| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
       
Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
SPOMENICI
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

REGION Petak, 9. jun 2017. 
 
  

 

 

 

EU, SAD i dalje zaoštravanje na Zapadnom Balkanu

Prijava protiv Divjaka za ratni zločin nad Srbima

Još jedna crvena poternica Interpola za državljaninom BiH

Makedonija dobija vladu početkom naredne sedmice

U BiH 23 osuđena zbog ratovanja i pristupanja Islamskoj državi

SIPA pretresa stanove i objekte osoba koje se dovode u vezu sa carinskim prevarama

Entitetski premijeri nisu optimisti oko zakona o akcizama u BiH
   
 
 
  

EU, SAD i dalje zaoštravanje na Zapadnom Balkanu

 
Evropska unija i SAD zajednički ulažu napore da se zaoštravanje, ponovo bremenito i etničkim sukobima na Zapadnom Balkanu predupredi i usmeri ka smirivanju i regionalnoj saradnji, kažu EU i NATO diplomatski izvori u Briselu.
Deo toga je, rekli su agenciji Beta u Briselu ti izvori, poziv visoke predstavnice EU Federike Mogerini premijerima sa Zapadnog Balkana da u Briselu razgovaraju o "prilikama u regionu u svetlu najnovijih zbivanja", s ciljem i da se "zajednički sagleda kako se dalje može ići napred".

Balkan

To je takođe i nova poseta regionu, ovog puta Srbiji, zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Hojta Brajana Jia koji je u američkom Kongresu uoči puta rekao da je "to područje, mada Balkan više nije u žiži međunarodne pažnje kao nekad, sučeljeno s ogromnim izazovima koji, ako se zapostave, predstavljaju pretnju američkim interesima u Evropi".
"Zabrinjavajući razvoj" na Zapadnim Balkanu je bio predmet rasprave i samih vođa EU, a Nemačka koja, za razliku od većine članica Unije, i dalje pridaje pažnju regionu, i sad izgleda jedina priprema i neku novu političku platformu ne bi li se sprečilo urušavanje bezbednosti i stabilnosti u tom području.
Tu analizu i platformu, za koju se još ne zna da li će sadržati i neke opipljivije predloge, spremaju saradnici šefa nemačke diplomatije Sigmara Gabrijela i trebalo bi da se o njoj raspravlja, ako ne već na ministarskom susretu EU krajem juna, onda na sastanku na vrhu EU-Zapadni Balkan 12. jula u Trstu.
Hojt Ji, koji sad činjenički manje-više vodi američku spoljnu politiku prema Balkanu pošto su svi viši funkcioneri do državnog sekretara smenjeni u očekivanju nove administracije, već je posetio neke zapadnobalkanske zemlje.
On, u očekivanju jasnijih stavova buduće politike Vašingtona, ne nosi sobom nikakve nove elemente, već jednostavno reaguje na ono što on vidi "etničkim zategnutostima koji su ponovo u usponu na Balkanu".
Hojt Ji je uspeo da u Albaniji privoli opoziciju i vladajući vrh na saradnju u parlementu, i, mada ne baš sistemom "svilenog gajtana", već ponudom i neke "šargarepe" je ubedio i šefa države u Skoplju da otvori put ka formiranju vlade posle izbora i spreči ono što su u Briselu i Vašingtonu videli kao pretnju političkog rasula i etničkih sukoba.
Diplomatski zvaničnici u NATO su Beti preneli da je među atlantskim saveznicima porasla zabrinutost zbog toga što su EU i SAD u ne malom proteklom razdoblju gurnuli u stranu Zapadni Balkan.
Razlog tome su, što se samo delimično može opravdati, kako je rečeo, bili i burni događaji u samoj Uniji, kao i američki izbori i još uvek nedovoljno jasna politika novog predsednika Donalda Trampa.
Hojt Ji je u "Pododboru za Evropu, Evroaziju i narastajuće pretnje" američkog Kongresa upozorio da na Zapadnom Balkanu osetno jenjava ranija "privlačna moć" za ulazak u EU i NATO zbog duge ekonomsko-socijalne krize, urušavanja demokratije, korupcije, gušenja slobode medija, a na to je nadovezao i pretnju širenja islamskog ekstremizma i terorizma, kao i "zloćudno delovanje Rusije".
Visoki zvaničnik Stejt departmenta je upozorio kongresmene da bi "nerešavanje problema regiona" izazvalo sukobe u koje bi SAD "neumitno" bile uvučene.
To je ono, što su posebno podvukle diplomate u NATO, što niko i nikako ne želi jer bi, ako ne baš ratovi, a ono oružani sukobi, pobune i haos upravo "neumitno" izazvali i nestabilnost u samoj Evropskoj uniji i zapretili bezbednosti članica NATO.
Pomenuti pododbor Kongresa je pozvao i poznatog američkog publicistu i novinara Gordona Bardoša da, kao poznavalac Balkana, iznese svoje viđenje tamošnjih zbivanja.
"Svedoci smo opasnosti koje bi iskrsle ako bi Balkan ponovo postao front novog hladnog rata između Moskve i Vašingtona", rekao je Bardoš i dodao da bi to "značilo da se demokratizacija jugoistočne Evrope žrtvuje za vek još jednog pokolenja".
Predsednik Pododbora Dana Rorbaher je zamerio Hojt Jiu i učesnicima u raspravi da pravom "rusofobijom" delom pokrivaju loše poteze Zapada.
Bardoš je ocenio da su "američka i podrška EU demokratskim institucijama u regionu bili sistematski žrtvovani potpori i legitimizaciji autoritarnih lidera koji su shvatili da će jednostavno samo ako pričaju o demokratiji i ljudskim pravima i prikazujući sebe protivnicima ruskog napredovanja na Balkanu, od Vašingtona dobili zeleno svetlo da bace na kolena političku opoziciju, nezavisne medije, krenu u opštu korupciju".

