|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Petak, 9. jun 2017. |
|
Zaštita podstanara i kupaca stanova u Ontariju |
| |
Ontarijska premijerka Ketlin Vin preduzima čitav niz mera za zaštitu
podstanara i potencijalnih kupaca stanova u provinciji.
Pre svega, uvodi se dodatni porez od 15 odsto koji se zaračunava pri
kupovini nekretnina u oblasti Velike zlatne potkovice, uključujući i oblast
Toronta, Hamiltona, Berija, Orilije, Nijagare, Branta, Haldimanda,
Kičiner-Vaterloa i Piterburga, ali samo kada su kupci stranci. To bi trebalo
da uspori vrtoglavi rast cena na tržištu nekretnina – samo u poslednjih
godinu dana cene su skočile za trećinu. Banka Kanade je ovaj rast
okarakterisala kao neodrživ.
Premijerka Vin je objasnila da je ova mera upravljena protiv onih kojima je
na umu brz profit, a ne mesto za život.
Sličan porez postoji i u Britanskoj Kolumbiji, gde je takođe uveden zbog
regulisanja cena na tržištu stanova i kuća u Vankuveru.
Ministar finansija Čarls Souza naglašava da su iz ove mere izuzete
izbeglice, strani studenti i radnici na privremenom radu u Ontariju, a na
povraćaj ovog poreza stiču pravo svi koji u međuvremenu dobiju dozvolu
boravka ili kanadsko državljanstvo.
Toronto i drugi gradovi dobiće ovlašćenje da uvedu porez na prazan stambeni
prostor kako bi sprečili investitore da drže prazne objekte.
Kao pomoć i jedan vid sigurnosti za podstanare, posebno na
komercijalizovanom tržištu stanova za iznajmljivanje u Torontu, gradu u kom
je na listi čekanja za subvencionisano stanovanje 180 hiljada ljudi, uvodi
se limit za povećanje cena stanarine. U svim zgradama će ono moći da prati
stopu inflacije, sve dok je ona do 2,5 odsto. U ovom trenutku, takvo
ograničenje važi samo za zgrade sagrađene pre 1991. godine.
Uvodi se za podstanare i standardizovani dokument o iznajmljivanju stana.
U okviru plana za zaštitu stanara je i određivanje vremenskog roka za
popravku liftova, kako oni ne bili toliko često pokvareni u zgradama.
Novim petogodišnjim programom, vrednim 125 miliona dolara i namenjenom
podsticanju izgradnje novih zgrada za rentiranje stanova, planira se
oslobađanje investitora od dela građevinskih taksi.
Pored toga, formiraće se tim provincijskih zvaničnika sa ciljem da iznađu
načine za što efikasniju izgradnju novih zgrada, počev od pronalaženja viška
odgovarajućeg zemljišta u vlasništvu provincije.
Agenti za prodaju nekretnina moraće da poštuju određena pravila kako bi u
transakcijama kupci bili zastupljeni na pravi način.
Dok građani i predstavnici vladajućih liberala pozdravljaju ove mere
provincijske vlade, dotle stanodavci smatraju da će prihodi provincije doći
u pitanje, a politički protivnici ocenjuju da su ova obećanja, u suštini,
očajnički potezi.
Federalna vlada je takođe pohvalila mere ontarijske vlade, ali napominje da
ne bi trebalo očekivati da se slično primenjuje u čitavoj zemlji.
Guverner Banke Kanade Stiven Poloz je rekao da je zadovoljan najavljenim
merama za smirivanje tržišta stanova u regionu Toronto i da veruje da će one
biti efikasne u regulisanju cena, kao što je to bio slučaj u Vankuveru. On
iz Vašingtona, gde je trenutno u na skupu finansijskih eksperata, prenosi da
su mere preduzete u ova dva grada bile propraćene kao svetske vesti.
|
|
Zgrade bez dece – da li to krši ljudska prava? |
| |
Alberta je jedina provincija koja ima ograničenje 18 plus za
stanovanje u zgradama, ali se trenutno preispituje da li taj propis krši
zakon o ljudskim pravima.
Oni koji se zalažu za ukidanje ovog ograničenja smatraju da, u suštini, ako
u neku zgradu ne može da se useli ili stanuje porodica sa decom, se onda sa
pravom postavlja pitanje da li se radi o ograničavanju nekih od osnovnih
ljudskih prava. Oni koji su pristali na to i izabrali i kupili neki takav
stan mogu imati problem pri prodaji, što se između ostalog može shvatiti kao
udarac na otvoreno tržište.
