|
Srpska
mafija u svetu (3)
Broj
994, 4. mart 2005.
Pise: Marko Lopušina
www.lopusina.com
 GIŠKA VITEZ ULICE
Veljko Krivokapić je bio u Austriji poznatiji kao Velja Crnogorac, jer
je krajem sedamdesetih bio šef jugoslovenske bande koja se bavila
ucenama. U leto 1978. Velja Crnogorac je u Štutgartu zakazao sastanak sa
Batom Glavčom, Vojom Krstaricom i Slobom Crnogorcem. Planirao je da
zajedno u Antverpenu provale u jednu draguljarnicu.
Na sastanku u restoranu "Mulen ruž" Slobodan Grbovic je odustao zbog "grubih
radova" od akcije i to svoje povlačenje je platio 10.000 maraka. Posle
njega odustao je i Bata Glavač, jer je bio ranjen i "radno nesposoban".
Oni su se povukli jer su znali da je belgijski grad Antverpen bio pod
kontrolom Ljube Zemunca.
Vasa Crnogorac to nije poštovao, pa je posle
nekoliko meseci uzaludnog traganja za novom ekipom provalnika nadjen
mrtav u Beču. Iako optužnica protiv Magaša, Ćaldovića i Bulajića nikada
nije dokazana, na zahtev Austrije u Beogradu je izdata poternica koju je
potpisao istražni sudija Dušan Kovačević 1978.
 Na njoj su se jos nalazila imena Ljubinih ortaka Radeta Ćaldovića Čente
(na slici)
i Jusufa Bulića, zvanog Jusa. Bila je to ujedno i svojevrsna optužnica
protiv ove trojice Beograđana.
Đure Radonjić je Crnogorac sa nadimkom Grof. Nadimak su mu dali
poznanici, zbog utiska koji je ostavljao na okolinu: kicoško oblačenje,
skupi provodi, lepe pratilje.
Sa 15 godina je sa Kosova stigao u Beograd. Počeo je da se dokazuje u
okolini železničke stanice: "pobij se s jednim, s drugim, da
stekneš
afirmaciju".
Do prvih velikih para u Beogradu, Grof je dosao zahvaljujuci
prostitutkama, koje bi mu drugovi, kad bi bili uhapšeni, ostavljali "na
čuvanje". U vreme kad je "brinuo" o njima, prostitucija se odvijala
daleko od očiju javnosti, danas svikle na svakodnevna oglašavanja "poslovne
pratnje".
Tesan Beograd
Kad mu je Beograd postao tesan odlazili su u Zapadnu Evropu, gde
Đura
upoznaje nesreću dugogodišnjeg robijanja po zatvorima Nemačke, Italije,
Austrije i Holandije. Ukupno jedanaest i po godina.
Bili smo dosta jaki, sad to ne izgleda nikako. Držali smo sve u
Nemačkoj, ali su to preuzeli Šiptari i Hrvati. Od kada je Ljuba poginuo,
počelo je loše. To je bilo presudno. Jos tu i tamo ima nekog, recimo,
jedan Crnogorac u Štutgartu... A stvarno smo bili moćni. Sad, to zavisi
od čoveka do čoveka i od ekipe do ekipe. Ne možemo da poredimo Duju,
Meta, Jogija... sa nekom ekipom koja je otisla da šanira, krade
garderobu. Duja je bio ime u Amsterdamu, da ne pricamo sta su bili Ljuba
i Ćenta za Nemacku. Giška takodje, mada je on u Nemackoj proveo malo
vremena.
Ipak, i u najgorim prilikama, uspevao je da poboljša uslove zatočeništva: U Austriji sam, recimo, do cigareta dolazio tako
što su ih oni, pre
mene u šetnji, sakrivali, pa sam ih ja kupio. Ali, u Holandiji je bilo
problema. Tamo sam ležao zajedno sa Ugarom. Nisu me uopšte zarezivali,
pa sam posle deset uveče udarao svom snagom u vrata. Nisam nikom dao da
spava dok mi ne daju cigarete. Udarao je i Ugar, mada on nije pušio, ali
se solidarisao. Medjutim, ne reaguju. Posle nekog vremena pojedini
cuvari su omekšali, ali se pojavio neki dzukac... mogu da lupam, radim
šta hocu, ne da cigarete. Setim se ja da Holandjani strasno mrze Nemce,
da nemacki niko ne govori, iako ga svi znaju. I Ugar mu jedno vece vikne
da je gori od njegovog brata Hitlera. Ovoga to nevidjeno pogodi. Ode i
vrati se sa "havanom", kafom i paklicom svojih cigareta. Dao nam je to i
ljutito rekao: "Nisam Hitler."
Mada nije razlog zbog kog bi Djura Radonjić trebalo da bude zadovoljan,
vredi istaći da je on jedini Jugosloven koji u nemačkim zatvorima nije
dobio ni dan skračenja kazne:U ćeliji nas je bilo šestorica, sve Jugosloveni. Od svih, ja osudjen
na najdužu kaznu, zatim Lolo iz Podgorice, ostalima se imena ne secam.
Ujedinjenom crnogorskom klanu žestokih momaka u Evropi su se pridružili
i Zemunci, Ljubomir Magaš i Rade Čaldović, kao i mladi Beogradjanin
Željko Ražnatović.