Dragan Blagojević,
Brisel

 
 
 
  

Prijava protiv Divjaka za ratni zločin nad Srbima

 
Policijska uprava Trebinje podnela je u sredu protiv penzionisanog generala Armije BiH Jovana Divjaka krivičnu prijavu za ratne zločine nad Srbima, javili su mediji.
Divjak je rekao da je pročitao tu vest, ali da "nema nikakav komentar", objavili su sarajevski mediji.
PU Trebinje predala je Tužilaštvu BiH prijavu protiv Divjaka zbog osnovane sumnje da je na području Konjica tokom 1992. godine počinio krivična dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv čovečnosti.
Divjak se tereti da je znao za postojanje logora Čelebići, a da ništa nije učinio da spreči hapšenje više stotina civila srpske nacionalnosti, od kojih je njih osamnaest podleglo povredama, dok je više desetina žena silovano.
U prijavi je navedeno da je Divjak u drugoj polovini 1992. godine posetio logor Čelebići, u kojem su se nalazili protivpravno zatvoreni Srbi, kao i da je podsticao političko-vojnu kampanju, odnosno proganjanje više od 600 osoba srpske nacionalnosti i njihovo zatvaranje u logor Čelebići.
PU Trebinje navela je da je Divjak 1992. godine, kao zamenik komandanta Vrhovnog štaba Armije BiH, kao komandant Teritorijalne odbrane za Hercegovinu i kao jedan od osnivača "Patriotske lige" za Hercegovinu, kršio pravila međunarodnog humanitarnog prava, prvenstveno odredaba Ženevskih konvencija.
Tokom rata u BiH, u logorima Čelebići, Musala i Bradina, na području Konjica, bilo je zatočeno oko dve hiljade logoraša srpske nacionalnosti - muškaraca, žena i dece.
Na istom području stradalo je 178 srpskih civila, a više žena je silovano. Do sada je za ove ratne zločine pred Haškim tribunalom osuđena jedna osoba.