No, sa druge strane, oni koji se zalažu za dalje poštovanje ovog
ograničenja, kažu da su deca bučna i da treba da postoji mogućnost da se
živi u tihom okruženju i sa komšijama koji imaju isti stav.
Lai-Sing Lui, regionalni ekonomista za prerije, pri Korporaciji za
hipotekarno i stambeno zbrinjavanje Kanade, CMHC, kaže da oni neće osigurati
hipotekarni kredit za zgradu u kojoj postoji pravilo o ograničenju starosti
njenih žitelja. Po njegovim rečima, CMHC pokušava da predstavlja vladu
Kanade i diskriminacija je nešto što ne žele da podržavaju.
|
|
Projekat o bazičnom dohotku u Ontariju |
| |
Premijerka Ketlin Vin je najavila trogodišnji pilot projekat u
Ontariju o bazičnom dohotku, čiji cilj će biti efekti obezbeđivanja
finansijske stabilnosti za osobe sa niskim primanjima, bez obzira da li oni
imaju ili nemaju posao.
Projekat će početi prvo u oblasti Hamilton, uključujući i Brentford i Brent
Kaunti, potom nešto kasnije u Tander Beju, a u Lindseju na jesen. Učesnici
će biti izabrani nasumice i pozvani da se prijave za projekat, uključujući i
nezaposlene i beskućnike, starosti od 18 do 64 godine, sa primanjima do 34
hiljade, za samca, odnosno do 48 hiljada za dvoje. Tokom projekta, oni će
dobijati do skoro 16.989 dolara, parovi do 24.027 dolara, a osobe sa
invaliditetom dodatnih šest hiljada dolara.
Iznos koji će učesnici projekta dobijati zavisiće i od njihovih primanja.
Tako će osoba koja, na primer, zarađuje deset hiljada dolara godišnje za
neki privremeni posao, dobijati dodatnih 11.989 dolara, na osnovu formule
koja kaže da će uz platu dobijati iznos bazičnog dohotka umanjen za polovinu
plate ( 16989 - 5.000 = 11.989 dolara).
Učesnici će, takođe, nastaviti da dobijaju dečje dodatke koje daju
provincija ili država.
Uspešnost projekta će se pratiti kroz nekoliko pokazatelja, od obezbeđene
hrane, stresa mentalnog zdravlja, preko zdravlja i korišćenja zdravstvenih
usluga, pa do stambenog zbrinjavanja, obrazovanja i zaposlenja.
U projektu će učestvovati četiri hiljade ljudi, što će provinciju koštati 50
miliona godišnje.
|
|
BLIC VESTI |
| |
EDMONTON – Posle Britanske Kolumbije, i Alberta pokreće
inicijativu za zabranu obaveze nošenja visokih potpetica na radnom mestu.
Ministarka za rad Kristina Grej naglašava da ni jedna žena ne bi trebalo da
trpi diskriminaciju na radu zbog svoje rodne pripadnosti. Izmene se mogu
očekivati u narednom zakonu o radu, koji je u fazi procenjivanja, zajedno sa
Aktom o kompenzaciji za radnike i Kodeksom o standardima zapošljavanja.
OTAVA – Kanadski borbeni mlaznjaci presreli su prošlog četvrtka ruske
bombardere, prvi put posle više od dve godine, i to u vreme kada odnosi
između Moskve i zapada nastavljaju da se zatežu. Dva TU-95 bombardera, za
koje se zna da mogu da nose nuklearno oružje, primećena su da se
približavaju kanadskom i aljaskom vazdušnom koridoru, ali nije bilo nikakvog
incidenta.
OTAVA – Polarni medvedi i kanadski leptir monarh stavljeni su na
međunarodnu listu vrsta i podvrsta koje su u opasnosti da potpuno nestanu sa
lica zemlje. U kategoriji ugroženih, na prostoru Kanade je ukupno oko sedam
odsto vrsta od svih za koje se zna.
ST. DžONS – Ribar iz Njufaundlenda Ričard Džilet, poznat po
učešću u tri sezone rijalitija Kauboji iz hladne vode, Cold Njater Conjboys,
ne namerava da prekine štrajk glađu koji je počeo na Veliki četvrtak, ispred
sedišta federalne agencije za ribarstvo u St. Džonsu. On želi da iskaže
protest zbog katastrofalnog odnosa prema ribljem bogatstvu ove provincije i
spreman je, ako treba, i da umre zalažući se za zaštitu i odgovorniji odnos
nadležnih.
