedikt.
Predstavnica Artlink-a Jovanka Višekruna Janković rekla je agenciji Beta da
su festivali iz Srbije prvi koji su dobili ovu etiketu, a da nisu deo EU.
U Srbiji su 22 festivala dobila etiketu za kvalitet, među kojima su BITEF,
Nušićijada, Gitar Art Cinema City, NOMUS, i mislim da će nakon narednih
prijava biti još više, rekla je Višekruna Janković.
Ona je objasnila da se etiketa EFFE dodeljuje na dve godine na osnovu tri
kriterijuma - umetnički kvalitet i posvećenost inovacijama, usmerenost ka
lokalnoj zajednici i treći kriterijum je Evropski ili međunarodni kontekst.
Svi festivali sa etketom EFFE ulaze u veliku mrežu Evropskih festivala i
predstavljeni su na portalu Evropskih festivala. Oni konkurišu i za 12
nagrada koje dodeljuje Evropska asocijacija Festivala, a prijava se vrši se
preko sajta Evropa za festivale, festivali za Evropu, dodala je Višekruna
Janković.
|
|
Lavrov: Evropa da smiri situaciju između Beograda i Prištine |
| |
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da "napetost na
Balkanu raste" i da Evropska unija treba da smiri sadašnju situaciju nastalu
između Beograda i Prištine.
Na redovnoj godišnjoj konferenciji za novinare, Lavrov je kazao da Evropa
takođe treba da uradi sve kako bi se ispunjavali ranije postignuti sporazumi
o slobodi kretanja.
On je rekao i da na Severu Kosova ne treba da se nalaze albanske snage.
"Oba ova dogovora su narušena", dodao je Lavrov.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