 
 
 
  

Još jedna crvena poternica Interpola za državljaninom BiH

 
Interpol je objavio crvenu poternicu za Hamzom Labidijem, 18-godišnjim državljaninom BiH, koji se dovodi u vezu s terorističkim aktivnostima, preneo je sarajevski Dnevni avaz.
To je trinaesta crvena poternica koju je u poslednjih godinu dana Interpol objavio za državljanima BiH.
U poternici je navedeno da je Libidi rođen u Zavidovićima u BiH i da je poternica raspisana na zahtev pravosudnih organa BiH koji ga terete za krivično delo "ilegalno stvaranje i pridruživanje stranim paravojnim i parapolicijskim formacijama".
Po pisanju sarajevskog lista, Labidi je sin jednog od državljana arapskog porekla koji se rodio u BiH, a sada je u ratu u Siriji.

 
 
 
  

Makedonija dobija vladu početkom naredne sedmice

 
Makedonija bi početkom sledeće sedmice trebalo da ima novu koalicionu vladu, izjavio je mandatar za sastav makedonske vlade, lider SDSM Zoran Zaev.
On je u Briselu, gde je bio na večeri balkanskih premijera u organizaciji EU, istakao da su pregovori sa albanskim partijama, članicama parlamentarne većine, "u punom jeku" i da očekuje zatvaranje spiska ministara do kraja sedmice.
"Mogu da kažem da smo sa svim partijama (DUI, Alijansa za Albance), osim sa Pokretom Besa, blizu i po pitanju kadrova i resora. Sa Besom još razgovaramo o tome. Pokušaćem do kraja sedmice da pošaljmo predlog programa i sastava vlade Sobranju", rekao je Zaev. Lider SDSM je mandat za formiranje vlade dobio u prošlu sredu, a u petak je počeo pregovore s tri albanske stranke, članice parlamentarne većine - DUI, Besa i Alijansa za Albance.
Stranke parlamentarne većine imaju ukupno 67 poslanika u Sobranju koje ima 120 mesta. SDSM ima 49, DUI 10, Besa pet i Alijansa za Albance tri poslanika.
Opozicioni VMRO DPMNE Nikole Gruevaskog ima 51 poslanika, a najmanja albanska stranka DPA dva.
Prema Poslovniku o radu Sobranja, sednica za izbor vlade treba da se održi u roku od 15 dana od trenutka kada mandatar dostavi program i sastav vlade. Predsednik Sobranja taj predlog mora odmah da pošalje poslanicima, a Talat Džaferi je najavio da će odrediti bar tri dana za razmatranje predloga.
Rasprava o vladi ograničena je na dva dana i o predlogu se u celini glasa do isteka drugog dana. Za vladu je potrebno najmanje 61 glas poslanika.
 
 
 
  

U BiH 23 osuđena zbog ratovanja i pristupanja Islamskoj državi

 
Zbog pridruživanja organizovanoj terorističkoj grupi i odlaska na strana ratišta, u Bosni i Hercegovini su do sada pravosnažno osuđene ukupno 23 osobe, saopšteno je iz Tužilaštva BiH.
Poslednja pravosnažna presuda je izrečena Mehmedu Tutmiću koji je osuđen na četiri godine zatvora zbog pristupanja Islamskoj državi i odlaska na strana ratišta.
U saopštenju je navedeno da oslobađajućih presuda nije bilo, što, kako je naglašeno, ukazuje na profesionalan rad Tužilaštva BiH i partnerskih agencija.
"Ovaj podatak značajan je i sa aspekta prevencije, jer pokazuje da će osobe koje se odluče za počinjenje navedenih krivičnih dela, biti otkrivene i procesuirane, kao i da policijske, bezbednosne i pravosudne institucije BiH imaju kapacitete da se suprotstave terorizmu", istaknuto je u saopštenju.
Za odlaske na strana ratišta i povezana krivična dela izrečene su pravosnažne kazne u ukupnom trajanju od oko 50 godina zatvora.U odnosu na broj predmeta, pravosuđe Bosne i Hercegovine, dodaje se u saopštenju, najefikasnije je u regionu, kada je u pitanju otkrivanje i procesuiranje krivičnih dela koja imaju veze sa terorizmom i značajan je partner u okviru globalne borbe protiv terorizma i terorističkih aktivnosti.