KVEBEK SITI – Posle tragedija koje su se dogodile u poslednjih
nekoliko meseci, Kvebek priprema zabranu držanja pasa rase pitbul i drugih
koje se smatraju opasnima za stanovništvo. Predlog zakona predviđa i
kontrolne mere za sve pse, podeljene u četiri kategorije u skladu sa
stepenom opasnosti.
TORONTO – Istraživači iz Rajersonovog Centra za urbane vode, u
pregovorima su sa jednim uzgajivačem divljeg pirinča, tradicionalnog
proizvoda starosedelačkog stanovništva, jer žele da tom kulturom zaštite
obale jezera Ontario. Stvaranjem močvarnog pojasa duž obala bi, zadržavanjem
sedimenata i uklanjanjem toksina, pomoglo u podizanju kvaliteta vode iz
površinskih tokova i sprečavanju erozije u vreme velikih kiša.
HALIFAKS – Ministar obrazovanja Keren Kejsi je najavila da će škole u
provinciji, od iduće školske godine, uvesti novu zajedničku politiku prema
odsustvovanju učenika i pravila po kojima će se izostanci opravdavati. Ona
je istakla da se ni u kom slučaju neće primenjivati kaznena politika prema
učenicima kojima je potrebna podrška, ali da svima treba da bude jasno da
učenici treba svakodnevno da budu na nastavi.
OTAVA – Banka Kanade je nedavno prikazala prigodnu novčanicu od 10
dolara, kojom se obeležava 150. godišnjica Konfederacije. Po rečima
guvernera Stivena Poloza, novčanica je koncipirana tako da se njome slavi
prirodna lepota i veličina naše zemlje i važni političari koji su pomogli da
se ona oblikuje kao država. Na prednjoj strani su četiri značajna
političara, ser Džon A. Mekdonald, ser Džordž-Etijen Kartije, Agnes Makfeil
i Džejms Gledstuon. Na zadnjoj strani je prikazano nekoliko pejzaža koji
ukazuju na raznolikosti zemlje.
OTAVA – Tokom intervju u vezi sa vladinim planom o legalizaciji
marihuane, premijer Džastin Trudo je priznao da je njegov brat Majkl, šest
meseci pre svoje tragične smrti u lavini u Britanskoj Kolumbiji, bio optužen
za posedovanje marihuane. No, otac Pjer je tada iskoristio svoje veze da se
izbegne upisivanje tog prekršaja u sinovljev kriminalni dosije. Poenta priče
je bila da mnogi ljudi nemaju mogućnosti da urade to isto za sebe, ali će
legalizacija marihuane pomoći da se ispravi.
OTAVA – Organizatori primećuju da zainteresovanost za smeštaj u
kampovima tokom svečanog obeležavanja Dana Kanade, od 29. juna do 4. jula,
nije onakva kakvu su očekivali.
VINIPEG – Novi međunarodni izveštaj opominje da temperature na
Arktiku raste dvostruko brže nego u drugim predelima i da se posledice toga
već osećaju u čitavom svetu. Upozorava se da bi Arktički okean mogao
najvećim delom biti bez leda već do 2030. godine, a da polarni medvedi, foke
i morževi, kojima preživljavanje zavisi od ledenih santi, pokazuju znake
stresa i unezverenosti.
TORONTO – Školski savet regiona Toronto preispitaće proces prijava za
specijalne umetničke, muzičke, baletske škole, nakon što je analiza OISE
pokazala da su učenici tih škola većinom bl boje kože i da potiču iz
porodica sa visokim primanjima. Tako recimo, iako je tek tri od deset
učenika u regionu bele boje kože, u ovim specijalizovanim školama ih je
skoro sedam od deset. Poverenik iz Skarboroa Parti Kandavel smatra da su ta
saznanja zabrinjavajuća, pa je angažovana osoba sa strane koja će voditi
javne konsultacije.
FORT MEKMAREJ – Godinu dana nakon katastrofalnog požara u Fort
Mekmareju, broj pacijenata sa mentalnim problemima je veći za četvrtinu u
odnosu na vreme pre nesreće. Mnogi, čak i deca, još uvek imaju traume od
bežanja pred vatrenom stihijom koja se otrgla kontroli, a sada imaju
simptome depresije i anksioznosti.
