MIRKO STOKANOVIĆ

1000- ti broj lista "NOVINE TORONTO"

U �ivotu svakog čoveka de�avaju se čudne stvari ali nikada nisam mogla ni da pretpostavim da će nas prelazak preko okeana opredeliti da radimo ne�to �to ni u najdubljim snovima nismo mogli da sanjamo. Priču o tome kako je do�lo do svega ovoga prepustiću Mirku... a pre toga �elim da vam ka�em par stvari.

Verovatno znate, ali je mo�da ovo jedinstvena prilika da vam predočimo koji je entuzijazam i energija bila potrebna da stvorimo �Novine Toronto� koje definitivno zauzimaju jedno značajno mesto u srpskoj zajednici građana Kanade.

Pro�li smo kroz mnogo te�ak period, boreći se svim snagama da istrajemo, verujte mi, često sedeći duboko u noć i pitajući se �ta nam je ovo trebalo. Međutim, svaki izlazak sunca davao nam je jednu novu snagu da idemo dalje boreći se sa raznim stvarima i susretajući se sa mnogim ljudima kojima nije bilo jasno kako opstajemo... a ni mi ponekad to nismo znali. Koji li nas to anđeo čuva. Verovatno je negde zapisano i predodređeno da ba� mi budemo u ovoj priči, tako da kada su pro�le prve 3-4 godine vi�e nije bilo sumnje  - znali smo da je ovo na� �ivotni put i da samo optimizmom i ljubavlju mo�emo uspeti. I uspeli smo... ali ne sami.

Zahvaljujući ljudima koji su sa nama i koji su verovali u nas, �Novine  Toronto� su zauzele značajno mesto na ovim prostorima a i �ire.

Ti ljudi su za sve vas nevidljivi i nepoznati i zato �elim, makar za trenutak da obratite pa�nju na njih.

Dragana Mladenović moja saradnica i desna ruka, koja se iz svih snaga trudi da me podseti, pomogne i zameni u svemu �to moj haotični um ne mo�e da primi, dajući mi u najte�im trenucima podstreh i ohrabrenje, kao i ideje kako da re�imo trenutne probleme.

Vesna Vukićević, Mirkova desna ruka, koja se brine da sve bude spremno za prelom novina i zbog koje na�a mala porodica mo�e uvek mirno da ode van Toronta.

Neboj�a i Nenad - ljudi za sve bitno i nebitno, spona između ekipe za pravljenje novina i ekipe za marketing i ogla�avanje.

Tu su i na�i sjajni momci zahvaljujući kojima novine sti�u na prodajna mesta. Ono �to ih čini posebnim je to da se po svim vremenskim prilikama i pored nedaća sa kojima se suočavaju, kako na putu tako i u svojim privatnim �ivotima trude da sve obave na vreme. Nema prepreka za njih i ono �to fascinira, ove novine osećaju kao svoje. 

Jedno neizmerno hvala Zoranu, Mići, Neboj�i, Đuri, Vasi, Alenu, Mirku, Majku i Enesu na po�rtvovanju i ogromnim osećanjem odgovornosti sa kojim rade svoj posao.

Tu su i na�i dragi saradnici posebno Marija Kostić iz Ni�a koja je već dugi niz godina sa nama i nikada, nikada do sada nije zakasnila sa prilozima koje priprema za svaki broj.

Zlatica Hrnić - astrolog koju maltene svakodnevno maltretiramo o tome �ta nam ka�u zvezde i koja je na� glavni, pozitivno vibrirajući pokretač u crnim danima kada ne znamo gde ćemo i �ta ćemo.

Bojan �. Bosiljčić,  koji vas redovno obave�tava o događanjima u filmskom i kulturnom svetu, �to sa internacionalnih festivala tako i sa dodela kanadskog Oskara D�ini.

Predrag Dragosavac, na� saradnik iz Beograda , novinar kakvog samo po�eleti mo�ete i koga bi rado voleli da uskoro vidimo u prostorijama na�e redakcije.

Posebno �elimo da zahvalimo Agenciji BETA Press bez koje ne bismo stigli do 1000-tog broja. Oni su od početka bili sa nama, pomagali nam u najte�im trenucima i imali razumevanja kada to niko nije imao.

Samo ću spomenuti one tu�ne godine kada je u na�oj zemlji bilo bombardovanje i kada su se na sve moguće načine dovijali i redovno nam slali informacije.

Tu su i Ru�ica i Milena vlasnice agencije MS Sport, na�e dugogodi�nje saradnice koje su takođe pro�le mnoge te�ke trenutke sa nama i evo istrajale do dan dana�njeg.

Ekipa koja radi povremeno za nas je mnogobrojna, duboko smo im zahvalni i njihova saradnja nam je od velike pomoći.