O tome kako su se Crnogorski kriminalci, iz žestokih momaka, "brzih na
pesnici ", u poslednjih nekoliko godina preobrazili u revolveraše,
švercere i teroriste, govori njihov drugar Cvetan Slepćev iz Stokholma:Osetivši u evropskim prestonicama miris novca, mnogi od ovih momaka
napustili su crnogorsko čojstvo i beogradsko dzentlmenstvo i počeli da
se na evropskom asfaltu bave sumnjivim poslovima. Za mnoge mlade
Crnogorce to je ujedno bio i poziv u pomoć, ali nikoga tamo u tudjini
nije bilo da im pomogne. A mnogo više je bilo onih koji su hteli da im
odmognu, koji su ih nagovarali da pljačkaju banke, da otimaju pazar u
radnjama, da reketiraju jugoslovenske kafedzije, da organizuju ilegalno
kockanje. Ja sam se otrgao tog asfalta, prepustio poslu i borbi za
normalan život, tako da nisam izneverio sport i dzentlmenstvo!
 GISKINO INOSTRANSTVO
Djordje Božović Giška
(na slici) iz Kuca bio je jedan od prvih ko je otišao "napolke"
kako se to i danas govori. Njegova majka Milena kaže:
- Sa trinaest godina je ilegalno prešao u Italiju i vratio se kuci, jer
je dokazao da može da pobegne kada hoće i gde hoće. Posle je sa
sedamnaest opet isao u Italiju, pa Belgiju, Austriju, Nemačku. Bio je u
zatvoru Pianosa na Sardiniji, odakle je pobegao. Ležao je u Trevisu. Tu
se sukobio sa mafijašem Toninom, kog su zbog njegove divovske snage
zvali Nosorog. Giška ga je pretukao i pesnicama izborio status gospodara
robije. Mafija mu se posle toga klanjala.
Ženio se dva puta. Ostavio je potomka iza sebe, ali i legendu. O
njegovom putu ka pravdi prolazio je mukotrpno kroz mnoge zamke i robije.
Kada sam to jednom napisao u "ilustrovanoj Politici" zvala me telefonom
majka Milena Božović i sat vremena me kritikovala što kao Crnogorac
pisem tako o jednom crnogorskom heroju.
Boris Petkov, školski drug i komšija Bozovićevih se toga dobro seća:
- Prvi put je otišao preko granice jos kao klinac, sa dvanaest godina, u
Italiju. To je bilo nešto sasvim klinački. Jos smo išli u istu osnovnu
školu. Sa ozbiljnijim namerama se zaputio u Nemačku četiri godine
kasnije, sa Zoranom Robijom i Asimom Cauševicem. Ostao je nekoliko
meseci, nisam smeo da ga posećujem, bio sam školarac i tata mi nije dao.
VITEZ ULICE
Giska (na slici) je prvi put uhapšen u Briselu, zajedno sa Svetom Marašem, ali je ovaj
poznati kockar uspeo da se izvuče. Giška je ležao šest meseci u
istražnom zatvoru, pa su ga pustili jer nisu imali dokaze. U Briselu se
upoznao sa Arkanom i Vlastimirom Denićem Metom, koji je kasnije umro u
Nemačkoj. Ja sam mu se na višemesećnim "turnejama" po Evropi pridružuje
1977. godine.
Tih godina Interpol beleži dva Giškina bekstva: iz suda u Nici i iz
Zinare, sicilijanskog zatvora. U Ženevi je, sa jos nekoliko drugova,
zbog pljačke uhapšen 1979. godine. Odredili su mu zloglasni Candolon, i
danas jedan od najsavremenije obezbedjenih zatvora, iz koga, niko pre
Giške, nije uspeo da pobegne.
 U Nemačkoj je bio sastavni deo klana Ljube Zemunca. Družio se sa Arkanom.
Za Djordja Božovića njegov pajtaš Goran Vuković je govorio da je vitez
ulice veci i od Željka Ražnatovića:
Za Gišku se moglo reći da je bio nekrunisani Vitez ulice. Nikad nije
maltretirao nijednu devojku. Ni sa jednom devojkom nije spavao na silu,
nikome nije oteo pare. Ako je mogao nekome da da pare, on je dao, da ga
ne tereti na sudu, da mu da za advokate. Giška je uradio samo ono što je
samo hteo. U tome je bila ogromna razlika izmedju njega i Arkana.
Arkan
(na slici), što je uradio, morao je da uradi, mada ne kazem da Arkan nije za
sebe napravio veliki posao. Sa Arkanom sam isuviše dobar prijatelj i ne
mogu ništa drugo da kazem, osim da je i kao kriminalac imo veliku
reputaciju, kao i sada kao vojni komandant.
On je od naših najviše banki
opljačkao: ulazio je u njih gotovo kao u samoposluge. To ne može niko da
mu ospori. U politiku neću da se petljam, ali što se tiče pljački, bio
je zaista nenadmašan. Celog života je samo to i radio.
Banke su mu bile specijalnost, kao i spektakularna bekstva iz zatvora.
Po dva-tri put je znao da beži iz istog zatvora. I Nemcima je bežao.
Voleo je da se ponaša šefovski, iako on sa Giškom ni po čemu nije mogao
da se meri. Da je ubica, ubica je: vešt i sposoban.
Medjutim, Giška je
neuporedivo inteligentniji, kulturniji i pošteniji. Nije dozvoljavao da
bilo koja sila s njim manipuliše, dok je Arkan bio prosto primoran da se
prihvati mnogih neugodnih stvari.
Sledeci nastavak:
TAPIJANJE KOCKARNICA
|