OTAVA – Stručnjaci pohvaljuju pilot projekat šest federalnih
ministarstava o razmatranju prijava za posao bez imena. Inicijativa je
usledila nakon zajedničke studije akademaca sa univerziteta Toronto i
Rajerson, koja je ukazala da se na razgovore za posao mnogo češće pozivaju
kandidati sa anglo-kanadskim imenima, nego oni čija imena ne zvuče baš tako.
TORONTO – Bar šest policijskih službi širom zemlje koristi
tehnologiju za nadzor mobilne telefonije, ali oni neće da kažu da li ih
koriste za prisluškivanje telefonskih razgovora i poruka.
VAŠINGTON – Dvojica bivših američkih ambasadora u Kanadi, Brus Hejman
i Džejms Blančard, uputili su kritike na račun kontraproduktivnih primedbi
predsednika Donalda Trampa prema Kanadi. Blančard smatra, između ostalog, da
će problem sa drvnom građom otežati ponovno pregovaranje o NAFTA sporazumu.
OTAVA – Kanadska vasionska agencija je suzila izbor kandidata za
astronaute na sedmanaest, od ukupno prijavljenih 3.772. Tokom leta će biti
završen izbor, kada će se na spisku naći samo dva buduća astronauta.
FREDERIKTON – Premijer Nju Brunsvika Brajan Galant proglasio je da i
ova provincija dobija praznik u februaru. Počev od iduće godine, treći
ponedeljak u februaru biće i ovde Dan porodice, kao što je već u osam
jurisdikcija. Ovom odlukom, provincija se uklopila u nacionalni prosek od
osam plaćenih praznika godišnje.
OTAVA – U bolnicama u Otavi i Hamiltonu započela su klinička
ispitivanja eksperimentalnog lečenja raka pluća. Pacijentima će u krv biti
ubačen specijalno stvoren virus, za koji se veruje da će inficirati ćelije
raka i pokrenuti imuni sistem da ih agresivnije napadnu. Planira se da se
uključi pedeset pacijenata sa metastazama, koji su već prošli jedan ciklus
tretmana, kao što je hemoterapija.
|
|
Bob Dilan, Imani i Veks Tejlor na džez festivalu u Montrealu |
| |
Bob Dilan, Pink Martini, Imani, Veks Tejlor i Roberto Fonseka
će biti glavni izvođači na 38. Međunarodnom festivalu džeza u Montrealu od
28. juna do 8. jula.
Širok spektar žanrova poput bluza, folka, roka, popa i elektronske muzike će
ispunjavati večeri na jednom od najznačajnijih džez festivala u Severnoj
Americi.
U okviru svoje velike turneje koja je počela u Stokholmu gde je primio
Nobelovu nagradu za književnost Bob Dilan će 30. juna nastupili u Bel
centru, hali hokejaškog tima Montreala koja prima oko 20.000 posetilaca.
Dilan je nedavno u svoj repertoar uvrstio i džez, adaptacijama iz perioda od
tridesetih do pedesetih godina mada će njegova publika doći da sluša i
njegove standardne hitove.
Predsednik festivala Žak-Andre Dipon rekao je da će program prvog letnjeg
festivala u Montrealu biti "raznovrstan i bogat stilovima i kulturama" sa
izvođačima iz 17 zemalja i svih kontinenata.
Veks Tejlor, francuski di-džej poznat zbog svog eksperimentalnog trip hopa
sa elektronskim i džez uticajima, predstaviće numere sa svog poslednjeg
albuma "By any beats necessary" putem video projekcija.
Organizatori su za mesto po njihovom izboru odabrali mladu Kvebečanku Šarlot
Karden, elektro-pop pevačicu koja će tri večeri za redom nastupati uz
pratnju klavira.
Kao i svake godine na festivalu će se naći i etablirani umetnici i nova
otkrića poput Kendis Springs, pevačice i pijanistkinje iz Tenesija koja će
predstaviti svoj prvi album "Soul Eyes".
Ikone džeza poput Čarlsa Lojda, Džona Picarelija i Stenlija Klarka su takođe
na programu.
Direktor programa festivala Loran Sonije rekao je da će novinu ove godine
predstavljati niz koncerata pod nazivom "Re:Kreacija" na kojima će muzičari
poput montrealskog pijaniste Žan-Mišela Bleza izvoditi tuđe repertoare u
eksperimentalnom maniru.