I naravno pored svih nas koji radimo danonoćno u novinama, ste vi, dragi čitaoci koji ste nam i najdra�i jer bez vas ne bi bilo ni nas. Hvala vam neizmerno na razumevanju svih ovih godina. Hvala vam na istrajnosti i veri koju ste imali u nas.

Na�i poslovni saradnici, među kojima ima i onih koji se od prvog broja ogla�avaju, su ono �to nas je odr�alo i nemamo prave reči da im iska�emo koliko su nam  pomogli. Oni su, takođe, deo traga koje su Novine Toronto ostavile, a i ostavljaće u Kanadi. 

Mnogo puta sam započinjala stranu - Intervju s povodom..., razgovarajući sa mnogim ljudima o raznim stvarima.

Ovog puta imam posebno zadovoljstvo da razgovaram sa Mirkom Stokanovićem, čovekom sa kojim sam pre 10 godina započela ne�to �to je, u tom trenutku, za mene bila velika ludost - praviti srpske novine i od toga �iveti. Nismo apsolutno ni�ta znali o svemu tome ali iz nekih razloga, krenuli smo u jednu veliku avanturu, jedan izazov i evo do�li smo do toga, da danas čitate 1000-ti broj lista �Novine Toronto�.

Mirko za sve ove godine, nikada, u stvari, nisi dao pravi odgovor - Za�to si se odlučio da krene� sa Novinama?

Dogodilo se to u čudno vreme. Godine 1992-1995. su bila dosta te�ka za Srbe svuda, pa i za nas, novodo�le ovde. Pali smo direktno sa Marsa u Kanadu, neobave�teni o novom svetu u kome treba da �ivimo. Bili smo, pored toga i obele�en narod. Ovaj kontinent sve vidi crno-belo Takvi su i filmovi koje prave, dobar-lo�, kriminalac i policajac i naravno, ta uloga je isključivo pravo američkih glumaca. Na�alost, mi smo u novosvetskom poretku dobili ulogu negativaca. Sve se to de�avalo jer nismo bili obave�teni na vreme. Ovde je nedostajala jedna redovna informativna novina i to je bio moj osnovni razlog . 

�ta je za tebe bilo najte�e svih ovih godina?

Najte�e je bilo da nas ljudi prihvate. Bilo je mnogo skepticizma i sumnje - ko smo i �ta smo. Kada smo savladali te početne prepreke da nas prime u zajednicu, započeo je jedan neprestani rad - svaki dan, duboko u noć, bez i jednog slobodnog dana.

Nemam nameru da se �alim, ali mnogi ne znaju koliko vremena i rada je potrebno da bi se pravile novine koje iza sebe nemaju redakciju od 50-60 ljudi. Kao �to zna�, ja sam tek posle 10 godina boravka u Kanadi otputovao, prvi put za Srbiju - jednostavno nisam mogao zbog Novina nigde da se pomerim vi�e od 2-3 dana. Takođe mi je te�ko padalo jer je ceo porodični ritam �ivota bio poremećen dugi niz godina...ćerka me stalno zapitkivala za�to sam odlučio da radim ovakav jedan posao. �alila se da niko od roditelja njenih drugarica ne provodi toliko vremena na poslu kao njen tata i njena mama. Bio sam je potreban a nisam bio tu.

Da li si uvek verovao da je ovo prava stvar i �ta je to �to te je motivisalo istraje� u svojoj ideji?

Prvih godina nisam bio ba� ubeđen da je novina potrebna. Po definiciji sam roker, ne predajem se lako i idem do koske, pa �ta bude. Kako je vreme prolazilo bio sam sve sigurniji da radimo pravu stvar.

Kako je raditi sa Srbima, sa srpskom zajednicom?

Zna� i sama, nije lako sa na�ima, ali bez njih je jo� te�e... U to su se uverili mnogi koji su krenuli da rade samo sa Kanđanima, pa su se polako vraćali u zajednicu. Od nas sve počinje a, Boga mi, sve i zavr�ava...

U jednom trenutku si se jednostavno povukao iz javnosti i taj deo prepustio meni. Zbog čega?

Za pregovore je potrebno i malo vi�e nerava nego �to sam imao u tom trenutku. Mislim da si ti prava osoba za taj deo i da si se sjajno sna�la u tom poslu.

Ljudi te često vide kao kompjutera�a i ne znaju da je to svet kome ti u stvari ne pripada� .

