|
Prvih dana proleća u Kancelariji za dijasporu i Srbe u
regionu u Beogradu je živo, jer se rešavaju tekući poslovi, planiraju
novi i spremaju značajni događaji. Trenutno se dosta radi na realizaciji
dva konkursa za sufinansiranje kulturnih projekata u dijaspori i regionu,
na koje je pristiglo više stotina prijava iz čitavog sveta.
 -
Naša Kancelarija sada ima zadatak da pregleda sve prispele prijave,
utvrdi njihovu ispravnost i verodostojnost, a potom posebna komisija
odluči koji projekti i radovi treba da dobiju donacije kako bi se
realizovali u zemljama gde njihovi predlagači i autori žive i rade. Mi
smo za sufinansirenje projekata iz dijaspore i regiona od nacionalnog i
kulturnog interesa izdvojili ukupno 55 miliona dinara. Oni treba da se
realizuju do jeseni, a naredni konkurs za sufinansiranje biće raspisan u
oktobru rekla nam je dr Slavka Drašković, direktor Kancelarije za
dijasporu i Srbe u regionu na početku razgovora.
Jedna od važnijih političkih poslova Kancelarije poslednjih nedelja
bio je rad na izmeni Zakona o dijaspori i Srbima u regionu? O čemu se
zapravo radi?
- U izmenama i dopunama zakona biće predložene nove nadležnosti
Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Utvrdi-će se obaveza delegata da
jednom godišnje pripreme Izveštaj o problemima i važnim pitanjima srpske
zajednnice u zemlji iz koje dolaze, kao i predlog mera kako rešiti ta
pitanja. U redovnom zasedanju Skupštine dijaspore na osnovu novog
predloga prvi put će zvanično učestvovati i predstavnici Narodne
skupštine republike Srbije. Kancelarija će predložiti nove nadležnosti
kao što su informisanje dijaspore i Srba u regionu i zalaganje da
nadležni organi po pitanjima pripadnika dijaspore i Srba u regionu
postupaju po hitnoj proceduri.
Vaš predlog je da postojeći Savet za Srbe u regionu, postane Savet za
dijasporu i Srbe u regionu.
- Namera je da se posebnim podzakonskim aktom reguliše postojanje i
funkcionisanje Saveta za Srbe u dijaspori i Srbe u regionu. Savet za
Srbe u regionu je telo kojim predsedava Predsednik Republike Srbije, a
članovi su resorni ministri, premijer Srbije i predsednik Skupštine
Srbije. Sada želimo da formiramo jedinstveni Savet za Srbe iz dijaspore
i regiona sa ciljem da se pronađe adekvatan način da srpsku zajednicu iz
određene države predstavljaju oni koji su najbolji po svojim
biografijama i ličnim, ljudskim i rodoljubivim vrednostima.
Kada će biti održana nova sednica Skupštine dijaspore i regiona,
odnosno njenih delegata?
- Planiramo da se Skupština dijaspore održi u Beogradu petog i šestog
jula. Zalažemo se da naši ljudi rasuti širom sveta imaju mogućnost da
predstavljaju naš narod u rasejanju, da učestvuju u životuu Srbije i da
ostvaruju pravo glasa u otadžbini. Skupština dijaspore i Srba u regionu
kao institucija je od velikog značaja. Ona treba da podnese i usvoji
izveštaj o svom radu, da proceni aktivnosti svojih delegata u proteklom
periodu i izvrši izbor novih predstavnika srpskog rasejanja u ovom
iseljeničkom parlamentu. Većini delegata još traje mandat, ali treba
umesto onih koji su dali ostavku da izaberu predsednika Skupštine
dijaspore, jednog potpredsednika i par delegata koje su dale druge
njihove zajednice, što Skupština treba da verifikuje. S tim u vezi,
Kancelarija je našoj dijaspori pružila priliku da se uključi i da
dostavi konkretne predloge za budući model izbora delegata za Skupštinu
dijaspore i Srba u regionu.
Imali ste nekoliko zvaničnih poseta Austriji, Hrvatskoj, Rusiji i
SAD, gde ste razgovarali o položaju i pravima našeg naroda u ovim
državama. Kakvi su Vaši utisci posle tih poseta?
- Veoma dobri, jer se pokazalo da su srpske zajednice u Austriji,
Hrvatskoj, Sloveniji, Rusiji i SAD aktivne, da se trude da očuvaju i
razviju nacionalni identitet, da puno rade na obrazovanju mladih
narašataja, a posebno na afirmaciji srpske kulture. Položaj Srba u ovim
zemljama je različit, jer u Hrvatskoj imaju status nacionalne manjine i
država Hrvatska brine o njima. U Sloveniji i Austriji, gde su Srbi
najbrojniji među strancima, nemaju status nacionalne manjine, ali smo mi
zajedno pokrenuli incijativu da se takav status dobije.
Srbi u Slovačkoj su se sami izborili za takav status iako ih u ovoj
zemlji ima svega 5.500?
- Slovačka je kao država pokazala spremnost da brine o Srbima, kao što
mi u Srbiji brinemo o Slovacima. Dobijanjem statusa nacionalne manjine
dobili smo u Slovačkoj i svog srpskog predstavnika u slovačkom
parlementu. A kako čujem, Srbi iz Slovačke su kandidovali srpski jezik
za ulazak u Evropsku povelju jezika nacionalnih manjina, što će biti
sjajan uspeh za ovu malu zajednicu.