Muzička komedija "La La Land" koja je osvojila šest Oskara će biti prikazana
u sali Vilfrid-Peltije uz muziku iz filma u izvođenju Montrealskog orkestra.
|
|
NAKNADA ŠTETE - 13 Pratili su me i šta sada? |
| |
U domenu parnica za naknadu štete usled telesnih i mentalnih
povreda, praćenje tužitelja (povređenog) od strane privatnog detektiva, koji
je uposlen od strane tuženog (čitaj osiguravajuće kompanije) je više pravilo
a ne izuzetak u Ontariju.
Parnični postupak u Ontariju pripada tzv. adverzarnom sistemu koji se
zasniva na dužnosti parničnih stranaka da predoče dokaze koji podržavaju
njihove činjenične navode i njihov zahtev u sudskom postupku. Adverzarni
sistem je upravo suprotan tzv. inkvizitorskom sistemu po kojem sud odlučuje
koji dokazi će biti prikupljeni, izvođeni na suđenju i ultimatno biti
prihvaćeni i zasnivani kod donošenja presude.
U domenu parničnog postupka u Ontariju isto je tako neophodno razmotriti
poziciju parničnih stranaka. Tužitelj (povređeni) ima dužnost dokazivanja i
snosi tzv. teret dokaza u odnosu na nehat tuženog, težinu povrede i iznos
naknade štete. Tuženi, s druge strane nema obavezu dokazivanja i može
potpuno pasivno participirati u dokaznom procesu. Naravno, potpuna pasivnost
je izuzetna retkost, jer tuženi generalno prikuplja dokaze koji osporavaju
činjenične navode tužitelja i tužbeni zahtev.
U takvom kontekstu, potpuno je jasno da tuženi, u dodatku medicinskih
pregleda od strane svojih medicinskih veštaka koristi i praćnje tužitelja da
bi obezbedio video zapis o njegovim funkcionalnim sposobnostima i predočio
ga na suđenju kao "moćni" dokaz u korist odbrane, po onoj staroj da "slike
govore hiljade jezika".
Sa toplijim vremenom i prolećem koje je izgleda konačno stiglo, za očekivati
je da će aktivnost privatnih detektiva biti povećana i da će tužitelji biti
pod većom prismotrom u nadi da se obezbedi video zapis o tužiteljevoj
uključenosti u svakodnevne fizičke aktivnosti, kao što je rad u bašti,
spoljne renovacije ili kućno održavanje, sportske aktivnosti kao i svakolike
ostale fizičke aktivnosti kao što je nesmetano uživanje u baštama restorana,
ili odlazak na piknik i ostale socijalne aktivnosti.
Naravno, toplo vreme nije jedina sezona, i u mojih 20 godina iskustva video
sam da je dosta praćenja izvršeno iza snežnih padavina kada su tuženi bili
snimani dok su lopatali sneg ispred svoje kuće.
Tužitelj će postati svestan da je praćen i da postoji video zapis u toku
tzv. istražnog ispitivanja, koji je prvi korak u parničnom postupku i vodi
prema suđenju. Tuženi ima dužnost da obavesti tužitelja da je u posedu video
snimka i to čini putem formalne izjave pod zakletvom u kojoj izlistava sve
dokumente koji se relavantni za suđenje. Tuženi ima pravo da ne predoči
dokumente koji su privilegovani (pripremljeni za istragu i odgovor na tužbu)
što znači da video zapis ne mora da bude predočen tužitelju pre suđenja,
međutim, kratak prepis video zapisa bi generalno morao biti prosleđen
tuženom ukoliko daleko pre suđenja ukoliko tuženi odluči da ipak koristi
video zapis uz odobrenje suda, čisto radi osporavnja verodostojnosti iskaza
tužitelja.
Nažalost, iako je Zakon o parničnom postupku Ontarija jasan u odnosu na
korišćenje video zapisa, sudija ima pravo da odstupi od pravila i dopusti da
se video zapis koristi u toku suđenja iako je tuženi u celosti odstupio od
odredbi parničnog postupka.
U nedavnoj presudi u slučaju Bishop-Gittens v. Lim 2015 ONSC 3553, sud je
odobrio tuženom da pusti video zapis u toku suđenja da ospori verodostojnost
iskaza tužitelja, iako tužitelj nikada nije bio formalno obavešten da je bio
pod prismotrom i prvi put je saznao o postojanju video zapisa prismotre
neposredno pre početka suđenja kada mu je dat video zapis.
Odogovor na pitanje iz naslova našeg članka "šta sada?" zavisi pre svega od
toga koliko je tužitelj bio pripremljen od strane svog pravnog zastupnika i
pravilno obavešten od prvog dana i početka postupka o mogućnosti i ciljevima
prismotre vezenim za taj pojedinačan slučaj.