 Nikad to u �ivotu nisam radio a bavio sam se svim i svačim. U du�i sam roker, vozim motor, nekad sam svirao a sada samo slu�am dobar rok. Pro�ao sam �kolu beogradskog afalta, uz studije taksirao, jedrio po Jadranu, obi�ao Evropu motorom, bio disk-d�okej, gajio gljive �ii-take, imao video klub pa firmu za uvoz i izvoz...  Ali evo, postao sam, silom prilika, korisnik kompjuterskih programa pa su me ljudi povezivali sa tom profesijom jer  se stalno �kvarcujem� ispred ekrana.

Po čemu smatra� da su ove novine jedinstvene ?

Samo zato �to ih mi radimo, pravimo ih brzo i konstruktivno, bez previ�e filozofiranja. Nikada nismo zakasnili ili propustili broj, za razliku od drugih i svih 9 godina smo bili na prodajnim mestima svakog utorka i svakog petka. Izuzetak je kad je u pitanju dr�avni praznik pa većina prodajnih mesta ne radi, tada ni mi ne izlazimo.

Neosporna činjenica koju mnogi često zanemaruju je da je ovo jedini profesionalni mediji. �ta to u stvari znači?

To znači da radimo samo Novine i od toga �ivimo i mi i 20 ljudi pored nas. Mi ne volontiramo u zajednici i nemamo druge poslove, pa da iz tih izvora finasiramo izdavanje Novina. To je osnovna razlika između nas i svih ostalih medija, svih radio programa i svih �tampanih izdanja u srpskoj zajednici i to u celoj Kanadi.  Mi smo jedini profesionalni novinari u Kanadi. 

Takođe smatram da je veliki uspeh to �to smo napravili preko 1000 intervjua (ti to zna� najbolje jer si većinu njih radila i satima ih �skidala� popravljala i doterivala). Pratili smo skoro sva događanja u srpskoj zajednici, �to nije mala stvar. Otići, slikati, napisati...i da ponovim izdati svako izadanje na vreme.

Pored Novina izdajemo već osam godina Srpski poslovni imenik ( u pripremi je deveti) koji je jedinstven na ovom prostoru: kako zbog broja oglasa koji imamo tako i po kvalitetu i uop�te profesionalnom pristupu klijentima.

Na�a veb prezentacija, koja postoji od 1996, je takođe ne�to na �ta smo svi u redakciji ponosni. Neadavno  smo je osve�ili izgledom i sadr�ajem i planiramo jo� puno toga ... Na� dragi i neverovatno efikasni saradnik Dule Stupar, pravi čuda tako da verujem da će to biti jedan od vodećih sajtova na ovom tr�i�tu...

�ta bi ti promenio u srpskoj zajednici u Kanadi? 

Na prvom mestu da svi Srbi rade samo sa Srbima. �to smo mi lo�iji od Engleza, Jervreja ili Grka. Novine Toronto� rade  sve i samo sa na�ima i nije mi jasno za�to to i drugi ne mogu. Za�to kupuju kuće, automobile i druge proizvode i koriste usluge od Kineza, Engleza i nekih marsovaca. Rečenica �dosta mi je ovih na�ih�, me maksimalno iritira. Svuda ima lo�ih i dobrih ljudi...to nije stvar nacionalne pripadnosti. Ako nisi sposoban da proceni� čoveka to je tvoj problem...nemoj kriviti drugog, a pogotovu ne Srbe.

Gde vidi� sebe za 2000-ti broj?

Na jednoj lepoj jedrilici na kojoj je parkiran motor i sa laptopom preko koga ću biti u kontaktu sa svojim saradnicima.

Da li ima �anse da mi da� otkaz da malo danem du�om i bavim se vi�im duhovnim ciljevima?

Ne, nema �anse jer si ti na�a maskota i u velikoj meri ove novine ne bi bile ovo �to jesu da nisi imala strpljenja i vere u sve ljude sa kojima već godinama sarađujemo.

Dragi čitaoci ovo je bio razgovor sa na�im dragim glavnim urednikom (koji nije tako lo� - nećemo ga za sada menjati). Kao �to vidite mi svi ostajemo i dalje sa vama, verujem jo� dugi niz godina. (nadam se da ću dobiti makar plaćeni odmor).

Svi vi znate i osećate to ali ja ću ipak reći naglas - da smo se rukovodili materijalnim stvarima - odavno bi ove novine bile istorija. Međutim iz nekih i nama neobja�njivih razloga, cela ova redakcija radi sa ljubavlju i jednom neizmerno velikom  �eljom da se za Srbe čuje i da ostane zabele�eno kako su to bili dobri, radni i istrajni ljudi.

Pobude su nam iskonske pa nas zato na� anđeo čuva i ne dozvoljava slučajnum prolaznicima i putnicima namernicima da nas odstrane sa ovog puta kojim idemo i sa koga nećemo skrenuti niti ćemo pokleknuti.

Ivana Đorđević

Copyright � 1996-2016 "NOVINE Toronto"