Suočili ste se, međutim, i sa problemima netrpeljivosti prema Srbima,
na primer, u Hrvatskoj, pa je Kancelarija i na to reagovala?
- Osudili smo pojedinačne nacionalističke napade na Srbe u Hrvatskoj,
što je učinila i hrvatska strana. Srbija i Hrvatska su spremne da još
bolje sarađuju po pitanjima života i rada našeg naroda, tako da će
zvanični Zagreb otvoriti svoju Kancelariju za rešavanja pitanja
izbeglica i povratka. A ima ideja i da Srpsko nacionalno veće u Beogradu
otvori svoj biro za saradnju sa našim ljudima koji žele da se trajno
vrate u hrvatski zavičaj.
Koliko ste zadovoljni činjenicom da prema podacima Svetske banke naši
ljudi iz rasejanja godišnje šalju u Srbiju doznake vredne 2,7 mmilijardi
evra?
- Jednom je neko sa ovog mog mesta rekao da nas u matici naša dijaspora
"brani i hrani". Po istraživanjima Svetske banke, 2,7 milijarde evra
stiže zvanično rođacima, prijateljima, ukućanima. Suma neregistrovanih
pošiljki noivca iz rasejanja je sigurno mnogo veća. I po tome je Srbija
među prvih pet zemalja u svetu, u odnosu na druge dijaspore. Nažalost,
po sredstvima koje naša dijaspora ulaže u privredu kao investicije
Srbija spada u poslednje tri države sveta.
O čemu se tu radi?
- Razlozi za nizak nivo investicija iz dijaspore su kod nas u Srbiji. To
su pre svega ekonomska i finansijska kriza, nedostatak novih
investicionih projekata, ali i nedovoljno razvijena privredna saradnja
sa našom dijasporom. U svim većim zapadnim zemljama radi na hiljade
srpskih biznismena, od kojih su mnogi okupljeni i organizovani u srpske
privredne komore i zanatska poslovna udruženja. Samo u Beču, gradu u
kome danas ima najviše Srba, ima oko 10.000 firmi čiji su vlasnici naši
ljudi. Napori Kancelarije su da se Srbija zaista približi dijaspori tako
da može efikasno da se uključi u investiranje. Dijaspora može mnogo da
doprinese ekonomskom razvoju i ulaganjima kroz poslove sa lokalnim
zajednicama, jer su ljudi iz sveta vezani za svoj rodni kraj, zavičajna
udruženja. I Kancelarija će tu vrstu saradnje da razvija, ali će i da
doprinese da se i politički vrh zemlje uključi u ovaj ambiciozni
projekat.
Kako će se ovo pitanje privredne saradnje sa dijasporom rešavati na
najvišem državnom nivou?
- Resorna ministarstva i komore će imati seriju susreta i razgovora sa
našim poslovnim ljudima i njihovim komorama u svetu, da bi se videlo gde
i kako srpski biznismeni iz dijaspore i regiona mogu da investiraju u
Srbiji. Istovremeno mi u Kancelariji radimo na aktiviranju mreže biroa
za ekonomsku saradnju sa iseljenim Srbima u svim našim opštinama.
Kancelarijja učestvuje i u organizaciji susreta i razgovora predsednika
Tomislava Nikolića sa najznačajnijim poslovnim ljudima srpskog porekla
iz inostranstva. Na ovom susretu, koji će se održati u zgradi
Predsedništva Srbije će se analizirali i otklonili problemi koji ometaju
privrednu saradnju najvećih srpskih biznismena iz sveta i kako bi se,
što je najvažnije, dogovorilii veliki poslovi, koji mogu da doprinesu
ekonomskom razvoju matice Srbije.
Šta posle šest meseci rada Kancelarije smatrate najvažnijim poslovom
koji ste sa svojim saradnicima obavili ?
- Zadovoljna sam radom Kancelarije u prvih šest meseci, jer smo uradili
dosta važnih strateških poslova. Istakla bih da je izrađenn prvi nacrt
Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređenje i jačanje odnosa
matične države i dijaspore i Srba u regionu koja je doneta 2011. godine.
Akcioni plan će pomoći da Strategija ne bude "mrtvo sloovo na papiru",
odnosno u pozicioniranju Srbije kao matične države svih njenih
državljana koji žive u inostranstvu, Srba u regionu, kao i pripadnika
srpskog naroda, iseljenika i njihovih potomaka. Planom će biti
regulisani i bolja iskorišćenost kapaciteta dijaspore, očuvanje
nacionalnog indetiteta i unapređenje odnosa Srbije i Srba u regionu.
Odlučeno je i da formirate posebnu kancelariju za direktne i brze
kontakte sa našim ljudima u svetu?
- Kancelarija za brze odgovore je već najavljena na našem sajtu. Potpuno
je otvorena i za Srbe iz dijaspore i za Srbe u regionu. Oni će u
Kancelariji moći da dobiju odgovore na sva pitanja u vezi sa
državljanstvom i dobijanjem pasoša, sa ulaganjema i investicijama.
Kancelarija će imati onlajn upitnike, a odgovori će se pripremati po
ubrzanom postupku, najduže do 7 dana. Ovo je pokušaj da imamo direktni
kontakt sa našim ljudima u rasejanju. Drugu vrstu kontakta imaćemo kada
otvorimo direktnu on-lajn liniju da možemo da razgovaramo preko skajpa
ili preko imejla. Naša Kancelarija je kuća za sve Srbe sveta i mi ih
pozivamo da je posete, uvek kada to požele.
Marko Lopušina
|
