|
Srpska mafija u svetu (6)
Broj
997, 1. april 2005
Pise: Marko Lopušina
www.lopusina.com
 Žrtve obraČuna u
podzemlju
Sveta Andrejević prijatelj
Ljube Zemunca u Frankfurtu, posle ranjavanja iz zasede, umro na Božić
1987. u frankfurtskoj bolnici. Ovaj tridesettrogodišnji Beogradjanin bio
je dvadeseta žrtva obračuna u jugoslovenskom podzemlju krajem
osamdesetih godina u Frankfurtu, kada je došlo do raspada klana Ljube
Zemunca i do smene generacija na nemačkom asfaltu
 Vlasta
Petrović zvani Crnogorac, otac Bojana Petrovića, veliki boem, kockar
tople ruke, šarmer i iskusni delinkvent je u Svedsku dosao jos 1966.
godine, jedni kazu kao obavestajac, a drugi kao gastarbajter.
Vlasta je sa Arkanom bio pajtos, obojica su voleli kocku i Nataliju,
Željkovu devojku i suprugu. Prvi je poštovao kao otac snaju, a drugi je
bio zaljubljen u nju toliko da je slušao kao majku.
Kako je Bojanov otac Vlasta Petrović zbog ubistva u samoodbrani morao u
zatvor, sin Petrović je preuzeo poslove i u baru i na ulici. Samo
nekoliko meseci posle likvidacije Bojana Petrovića njegov otac Vlasta,
koji kao da je predosetio da nece dugo živeti, priredio je u Beogradu
tri oproštajne večere.
Zvanično, opraštao se od prijatelja pred put u Švedsku.
Nezvanično, šaputalo se da se Vlasta Petrović opraštao od
života. Tako je i bilo, jer je vrlo brzo potom ubijen u Haleu.
Predrag Djurišić tridesetogodišnji Srbin, za kog je nemačka policija
izjavila da je bio jedan od "bosova droge", ubijen je sredinom januara
1992. godine. Djurešić je bio u oktobru 1991. izveden pred frankfurtski
sud zbog nelegalne trgovine narkoticima, ali kako za to nije bilo
dovoljno dokaza, pušten je da se brani sa slobode. Policija ga je tajno
pratila i snimila da je kobnog dana svojim "mercedesom 560L" bio u
Visbadenu i posetio svog bogatog prijatelja Eberhalda Tomu. Kada je
odlazio od njega, pre nego što je izašao na glavni drum, Predrag
Djurišič je pogodjen sa tri metka iz lovacke sačmare. Da bi ga
likvidirao, ubica je morao da mu pridje blizu, što znaci da ga je
Djurešić mozda i video, ali ga nije poznavao. Prema mišljenju policije u
Frankfurtu ovaj Srbin, "bos droge", stradao je od šiptarske ruke u borbi
oko narko-tržišta u glavnom gradu pokrajine Hesen.
Sveta Andrejević prijatelj Ljube Zemunca u Frankfurtu, posle ranjavanja
iz zasede, umro na Božić 1987. u
frankfurtskoj bolnici. Ovaj tridesettrogodišnji Beogradjanin bio je
dvadeseta žrtva obračuna u jugoslovenskom podzemlju krajem osamdesetih
godina u Frankfurtu, kada je došlo do raspada klana Ljube
Zemunca i do smene generacija na nemačkom asfaltu.
Kada smo se našli u prostorijama Sekretarijata unutrašnjih poslova u
Beogradu, od jednog oficira policije
smo čuli da "neće biti posla ove subote"!U Sofiji je ubijen predsednik fudbalskog kluba, neki Bugarin, koji je
trebalo da dovede svoju ekipu u
Beograd da igra protiv Obilića. Utakmica je odložena i mi ne moramo da
šaljemo patrolu do stadiona
Obilić na Vračaru da obezbedjuje saobraćaj i javni red i mir.
Na naše pitanje ko je ubijeni Bugarin, oficir policije nam je nezvanično
rekao: Još ne znamo tačno, ali
se prića da je bio ortak sa Zemuncima!?