 
 
 
  

SIPA pretresa stanove i objekte osoba koje se dovode u vezu sa carinskim prevarama

 
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH po nalogu Tužilaštva BiH juče izvode veliku akcija u borbi protiv finansijskog kriminala i korupcije.
Tužilaštva BiH je saopštilo da se pretresa nekoliko lokacija na području Gradačca, Srebrenika, Distrikta Brčko BiH i Banjaluke.
U Tužilaštvu je najavljeno da će više detalja o akciji biti poznato tokom dana, a sarajevski mediji su objavili da se pretresaju stanovi i objekti osoba koje se dovode u vezu s carinskim prevarama.
 
 
 
  

Entitetski premijeri nisu optimisti oko zakona o akcizama u BiH

 
Premijeri Republike Srpske i Federacije BiH izrazili su sumnju da će u parlamentu BiH biti usvojen set zakona o akcizama koji je uslov za nastavak kreditnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Premijerka RS Željka Cvijanović rekla je da nije optimista da će ti zakoni biti usvojeni, dok je premijer Federacije BiH Fadil Novalić rekao "da je sve skupa otišlo u krivu stranu".
Usvajanje seta zakona o akcizama, kao i Zakona o osiguranju depozita na nivou BiH, uslovi su da bi MMF uplatio Bosni i Hercegovini novu tranšu kredita od 150 miliona evra.
Parlament BiH u aprilu nije podržao setu reformskih zakona, među kojima je i Zakon o akcizama, kojim je predviđeno povećanje akciza na naftu, naftne derivate i lož ulje za 15 pfeninga po litru. Protiv predloga zakona su bile stranke Saveza za promene, koje su u RS opozicija, opozicione stranke iz Federacije BiH, kao i četiri poslanika SDA koji su glasali mimo smernica iz vrha stranke. Za zakon su glasali poslanici SNSD i DNS-a, koji čine vlast u RS, te poslanici SDA i HDZ BiH, koji čine vladajuću koaliciju u Federaciji BiH.
Cvijanović je posle sastanka entitetskih premijera s članovima Predsedništva BiH povodom najave da će Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UO UIO BiH) ponovo uputiti u proceduru set zakona o akcizama rekla da to Vlada RS nikome nije sugerisala da čini.
Ona je rekla da je za RS "apsolutno neprihvatljivo ono što odstupa od dogovora koji imamo sa MMF-om" i da postoje ograničenja u vezi s izmenama prvobitnog teksta tih zakona.
"Ne možete da osvežavate taj tekst kako vam to politički padne napamet, jer su neke stvari definisane sa MMF-om. Tačno se zna šta tu može da se radi", naglasila je Cvijanovićeva.
Novalić je rekao je da Vlada Federacije BiH nije dala nikakvu instrukciju svojim predstavnicima u UO UIO BiH, jer misli da treba objasniti javnosti o čemu se radi kad je reč o setu zakona o akcizama.
"Mislimo da je sve skupa otišlo u krivu stranu. Neko je izneo stav da ćemo mi iz dodatnih akciza kripiti budžetske rupe, što je nemoguće, a ni do sada to nije bilo moguće", naglasio je Novalić.
Direktor UIO BiH Miro Džakula najavio je da će Upravnom odboru UIO do kraja sedmice biti upućen novi predlog izmena Zakona o akcizama, sistemu indirektnog oporezivanja i o uplatama na jedinstveni račun.

 
 
 
  

 

 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"