|
Glavni grad Srbije je vekovima inspirisao mnoge umetnike,
a od ovog oktobra bogatiji je i za prvi dugometražni film o Beogradu
mladog autora Borisa Malagurskog, srpsko- kanadskog scenariste, režisera,
producenta i montažera. Domaćoj i stranoj publici poznat je po
dokumentarnim filmovima "Kosovo, možete li zamisliti?" i "Težina lanaca".
Premijera filma "Beograd se Borisom Malagurskimk" održana je 19. oktobra
u Sava Centru.
 Boris
za portal Serbia.com govori o tome šta ga je podstaklo da napravi prvi
dugometražni dokumentarni film o prestonici naše zemlje, kakva atmosfera
u njemu vlada, koja su njegova omiljena mesta u Beogradu i čime ovaj
grad svakodnevno osvaja.
Deo života si proveo u Kanadi. Da li je nostalgija podstakla u tebi
želju da svetu predstaviš glavni grad svoje zemlje kroz film?
U Kanadi su me mnogi ljudi pitali odakle sam. Nakon što bih rekao da sam
iz Srbije, najčešće pitanje je bilo: "Da li je tamo još uvek rat?" želeo
sam da filmom o Beogradu dam odgovor na to pitanje rat je davno prošao,
a Beograd je postao rastuća turistička destinacija u Evropi. Ne bih
rekao da se tu radilo o nostalgiji, jer mi nije falila Srbija kakva je
nekad bila želeo sam da svetu predstavim Srbiju onakvom kakva je danas i
da našim ljudima ponovo probudim ljubav prema otadžbini u nadi da ćemo
svi zajedno da promovišemo ono što valja, a menjamo ono što ne valja.
Šta te je navelo da snimiš film baš o Beogradu, s obzirom na to da si
odrastao u Subotici?
Subotica će uvek biti moj rodni grad, ali Beograd volim iz dubine duše.
Sa jedinstvenom kulturom i tradicijom, toplim i gostoljubivim ljudima
koji su uvek spremni da pomognu, izvanrednim noćnim životom, sadržajnim
muzejima, odličnom hranom, Beograd je dragulj ove zemlje koji moramo da
predstavimo svetu u što boljem svetlu. Svakako, naša prestonica je često
odskočna daska za posete mnogih drugih destinacija po Srbiji, tako da mi
je cilj bio i da turiste primamim Beogradom, nakon čega će, siguran sam,
poželeti da posete i ostale krajeve naše predivne zemlje.
Kome je film "Beograd" namenjen?
Film je prvenstveno namenjen stranoj publici, ali i domaćoj javnosti.
Kada sam puštao film prijateljima koji su rođeni Beograđani, iznenadili
su se koliko ima zanimljivosti o njihovom gradu koje nikad do sada nisu
čuli. Uveren sam da je našim turističkim atrakcijama potreban dobar "PR"
kako u svetu, tako i u zemlji da prestanemo da kukamo kako ništa ne
valja, već da se ujedinimo oko onoga što valja i da dalje gradimo bolje
društvo za sve nas.
 Da
li misliš da si uspeo da filmom obuhvatiš sve znamenitosti i atmosferu
glavnog grada?
Nemoguće je obuhvatiti sve znamenitosti, ali sam se svakako trudio da
dočaram atmosferu naše prestonice kroz priče iz istorije i sadašnjosti.
Verujem da će posle filma ljudi prilaziti da mi kažu da sam mogao još
nešto da ubacim, što je njima važno za priču o Beogradu, ali to će me
mnogo radovati, jer će, nadam se, inspirisati ljude da sami promovišu
ono što misle da je važno i to će doprineti celokupnom naporu da se
menja slika građana širom sveta o našoj prestonici, našoj zemlji i našem
narodu.
Da li imaš svoj "skriveni kutak", omiljeno mesto u Beogradu?
Saradnica na filmu Teodora Stanišljević je jednom rekla da bi volela da
je Beograd toliko mali da može da ga zagrli. Otprilike se tako i ja
osećam, teško je odabrati jedno omiljeno mesto, jer je čitav grad
neverovatan i svaki deo ima svoju posebnost.
Gde vodiš svoje prijatelje iz inostranstva kada posete Beograd?
Zavisi od interesovanja mojih prijatelja, ali svakako ne propuštam da ih
odvedem do Kalemegdana, odatle počinje priča o istoriji naše prestonice,
pa se šetamo do Knez Mihailove, da osete lepotu Beograđana i požele da i
oni šetaju ulicama grada svakog dana. Naravno, uvek odlazimo i do Hrama
Svetog Save i objašnjavam da je naša mana što često ne završavamo ono
što započnemo, ali i to što imamo je i te kako lepo i inspirativno.
Oduševljava ih i naša hrana, znam da posle posete Beogradu mnogi traže
srpske restorane u svojim gradovima da nastave da jedu Karađorđevu
šniclu ili ćevape u kajmaku. Pored mnogih mesta, svakako ih uveče, ako
je leto, vodim na splavove, to je uglavnom iskustvo koje nikad ne
zaborave. Osim ako mnogo popiju, onda se malo teže sete provoda, ali
zadovoljstvo ne izostaje!
Pet razloga zbog kojih bi trebalo posetiti Srbiju.
Ima ih milion, ali glavni su svakako gostoljubivi i prelepi ljudi,
neverovatno ukusna hrana, najbolji noćni život na svetu, muzeji i
arhitektura zgrada sa veoma zanimljivim istorijskim i kulturnim nasleđem
i, naravno, da mogu da odu kući i kažu "I ja sam Beograđanin!"
Preuzeto - Serbia.com
|