Iako ne postoji generalno pravilo kada će i da li će tuženi ikada odlučiti
da izvrši prismotru, izuzetno je bitno pristupiti parnici na premisama da će
prismotra najvjerovatnije biti pokušana u određenom momentu.
Ovo ne znači da tužitelj treba biti paranoičan u odnosu na mogućnost
prismotre. Tuženi postaje prelako "preuzbunjen" sa svakim video zapisom i
smatra da bilo kakva aktivnost tužitelja predstavlja corpus delicti (odnosno
apsolutan dokaz da tužitelju nije ništa).
U sudskoj praksi to je mnogo komplikovanije i video zapis često neće biti
prihvaćen kao pištolj-iz-kojeg-se-još-uvek-puši dokaz. Razlozi za takvo
tretiranje video zapisa se okreće oko konstelacije činjenica svakog
pojedinačnog postupka, i u najvećem broju slučajeva oko samog iskaza
tužitelja datog u početku, i u toku postupka uključujući iskaze datim
medicinskim radnicima kao i medicinskim veštacima.
Npr., tužitelj koji pati od hroničnog bola prouzrokovim nesrećom, i koji je
izjavio da ima dobre i loše dane u odnosu na nivo bola tako da je za vreme
dobrih dana u stanju da ode do supermaketa i kupi veknu hleba se neće naći u
neprijatnoj situaciji ukoliko postoji video zapis za jedan jedini
pojedinačni dan koji ukazuje na tu ili sličnu aktivnost tužitelja, itd.
Vaš iskusni pravni zastupnik će sa Vama do tančina prodiskutovati mogućnost
prismotre i šta i pod kojim okolnostima, (vašeg ličnog slučaja i povreda,
koje su uvek individualne), može pretstavljati dokaz u korist tuženog u
slučaju praćenja i eventualnog video zapisa. Promena zdravstvene situacije u
toku samog postupka i pre suđenja je jednako bitna okolnost koja zaslužuje
dodatnu diskusiju.
Za kraj, krucijano je spomenuti, da se u danima kada su izuzetno popularni
socijalni mediji kao što su Facebook, Tnjitter, Linked In etc. praćenje i
prismotra se može vršiti konstantno, ili 24/7. Drugim rečima, tužitelj koji
je aktivan na društvenim mrežama može samog sebe učiniti izloženim
mogućnosti konstantne "prismotre" od strane tuženog. To je najeftiniji i
najefikasniji način na koji tuženi može da dođe u posed evidencije o
tužiteljevim životnim aktivnostima pre i iza nesreće.
Shodno tome, vaš iskusni zastupnik će vas poučiti od samog početka kako da
se zaštitite i od takve vrste prismotre i praćenja tako da "šta sada?"
nikada ne postane ozbiljno pitanje u tokog Vašeg postupka.
-------------------------------
Sadržaj ovog članka je samo generalna informacija i ne predstavlja pravni
savet ili mišljenje. Informacija je tačna u momentu pisanja članka i ne mora
biti primenjiva za stvarne slučajeve u momenti objavljivanja.
(Dejan Ristić uspešno zastupa žrtve teških nesreća u Ontariju već preko 20
godina. Dejan je paralegal, član advokatske komore Ontarija. Njegova
advokatska kuća Devry Smith Frank LLP ima 60 specijalizovanih advokata i
maksimalno je kompenzirala hiljade žrtava teških nesreća u preko 50 godina
svog postojanja.)
Dejan Ristić
|
|
Trgovinske tenzije između Kanade i SAD-a |
| |
Od iduće sedmice će SAD početi da zaračunava carinske dažbine na,
do sada, subvencionisanu kanadsku drvnu građu.
Dažbine će ići od 3 do 24 odsto, njihova puna primena bi se mogla očekivati od
januara iduće godine, a posledice će u najvećoj meri osetiti kompanije iz
zapadnog dela zemlje.
Ova najava je dovela do esklacije trgovinskih tenzija između dve zemlje i novog
pada vrednosti kanadskog dolara.
Obećanja da će dati sve od sebe da se zaštite radnici šumarskog sektora daju od
liderke liberala Britanske Kolumbije Kristi Klark, pa do vladinih i resornih
zvaničnika.
I premijer Džastin Trudo se oglasio, naglašavajući da je njegov zadatak da
zastupa kanadske interese, bilo da se tiču drvne građe, bilo softvera (softwood/
software).
|
|
Oglasavanje Marketing
|