Tek sutradan proširila se Srbijom vest da je u Sofiji, u pucnjavi u
restoranu Slavija, ubijen Milćo Bonev, predsednik FK Slavija iz Bugarske.
U samoj Sofiji, medjutim, Bonev je bio poznatiji po svom nadimku Baj
Mile, i o tome da je bio bivši bugarski policajac i kontraverzni
biznismen. Malerozni Mile, kako u prevodu sa bugarskog žargona glasi
nadimak Milća Boneva ubijen je usred bela dana u svom klupskom restoranu
sa još petoricom svojih telohranitelja. Dok su dvojica njegovih gorila
ranjeni na trotoaru ispred restorana Slavija. Tu vest je potvrdila
bugarska policija: Osmorica naoružanih lica, obučenih u uniformu policije, ušla je u
restoran, otvorila vatru na posetioce, sela i automobile sa vidljivim
oznakama policije i pobegla - rekao je portparol sofijske policije
Nikolaj Nikolov.
SRPSKA SACEKUSA
Napad je izvršen u 15 sati u Ulici
Kolmen u Sofiji i to na beogradski način, pucnjima iz kalašnjikova. Medju ubijenima je bio i Metodi
Marinkov, star 38 godina iz Pazardžika, jedan od najpoznatijih bugarskih
makroa, koji je kritičnog trenutka tračio zaštitu od kuma bugarske
mafije Baj Mila, jer je bio u ratu sa plovdivskim narko kartelom.
Sofijski dnevnik "24 časa" je u prvim informacijama o ovog atentatu
objavio vest, pozivajući se na policijske izvore, da je Baj Mile "likvidiran
po nalogu srbijanske mafije", jer, navodno, nije vratio tri miliona
dolara koje je uzeo da bi iz sofijskog zatvora 2002. godine izvukao
Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam, koji je tada uhapšen u Bugarskoj.
Sreten Jocić je potom 2003. izručen Holandiji, jer je bio osudjen za
seriju ubistava ljudi iz podzemlja.
 Joca Amsterdam
Valentin Petrov, direktor
Nacionalne službe za borbu protiv organizovanog kriminala nije potvrdio,
ali ni
demantovao tu informaciju.
Na mesto zločina su odmah izašli Georgi Petkanov, visoki funkcioner
bugarske policije i general Bojko Borisov, generalni sekretar policije,
jer je ovo bila dvadeseta po redu sačekuša u glavnom gradu Bugarske, za
poslednjih pet godina. I jer je ubijeni Milćo Bonev, star 43 godine,
bivši policajac i jedan od najuglednijih ljudi u bugarskom podzemlju.
U toj činjenici, medjutim, Bugari su našli opradvanje za svoje sumnje u
vezu politike i podzemlja u Sofiji. Uostalom, prema ispitivanju javnog
mnjenja Instituta Alfa Riserč, 47 odsto Bugara je uvereno da
organizovani kriminal i dalje uživa "policijsku i političku podršku".
Naime, kada je sredinom devedesetih napustio policiju Bonev je zajedno
sa nekolicinom kolega formirao
agenciju "Intergurpa i partneri", koja je prerasla u kompaniju VIS. Tada
su njegovi bliski saradnici bili
Mladen Mihalev i Rumen Nikolov, zvani Paša.
Medjutim, Baj Mile je krajem devedesetih, sa Krasimirom Marinovim,
zvanim Margina osnovao i specijalnu
grupu za bezbednost SIK. To je, kako danas tvrde Bugari, bila kriminalna
grupa, organizovana na principu
dvanaestorice, koja je radila na prostoru izmedju Sofije i Beograda.
Tada se nije sumnjalo da je Bonev diler droge i crnoberzijanac, koji je
srpsko tržište snadbevao sumnjivom robom iz Turske i Bugarske. Posle
razlaza ove dvojice ortaka Milćo Bonev je dobio posao da obezbedjuje
kompaniju Samokov iz Sofije, čiji je vlasnik bio bugarski mangaš
Kostandin Dimitrov. A kada se u mutnim poslovima Baj Mile udružio sa
Kostandinom Dimitrovim, zvanim Samokovec postao je član tog
klana.
BUGARSKI AL KAPONE
Bugari iz Amerike, koji su od Baj
Mila napravili nacionalnog junaka voleli su za njega da govore da je on
bugarski Al Kapone. Milćo Bonev nije nikada happen i osudjivan kao
kriminalac u Bugarskoj. Naime, sada se tvrdi da je firma SIK u vreme
Samokoveca bila zapravo kompanija Milća Boneva za iznude i reketiranje
uspešnih i bogatih biznismena u Bugarskoj i na jugoistoku Srbije.
To druženje Boneva sa Dimitrovim bila mu je dobro zaledje da Baj Mile
krene u sopstveni, ali legalni biznis. Krajem devedesetih Baj Mile je
otvorio nekoliko diskoteka u Sofiji i u letovalištima na Crnom Moru.
Glavni sponzor u tom poslu bio mu je biznismen Plamen Timev, poznatiji
po nadimku Gandi. A bio je i vlasnik preduzeća za trgovinu na veliko i
malo Pelikan grupa, Sag, Evropiz, Agromil i Holidej BGD. Pored toga
Bonev je kao novi brzi bugarski bogataš imao u vlasništvu i nekoliko
hotela. Početkom 2000. godine kupuje i sofijski fudbalski klub Slavija.
U tom fudbalskom klubu Milćo Bonev se okružio sa ljudima koji su se
dobro razumeli u loptanje. A to su bili Mladen Mihajlov, i naši Ljubomir
Vorkapić i Zarko Olarević. Zajedno sa njima Bonev je radio na transferu
nekolicine srpskih fudbalera u Bugarsku i druge evropske zemlje.
Da poslovi Milća Boneva nisu sasvim
čisti pokazalo se u septembru 2001.
godine kada je na njega pokušan
atentat. Ispred njegovog stana u sofijskom naselju Istok postavljena je
bomba sa čak 800 grama trotila.
Ova paklena mašina je ekplodirala u trenutku kada je Baj Mile izlazio iz
zgrade i ranila je njegovog telohranitelja, dok je Bonev ostao
nepovredjen. Od tada predsednik FK Slavija nigde i nikada nije išao bez
ličnih pratilaca, čiji se broj poslednjih godina neprestano uvećavao. A
neko vreme se i skrivao u Turskoj.
Serija surovnih ubistava i krvavih obračuna u krugovima mafije ukazuju
da se u Bugarskoj vodi "rat bandi" za kontrolu "teritorije".
Bugari nemoćno prisustvuju tom ratu za tržište krijumčarenim proizvodima, izjavio je tada Nasko Rafajlov,
član parlamentarne Komisije za javnu
bezbednost.
Druga opomena Milću Bonevu je stigla 2003. godine, kada je u Amsterdamu
ubijen njegov ortak Konstadin Dimitrov. A potom je u januaru 2004.
godine, u bombaškom atentatu likvidiran Miletov kolega i poslovni
partner Stojil Slavov. Već tada se nagadjalo da je Milće Bonev počeo da
plaća ceh izdaje i izručenja Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam iz
Bugarske holandskoj policiji i vlastima. Jocić je, navodno, bio blizak
poslovni saradnik Boneva, u trgovini narkoticima, iznudama, ali i
likvidacijama.
Jocić je svojevremeno u Bugarskoj povezivan i sa narudžbinom ubistva
Bojka Borisova, generalnog sekretara bugarskog MUP-a, za kog se
neosnovano tvrdi da održava veze sa bugarskom mafijom i sa likvidacijom
holandskog tužioca Kusa Ploja. Bugarski list "168 casa" objavio je
saopštenje pres centra holandskog tužilaštva po kome "postoje indicije
da je Jocić iz zatvora izrekao smrtne presude Borisovu i Ploju i da se
na utvrdjivanju istine o tome uporno radi".
Sledeci nastavak:
SMRTNA PRESUDA JOCE AMSTRDAMA
|
